Srđan Pešić

Gost: Srđan Pešić, menadžer Gradskog odbora LDP u Nišu

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: Postoje ljudi za koje se kaže da su nepopravljivi. Recimo, oni ljudi koji naprave džumbus u gradu, ja bih rekao dobar džumbus, pa ih onda privedu zato što su održali neprijavljeni skup. pa im uzmu pare za kaznu, a oni posle toga, umesto da se smire i da kažu: “Neću više!”, nastave da čačkaju i iščačkaju još nešto. Jedan od takvih ljudi, prof.dr Srđan Pešić, čovek koji je, to se tako kaže, menadžer LDP u Nišu, čovek koji je bio taj koji je u vreme pozorišne predstave “Konstantin” pravio haos ispred pozorišta i nije mu bilo dosta. Dobar dan.

Dobar dan. Hvala na pozivu.

JV: Pa, dobro, šta je sada posle svega? Lepo vas kazniše što ste doveli ljude ispred pozorišta, a vi?

A ja rešio da vidim koliko to košta kad se radi na nekom drugom mestu i da li to što u Nišu košta puno, znači da će koštati puno kad se radi, recimo, operska predstava “Aida” u Viminacijumu, kojoj sam prisustvovao.

JV: Išli ste čak gore i pustili su vas da uđete, a znaju ko ste i šta ste?

Za razliku od predstave u Nišu, dobio sam pozivnicu za predstavu u Viminacijumu i predstava je zaista bila dobra. To je zaista bila jedna prvorazredna operska predstava, već ranije izvođena predstava, ali sada sa gostima iz Italije, sa gostom iz Bugarske, kao dirigentom koji je bio iz Bugarske i imajući u vidu da je to zaista mega događaj u svakom pogledu, i kao događaj i kao kulturni događaj, mene je sada kopkalo koliko sve to tamo košta.

JV: Koliko košta?

Vidite, ja sam mislio da to košta puno više i onda sam seo i...

JV: A što ste mislili da košta puno više?

Pa, zato što je naša predstava koštala skoro 19 miliona, mada nikada taj zvanični podatak nismo dobili. Ja sam mislio da onakav mega događaj mora da košta makar duplo više od toga. I onda sam po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja napisao pismo Ministarstvu kulture, želeći da dobijem troškovnik te predstave. I nisam se nadao da ću dobiti taj odgovor. I, gle čuda, posle 7 ili 8 dana dobio sam kompletan troškovnik sa svim ugovorima i bio potpuno iznenađen kada sam video da operska predstava “Aida” u Viminacijumu, koja je, takođe. rađena u cilju proslave i obeležavanja godine Milanskog edikta, koštala svega 4 miliona dinara, od čega dve trećine su dali donatori, a samo jednu trećinu obezbedilo MInistarstvo.

JV: Ti donatori, to je bila Banka Inteza, jel tako?

Tako je, Oni su bili generalni sponzori čitave te predstave.

JV: Oni su dali - koliko?

Ja mislim oko 2,8 miliona, a Ministarstvo kulture oko 1,2 miliona. Znači, 12 - 13 hiljada evra je dalo Ministarstvo kulture. Niška predstava, ono što sigurno znam, što nije obavijeno velom tajne, a znam zato što je se o tome glasalo u Skupštini Grada, da je ovaj Grad iz svog budžeta izdvojio skoro 70 hiljada evra ili 7,5 miliona dinara za predstavu “Konstantin”. Ako se tome doda, makar po rečima ministra kulture, 11, 5 miliona koje je Ministarstvo kulture dalo, računica je prosta: Niška predstava je koštala skoro 180.000 evra.

JV: Dobro. Ono pred čim čovek ostane zbunjen jeste odnos prema ovakvim podacima. Ne samo davanje para. Ajde, reći će vam, možda su ovi ovde što su igrali “Konstantina”, pošto je tu bilo i dece i statista itd, možda su koštali basnoslovno! Mogu da kažu šta hoće. Ali skrivanje podataka, to je ono što ne mogu da razumem. Jer, naravno, imam u rukama ovo što ste vi dobili od MInistarstva gde je jasno rečeno... Evo: Materijal za izradu dekora za “Aidu” je dva miliona dinara, pa je materijal za izradu kostima 800.000, pa su troškovi honorara 900.000, doduše, samo za trojicu ljudi, ali piše kako se oni zovu, ko su, šta su - reditelj, dirigent, asistent scenografa, i piše: Troškovi izrade propagandnog materijala, i to je izdatak, samo 283.000! Dakle, vrlo javno , jasno i glasno. U istoj zemlji, u kojoj u jednom gradu u provinciji vi ne možete da dobijete takve podatke! Šta to znači?

Pa, ja sada... To je upravo bio cilj zbog čega ja sve ovo radim! U Nišu, koji je drugi, ili kako kod hoćete, treći grad u Srbiji po svim merilima, vi ne možete dobiti zvanični podatak, pre svega od uprave niškog pozorišta, a onda i od Kancelarije, volšebne, koja ne znam zaista šta radi, za Milanski edikt, pa onda i od predstavnika Ministarstva kulture koji su tu skoro svaki dan, jer ogromne pare oko Milanskog edikta se vrte po Nišu, ne možete da dobijete zvanične podatke oko ključnog kulturnog događaja vezanog za Milanski edikt, a to je predstava “Konstantin”, ni kada ih tražite zvanično, putem Zakona o informisanju, kako se zove, informacija od javnog značaja, ni kada ih tražite na osnovu drugih nekih mogućnosti, kao što je Skupština Grada! Pa, i vaš urednik je pokušavao mesecima da dođe do tih podataka i mi nikada nismo dobili zvanične podatke. A ako iz Ministarstva kulture u isto vreme za jedan događaj koji je pandan ovom događaju... Neću upoređivati umetničku vrednost, nije moje da sudim, niti sam ekspert iz te oblasti, niti se smatram pozvanim da o tome sudim... Ja govorim samo o novcu, govorim samo onovcu koji je vaš, moj novac, novac građana! Ja mislim da ako neko krije takve podatke, da tu nešto smrdi! Da gde ima dima, mora da ima i vatre i da ima razloga da krije te podatke.

JV: Jeste li možda gledali koncert Sanje Ilića na Letnjoj pozornici?   

Nisam gledao koncert Sanje Ilića, jer otkada je ova gradska vlast... Ja prvo moram da kažem da za sve kulturne događaje sam sebi kupujem karte, ali ako se nekada radi... Za ovo nije bilo moguće kupiti kartu! A onda, ako se radi o protokolu, kada me neko pozove, ranije sam uvek dobijao po dve karte, a sada dobijem po jednu. Vrlo prosto! Ja nisam monah! Ja nisam monah i ne mogu sam da idem ni na predstavu “Konstantin”, gde su me inače zvali u 4 popodne da me pitaju da li ću doći. To vam je kao ono kada vam...

JV: Zar vam nije jasno da ljudi štede na svakom koraku?!

Potpuno poštujem! Ako karata ima da se kupe, ja hoću da kupim karte za mene i za moju suprugu! Međutim, ako ih nema da se kupe, a neko vas zove po protokolu jer ste odbornik, onda je najmanje pristojno da vam da dve karte. Dakle, neverovatno je da... Ja neću nikoga osuđivati, a neverovatno je da vam čitav koncept predstave “Konstantin” koja se desila u Nišu nametnu iz Ministarstva kulture! Oni su nam nametnuli predstavu, oni su nam doveli direktora iz Beograda, oni su nam doveli reditelja i glavne glumce iz Beograda i iz drugih gradova, a onda oni određivali koliko će novca sve to koštati! Znate, to mi se čini kao da imamo dobar razlog i imamo dobar povod da sada od državnog novca neke naše zaslužne ljude, onako, dobro počastimo.

JV: Čekajte, čekajte! Nemojte da skidate svoju odgovornost u celoj stvari! Vi ste odbornik! Grad je morao da osnuje neko izvršno telo koje će rukovoditi svim tim pričama! Pa, ima nekog predsednika, verovatno, nekog organizacionog odbora, nečega! Šta taj kaže?

Čekamo izveštaj! Nije nam dao zvanični izveštaj do sada, ni odbornicima...

JV: Ko je taj?

Ja pretpostavljam da je to u Gradu direktor Kancelarije za proslavu Milanskog edikta. Ja...

JV: Pa, takav ne postoji!

Da, postoji, sigurno! Kako ne postoji? Pa, ima...

JV: Postoji na nivou Republike! Imao sam prilike da razgovaram s njim! On kaže: “Mene lokal ne interesuje! Mene interesuje nacionalni deo programa! Šta vi to tamo radite u Nišu, to nije moja stvar!”

Pa, dobro. Onda možemo razgovarati drugačije! Za niško Narodno pozorište, odgovoran je osnivač, a to je Skupština Grada. Ja sve ovo što vama govorim, govorio sam više puta u Skupštini Grada i zahtevao da nam se kaže gde to odlazi naš novac! Nemam ništa protiv ako jedan prvorazredni kulturni događaj, a da li je to “Konstantin”, to ne znamo, nemam ništa protiv ako jedan prvorazredni kulturni događaj, kako kažu akteri ove predstave, košta basnoslovno! I da kultura nema cenu! Ja nemam ništa protiv toga! Ali, ako već to radite od mog novca i od novca mojih sugrađana, mojih prijatelja, mojih sugrađana, Nišlija, onda morate da nam kažete gde ste taj novac potrošili! To stalno radim, stalno tražim, podataka nema! Jedina prilika zvanična, gde ćemo morati da dobijemo te podatke, biće izveštaj o poslovanju Narodnog pozorišta, koji će se desiti na kraju ove godine, a dotle ćemo malo čekati!

JV: A gde tu spada koncert Sanje Ilića?

Ja za koncert Sanje Ilića, mislim da lokalna samouprava nije bila odgovorna baš ni malo, da to zaista spada pod koncept republičke proslave Milanskog edikta i novac koji je dat, dat je iz republičkog budžeta, ne iz lokalnog budžeta. Ja kao lokalni odbornik osećam obavezu da kontrolišem ama baš svaki dinar koji je otišao iz...

JV: Pa, dobro, zašto je onda pod sumnju dovedena opereta “Slepi miš”? Tu su radili devojke i momci sa muzičke akademije, tu je toliko toga bilo urađeno džabe, da je prosto neverovatno da niko nije objavio podatke koliko “Slepi miš” košta!?

Ja zaista ne znam koliko “Slepi miš” košta! Zaista ne znam koliko ta opereta košta i...

JV: Nemojte da se zbog toga nešto uzrujavate!

Ne, taman posla!

JV: Niko ne zna!

A, niko ne zna! Dobro!

JV: Niko ne zna koliko košta! Po onome do čega su “Južne vesti” mogle da dođu, to su podaci koji se kriju zato da se ne bi uporedili sa koncertom Sanje Ilića ili sa pozorišnom predstavom “Konstantin”! Nesporno je da u ovakve stvari mora da se uloži!

Ma da, to nije sporno!

JV: Nesporno je da je to veliki jubilej, ali da se radi iza...

Ne, i da se to koristi kao način da se svojim prijateljima, uopšte neću govoriti o partijskoj pirpadnosti, u ovoj zemlji se ne zna više ni ko kojoj partiji pripada i ko na koju stranu naginje, ali da se svojim prijateljima... Mislim da je to bila dobra prilika da se svojim prijateljima obezbedi i te kako dobar honorar! Jer, ako po ovim podacima koje mi imamo, reditelj predstave “Konstantin” za dve ili tri nedelje boravka u Nišu, pa neka je i radio 24 časa dnevno, u ovoj zemlji dobije skoro 15.000 evra, ili da neko ko je radio osvetljenje ili dekor dobije isto toliko, onda je prosto neverovatno da za takve iste poslove, za jedan događaj koji je makar meni izgledao mnogo monumentalnije, a to je opera “Aida”, ljudi dobijaju po 10 puta manje honorare! Dakle, dva su problema: jedan problem jeste trošenje novca i punjenje sopstvenih džepova, a kroz firmu “Ajmo, da slavimo Milanski edikt”, ali naš Milanski edikt, pa je tako naš slogan, ako se sećate, bio: “Pod ovim znakom ćeš zaraditi!”, a ne “Pod ovim znakom ćeš pobediti!” To jeste jedan problem, a drugi problem je bio: Zašto se kriju podaci? Neverovatno je da u istoj zemlji, od jedne institucije koja je nadređena drugoj instituciji, vi te podatke dobijete... Ma, ja sam bio potpuno, ja sam bio pozitivno iznenađen kada sam od Ministarstva kulture dobio sve ugovore, sve informacije, za svega nekoliko dana.

JV: Šta da radimo!? Možda su u pitanju i ljudi koji vode te institucije, a nisu dovoljno stručni. Ovih dana, Niš će raspisati konkurse za izbor novih ljudi, pa ćemo onda možda rešiti problem. Možda će doći stručnjaci koji ne podležu bilo kakvim lokalnim ili centralističkim partijskim pritiscima i koji će onda smeti javno da kažu sve ono što rade i po kojoj ceni rade.

Pa, znate kako, ceo sistem postavljanja direktora ustanova u kulturi i javnim komunalnim preduzećima funkcioniše po principu malih partijskih feuda. Nije moguće da će takvi ljudi doći! Ja ne sporim da...

JV: Čekajte! Prošlo je godinu dana od izbora u kojima su se svi busali u grudi i tvrdili da to neće da se desi! I mi sad čekamo izbor direktora koji će biti objektivan! Stručnih ljudi o čijem će izboru odlučivati stručni ljudi! Šta se dešava?

Pa, to bih ja drugačije malo nazvao! Ja to nazivam “Kruženje politike u prirodi!” Kao što kruži azot u prirodi, kao što se različita agregatna stanja pretvaraju jedno u drugo, tako i ovde - ništa se nije promenilo! Sada vam političko telo ili političari, ajmo jednostavnije da kažemo, odlučuju ko će biti u komisiji koja će birati direktore. Ljudi koji će biti u komisiji takođe će biti političari!

JV: Kako mislite? Komisija u pozorištu koja će birati direktora, komisija u …

Ne, jedinstvena komisija stručna za sve...

JV: Za ceo grad?

I za vodovod i za kanalizaciju i za odnošenje smeća  i za...

JV: I za pozorište?

Za sada, samo za 14 javnih komunalnih preduzeća je formirana komisija danas u Skupštini Grada koja će biti odgovorna i za Parking servis...

JV: Koliko je to ljudi?

Petoro ljudi u toj komisiji...

JV: Petoro ljudi?

… i oni će birati... sada političari...

JV: Oni su, znači, i inženjeri i pravnici i ekonomisti, sve su oni?

Oni su pre svega predstavnici svojih političkih partija. Oni su pre svega političari iz svojih političkih partija i njihova zanimanja su u drugom planu, ali je frapantno da će oni, po principu stručnosti, sada birati stručnjake koji će biti direktori!

JV: Gospodine Pešiću, pa nismo li mi sada ušli sa čitavom ovom vlašću i celim galimatajiasom koji se pravi, galimatijasom mislim od 2000. na ovamo, nismo li mi ušli u svojevrsnu mašinu koja se zove vremeplov? Jer, ovo o čemu vi pričate sada, moja generacija je doživlajvala još pre 40 godina kada je u Socijalističkom savezu postojalo koordinaciono telo za kadrove i tu sedne 5 - 6 partijskih ljudi i kad oni namerače taj, taj i taj će biti direktori, tu je stručnost, tu je sve! Sve je pokriveno time!

Tako radi i ova komisija. 

JV: Da li smo mi dobili sad to isto?

Da. Siguran sam da jesmo! Sada smo dobili kadrovsku komisiju koja će na nivou grada, njih petoro, predstavnici političkih partija, gde je i te kako bilo svađe među partijama u koaliciji ko će imati prevlast, ko će imati većinu u tom telu, sada će to jedno koordinaciono telo, komisija ili kadrovska komisija odlučivati ko će biti stručnajci, direktori u javnim komunalnim preduzećima. Te stručnjake ko će kandidovati? Pa, opet političke partijei! I sad vi imate iz agregatnog stanja politike sve prevodimo na agregatno stanje struke, pa se opet vraćamo u agregatno stanje politike! Zato ja kažem to jeste vremeplov, jeste kruženje politike u prirodi, jeste način da samo opravdate kako ćete svoje akdrove udomiti li nagraditi ili zadužiti, kako god hoćete da gledate na stvar.

JV: Pa, zar onda u takvim okolnostima ne dovodimo u opasnost struku da smatra sramotom ako neko od njenih stručnih pripadnika bude izabran za nekog direktora u takvim okolnostima?

To se i do sada dešavalo. Mislim da u većini oblasti kojima se bave javna komunalna preduzeća u gradu nisu bili najbolji ljudi iz tih oblasti na čelu javnih preduzeća. Dve su stvari: prvo, što se stručnjaci povlače malo od politike, jer je ceo sistem o kojem vi i ja govorimo učinio da stručnajci nemaju baš nikakvu želju, niti inspiraciju, ni izazov da se bave jednim takvim javnim poslom, jer smatraju da neće da se nađu u takvom društvu, neće da budu u takvom društvu! A sa druge strane, imate ljude koji po partijskoj liniji... Da li je moguće da jedna partija ima i stručnjaka za građevinarstvo i za vodoprivredu i za upravljanje komunalnim otpadom i da, ako nama po deobi partijskog kolača, pripadnu upravo ta preduzeća,  a videćete da će biti tako! Ajde da vidimo da li će se možda desiti da ekspert iz jedne druge političke partije dođe na mesto gde je do sada bio direktor iz neke druge političke partije, a što je bio deo političkog dogovora pri stvaranju koalicije.

JV: Hajde da tu stanemo i baš da vidimo!