Slavoljub Vlajković

Gost: Slavoljub Vlajković, narodni poslanik SPS iz Niša
Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Nekoliko puta smo ponavljali da Niš od uvođenja višestranačja nijenikada imao veći broj poslanika u Skupštini Srbije. Razgovaramo sa Slavoljubom Vlajkovićem, narodnim poslanikom Socijalističke partije Srbije. Gospodine Vlajkoviću, kakav je vaš utisak, da li je Niš iskoristio to što ili koristi to što ima 12 poslanika - nikad više?’

Niti je iskoristio, niti će izgleda iskoristi priliku. Mislim da je to..

JV: Šta je problem?

Pa problem je u nama! Mislim da je problem u gradu, nije problem u narodnim poslanicima! Mi, jeste, predstavljamo svoje stranke! Mi nismo birani kao lica, mi smo ispred svojih stranaka izabrani. Vi znate da svaka stranka otprilike predloži 250 kandidata . Slučaj je tako hteo da smo svi bili na tim visokim brojevima, da smo ušli u parlament. Ali mislim da je problem narodnih poslanika ovde u gradu! Znači, grad uopšte nije organizovan i mi faktički u gradu nemamo ni jednu jedinu zajedničku želju koju bi trebalo da pokušamo bar da rešimo i da Skupštinu iskoristimo za bolji Niš i za bolje sutra.

JV: Ali šta je problem? Zbog čega vi ne možete da se organizujete? Vi imate čak u Nišu ..

Pa, znate šta, ja jesam... Pa ima, ali ja kažem da bi trebalo grad da kaže, nisu to.. Ja mogu individualno, ali tako mogu u ime svoje partije...

JV: Ali vi imate, Socijalistička partija ima najveći broj poslanika: tu ste vi, Zoran Radovanović i Ivana Dinić.

Tako je! Pa, što se tiče nas socijalista, mislim da to radimo perfektno! Ja ću vam reći, bar na one funkcije koje imamo... Na primer, Zoran Radovanović je direktor Kliničkog centra i mislim da posle... Evo, ja sam skoro slušao neke podatke, prvi klinički centar, inače bolnica je zidana, skoro 100 godina je prošlo, 80 godina, još u vreme kraljevine! I, evo, ovih dana treba da se potpiše ugovor za izgradnju novog kliničkog centra!  To je zasluga svih nas Nišlija, koji smo ispred Socijalističke partije. I od prvog trenutka, znači, ljudi koje je Socijalistička partija na određenim funkcijama postavila, mi svi zajedno radimo i pokušavamo da taj deo dovedemo do kraja. Mislim da je to najveći uspeh. Eto, inače, to neće dobiti, novi klinički centar, ni Beograd, ni Novi Sad, što je jedinstveno nešto, mislim, zahvaljujući prvo i Zokiju Radovanoviću, na čelu te klinike, a i svih nas koji to podržavamo u razgovoru sa našim ministrom.
 
JV: Dobro. Klinički centar je, da kažem, jedna ustanova. Igrom slucaja je dr Radovanović na čelu te ustanove.

Tako je.

JV: Vi ste donedavno bili i direktor jednog lokalnog javnog preduzeća. Ali ono što vas pitam jeste, prvenstveno, šta ste vi uradili ili planirate da uradite kao narodni poslanici? Znači, postoje tri poslanika SPS iz Niša, tu je još jedan, da kažem, iz koalicije okupljene oko vas. Govorim o gospodinu Miloradu Stošiču iz PUPS-a. Da li tu postoji neki dogovor, da li se vi dogovarate, sednete jednom nedeljeno, mesečno, vas troje, četvoro, petoro, ili koliko vas, i da popričate šta bi mogli da radite, na primer? Kako to funkcioniše?

Pa, ne! Mi se svakog dana viđamo! Znači, nema potrebe za neke posebne sastanke! Sedimo faktički jedan do drugog, tako da smo, što kažu, non - stop zajedno. Što se tiče Niša, još jedan cilj koji imamo zajedno, a to je ovaj železnički čvor! Znači, to pokušavamo, ja sam i javno tamo diskutovao o izmeštanju pruge. Tako da smatram da je to jedan naj... Po meni, to je čak i najozbiljniji problem Grada Niša! Evo, imamo obećanje od ministra iz tih nekoliko razgovora, koliko je to moguće, projektna dokumentacija se trenutno radi i mislim da će biti u toku jeseni, biti gotova projektna dokumentacija i znači, počeće se onda i sa obilaznicom, ovaj, železničkog čvora oko Niša. To je, na kraju krajeva, i programski, ono što smo kao partija u predizbornoj kampanji pričali! Evo, pokušavamo i mislim da ćemo sve to otprilke što smo zaplanirali i da završimo.

JV: Šta se dešava sa poslaničkom kancelarijom? U Nišu je otvorena poslanička kancelarija. Međutim, upravo narodni poslanik Milorad Stošić se žalio da ta kancelrija ne funkcioniše i da poslanici...

Pa, dobro, on prvo.. ne bi... On je to, čovek, lično odradio, kao narodni poslanik, obezbedio kancelariju. Mi svi imamo, ja imam toliko kancelarija kao predsednik Socijalističke partije da stvarno nema potrebe da idem! Svako ko hoće, vi znate da Socijalistička partija radi svakog dana, tako da uvek sam prisutan!

JV: Gde mogu. znači, građani da vas nađu?

Mene građani mogu da nađu u Socijalističkoj partiji.

JV: I jel dolaze građani?

Dolaze, ali ne toliko. Obično su to neki sporovi koje ne mogu da reše u Gradu Nišu, pa im treba neka pomoć kad je u pitanju neko ministarstvo i onda pokušavamo da to rešimo. Ja sam čak i nudio pojedinim firmama, pojedinim građanima, kad tako pričaju kad sedimo neobavezno, da pomognem.. Da li su to putarske firme, da li je to Elektronska, Mašinska, da li je to zdravstvo, nudio sam da te njihove probleme javno iznesem u Skupštinu. Ako mi verujete, niko nije hteo da dođe! Ili neki ljudi, od mojih kolega, imaju neke jače veze, ili ne znam, bolje te prijateljske veze, ali, eto, meni niko nije dao nijedno pismo! Vidim čak neke ljude, neke akcije koje smo mi nekad vodili, kao Socijalistička partija, sad to neke druge partije prisvajaju...

JV: Na koje akcije mislite?

E, ne bih da... To nije korektno! O ljudima koji nisu prisutni... Ali već nekoliko tema je bilo u Skupštini! Znači, niške teme su bile...

JV: Dobro, ne moramo o ljudima! O idejama!

Pa, dobro.. Milsim da.. Ja kažem, možemo, kad svi sedimo, ali nemojte sad! Ja sam sedim ovde i mislim da ne bi bilo korektno. Ali...

JV: Dobro! A šta se dešava, prema podacima sa sajta “Otvoreni parlament”, vi ste samo jednom od početka mandata izašli za govornicu u Skupštini Srbije?

Pa, ja sam samo jednom izašao i to je kad su bili u pitanju...

JV. Zakoni o železnici, ovde piše.

Da, da. baš o putevima! Baš kao što sam rekao, ono što je interesantno. Pa mislim da... Ne znam, po meni …

JV: I to je posle skoro godinu dana! Znači, to je bilo 9. maja ove godine!

Pa, dobro, ja sam negde tek i postavljen u spetembur, oktobru... Nisam u prvom krugu!

JV: Da! Vi niste bili na početku.

Tako je. Trebalo je malo vremena! Pa, ne, mislim... ovo.. To je poslanička grupa Socijalističke partije... Ja mogu na svaku temu, u principu, da diskutujem. Mada smatram da... Nisam baš od onih naših Srba koji smatraju da sve znaju, da se razumeju u pravosuđe, da se razumeju u zdravstvo, da se razumeju... Ja sam građevinac po struci i smatram, ono što je vezano za građevinu, da tu treba svoj doprinos najbolji da dam. Inače.. Ali, vidim, pošto novinari.. Pojavljuje se to već nekoliko puta i u nekim novinama, te, ne znam... “Ovaj je ovoliko diskutovao”.. Znate šta...

JV: Jel ima to neke veze?

Pa, ja... Po meni, to nema nikakve veze! Pa, znate šta, kad je neko opozicija, do juče je bio u nekoj vlasti, i sad sve kritikuje! Sve kritikuje! Ja razumem ako ima čovek da ponudi neko bolje rešenje! Vi znate, tamo, neko ministarstvo, ili neka vlada da neko rešenje i u prilogu tog rešenja ako vi ponudite nešto bolje! Mislim da je to jedna politička...

JV: Znači , vi niste imali! Ili mislite da su to bila najbolja rešenja?

Ne! Ja nisam smatrao da su najboolja, čak možda neka nisu po meni ni dobra, ili su prebrza, ali...

JV: Ali, glasali ste za sve zakone!

Pa, dobro. Ja govorim u svoje ime. Ja mislim da su neka čak i prebrza! Mislim da u kratkom periodu, nekoliko godina, koliko ja pratim taj parlamentarizam... Nisam, pošto mi profesionalne obaveze ne dozvoljavaju, baš mogao da gledam televiziju, al, evo sada slušam, uživo sam, smatram da neki zakoni prebrže idu ili po ne znam, jednom, dva puta se pojavljaju u proceduri! Milim da, evo, na putu smo ulaska i u tu Evropsku uniju, ili, priključićemo se... Ali mislim da neke stvari treba sačekati, pa kad jednom nešto radimo, daj da ne radimo nešto po 100 puta! Nego da ga jednom odradimo onako kako treba!

JV: Kažete da ste previše imali obaveza. Pisalo se i u medijima je bilo dosta priča da ste imali, u jednom trenutku ste bili, čak i Južne vesti su pisale, manje - više, rekorder po broju funkcija javnih. U istom trenutku ste bili direktor JP „Nišstan“, pomoćnik gradonačelnika, član UO „Apoteke Niš“, odbornik u Skupštini Grada, narodni poslanik...

Pa, ja ću vam reći, ovo..

JV: Bili ste predsednik „Radničkog”, predsednik Gradskog odbora SPS...

Pa, ne znam... Ja koliko znam, vi možete da budete predsednik “Radničkog”! To nije politička funkcija - to je grupa građana...

JV: Ne! Govorim o vremenu koje je potrebno da bi se neka funkcija obavljala.

E, pa dobro! Ja sam video.. Ja sam u jednom trenutku, znači, imao jednu profesionalnu funkciju - to je “Nišstan” bio i ovo sve drugo, to je humanitarni, dobrovoljni rad. Nikako drugačije ne bih mogao da shvatim!

JV: To je ako gledamo iz ugla plaćanja! Ali govorimo o tome koliko vremena je potrebno. Pretpostavljam da je potrebno vreme i ako hoćete da budete narodni poslanik ili član upravnog odbora...

Pa, ja sam rekao! Ja kad sam to postao, ja sam se odrekao svih tih funkcija,znači, i direktora i ovo što kažete, “Apoteka”, i odbornika i svega, na kraju i tog “Radničkog”. Znači, kako je vreme nailazilo, jedne funkcije su dolazile i ja sam se odricao drugih. Znači, ja sam čovek koji je najviše ostavki dao! Može i tako da se to posmatra!

JV: Kruži i glasina gradom da više niste predsednika Gradskog odbora SPS! Tačnije, da vam je izglasano nepoverenje!

Pa, to nije tačno! Mislim, vi , ja ne znam, vi ste ozbiljna, ja baš smatram Južne vesti kao jedan od izuzetno ozbiljnih za informisanje kuće...

JV: Zato i pitamo!

Znači, ja sam čovek koji je izabran na konferenciji Socijalističke partije i ja sam predsednik gradskog odbora! Da ima nekih... Bilo je nekih nezadovoljnih! Verovatno smatraju da možda neko drugi bi to trebalo da radi, ali predsednik Socijalističke partije se bira samo na izbornoj konferenciji. E, tu nisam dao ostavku i ne verujem da ću je dati!

JV: Dobro. Čovek koji je nasledio vas na funkciji predsednika Fudbalskog kluba “Radnički”, Darko Bulatović, funkcioner SNS i predsednik niške Opštine Crveni Krst, sedeo je na tom mestu kada se govorilo o tome koliko ima posla na tom mestu. I on kaže, radio je u vojsci, radio je, ne znam šta sve, u životu i kaže, nikad ništa mu teže nije palo! Kaže, ne može da spava noću! Jel ste vi mogli da spavate?

Ja sam spavao! Verovatno da je malo radio u životu, pa prvi put naišao na malo veći problem! Ja sam tako mirno i lepo spavao i da vam kažem nešto, pa i zadovoljstvo je bilo raditi u tom “Radničkom”! Prvo, što volim sport, nekad sam i kao dete igrao u tom “Radničkom”! Drugo što  kad te ide uspeh za uspehom, znači, ne znam da li čovek ima nešto lepše od toga! Zato i radim svoj posao, da bi uspeo u nečemu! Znači, za godinu i po dana, koliko sam ja bio, dve godine, iz Srpske lige, kad niko to nije umeo u “Radničkom” da uđe, jer sva vrata bila zatvorena, znači, Srpska liga, Prva liga, Super liga! I da nije to mešetarenje, ovo, klasično niško, počelo, da ja nekima više smetam i kad je.. I to je klasika za ovaj Niš, kad počnete da idete naviše, onda svi na vas! Jer, ja evo, vi ste sad saznali za neke funkcije, a ja te funkcije pojedine sam imao i po četiri - pet godina! Ali, kad sam počeo... Ja mislim da me “Radnički” najviše izbacio na nišan, kako se to kaže, nekih svojih neprijatelja, koje ja i ne poznajem.

JV: Dobro, šta vi mislite, jel vredelo to, pošto evo …

Ja imam lično zadovoljstvo kao Nišlija! Kao čovek koji je rođen u Nišu. čovek koji voli sport, ja sam lično bio prezadovojan i presrećan da učestvujem u jednom velikom projektu! A to je “Radnički niš”! I mislim da je to najveći brend u Nišu! A to što 90% Nišlija ne shvata, to...

JV: Evo, kada smo najavili vaše gostovanje, prvo pitanje koje je stiglo, bilo je u vezi sa “Radničkim”! Ljudi su pitali šta se dešava i pitanje se odnosilo jedno na stadion. Izgradnja stadiona započeta je kada ste vi bili na čelu “Radničkog”. Tada su postavljeni neki rokovi. ti rokovi nisu ispoštovani. Imamo još vrlo malo vremena do kraja emisije. Šta se dešava sa tim, jel možete da... Jeste li vi u toku sad?

Pa, ja nisam u toku! To je gradski stadion, znači to je investicija koju vodi Grad i Republika. Do sada, ona južna, severna i istočna tribina, to je bilo pola - pola... Stadion, taj deo, što, evo ni dan danas nije završen, on je trebalo da bude do decembra prošle godine. Iz kojih razloga, ja to nisam mogao da shvatim, ugovor je validan, jednostavno, izvođač koji to nije završio u određenom, trebalo je Grad da pokrene postupak i da natera izvođača, ili da nađe nekog drugog izvođača, da izvede i da završi. Mi smo zbog tog stadiona i nezavršetka i reflektora, faktički, sve međunarodne utakmice reprezentacije izgubili, koje su trebale da se igraju ovde. Ja sam tad bio, kao predstavnik “Radničkog”, bio sam u Fudbalskom savezu, jer to ide po ključu, član ste nekog izvršnog odbora, znači, ja sam tamo dogovorio sa tim ljudima.. I, ja kažem, najveće razumevanje u vezi “Radničkog” sam imao, faktički, od Fudbalskog saveza Srbije! I oni su sve utakmice, to je Irska, Škotska mislim da je bila, pa i ove sad sledeće, mogle su da se igraju, a da ne pričam o omladinskim reprezentacijama! Znači, mi Nišlije smo bili krivi, faktički, za sve to!

JV: Hvala što ste odvojili vreme da budete naš gost.

Hval i vama.

JV: Naš gost je bio Slavoljub Vlajković, predsednik gradskog odbora Socijalističke partije Srbije i narodni poslanik. Moje ime je Predrag Blagojević.