Stevan Dojčinović

Gost: Stevan Dojčinović, urednik Centra za istraživačko novinarstvo i autor knjige o Šariću

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: U vreme kada su Stevan Dojčinović i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije uveliko pisali o Darku Šariću, ni vlast, ni mediji, nisu bili preterano zainteresovani za tu priču. Danas se o tome ipak malo više priča. Stevane pre nešto više od dva meseca objavio si knjigu Kako je Balkanski kokainski kartel osvojio Evropu, dosije Šarić. Da li misliš da su danas građani malo bolje informisani o toj priči o Šariću?

Ne, ja mislim da su građani lošije informisani oko celog tog slučaja i mislim da pogotovo događaji u prethodnih par meseci su napravili jednu veliku pometnju u javnosti u razumevanju samog slučaja Darka Šarića i procesa koji se vodi. Pre svega mislim na one medijske kampanje koje su se vodile i kroz koje su prolazile različite neistine i mislim da je to poprilično zamutilo svest javnosti o tom slučaju. To je jedan od razloga zašto smo na kraju i odlučili da napišemo knjigu da bismo celu tu priču zaokružili i prikazali kakva jeste. Cela knjiga se bazira na činjenicama i hteli smo da napravimo na jednom mestu sve što je tačno i vezano za taj slučaj, lišeno svih tih teorija zavere koje su se u međuvremenu pojavile u javnosti, koje mislim da su dosta pomutile svest janosti o tom slučaju. TO je ipak suđenje veka i jako je bitno da se o njemu izveštava na pravi način.

JV: Da li ti misliš kada kažeš da postoji neka kampanja i postoji čak neko spinovanje. Da li misliš da se neke stvari pogrešno prikazuju ili smao prećutkuju?

Kampanja očigledno postoji. Mislim da to nije diskutabilno. Sve te kampanje su krenule kada se Šarić vratio nazad u zemlju i ono što možemo da vidimo da su kampanje uglavnom usmerene ak ličnostima iz različitih državnih organa koji su učestvovali u tim akcijama protiv tog Balkanskog kartela i Šarićeve grupe. Konkretno, svi znamo kampanju koja se vodila protiv načelnika Kriminalističke policije, zatim službe za organizovani kriminal.

JV: Govorimo o Rodoljubi Miloviću?

Da Miloviću, zatim smo imali kampanju koja se vodila protiv tužioca u slučaju Šarić, Saše Ivanića. Sada je čak i protiv moje knjige krenula kampanja. Sve te kampanje se vode iz istih medija koji provlače jednu po jednu ličnost koje su bile povezane sa istagama same grupe.

JV: Misliš da iza toga stoji Šarić ili da postoji? Ko može da stoji iz takvih kamapnja?

Šarić ne može da stoji sam iza tih kampanja jer mislim da nije on u tako dobroj poziciji da može da kontroliše toliko medija. Jer kada pričamo o ovim kampanjama, što je zastrašujuće u ovim slučajevima, je da je većina medija uključena u njih. Mi smo imali čak i za vreme suđenja Zemuncima i Legiji smo imali određene medije koji su spinovali i gurali te priče ali smo imali sa druge strane dosa drugih ozbiljnijih medija koji su razotkrivali te kampanje i vraćali nazad priču. Ovog puta u slučaju Šarić imaamo masovno medije koji guraju jednu istu priču, koja je nedokazana, koja se zasniva na Šarićevim tvrdnjama, stavljaju je na naslovne strane. Sumnjam da Šarić ima tu moć. Kao što znamo postoji veliki uticaj iz političkog vrha ka medijima, tako da iz nekog razloga oni omogućavaju Šarićevim optužbama da se toliko prošire kroz medije.

JV: Kada ste ti i CINS pisali o Darku Šariću, to je bilo pre nekoliko godina, jedino je moglo da se pročita na sajtu CINSa, da se pročitaju te priče a onda je sve lagano krenulo i to kroz tabloide. Jel tako? Priča o Šariću, počele su vaše priče da se pojavljuju  tabloidima, ako ne grešim. Kako to objašnjavaš da je krenulo u tabloidima da se prvo piše o tome? Da nisu počeli prvo ozbiljni mediji.

Zato što tabloidi uvek imaju neku funkciju. I šta se tu desilo? O Šariću se masovno izveštavalo pogotovo ovaj deo priče kada je vezano za drogu. I to je pratilo te policijske istage i hapšenja. Međutim, kada se stizalo do ovih priča vezanih za pranje para, kada se stizalo do imane nekih biznismena značajnih, do povezanih političara tada su mediji prestali da prenose naše priče. I neke priče su stajale na našem sajtu dosta dugo vremena a onda su ih mediji prvi preuzeli zato što u tom trenutku je odlučeno da se na neke ljude krene i onda su mediji imali tu ulogu da napadnu te ljude i onda su iskopavali tekstove sa našeg sajta i objavljivali.

JV: To je moje pitanje, ko je odlučio da se krene na te ljude? Vlast?

Bilo je određenih konflikata koji su se dešavali u okviru samog MUPa. U jednom trenutku jedan deo kriminalističke policije udario na sam kabinet Ivice Dačića i onda je taj deo policije gurao priče. To je na primer afera banana. Mi imamo tu aferu gde su informacije stizale iz kriminalističke policije o vezama Dačića sa Šarićem, zato što je postojao veliki konflik između njih i oni su se tako preko medija ganjali. Tako da su se menjale ekipe koje su vodile kampanje. Sa različitih strrana su kampanje stizale i onda u jednom trenutku smo mi izveštavali o svemu tome i onda su neki naši tekstovu u nekim trenucima bili aktuelni, u nekim ne. Zavisi od toga da li je tada bilo aktuelno da se neko od određenih udari i da se on pojavljuje u tekstu. Klasičan primer je priča o klubu Vanila, to je klub koji je Šarić imao u samoj centrali SPSa. Sada je već poznata priča. U glavnoj zgradi SPS je imao klub, SPS mu je iznajmio prostor i narko klan je držao klub. Tu priču smo orginalno objavili i dokazali 2012. godine na našem sajtu i ona je priva trebala da pokrene priču o tim vezama između narko klana i tih ljudi iz SPS. Tada je niko nije objavio. Par portala koji su je objavili su je skinuli i dan danas stoje prazni linkovi. Priča je tu stojala sve do 2013. godine, do februara kada je krenula ta priča banana i onda je odjedanput iskopavaju i objavljuju. To je klasičan primer iz ovog slučaja, kako je to funkcionisalo. Tada niko nije želeo da dira Dačića i to je tamo stojalo, kada je to krenulo onda su i naše tekstove uzeli.

JV: Sada si delimično odgovorio na moje pitanje. Kako je moguće, odnosno, da li je moguće da novinari dođu brže o infomacijama o organizovanom kriminalu od policije, BIE, službi koje su plaćene i koje bi trebalo da rade to.

U suštini ima dosta tih slučaja i naravno da je moguće. Mislim da je to skroz logično. Ovo je jedno međunarodno istraživanje. Ja sam za ovu knjigu putovao i u Južnu Ameriku i u Ameriku i u Italiju i u Austriju i po različitim zemljama Evrope da bi to skupio. Ponekad ne funkcioniše najbolje saradnja između dve zemlje. Jako je malo bilo prave saradnje između Srpske policije i Italijanske policije. Čak i kada sarađuju oni prolaze kroz neke procedure. AKo ja iz Srbije želim da dobijem neke podatke iz Amerike moram da se obratim za međunarodnu pomoć i da šaljem neke dopise i da prođe međunarodnu proceduru. I onda kada bi ta policija tamo rešila da sarađuje samnom, sa policajcem iz Srbije onda prođe jedan veliki period. Obzirom da ja radim u toj firmi koja ima novinare svua po svetu i mi kao novinari smo fleksibilniji. Meni je samo dovoljno da pozovem, ako mi treba neki podatak o nekoj firmi iz Austrije ja već sutradan mogu pozvati novinara iz Austrije i on će odmah otići i pogledati i dostaviće mi podatak. Ja ne moram da prolazim kroz te procedre kao što prolazi policija. I to objašnjava zašto je novinarski rad često fleksibilniji i brži od samog policijskog.

JV: Jedan deo novinara koji se bavi istraživačkim novinarstvom ili izveštava o korupciji uglavnom se vezuje za korupciju u državnim institucijama. Otkud tvoje interesovanje za organizovan kriminal koji je povezan sa ozbiljnim kriminalcima. Da li postoji neki strah?

Što se tiče korupcije najveća korupcija se svodi zbog organizovanog kriminala. Mi imamo korupciju u Srbiji i sada se uglavnom svodi na to da imamo nekog zvaničnika koji je zloupotrebio svoj položaj da bi stekao protivpravnoimovinsku korist, namestio neki tender. Mislim da najveća korupcija u bukvalnom smislu, da nekog plaćaš da bi ti završio nešto iz države a ti si iz nekog kriminalnog miljea ili biznismen je upravo baš oko ove ekipe i organizovanog kriminala. Jer organizovani kriminal u Srbiji je jedino mesto koje može da napravi ogroman novac. Ti znaš da su većina ovih naših biznismena propala. Mišković i njegova Delta je ušla u dug od blizu 2 milijarde evra kada je bila finansijska kriza. Ova ekipe je jedina koja je pravila i donosila keš i pare i oni su bili jedini u poziciji da plaćaju i korumpiraju. Zato su oni bili ti koji su mogli najviše da dosegnu što se tiče političke pozadine, odnosno kontakata u vlasti.

JV: Dobro. Ali da li si osetio neki strah? Prosto nije mala stvar pisati o tim ljudima.

Ova knjiga nastaje 5 godina. Svako prirodno ima neki strah kada se bavi ovim temama ali ja mislim da me moj sistem rada najviše brani i posao kako ga radim. Meni je bio cilj u knjizi da sakupim sve što je moguće da se sakupi, što se tiče dokumentacije. Da imam izvore koji izađu imenom i prezimenom, da nemam nekih anonimnih izvora i da ponudim sve strane čitaocima. Kada kažem sve strane nije samo policija i kriminalci, već i te političare ali i sama mafija unutra ima neke konflikte, tako da stavljam i to. Jednostavno čitaoci imaju sve strane da pročitaju, tako da je ne radim nikakav posao za koji me je neko angažovao da to uradim na neki način, protiv nekog i nečega već sam predstavnik svega. Mislim da to što sam objektivan i što sam spreman da stavim sve ja verujem na neki način, možda i naivno, da me na neki način brani, pošto nisam ničiji alat u nečijim rukama i da ne ulazim lično u nečiji konflikt i neki rat protiv nekoga.

JV: Malopre si pomeno da si putovao u Južnu Ameriku. Kako izgleda taj put, ti odeš u Kolumbiju i Brazil i šta radiš tamo?

Bio sam i u Kolumbiji i Brazilu, ali oba puta, ja ne mogu samo zbog knjige da iskeširam ceo put već sam čekao da mi se poklope neke stvari. U Kolumbiji sam išao 2009. godine, pre nego što je ova priča otvorena, tada sam prvi put čuo i saznao za značaj balkanskih kriminalaca u tom međunarodnom švercu. Što se uopšte nije znalo kod nas, to je bila potpuna misterija i onda su ih u oktobru, kada su zapleniuli dve tone, onda se pokazalo da to što sam saznao tamo u Kolumbiji bilo tačno. Tamo sam išao turistički i onda se završilo poslom. A u Brazilu sam bio na međunarodnoj konferenciji i onda sam iskoristio da mogu malo da radim i fizički da ostanem. Tako da uvek mora nešto iskombinovati. Ali tamo je potpuno drugi svet. Zahvaljujući novinarima koje sam znao sam uspeo prilično da stignem do nekih ljudi koji su visoko, upoznao sam direktora njihove obaveštajene agencije u Kolumbiji što je bio poprilično dobar intervju. Tačnije ne sa njim već me on povezao sa njegovim operativcima koji fenomenalno poznaju materiju međunarodnog šverca kokaina. Jer kokain odatle i potiče. Ti ljudi su bili popriliočno pristupačni, jednostavno je moglo baš otvoreno da se priča sa njima, koliko oni znaju. I tada mi je on objašnjavao da su Jugosloveni, kako oni kažu, stim što oni pod Jugoslovenima podrazumevaju čak i Bugare, da su od 2004. dobili ogroman značaj u međunarodnom švercu kokaina. Što je tada bilo jako čudno. Jer ako se sećamo 2003. nakon Sablje mi nismo imali neko krupno ime kriminalno da nije u zatvoru. To je bila poprilična misterija šta se dešava sa organizovanim kriminalom na Balkanu. Onda od njega čujem da su ti linkovi jedni od glavnih distributera droge u Evropi. Nisu znali da mi daju neka od mnogo specifičnih imena u vezi te priče. Međutim, samo što sam se vratio iz Kolumbije, posle par meseci u oktobru je bila ona zaplena od 2 tone kokaina i krene otvaranje ove priče i hapšenja tih ljudi. Ja sam video da su mi dali pravu informaciju. Onda sam ja koristeći te kontakte, takođe neke kontakte u Srbiji, Italiji i u nekim drugim policijskim strukturama počeo i sam da rasplićem novinarski celu tu priču.

JV: Tvoja knjiga je objavljena sredinom semtembra, ako ne grešim, već posle mesec dana je uhapšen čovek, za koga se tada reklo “čije ime samo jedana osoba u Srbiji sme da izgovori”, govorim o premijeru. TI si zapravo Kosmajca pominjao u svojoj knjizi, na nekoliko mesta, a kasnije…

U tekstovima još 2012. godine smo ga sponinjali.

JV: Znači nije samo jedan čovek smeo.

Mislim da Kosmajac nije takav lik da niko njegovo ime ne sme da spomene. On je prvi put u medijima spomenut 2001. godine. Tada se masovno pisalo o njemu, jer je tada u javnost dospela bela knjiga o organizovanom kriminalu, gde se on spominje i to su mediji objavljivali. Onda se na njega potpuno zaboravilo. 2012. godine smo mi imali neka nova saznanja o njemu, vezano za njega a onda ga je tek Vučić kasnije spomenuo i rekao da ga niko, nikada nije spomenuo. Daleko od toga da je to ličnost od koje treba da se plaše i njegovo ime, jer on ne važi za osobu koja je brutalni ubica ili tako dalje. Mislim da njegovo nespominjanje je više bilo vezano za to što nikada nije bilo dokaza za njegovu uključenost u trgovinu drogom. I više je problematično spomenuti ga u tom smislu jer ako si novinar bićeš tužen.

JV: Da pitam sada. Što se juga Srbije tiče. Jedna od retkih ličnosti sa juga Srbije koja se spominje u tim nekim visokim krugovima i tekstovima koje si ti pisao je Ivica Tončev. Gde je Ivica Tončev i šta se dešava sa njim?

On je sada  u Zvezdi. On je bio savetnik i sada je ostao u Zvezdi, gde je i bio. Verujem da je izašao iz ove pričle da ima direktu funkciju u vladi, verovatno i zbog ovih tekstova koje smo mi objavljivali o njemu. Što mu je dalo neki malo negativan imidž. Do sada je zadovoljan tamo u Zvezdi, koliko znam, u upravnom odboru se nalazi. On je imao tu bitnu ulogu oko Ivice Dačića, on je još kod sastavljanja one prethodne vlade, kada su bili sa Borisom Tadićem, on je bio imenovan za njegovog savetnika. On je bio njegov savetnik i dok je bio premijer i dok je bio ministar policije i on je još uvek velika misterija do dan danas. Mi smo pisali o njemu ali se nezna tačno kako je uopšte došlo do saradnje njega i Dačića i koja je njegova prava uloga u celoj priči. Čemu je on u stvari služio Dačiću, tako da je to još uvek misterija. Ono što smo otkrili je da je on imao kontakte sa više ljudi od tog nekog kriminalnog miljea iz podzemlja i u samoj knjizi ima jedna priča gde je lista njegovih 5 kontakta koje je imao. To su saznanja koje smo našli u jednom izveštaju BIE ali koje smo mi kasnije svojim izvorima potvrdili, jer nismo mogli sam izveštaj da pustimo. Takođe, u drugim pričama smo videli da je on imao poslove sa tim ljudima iz tog kriminalnog miljea u Beču, gde je imao dosta firmi sa Branislavom Šaranovićem i takvim likovima. Tako da je dosta dobro bio povezan sa tim kriminalnim miljeom a onda je odjedanput postao savetnik Dačiću i nikada do kraja, ja neznam tačno koja je njegova stvarna funkcija i zašto je on bio značajan da bude tu.

JV: Da li moežmo da očekujemo neku sledeću knjigu?

Slučaj nije završen. Mislim da knjiga ide kao neka zaokružena celina ali sam slučaj će se nastaviti. Mi ada čekamo sledeće Šarićevo pojavljivanje i gde ćemo videti koje će biti dalje kampanje i njihova logika šta će raditi sa samim suđenjem. Tako da verujem da će biti prostora da se napravi nastavak, pogotovo od kada se Šarić pojavljuje zanimljive stvari se dešavaju, potresi u policiji i drugim institucijama. Tako da druga knjiga može da sumira taj nastavak.

JV: Hvala što si bio gost emisije 15 minuta Južnih vesti.

Hala tebi.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević, prijatno.