Slobodan Georgijev

Gost: Slobodan Georgijev, koordinator Balkanske istraživačke mreže

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Informer je objavio da će od ponedeljka početi sa objavljivanjem feljtona o tome kako se finansiraju istraživačke mreže BIRN, KRIK i CINS. Naslov teksta je kako strane vlade plaćaju rušenje naše vlade. Uz Stevana Dojčinovića i Branka Čečena, na pratećoj fotografiji je i novinar BIRN-a Slobodan Georgijev. Gospodine Georgijev, nije prvi put da vaša fotografija bude na naslovnoj strani tabloida, naravo u negativnom kontekstu. Ono što me zanima je da li ovo doživljavate kao optužnicu ili kao pretnju?

Ovo se ponavlja godinu i po dana kada je reč o Informeru konkretno. Koji je od trenutka kada smo mi u avgustu prošle godine objavili priču i objavili ugovore koje je Srbija potpisala sa Etihadom, o takozvanoj, dokapitalizaciji JAT-a, on je krenuo u kampanju protiv naše organizacije i imali smo nekoliko slučajeva sličnih ovakvih. Ovo što se sada dešava i što je poslednje objavljeno meni liči na neku vrstu poternice. Jer kada vi stavite dole da su to neki ljudi koji hoće da ruše državu, to obično ljude na poternicama tako postavljaju. Ja to tako sada vidim i mi se trudimo da ne pridajemo značaj tome. Prosto nije dobar osećaj, nije dobar osećaj kada vas neko stavi u takav kontekst i onda štampa u 70, 80 hiljada primeraka.

JV: Često novinari, sada, da li je to hrabrost ili je to nedostatak svesti u tom trenutku, kažu da ne osećaju strah. Čak i kada dobijaju najozbiljnije pretnje. Kako reaguju vaši ukućani, vaši prijatelji kada se takve stvari dešavaju, kada se objavi vaša fotografija i neko vas proglasi za izdajnika? Pre 50 godina unazad možda biste bili kolaboracionista i da sarađujete sa neprijateljem. Kakva je tu reakcija?

Ja se trudim da posao ne nosim kući, što se kaže.

JV: Ali vaši ukućani čitaju novine?

Naravno da čitaju i mi se svi trudimo da takvim stvarima ne dajemo puno na značaju. Kada je reč o tabloidima vi znate da puno puta rade nešto tek tako u nekim situacijama da bi nekog ucenili, u nekoj situaciji da bi nekog opanjkali. Ovo što rade sa nama rade da bi nas opanjkali. Da bi nas prikazali kao ljude bez kredibiliteta pošto su zapravo oni ljudi bez kredibiliteta. Jasno je da čak i ljudi koji kupuju te novine ne veruju u to što te novine pišu.

JV: Zašto ih kupuju?

Kupuju ih zato što koštaju 20 dinara. Vi za 20 dinara ne možete da kupite ni šibicu a možete da kupite Informer. Ja čujem da se prave nove novine koje će biti jeftinije od 20 dinara, tako da ćemo videti kako će se onda taj Informer ponašati. Mislim da je to cela stvar, ono što je nama i to što me pitate za porodicu, meni je bilo opasnije kada je zimus premijer rekao da smo mi izvršili naprad na državu i to ponavlja od januara na ovamo. Meni je onda to strašnije. Kada premijer govori da neko napada državu a on brani državu od BIRN-a, KRIK-a, CINS-a i dalje. Meni je to opasno. A ovo štpo pričaju u nekom tabloidu, koji objavljuju ljudi vrlo sumnjivih biografija, nekako ćemo se sa tim izboriti.

JV: U poslednjih godinu i nešto dana ugašeni su Utisak nedelje, Insajder je pod znakom pitanja i naravni, govorimo o brojnim drugim skandalima i o nečemu što su novinarska udruženja i ugledni novinari ocenili kao cenzuru. Trenutno u Srbiji, bar prateću društvene mreže, kao jedni slobodni medij se označavaju online mediji i tu prenjače svakako BIRN, CINS i od nedavno i KRIK, koji je nedavno startovao ali je već uspeo da dobije naslovnu stranu. Da li mislite da je ovo napad na te medije ili je to napad na to preostalo mesto slobodnog govora?

Ja mislim da sve vreme, poslednje 3 godine ova Vučićeva vlada, pošto ja to tako vidim. Ne mislim da je on došao na vlast krajem aprila 2014. kao što on ponavlja, nego je on došao na vlast 27. jula 2012. godine kada je formirao prvu vladu. On radi jednu istu stvar a to je suzbijanje bilo kakvog kritičkog glasa u javnosti. To je ono što oni rade na unutrašnjem planu, da bi se sprečilo da bilo ko postavlja pitanja o tome šta ta vlada radi a naravno na spoljnom planu da bi odžali neku vrstu podrške stranog faktora izvršavaju sve ono što se od njih traži, pa mi ponekad imamo tu situaciju da kada probamo da ovaj naš unutrašni problem predstavimo ljudima koji su napolju i predstavnicima te međunarodne zajednice oni ne razumeju baš šta se to ovde dešava. To je jedna stvar, a druga stvar o cenzuri. Apsolutno postoji cenzura u Srbiji i dokaz za tu cenzuru je ono što govore svi novinari u Beogradu, u svim redakcijama. Ko ih zove, kako ih zove, kako se stvari naručuju, kako se stvari objavljuju. Oni neće javno da govore jer se boje da izgube posao.

JV: Da li zove neko vas?

Ne, naravno. Mi smo u tom smislu potpuno nebitni. Mi smo nebitni sve do trenutka kada objavimo priču i pokaztujemo da postoje problemi u onome što vlada radi.

JV: Ako ste nebitni zašto vas ima na naslovnoj strani?

Zato što smo jedini, čini mi se.

JV: Ali onda niste nebitni.

Mi možemo oko toga da se igramo, ja ne mogu da govorim o tome da li sam ja bitan ili ne. Hoću da kažem ako imamo jevni servis, mislim na beogradski javni servis, Radio televiziju Beograd na kome vi imate neku vrstu interne liste ljudi koje ne treba da pozivate u programe ili imate situaciju da ljudi koji uređuju neke debatne programe moraju da zovu predstavnike SNS-a, kabineta Aleksandra Vučića i da vide da li se oni slažu sa tim da neki ljudi budu u programu. Ja to zovem cenzurom i ne vidim kako to drugačije može da se zove. Mislim da je to ozbiljan problem a on je posledica pritiska koji vlada vrši na medije ali i pritiska toga što su novinari izgubili hrabrost. Mi vidimo da u velikim medijima rade ljudi koji ne znaju, čak i kada im je to posao, da brane javni interes. Ne mislim na komercijalne medije, tamo mogu da se vade na gazde ali ljudi koji rade u javnom servisu svakako bi morali više da se bave zaštitom javnog interesa.

JV: Šta se dešava, kažete veliki mediji. Veliki mediji su, prepostavljam da govorite o medijima koji imaju veliki broj gledalaca?

Nacionalni mediji, tradicionalni mediji, štampani i elektronski.

JV: Koliko je realno za očekivati u postojećoj situaciji da oni budu nezavisni i od čega nezavisni?

Ja ne mislim da oni treba da budu nezavisni ja mislim da oni treba da budu, u tom smislu, pošteni. Da pošteno, ljudi koji prave informativni program, zna se kako se pravi informativni program. Ja ne očekujem da ljudi koji prave rijaliti programe prave informativne programe. Ja mislim da se nama to dogodilo i da nam informativni program izgleda kao rijaliti. Gde mi čekamo svakoga dana glavnog čoveka da nam ispriča šta ima da nam kaže za taj dan. A svako ko se pobuni, mislim pobuni, neko svako ko kaže pa možda to nije tako, čak ponekad bude pušten a onda bude preklopljen sa 5 nekih saopštenja nekog Vulina, njegove stranke, SNS-a i toga sličnog. to je odgovornost tih ljudi, tih ljudi koji vode medije. Konkretno mislim na RTS, ne očekujem nešto od privatnih medija kao što su ovi što pripadaju Antena grupi B92, Prva, Pink i tako dalje, to me ne zanima. Oni ako krše neka pravila postoji takozvani regulator pa neka vidi. Javni servis koji plaćamo mi građani morao bi da šansu i drugima da nešto kažu a ne samo predstavnicima Vučića, njegovog kabineta i njegove stranke.

JV: Moram da vas pitam nešto. U poslednjih godinu dana, od kako se govori o privatizaciji, od kako se sprovodi privatizacija medija, čest argument je bio da će se privatizacijom medija, tačnije prelaskom iz državnih u privatne ruke izgubiti njihova objektivnost, tačnije da bi u ovom slučaju trebalo da građani plaćaju. Sada ste rekli da očekujete od RTS-a, koga plaćaju građani da radi u interesu građana. Međutim glavni argument onih koji vas prozivaju i praktično ovaj naslov “Kako strane vlade plaćaju rušenje naše vlade” implicira da vas neko plaća. Vi niste klasičan medij, vi se ne prodajete na ulici, ni za 20 dinara, ni za 50, reklama nema nešto previše na sajtovima. Ko vas plaća?

To je situacija kako živi nevladin sektor u Srbiji. I on živi na vrlo jednostavan način a to je da sastvalja tokom godine brojne aplikacije i pokušava da dođe do novca za svoje aktivnosti. BIRN je organizacija koja se bavi, rekao bih, medijskim razvojem i objavljivanjem istraživačkih tekstova. Mi za to tražimo novac tamo gde ga ima. Ko daje novac za te stvari? U ovom slučaju novac za te stvari daju strane, uglavnom strane razvojne agencije i EU. Naš najveći donator je EU, to jest Evropska komisija. To je način na koji se ova organizacija, kao i sve druge nevladine organizacije u Srbiji finansiraju. Da li je to dobro? Ja ne mislim da je to dobro. Ali to je tkao zato što u Srbiji ne postoji mehanizam normalnog finansiranja nevladinog sektora.

JV: Šta to znači?

To znači da ovo što mi tražimo od Evropske komisije trebalo bi da tražimo i od svoje vlade. Ali je Vlada ove godine kada je pravila novi način finansiranja medija opet je odustala od toga da finansira prave medijske sadržaje i zadržala se na finansiranju medija. Jer je podelila bezbroj besmislenih grantova medijima, čak i nekima koji to nisu pravi mediji ili su dodeljivali neki sitan novac, za koji je jasno da se neće ništa dogoditi. Umesto da kažu, evo to je novac koji smo opredelili, ove godine, ne znam, možda vi znate preciznije, to je skoro bilo 2 miliona evra. Što je otprilike onoliko novca koliko daje EU svakih godinu i po dana na svom konkursu. I kaže dodelićemo toliko, realan broj grantova, u smislu da se jave ozbiljne organizacije koje mogu da naprave značajne priče, koje će imati odjeka u javnosti, koje će zaista braniti ono što zovemo javnim interesom. A mediji uvek imaju istu ulogu, monitoring onog što radi vlada. To je funkcija medija.

JV: Da li svi ovi prethodni rade svoj posao?

Naravno da ne rade. Neko rade a neki ne. Zato imamo zermlju kakvu imamo. Kada bi svi radili svoj posao možda bi ova zemlja bila malo bolje uređena.

JV: Možda bi bila država.

Da.

JV: Samo za kraj da pitam vrlo kratko. Nije vam prvi put da ste na naslovnoj strani tabloida i da vas optužuju da ste strani plaćenik. Da li možete da predvidite šta sledi?

Ne mislim da će bilo šta specijalno da bude. Sada će ovaj da objavi serijal nekih tekstova. Mi smo već imali taj serijal ovog proleća u novinama. Oni su isto istraživali kako smo mi bogati, potpuna besmislica. Čak sam ja tom uredniku Informera, ja sam mu slao linkove evropskih fondacija koje daju novac za istraživanje korupcije u okviru EU. Rekao sam da ne treba on to da plaća, već ako imaš pravi istraživački projekat samo se prijavi tamo i oni će ti platiti ako samo mi oteli ovde.

JV: Da li ste tužili nekog od njih nakon što je objavio?

Da, tužio sam Informer. Ovih dana bi trebalo, nakon 7 meseci da krene taj postupak.

JV: Da li je tužio neko nekad vas?

Ne.

JV: Zašto?

Pa valjda je to dobro, zato što smo dobro radili svoj posao. Mi smo imali sledeću situaciju. Kada pripremamo neka istraživanja da se jave ljudi o kojima pišemo i kažu ako to objavite mi ćemo vas tužiti. Mi kažemo ok, jer mi se trudimo da ne objavljujemo laži i da ne objavljujemo nikakve kvalifikacije. Mi ni u jednom tekstu nemamo ni jednu kvalifikaciju ko je kakav, da li je ovakav ili je onakav. Skupimo neke podatke i objavimo podatke. To je to i na podacima je zasnovana priča. to je ono što mi radimo i ono što rade naše kolege, zašto bi nas neko tužio. Kao što je sada Mali, gradonačelnik Beograda govorio da će tužiti KRIK. Zbog čeka da ih tuži, šta su oni to? Pri tome mediji mogu da objave netačnu informaciju, to je dekriminalizovanje. Oni njega nigde nisu kvalifikovali, nigde nisu rekli on je ovakav ili onakav. Oni su rekli ovaj čovek radi ovo ili ono u vreme dok je to, radio je ovo. To inače rade istraživački novinari. Znači ne kvalifikuju, skupe podatke, objave podatke, stave u priču, probaju da to konstektalizuju najbolje moguće, u smislu da to bude aktuelno sa onim što se sada dešava i to je clea stvar. A sada naravno, ono malopre što sam rekao. Postoje druge institucije, ako postoje i sada je njihov posao da rade dalje. I da vide da li je tu zaista bilo povrede zakona ili nije.

JV: Da li moežte samo da nam kažete, kratko. Otvoreno je nekoliko afera u poslednjih mesec dana samo. Jedno 3 ili 4 su otvorene. Da li očekujete da bilo koja bude okončana nekom smenom, ostavkom, podizanjem optužnice?

Ja bih prvo rekao da upravo to tabloidi zovu aferama a izvlače ih iz nečega što je neko istraživanje. Konkretno ovo što je krik ili ranije što smo mi radili. To su istraživanja a oni to zovu aferama. Zašto zovu aferama, zato što misle da je neko to pripremio za nekog. Kao što se sada misli da je neko pripremio giljotinu za Sinišu Malog. A ljudi su samo radili svoj posao, mislim na novinare. Tako da ne očekujem da će bilo ko sada biti smenjen žato što bi to značilo na neki način slabost Aleksandra Vučića. Jer se sve čita kroz taj šablon. Sve što se kaže i što se tiče vog sada, na bilo kom nivou. U ovom poslednjem trenutku smo imali nekog ko radi na lokalnom nivou, upravlja Beogradom. Ranije smo imali ljude iz njegovog kabineta, imali smo ljude iz EPS-a, imali smo razne ljude. Oni sve čitaju kroz kancelara Vučića. I onda to isto tako doživlajava i kaže pa nećete mi vi smenjivati ljude. Ali to ne znači da u nekoj predstojećoj borbi unutar SNS-a neće neki ljudi izgubiti svoje pozicije.

JV: Razgovarali smo sa Slobodanom Georgijevim, novinarom BIRN-a. Hvala vam što ste bili uz još jednu emisiju 15 minuta.