Slobodan Maksimović

Gost: Slobodan Maksimović, direktor JP "Toplana" Niš

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Stanari više od 50 zgrada u Nišu spremni su da upute dopis Toplani kako bi zatražili korigovanje cene grejanja u Nišu. Da li će njihovi zahtevi biti uslišeni razgovaramo sa direktorom Toplane Slobodanom Maksimovićem. Gospodine Maksimoviću dobordošli u studio Južnih vesti.

Dobar dan. Bolje vas našao.

JV: Ajmo da krenemo od početka. Zašto su pre svega računi veći za prethodni mesec od onih koji su bili ranije?

Pre nego što odgovorim na to pitanje ja bih hteo da istaknem nekoliko stvari. Prva stvar je da Toplana ne donosi nikakve propise nego samo izvršava, odnosno, radi po propisima koje je donela nadležna uprava i Skupština grada. To je jedna stvar. Druga stvar je da ono što treba da svi shvatimo, jer već godinu dana iza nas, mi smo počeli da merimo. Nikakvih problema nemamo sa distribucijom, jer smo navikli da platimo onoliko struju koliko je strujomer izmerio. Toplana sada ima svoje strujomere koji se zovu kalorimetri i meri se isporučena količina toplotne energije. To što neko nije imao grejanje nekoliko dana, dan, dva, to što neko je imao slabije grejanje nije osnov za smanjenje računa jer je kalorimetar izmerio onu količinu toplotne energije koja mu je isporučena i to mora da se plati. Što se tiče računa, pitanje koje ste vi postavili. U januaru mesecu došlo je do korigovanja, malog korigovanja cena zbog povećanja prirodnog gasa još u novembru mesecu. I mi smo januar mesec isterali, izgurali sa cenama koje su bile formirane još u novembru mesecu i na koje je Gradsko veće dalo saglasnost. Međutim od 01.01.2015. godine stupile su na snagu neke izmenjene okolnosti, odnosno, u obavezi smo da poštujemo ugovor u pristupu Evropskoj energetskoj zajednici gde je prirodni gas na slobodnom tržištu. To znači da mi celog meseca trošimo prirodni gas, po isteku meseca naš dobavljač izmeri koliko smo potrošili i fakturiše nam po onoj ceni koja je na taj dan važi. Došlo je 1. februara do enormnog povećanja cene od 24,31% je poskupljenje gasa. Što je izazvalo promenu cene, jedninične cene varijabilnog dela za 20,3%. Međutim, računi su bili veći, to je tačno. Zbog čega? Iz prostog razloga što naši korisnici kada bi plaćali svoje račune u vreme kada ih i troše to bi se jano videlo na njihovim računima, da je poskupljenje 20,3%.

JV: Koliko ja razumem, da kažem, Toplana i Uprava za komunalne delatnosti i grad stavljeni su pred svršen čin tom odlukom da prosto moraju da prihvate to da se gas fakturiše sa tim završnim danom?

Ne samo Toplana i grad nego cela Srbija. Taj ugovor i obaveze su preuzeti još 2005. godine sa primenom od 01.01.2015. godine. To je suština.

JV: Samo da pojasnimo. Vi sada možete da tu cenu koju vam fakturiše Jugorosgas, u ovom slučaju, koji je dobaljač Niške toplane obračunate i uvećate račune, bez obzira na odluku Gradskog veća o ceni grejanja.

Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da isporučilac toplotne energije ima pravo da bez saglasnosti Gradskog veća izvrši korekciju cene toplotne energije ali pod određenim uslovima. A to je da kad god dobije saglasnost gradskog veća. AKo ga ne dobije u saglasnosti je da vrati cenu na staro i da izvrši obeštećenje svojih korisnika.

JV: Da li je Gradsko veće dalo odobrenje za ovu poslednju cenu koja je obračunata?

Ne, još uvek nije. Mi smo odmah uputili, 12. februara smo formirali cenu. Odnosno, nadzorni odbor je doneo odluku o formiranju cene, mi smo uputili nadlenoj upravi, jer to je put i nadležna uprava je pripremila to za Gradko veće i ja se nadam da će na jednoj od narednih sednica biti usvojena ta cena grejanja.

JV: A ukoliko se ne usvoji?

Ukoliko se ne usvoji mi smo u obavezi da vratimo cenu na prethodni nivo i da svim korisnicima kojima smo fakturisali po uvećanim cenama izvršimo nadoknadu, odnosno ili da im vratimo novac ili da im priznamo te kilovate za naredni period.

JV: Znači da bi troškove trebalo da snosi Toplana ukoliko se?

Naravno. Moram da kažem još jednu stvar. Obzirom da nas je zatekao januar mesec bez ovakve odluke Skupštine grada. Jer Skupština grada nam je dozvolila da tako radimo, na osnovu zakona o komunalnim delatnostima. Mi smo januar mesec napravili čist gubitak od 50 miliona dinara. Jer smo fakturiali korisnicima po ceni koja je formirana po staroj ceni gasa, a mi smo platili Jugorosgasu po novoj ceni.

JV: Jel smo ga platili?

Plaćamo ga.

JV: Pošto znamo da je račun Toplane blokiran. Kakvo je trenutno stanje na računu i ta situacija sa Jugorosgasom?

Nas su blokirali 4. ovog meseca. Mi činimo ogromne napore da skinemo blokadu. Naš dug u trenutku blokade je bio 730 miliona dinara, a onda nam je posle nekoliko dana stigao račun za februar na 262 miliona i otišli smo na preko milijardu dinara. U ovom trenutku smo dužni Jugorosgasu negde oko 820 miliona dinara. Mi taj novac nemamo da platimo i to je svima jasno, pa i Jugorosgasu. Ali razgovarmo sa njima i dogovaramo se na koji način i u kom periodu da to isplatimo kako bi mogli normalno da funkcionišemo, odnosno da oni povuku blokadu. Ja se nadam da ćemo mi do kraja ovog meseca sigurno povući blokadu.

JV: Rekli ste da je gubitak samo u prethodnom mesecu bio nekih 50 miliona dinara. Na koji način Toplana može da posluje pozitivnije da bi mogla da isplati sva ta dugovanja?

Takvi gubici se više neće javljati iz prostog razloga što sam rekao da nam je Skupština grada dozvolila da korigujemo cenu onog trenutka kada dođe do promene cene gasa. Međutim, bez obzira na sve to Toplana ima ogroman problem sa likvidnošću. Mi fakturišemo mesečno negde između 200 i 220, nekada i 250 miliona zavisi kakav je mesec bio. Međutim 10% naših korisnika, ja volim da kažem uredno i redovno ne plaćaju svoje račune. Tako da otprilike mi imamo problem sa nedostajućim sredstvima između 200 i 220 miliona. Pored tih 200 do 220 miliona koji se nisu.

JV: Na mesečnom nivou?

Na mesečnom nivou, izvinjavam se ne na mesečnom nego na godišnjem nivou. Pored toga što smo manje ubrali između 220 i 250 miliona dinara mi smo platili na taj novac dodatnih 10% PDV tako da to uvećava sredstva koja je manje prihodovala Toplana. Tako da imamo stalni permanentni problem otplate obaveza prema Jugorosgasu.

JV: Da li taj permanentni problem može da ugrozi redovno grejanje Nišlijama?

Ja se plašim da može. Ja sam ne jedanput apelovao, ne na one korisnike koji ne plaćaju jer na njih čovek izgleda ne može da apeluje. Ali sam apelovao na sve one redovne korisnike a to su za divno čudo najugroženiji slojevi naših sugrađana, penzioneri naravno, koji čim dobiju penziju odmah izmiruju svoje obaveze. Ja sam upravo na njih apelovao da oni utiču na svoje komšije, prijatelje, rođake, kumove, da isplate sovje račune kako ne bi došli svi u problem.

JV: Da li grad treba da isplati svoj deo dugovanja?

Naravno grad treba da isplaćuje svoj deo, grad je imao obavezu da u određenim porcijama, da kažem, mesečnim. Pošto i grad ima ogromnih problema sa likvidnošću, mali su prihodi, male su uplate u budžetu. Tako da i grad u zavisnosti od svojih mogućnosti to radi i to redovno radi i ja se nadam da takvih problema više neće biti.

JV: Da se vratimo na korisnike. Ja sam u svojoj najavi rekao da se stanari više od 50 zgrada pripremaju da vam upute jedan dopis. Oni traže da se cena koriguje a vi ste objasnili da je Srbija stavljena maltene.

To je nemoguće. Cenu je nemoguće korigovati, jer ne zavisi od nas. Mi ono što platimo Jugorosgasu to moramo da naplatimo od naših korisnika, cena je formirana tako da nema ni jednog dinara ostatka i smanjenje jedinične cene grejanja je nemoguće. Postoji mogućnost da se korisnici sami organizuju, da ugrade opremu za individualno merenje i regulaciju i da sami upravljaju svojim budžetom. Ovog meseca nisam u mogućnosti da platim velike račune, imam obavezu da kupim detetu patike, ja ću smanjiti grejanje, manje ću ga platiti i izmiriću neke druge obaveze. Sledećeg meseca kada ne budem više imao druge obaveze moći ću komotnije da se ponašam. to je jedini način da se.

JV: Ali opet i ta situacija neizvesna pitanje je ako Jugorosgas poveća svoju cenu i obračun bude veći onda se ušteda i ne oseti.

Jugorosgas se ponaša tržišno. On kupuje gas od Srbijagasa na Pojatama i nama ga isporučuje i naplaćuje. Niti Srbijagas niti Jugorosgas ne određuje cenu prirodnog gasa, ta cena prirodnog gasa se formira na svetskom tržištu i ona je izražena u dolarima i na dan fakturisanja ta cena se pomnoži sa srednjim kursom dolara NBS i to je cena gasa. Kakva je situacija politička u svetu, kakva je situacija sa snabdevanjem energentima u celoj Evropi. Mi na žalost delimo njihovu sudbinu i u obavezi smo to i da platimo.

JV: Rekli smo da je skoro nemoguće korigovati cenu i ispuniti te zahteve građana ali ste najavili nedavno da će biti korigovan korektivni faktor. Da će sa 2 biti spušten na 1,6.

On je već korigovan. Nadležna uprava je dobila zadatak od gradskog rukovodstva da uradi novi pravilnik. Novi pravilnik je urađen, faktor je korigovan sa 2 na 1,6. Na konferenciji za štampu koju smo imali na kojoj ste i vi bili prisutni, bio je i zamenik gradonačelnika gospodin Slavković i on je sam rekao da je struka rekla da korektivi faktor mora da bude 2 ali da je donešena politička odluka da se stavi da bude 1,6.

JV: Gospodin Slavković kada ste ga već pomenuli najavljivao je da bi moglo da bude 1,26. Zbog čega se od toga odustalo?

Ja ne mogu da komentarišem izjave. Ja to nisam čuo. Ali struka je rekla da taj korektivni faktor treba da bude 2. Da bi bila pravilna preraspodela. Donešena je odluka da bude 1,6 i biće 1,6 i mi vršimo korekciju svim onim korisnicima koji su svoje račune platili po faktoru 2, vršimo preračun na faktor 1,6 i biće im korigovani računi u narednom periodu.

JV: Prema nekom informacijama koje ja imam firmama koje uvode pojedinalne kalorimetre i merače u stanove Nišlija 1,6 faktor neodgovara iz više razloga. Pre svega što po njihovoj matematici građani koji uvode merače plaćaju skuplje nego li oni koji plaćaju korektivni faktor.

Da. Može da se desi, teoretski to može da se desi. Čak se i u praksi to dešava. Ali se to dešava kod onih korisnika koji su ugradili opremu a ne koriste je. Predlog je i preporuka je ugradili ste opremu koristite je, štedite, nemojte da vam u stanovima bude 23, 24 stepena. Uostalom propisana temperatura je između 19 i 22. Ako se budete ponašali ekonomično neće se to dešavati.

JV: Korigovaće se i januarski računi. Upravo zbog toga što jedan deo tog računa obračunat po višoj ceni a nije trebalo tako da bude. Kako se to desilo?

41 godinu je Toplana radila tako što je prvo čitala tako kako čita. Odnosno, čitala je između 10. i 15. svakog meseca da bi računi zbog dinamike štampanja, zbog obaveza prema objedinjenoj naplati i drugim udružiocima podaci stigli do 25. u objedinjenu naplatu i da bi oni mogli da odštampaju račune i da ih distribuiraju. Mi smo do sada to uredno radili. Međutim, nikada se do sada nije desilo a prvi put se desilo 1. januara da je cena u toku grejne sezone korigovana. I naravno sve nas je to zateklo, to je urađeno onako kako se radilo svih prethodnih godina i došli smo u situaciju da smo korisnicima deo potrošene energije u decembru naplatili po cenama iz januara meseca i mi ćemo iskorigovati sve te račune i na ovom računu će oni dobiti korekciju, odnosno manje će platiti ili će im biti priznata plaćena naknada.

JV: Koliko vidim vi tu navodite kolektivnu odgovornost svih u Toplani? Da li je neko zaista pogrešio u tim obračunima?

To je nešto što se radi računski, što se radi softverski i jednostavno nije prepoznat, nažalost, taj problem i ja se lično izvinjavam svim našim korisnicima što je došlo do toga i svima ćemo im korigovati te račune. Ali se to odnosi samo na one korisnike koji svoje račune plaćaju u punom iznosu. Plaćaju onoliko koliko su stvarno tog meseca potrošili. Oni kojima se računi dele na 12 meseci, koji plaćaju samo deo računa u tom mesecu a deo tek preko leta ne postoji nikakav osnov da se njima koriguje račun, jer njima se samo deo te energije fakturiše.

JV: I za kraj, evo naveli smo problem sa likvidnošću, naveli smo nezadovoljstvo građana cenom grejanja koje je gotovo nemoguće ispraviti, naveli smo već dve korekcije dve različite stvari. To su neki, nazovimo ih problemima sa kojima se bori Toplana. Da li u svemu tome vidite negde vašu odgovornost?

Ja sam godinu i po dana u Toplani. Mnoge stvari su popravljene. Naš najveći problem, da budem iskren je nepostojanje pisanih procedura. Mi smo do 2004. godine Toplana je ušla u uvođenje ISO standarda i onda je na jedan volšeban način prekinuto. Mojim dolaskom ja sam dao nalog da se ponovo uvedu ISO standardi, to je proces koji je malo komplikovaniji i dugotrajan. Ja sam siguran da ćemo uvođenjem ISO standarda, ne možemo nikada da 100% rešimo problema ali da će preko 99% problema nataj način biti rešeno i korigovano.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta, moje ime je Aleksandar Stankov.