Shaip Kanberi

Gost: Shaip Kamberi, Narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji će 26. oktobra glasati za članove svojih nacionalnih saveta. Za razliku od prošlih izbora 2010. godine kada je većina albanskih partija bojkotovala ove izbore sada su učešće na njima najavile sve albanske partije. Gost emisije 15 minuta je jedan od dvojice predstavnika albanske nacionalne manjine u skupštini, narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje Shaip Kamberi iz Bujanovca. Dobro došli.

Dobar dan.

JV: Danas predajete listu. Izlazite na izbore sami ili u koaliciji?

Kao što ste najavili ja dolazim iz političke partije koja je učestvovala na formiranju nacionalnog saveta na izborima 2010. godine i naravno kao i prošli put sada se javljamo u koaliciji sa strankom sa kojom smo osnovali nacionalni savet Demokratskom unijom Albanaca. Ali obzirom da zakon ne dozvoljava koaliciju stranaka onda moramo da idemo kao grupa građana, odnosno Grupa birača za prava Albanaca će biti naziv naše zajedničke liste, Partije za demokratsko delovanje i Demokratska unija Albanaca.

JV: Sa druge strane 5 partija iz Bujanovca i Preševa ima zajedničkog kandidata za predsednika nacionalnog saveta. To je predsednik Pokreta za progres Jonez Musliju. Oni izlaze sa dve izborne liste. Da li to znači da izlazite samo protiv svih ostalih?

Pa mi smo bili samo protiv ostalih i na parlamentarnim izborima, svi su bili za bojkot a mi smo se odlučili da idemo sami. Pa je na kraju ispalo da smo dobili više nego što smo očekivali. Tako da se ovaj put ne plašimo izazova koji je pred nama. Radi se o broju stranaka ovde, radi se o političkim opcijama koje su do sada bile predstvaljene prema Albancima. Jedna koju zastupamo mi i Demokratska unija Albanaca da je učešće u radu institucija jedini put poboljšanja prava Albanaca i položaja Albanaca i druge opcije koje do sada zagovarala apsolutni bojkot. Tako da njihovo kretanja od jednog ekstrema do drugog je njihov veći izazov od našeg izazova koji imamo sa brojem stranaka.

JV: Šta su osnovne razlike u programima koje nudite vi i koji nude vaši protivnici?

Ja u tim sporazumima koji su oni zaključili ja nisam video neki program. Naš program je jasan još od 2010. godine. Jasno je da mi nismo uspeli sve naše ciljeve da ostvarimo zbog manjkavosti, ne u radu saveta već opstrukcija u radu saveta koja je bila od strane lokalne samouprave i Bujanovca i Preševa.

JV: Koje ste ciljeve imali?

Ali i određenih ministarstva, posebno Ministarstva obrazovanja, tako da su naši ciljevi ograničeni u skladu sa onim nadležnostima koje nacionalni savet ima po zakonu o nacionalnom savetu, a to je obrazovanje, kultura, informisanje, službena upotreba jezika, službena upotreba simbola.

JV: Šta sada obećavate svojim glasačima?

Naš najveći izazov u sveru rada nacionalnog saveta jesu problemi u obrazovanju. Mi se još borimo sa činjenicom da nedostaje veliki broj udžbenika za osnovne i za srednje škole, krenulo je nešto u toku ovog mandata nacionalnog saveta. Obezbeđno je 60% udžbenika za osnovne škole ali apsolutno ni jedan udžbenik nije obezbeđen.

JV: Nisu ištampani.

Nisu ištampani za srednje škole. Tako da je naš najveći izazov upravo to. Nastavni planovi i programi, savremeni udžbenici koji se koriste i u drugim delovima Srbije, stim da moraju da se prevedu na Albanski jezik i da se dozvoli korišćenje nespornih udžbenika iz Albanije i sa Kosova i da se priznaju udžbenici koje rade lokalni kao što imamo slučaj sa udžbenikom iz matematike 1, 2, 3 koji je uradio lokalni autor iz Preševa. Tako da su te tri opcije koje mi nusimo kao stranka da se poboljša stanje u obrazovanju.

JV: Kako ste vi govorili bilo je problema i kod dodele besplatnih udžbenika prvacima. Da li je to sada rešeno?

Ove godine ja sam pokrenuo to pitanje u parlamentu i ove godine je Ministarstvo ipak skupilo snage da obezbedi Albanskoj deci od 1 do 4. razreda besplatne udžbenike za one predmete za koje postoje. Postoje određeni predmeti za koje još ne postoje udžbenici ali za razliku od drugih godina gde su Albanska deca dobijala prazne torbe besplano, ove godine je bilo i udžbenika. Naknadno je nakon intervencije Ministra i njegove posete Bujanovcu, naknadno je obezbeđen i bukvar, tkao da se taj problem počeo rešavati sistemski.

JV: Da li ima poboljšanje u visokom obrazovanju, obzirom na to da je u Bujanovcu otvoreno istureno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice i da je u planu izgradnja zgrade fakulteta?

To je jedan od pomaka koji je učinjen u ovom pravcu. Ipak potrebe Albanaca nisu samo za diplomiranim ekonomistima već i za druge strukture.

JV: Šta je to što najviše nedostaje?

Svi profili nedostaju. Problem se mora rešiti i oko diploma koje naši mladi stiču na Kosovu. Ubrzavanje postupaka nostrifikacije diploma.

JV: Da li je ta diploma priznata?

E sada što se tiče diploma sa Kosova ceo period od 2000. godine nas prati korak napred, dva koraka nazad. 2003. vlada pokojnog premijera Đinđića u januaru je priznala diplome sa Kosova, koje su izdate i overene od strane Umnika. To je trajalo do 2007. godine nakon toga je Vlada ukinula tu naredbu i opet zabranila upotrebu. Godinu dana je trebalo razgovarati posredstvom OEBSa, stranih ambasada da bi se ubedlo Ministarstvo prosvete i obrazovanja da moraju biti priznate takve diplome koje dolaze sa Kosova. Sada imamo rešenje koje nudi Briselski sporazum ali takođe imamo i korak nazad gde je Ustavni sud Republike Srbije poništio kao neustavan Briselski sporazum u tom pogledu. Novi zakon koji je skoro usvojen o visokom obrazovanju ostavlja Vladi da donese posebnu uredbu kojom će regulisati način izdavanja diploma. Sada ćemo videti kavo će se sistemsko rešenje ponuditi i na koji način Vlada misli da reši ovo pitanje.

JV: Vi ste pre formiranje ove vlade govorili da očekujete da će ona imati bolji pristup prema nacionalnim manjinama zato što se priprema pristupanje Evropskoj uniji. Da li se ispunilo to vaše očekivanje?

I dalje smo u očekivanjima. Naredne godine, krajem januara bi trebalo da počnu pregovori o poglavlju 23. ljudska prava i prava nacionalnih manjina. I očekujemo da tek nakon toga nešto ozbiljnije krene. Mi smo imali tazgovore sa aktuelnim premijerom, pre nego što je izabran za premijera, dok je imao mandat za formiranje vlade. Naš cilj je predstavljen u okviru one platforme koji je poznat javnosti kao plan od 7 tačaka, kojim su obuhvaćena konkretna pitanja na poboljšanju prava Albanaca, koja prethodna vlada u načelu prihvatila i prethodni premijer i aktuelni premijer koji je u to vreme bio vicepremijer u načelu su prihvatili taj plan. Pa su naši razgovori bili u tom pravcu da se počne konkretno realizovati taj program mera. Niti smo imali iluzije, niti smo tražili, niti smo imali neke uslove našeg direktog učešća u Vladi, jer zapravo mi smo nudili premijeru da budemo partneri u rešavanju tih životnih pitanja.

JV: Našta ste konkretno zamerali? Koja su životna pitanja?

To su pitanja obrazovanja, koja su širok spektar. Pitanje integracije Albanaca u državne institucije. Postoje problemi koji su stvoreni nakon 2010. oko pravosuđa i ukidanja Osnovnog suda u Preševu, ukidanja tužilaštva za te opštine i konkretni problemi u sigurnosti, lakšeg prelaska granice, otvaranje prelaza. Sa Makedonijom je jedno pitanje koje se vuče desetak godina, da se otvori granični prelaz u selu Miratovac, da se obezbedi a građani naših opština Bujanovca i Preševa nesmetano, posebno u onim terminima kada se najviše gužve stvaraju tokom leta na zvaničnom prelazu. Da se omogući, pošto us rodbinske veze dosta jake, da se omogući da se i takva pitanja rešavaju.

JV: Kako biste sada opisali položaj Albanaca u Srbiji?

Pa mi se još borimo sa istim ciljevima kojie smo sebi zacrtali 2001. kada je pokrenut politički dijalog sa vladom u Beogradu u okviru realizacije vladinog programa rešavanjem krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Sa konkretnim komponentama koje je imao taj plan. Ja mogu da kažem da postoje konkretni pozitivni pomaci, posebno u infrastrukturi u investicijama. Da li u lokalnim fondovima ili sredstvima koja je dala država preko koordinacionog tela ili međunarodnim organizacijama. Mi smo uspeli da izgradimo modrne škole i saobraćajnice i kanalizaciju i sve druge prateće infrastrukture. Ali najveći problem i dalje predstavlja činjenica da su Albanci minimalno ili simbolično predstavljeni u radu državnih institucija. Jedan od glavnih ciljeva tog programa bila je participacija Albanaca u srazmeri u odnosu njegovog ukupnog odnosa u broju stanovnika u ovim opštinama. Tako da naš cilj je da se obezbedi da u svim državnim institucijama bude zaposleno Albanaca. Da zapravo krene sa tim procesom, da Albanci budu sastavni deo tih institucija koje su nadležne za naše opštine. I danas postoje institucije u kojima su Albanci ili simbolično uključeni ili ih zapravo i nema.

JV: Kolika je razlika u opštinama gde su Albanci u većini u odnosu na to gde su u manjini što se tiče njihovog.

U Bujanovcu i Preševu je najveća koncetracija Albanaca, tu su Albanci u većini. U Medveđi su Albanci u manjini, tamo ima samo 700 Albanaca i oni participiraju u radu lokalne samouprave. Iz naše su stranke i dali su podršku aktuelnom predsedniku, tako da su uspeli dobiti određene funkcije. Ali u Medveđi postoji problem velikog iseljavanja Albanskog stanovništva 99. godine i nikako da se stvore uslovi da se ljudi vrate. U Bujanovcu i ako su Albanci u većini u lokalnoj samoupravi i u Preševu takođe oni nisu adekvatno predstavljeni u radu državnih službi. Poreska uprava, policija sudstvo, granična policija, carina, republičke inspekcije koje su nadležne za naše opštine tu nisu adekvatno predstavljeni.

JV: Kakve su međusobne predrasude? Srba prema Albancima, Albanaca prema Srbima u mestima gde žive zajedno.

Mogu da kažem da su ti odnosi dosta korektni. Bez obzira na odnose u određenom, konkretnom periodu političkih stranaka, odnosi između stanovništva su konkretni. Ali se radi o činjenici unutar Republike Srbije te predrasude prema Albancima su i danas dosta jake. Da je etnička distanca prema Albancima najveća. Još 2012. CESID je uradio jedno istraživanje o etničkoj distanci i to istraživanje kaže da je najveća etnička distanca prema Albancima, prema Hrvatima, prema Romima, pa dolaze Bošnjaci. Slika o Albancima koja se stvara iz Beograda je glavni uzrok što postoji takva etnička distanca.

JV: Na poslednjem popisu stanovništva 2011. samo se oko 6.000 građana izjasnilo da su Albanci. Jasno je da to nije realna slika obzirom da su pripadnici Albanske nacionalne manjine bojkotovali anketari. I zbog toga sada umesto 29 članova savet će imati 15. Vi ste tražili da se taj broj ne smanjuje, Vlada nije dopustila. Šta je vaš sledeći korak?

Mi smo nastojali da to rešimo jer se Vlada opet vraća korak nazad, jer se radi o kršenju stečenih prava, ono što je zagarantovano Ustavom. Ako smo mi stekli pravo 2010. da imamo 29 odbornika, činjenica da statistički podaci se ne poklapaju sa realnim stanjem. Naš stav je bio da ne može biti preduslov određivanja ili merilo određivanja koliko odbornika bi trebalo da ima taj nacionalni savet Albanaca. Međutim, tvrdi stav koji je Ministarstvo pre svega, a i Vlada dovelo je nas pred svršen čin. Ili da bojkotujemo kao osnivači izbore ili da se pod ovakvim okolnosima pojavimo. U slučaju kada su se i manje stranke od naše pojavile na izborima, taj motiv bojkota je otpao, jer ako bojkotuje jedna stranka ne može se očekivati da postignu cilj. Mi smo se odlučili za učešće i da ćemo pokušati kroz rad takve institucije kao nacionalni savet koja Albance predstavlja u 4 oblasti, koje su zakonom određene pokušamo da promenimo položaj  kom živimo.

JV: Još jedan od problema u opštinama na jugu Srbije jesu ogromna dugovanja za struju. Prema podacima Elektrodistribucije Vranja jedna prosečna porodica u Preševu duguje oko 42.000 dinara, a u Bujanovcu oko 72.000 dinara za struju. Zašto je takva situacija?

Mislim da je to preuveličano. U odnosu na Srbiju nije ništa više. I mi uporno tražimo da Distribucija Vranje da tačne podatke o dugovanjima koja ima društveni sektor, koja imaju privatna domaćinstva i da jasno kaže koliko samo Simpo duguje. Naše procene su da samo kompanija Simpo duguje više od svih Albanaca zajedno. Ti podaci se ne daju javnosti, ni nama kao poslanicima, iako ima više od mesec dana da smo tražili te službene podatke. i time se stvara jedna kriva slika o Albancima, predstvaljajući ih kao zajednicu koja apsolutno ne želi da poštuje zakone države. Na jedan način se opravdava ta diskriminacija koja se sistemski odvija nad Albancima već decenijama.

JV: Gospodine Kamberi hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju 15 minuta.