Srđan Škoro

Gost: Srđan Škoro, autor knjige "Vučić i cenzura"

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Ovo je knjiga od koje sve institucije u Srbiji okreću glavu. Mnogi smatraju da je to zbog toga što su u njenom nazivu povezani Vučić i cenzura. Razgovaramo sa autorom knjige, gospodinom Srđanom Škorom nekadašnjim šefom deska Večernjih novosti, koji je praktično ostao, pa niste još uvek ostali bez posla ali umalo da ostanete bez posla zbog toga što ste javno kritikovali Vladu gostujući u jutarnjem programu RTS-a. Da li moete da kažete da je ovo, knjigu smo predstavljali na trgu u Nišu, zbog čega niko ne želi ovu knjigu pod svojim krovom?

Očigledno zbog te dve, kako bih ja nazvao, čarobne reči. Prva je Vučić a druga je cenzura. Mislim da je i zbog jednog i zbog drugog i zbog toga što ljudi ovu prvu reč, tačnije Vučića, povezuju, sa razlogom, sa cenzurom i obratno. Oni su kao neki tandem. Verovatno to pravi dosta problema a i to gostovanje koje vi pominjete najbolje potvrđuje to. Tada sam ja izrazio neke sumnje prema budućoj vladi i nije mi trebalo godinu dana da bi to video, kao što su mnogi to sada videli. Ja sam po nekim imenima i po načinu kako su određeni ljudi izabrani procenjivao tog jutra. U pravu ste, ja sam praktično izbačen iz Večernjih novosti, gde sam godinama radio i zbog svega toga što sam tamo govorio prebačen u list Sporta a sada sam trenutno u Zovu.

JV: Nedavno je bio, vodila se rasprava između urednika televizije N1 i sadašnjeg glavnog urednika Večernjih novosti Ratka Dmitrovića zbog, ako mogu da kažem, ne znam da li ćete se složiti samnom, lapsusa Jugoslava Ćosića na televiziji N1 koji je rekao da ste vi ostali bez posla. Međutim, iz razgovora sa vama sam shvatio da to nije skroz netačno.

Ja nisam ostao bez posla, znači lapsus je napravio Jugoslav Ćosić ali je lapsus uslovni. Ja sam dobio, može da se kaže, otkaz iz Večernjih novosti lista a nisam dobio otkaz iz kompanije Novosti. Tako da sam ja ostao u kompaniji a nisam više u Večernjim novostima. I u tom smislu nije to tako ali ako se shvati kao neki totalni otkaz, totalno ostajanje bez posla, to naravno nije tačno ali bez posla nisam ostao ne zato što nisu hteli da me otpuste, već zato što sam na vreme podneo 2 tužbe za ono sve što su mi do sada radili, jer pokušavaju da urade a sve kao posledicu mog gostovanja koje ste pomenuli.

JV: Da li je to vaše gostovanje koje je prouzrokovalo dalje vaše probleme. Da li mislite da je bilo usmereno samo ka vama ili je na taj način možda poslata i poruka brojnim drugim novinarima?

Očigledno je sa tim ciljem, jer da nije ne bi ovoliko dugo trajalo. Vidite i sami posledice toga po mene su bile takve ali u svakom slučaju da se to nije desilo i da me nisu onemogućavali u radu i ugrožavali neka moja najosnovnija radna i svaka druga prava ja nikada ne bih pokrenuo blog i nikada ne bih pisao na blogu. ALi pošto su me onemogućili bilo gde drugo da pišem i radim onda sam bio prinuđen da to radim. Kao posledica toga došla je i ova knjiga. Sada vidite knjiga kada je izašla oni prave ovo što prave, kao kod vas u Nišu, potpuno nepotrebno. Vi iz 5 zabrana dođete do ulice i onda se na ulici skupi mnogo više ljudi, odnosno daleko više ljudi nego što bi došli na promociju. Tu promociju niko ne bi registrovao, niko ne bi smeo da je zabeleži, kao što osim vas i par nekih neće ni ovu. Ali u svakom slučaju vi ste bili u centru grada i ljudi su primetili da se tu događa nešto čudno a zaista je neobično da na trgovima promovišemo knjige.

JV: Ali kao mogu da primetim u ovom slučaju nisu samo državne institucije te koje odbijaju da omoguće promociju knjige u svojim prostorijama, privatni lanci knjižara, pa čak i organizacije civilnog društva nisu dozvolili da se knjiga predstavi kod njih i da se prodaje u njihovim prostorijama. Šta vama to govori?

Strah je neverovatan, strah od bilo čega i bilo koga da bi mogao da se nađe pod udarom Vučića i njegovog represivnog parata, njegovih ljudi.

JV: Da li je opravdan taj strah?

Sa jedne strane očigledno, ako pitate te ljude, oni smatraju da jeste. Ako pitate sada mene, ja smatram da ako bi se ljudi na neki način oslobodili tog straha i kada bi knjižare normalno prodavale tu knjigu, kada bi novinari pisali o promociji te knjige, da bi sve to bilo potpuno drugačije. Da pola ovih stvari kroz koje ja prolazim i kroz koje vi prolazite i kroz koje ćemo tek prolaziti bi bile preskočene, nepotrebne. I onda ova knjiga ne bi imala taj značaj. Sada knjiga ima veći značaj time što niko ne sme da je prodaje, nego što ima značaj da se ona prodaje. Kao što je knjiga našeg kolege Slaviše Lekića niko ne bi ni znao, možda bi prodao 100 primeraka, možda ne bi ni znao da je štampana da se ona normalno prodaje. Niko je ne bi ni primetio u knjižarama. Ovako kada nemate ni jednu knjižaru da je prodaje, kada nemate ni jednu vest, ali bukvalno nemate ni jednu vest da je knjiga izašla i da to ne rade tradicionalni ili bilo koji drugi mediji to je prosto zabrinjavajuće. To govori ono što ja stalno ističem da u ovoj zemlji postoji cenzura i to ozbiljna.

JV: Draža Petrović, naš kolega koji je prisustvovao promociji knjige u Beogradu i promociji knjige u Nišu je prokomentarisao da, u principu, zašto vlast reaguje tako kako reaguje da očigledno novinari predstavljaju problem. Da botovi, kako ih popularno zovemo, ako vas oni ne napadaju na internetu ni vi ne vredite. Da li bismo mogli ove nedavne napade tabloida i možemo da kažemo provladinih medija na istraživačke mreže BIRN, CINS i KRIK. Da li vi mislite da vlast sada počinje da se boji istraživačkih novinara?

Pa ona se boji svake informacije, svake infomracije koja je kritička, svakog događaja, svake stvari koja na bilo koji način kritički govori o bilo čemu. Zato vi nemate ni jednu emisiju, oni tolerišu humorističke sadržaje. Vi možetew na taj način da kritikujete Vučića ali ozbiljne priče ekonomista, lekara, profesora, ozbiljno sučeljavanje argumentima novinara, cenzuri, to je ono što je problem. Kada bi se to dešavalo onda mi ne bi ni pričali. Vi imate milion fdogađaja koji su se izdešavali i oni nigde nisu registrovani. Vi imate u tom sudaru, koji pominjete, između 3 provladina, stim što ovaj jedan više neće da bude provladin medij, sva 3 su privatna ali vi imate da je čovek iz Kurira, tačnije vlasnik Kurira Rodić, objavio da su oni zajedno Informer i Pink zajedno ulepšavali stvarnost Srbije. Da su oni program i sada je on to objavio i pogledajte niko to nije demantovao. Nije SNS izašao sa saopštenjem i da kaže da to nije istina, da su to laži i kakva već saopštenja oni pišu. Oni su pravili saopštenje za moje gostovanje u RTS-u, za gostovanje kolege Panovića iz Danasa na RTS-u. Pišu saopštenja svaki dan, za svaku sitnicu, gde neko kaže nešto a za ovo ćute. Da li oni ćite zato što je to istina, ovo što govore gospoda iz Kurira, očigledno da jeste ili ćute iz nekog nama nepoznatog razloga. U svakom slučaju to je ono što upozorava da u štampi i u elektronskim medijima nešto duboko nije u redu, da se sa jednog mesta diriguje. Ja mislim da će ta svađa i sve počinje da janjava ali da se dešava i događa po komandi. Kao u slučaju Saše Jankovića, kao u slučaju niza drugih stvari. Jednostavno vi imate da se iz jednog centra kaže sada je bilo dosta i pređe se na neki drugi teren. Do tada ste svakodnevno imali različite prljavštine, da čitate ili da slušate.

JV: Mnogi smatraju da cenzure u medijima ima, da kontrola nad medijima postoji. Sa druge strane mnogi tvrde da je internet slobodan medij. Međutim, vi nemate tviter iako se mnogo toga dešava na tviteru i fejzbuku, ni vi ni Draža Petrović nemate ni tviter, ni fejzbuk. Zbog čega nemate to?

Ja prvo smatram da bi to odvlačilo pažnju, vreme, vi onda ulazite u neke rasprave besmislene, sa raznim nekim ljudima koji se zovu Snežne kraljice ili Lukavi ovakvi ili onakvi. Ja bih prihvtio tviter kada bi ljudi izlazili sa svojim imenom i prezimenom i sa svojom slikom.

JV: Ima mnogo onih koji izlaze sa imenom i prezimenom.

Imate mnogo tih ali imate i masu ovih drugih koji ne izlaze. Vi onda uđete u tu neku priču i onda vas priča ponese i onda vi na neki način ali ja ne doživljavam tviter kao izraz slobode, da tamo možete da napišete šta god hoćete. Kao i na internetu. Ja mislim da to dosta odvlači pažnju, koliko ima korisnih stvari, toliko ima negativnih, odvraćaju pažnju od onoga što bi zaista mediji trebalo da predstavljaju. Vi recimo imate primer Raše Popova, svi znamo ko je Raša Popov. Rašu Popova su prebila deca, možete li to da zamislite, čovek koji je naš kolega, čovek je posvetio ceo život vaspitanju dece. I onda su ga prebili u Beogradu i o tome su dvadeset dana ćutali svi mediji. Na mrežama su se pojavili ti podaci ali od raznih ljudi koji nisu novinari i vi ne možete da proverite da li je ta vest tačna ili nije. Ona se u slučaju Raše Popova pokazala kao tačna. Hoću da kažem, policija je reagovala, imate zapisnike, ko je prošao te beogradske škole novinarstva, imate te motorole gde se sluša šta policija radi, to nije moglo da se ne zabeleži, tačnije nije moglo da neko ne kaže nemoj to da uđe. Šta je nekome problem da neko objavi da su Rašu Popova prebila deca. To se ne objavljuje zato što neko kaže da će to ostaviti loš utisak. Onda vi to imate kao informaciju po mrežama. Kao što je bila informacija za prebijanje dekana Fakulteta političkih nauka u Beogradu. To se pojavi prvo tamo ali to saopštavaju prvo ljudi koji nisu profesionalni novinari. I onda vi unapred morate da uzmete te infomracije sa rezervom. Zato ja mislim da sve ovo što se dešava sada na tviteru i na internetu sve mora nekako da se vrati u institucije sistema, da se vrati u medije. Ali u ove klasične i prave. Pogledajte, pomenuli ste BIRN, oni su nastali potreba, sve to su radile Večernje novosti, Politika, Danas. Zašto to radi BIRN, KRIK, nemam ništa protiv oni to sjajno rede ali oni to rade kao izraz nemoći, protesta da se nešto u profesiji uradi. Uzmi jedan problem helikopter, stradanje, nesreću, zašto to ne može da izlazi u bilo kojim novinama a koje se prodaju na kioscima. Ne može jer to neko ne dozvoljava. U tom smislu ja tu cenzuru vidim, da ona postoji, da ona nije, kako je neki ljudi doživljavaju, da postoji neki cenzor kome se nose tekstovi i onda on odobrava ili ne odobrava. Sada se to mnogo lakše, o tome sam govorio pre neki dan u nekoj emisiji, SMS porukama, porukama nekih ljudi koji kažu ovo može, ovo ne može, postavljenjima raznih ljudi na mesta koji znaju šta može a šta ne može i šta taj neki koji ih je postavio očekuje. Tu se sve završava. Zato imamo ovakvu scenu.

JV: Da li mislite da je niške fakultete, biblioteku i ova udruženja građana kojima je bilo ponuđeno da ugoste promociju, da ugoste vas kao predavača, pa su odbili, da li mislite da je to neko njima zabranio ili su oni to sami procenili?

Neki od njih su sami ali prateći ono što ste vi zabeležili a verujem vam i objavili ste da je direktorka niške Narodne biblioteke najpre prvo to prihvatila. AKo je ona lično to prihvatila a posle odbacila, znači tu ne može a da ne bude nekih poziva. Ja polazim od toga da svaki čovek ako nešto prihvati na sebe to i realizuje. Razloge zašto nešto ne realizuje postoje. Sigurno da postoje pozivi a sigurno da postoji i taj unutrašnji strah koji vas odmah u startu odbije. Kao i ove knjižare, oni vam kažu ljudi sasvim otovreno. Neće to da kažu kod vas u emisiji ali kažu vrlo otovreno. Dva razloga su zašto se ova knjiga ne prodaje u knjižari, prvi je slanje inspekcija u kontrolu, gde može da vam drži knjižaru 3 do 7 dana zatvorenu i gde je on na gubitku dnevnom daleko većem od bilo prodaje. Da se ovo prodaje u stotinama primeraka dnevno on ne može da zaradi toliko koliko će da izgubi. Druga stvar je ovo nasilje, tipa da stavite ovu knjigu u knjižaru i da vam neko razbije izlog. Tao dva puta i onje završio priču za narednih 6 meseci. On u startu razmišlja da bi to moglo da se desi. Problem je što smo mi doveli sistem i društvo u takvo stanje da ljudi zaista veruju da bi to moglo da im se desi. I onda se postavlja pitanje da li ovde ima slobode a po izveštaju EU vi vidite da tu ima ozbiljnih problema. I o tim problemima bi trebalo da razgovaramo, kao što nas dvojica danas razgovaramo, zašto ne bi razgovarali na nekom višem nivou. da vidimo ko to plaši te knjižare, zašto ne izlazi u novinama ono što se desilo. Što će o ovom skupu izvestiti samo vi i još neko, zašto svi ćute. Šta smo mi to radili ružno, neprirodno ili glupo pa da niko ne zabeleži. Prosto neverovatno.

JV: Kako onda vidite izjavu premijera Aleksandra Vučića koji poziva novinare da ga kritikuju i kako kaže da kritikuju vlast jer je tako čine boljom?

Ja mislim da je to farsa, pošto od njega, on daje taj primer i od njega dolazi svaka zabrana kritike, bilo kakve. Oni je upravo sprečavaju. To bi bilo normalno. Vlast bi trebalo da bude kritikovana od strane svih i da oni to prihvate ali oni pokazuju da to ne prihvataju. I ta moja, kako svi kažz, blaga kritika tog jutra, pre nego što su položili zakletve tako doživljena da ja godinu i po dana ne mogu da se vratim tamo, ne na to mesto, nego da radim svoj posao normalno. Zašto ja ne bih mogao da pišem neke tekstove u Večerrnjim novostima ili bilo gde. Zašto je to meni zabranjeno? Ko je to zabranio? To sprovode ljudi koje je on doveo na to mesto i tako je u mnogim redakcijama. Onda vi dođete u situaciju da se sa jedne strane šalju poruke, recimo oko moje smene, sam je Vučić tog dana kada je to rekao da je ta kritika na moj račun bila ishitrena. Da je to bio loš tajming, ja sam tog dana smenjen. I onda vi sa jedne strane imate poruke te a sa druge strane imate poruke druge. Imate priču, Ratko Dmitrović je napisao pismo Politici gde je rekao da je napisao i potpisao da Vučić njega nikada nije zvao i zašto bi jedan premijer koji je dobio toliku podršku zvao zbog nekog nevažnog čoveka kao što sam ja, kao što je šef deska Večernjih novosti. Onda je sada napisao da ga je Vučić zvao i zamislite Vučić je bio uplašen da ćemu se pripisati slučaj Škoro kao cenzura a onda ga je hrabri Ratko Dmitrović tešio, pa je rekao pa to ti ide u rok službe. Ako ti svašta prepisuju pa nek ti pripišu i to. Ja bih voleo da znam, jer on njega zvao, zaista, šta je laž, ono prvo ili drugo. Mi sada to ne znamo. Ja nikada nisam ni tvrdio da je on rekao to, to, ovako ili onako uradi, ja za to nemam dokaze i ne mogu da tvrdim. Ali da se nešto čudno događa zašto bi ovo sve trajalo godinu i po dana, zašto ovo traje sve vreme, zašto sada knjiga, prošlo je, idemo dalje, radimo neke druge poslove, ne. Oni su i dalje uporni i oni istrajavaju u nekoj vrsti represije koja se na razne načine sprovodi nadamnom.

JV: Hvala vam što ste bili gost emisije 15 minuta, moje ime je Predrag Blagojević. Prijatno.