Svetlana Stojkov

Gost: Svetlana Stojkov, direktor Farmaceutske komore Srbije

Razgovor vodio: Sanja Janačković


JV: Dok iz Fonda za zdravstveno osiguranje najavljuju da će novi pravilnik o listama lekova doneti uštede i Fondu i pacijentima, farmaceuti negoduju zbog najavljenog sniženja cena i nekih drugih novina koje pravilnik donosi i kažu da će to ugroziti njihovo poslovanje. Gost emisije 15 minuta je direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov. Dobro došli.

Dobar dan, hvala Vam na pozivu, pogotovu zbog situacije u kojoj se nalazimo i naravno povodom mog dolaska za Niš da čujem moje kolege i da čujem njihove stavove u vezi sa ovom novom zakonskom regulativom koja je donošena u proteklih nekoliko dana.

JV: Primena novog pravilnika počinje 1. januara. Vi ste danas razgovarali sa kolegama o tome i farmaceuti negoduju zbog tog pravilnika. Zbog čega?

Negodovanje postoji pre svega zbog situacije u kojoj su se našli farmaceuti, da se njihovo finansijsko poslovanje, odnosno opstanak apoteka dovodi u pitanje zbog, ne samo zbog sniženja cena lekova, jer farmaceuti pozdravljaju svaku moguću uštedu koja se može uraditi u zdravstvenom sistemu, to pozdravljamo i podržavamo, već postoji određena bojazan da apoteke neće biti u mogućnosti da posluju adekvatno, ne samo na tržištu, već i u smislu pružanja kvalitetnih usluga. Kvalitetna usluga u apoteci zapravo znači kvalitetne lekove i kvalitetna znanja i kvalitetan kadar iza koga treba da stoji kompententan farmaceut, odnosno farmaceut sa licencom. U ovom slučaju radi se zapravo o pravilniku koji se par meseci diskutuje u javnosti, on treba između ostalih novina da dovede do snižavanja cena lekova, čije cene su bile nerealne. O tome odluku svakako da donose stručni autoriteti, ali opet sa druge strane na jedan indirektan način može da utiče na snabdevenost tržišta i to je zapravo bojazan iza koje stoje naši farmaceuti. Jer najčešće uz tako velika sniženja cena lekova dolaze i nestašice. U tom smislu farmaceuti kao zdravstveni profesonalci žele da na vreme spreče bilo kakve probleme, odnosno dileme, koji bi mogli da dovedu do jednog diskontinuiteta nabavke lekova ili urušavanja kvaliteta farmaceutske zdravstvene zaštite. To je, kao što sam rekla, odgovarajući asortiman i odgovarajući nivo usluga.

JV: Šta može izazvati takve nestašice? Koje odredbe tog pravilnika?

Najviše odredbe koje se tiču snižavanja cena, jer se postavlja pitanje i o tome mnogo više razmišlja farmaceutska industrija, a ja ovim putem želim ponovo da naglasim da farmaceuti koji rade u apotekama nisu farmaceutska industrija. Farmaceuti su zdravstveni radnici koji pružaju farmaceutsku zdravstvenu zaštitu i kao takvi treba da predstavljaju jedan deo zdravstvenog tima koji podržava i održava zdravstveni sistem. U tom smislu postoji neka vrsta opasnosti koju su neki predstavnici farmaceutske industrije najavili. Da će se povući sa našeg tržišta i u tom smislu na određeni način ugroziti njegovu snabdevenost, a samim tim to može da ima i refleksiju na zdravlje naših stanovnika. U tom smislu farmaceuti reaguju želeći da se na vreme razmišlja unapred, da se određeni lekovi u kontinuitetu nalaze u Srbiji, odnosno u našim apotekama.

JV: Vest da će neki lekovi biti 30% do 50% jeftiniji raduje građane. Da li njima možemo objasniti o kojim je lekovima reč? Da li će to biti isti lekovi koji su oni do sada koristili, uz sniženje cena ili je reč o zamenama za te lekove?

Tačniju informaciju o tome će dati republički Fond za zdravstveno osiguranje, mi nemamo kompletne podatke o tome, obzirom da je odluka o listi obuhvatila sve lekove koji se nalaze na pozitivnoj listi lekova, odnosno na lekove koji se mogu dobiti uz lekarski recept. Tako da mi nemamo konkretne podatke o svim tim lekovima, ali u svako slučaju verujem da će obuhvatiti veći broj lekova, a da će njihova snižavanja zapravo zavisiti od njihove prvobitne cene i, naravno, od kalkulacija koja je napravljenja od strane Fonda i od strane farmaceutske industrije.

JV: Da li će lekovi koji postoje biti sniženi ili zamene za njih?

Biće različitih primera. Verovatno da će biti sniženi lekovi koji su na listi, a biće verovatno i nekih novih lekova koji su istog hemijskog delovanja ali drugih proizvođača.

JV: Ukoliko su lekovi istog hemijskog delovanja od različitih proizvođača, da li to znači da je njihov kvalitet drugačiji?

Njihov kvalitet bi trebalo da bude ujednačen, o tome se stara naša Agencija za lekove i medicinska sredstva i sama farmaceutska industrija koja kroz svoje kontrole i svoje laboratorije treba da dokaže bioekvivalentnost i potpuno isto delovanje kao i drugi lekovi istog hemijskog sastava.

JV: To znači da građani, odnosno pacijenti, ne bi trebalo da budu ugroženi ukoliko izaberu jeftiniji u odnosu na neki skuplji lek ukoliko je njegov hemijski sastav isti?

Ukoliko je isti hemijski sastav, ne bi trebalo da se dovodi u pitanje kvalitet tih lekova obzirom na, kao što sam rekla, kontrole koje se sprovode. Tako da građani treba da očekuju da će ti lekovi biti istog delovanja.

JV: Fond donošenje novog pravilnika naziva uvođenjem reda na tržištu. Zašto vi ne delite takvo mišljenje?

Ne mogu da kažem da ne delim takvo mišljenje, svakako delim mišljenje i aktivnosti svih onih koji žele da naprave red, kako na farmaceutskom tržištu, tako i u zdravstvenoj zaštiti, prevashodno u farmaceutskom segmentu. Jako se zalažemo za to, ne samo ja kao direktor Farmaceutske komore, nego i sve moje kolege. Mogu reći da smo u poslednjih nekoliko meseci vrlo intenzivno radili na uvođenju reda, pogotovu što se tiče registra apoteka, odnosno da se povede jedna bolja evidencija o tome koliko apoteka imamo na tržištu pošto tačan broj ne znamo, samim tim ne možemo da radimo adekvatnu koordinaciju njihovog rada, niti bilo kakve provere, niti nadležnosti.

JV: Čiji je propust što se ne zna koliko ima apoteka?

To je u nadelžnosti Ministarstva zdravlja. Da li se radi o propustu, ja ne bih mogla da sudim. U svakom slučaju, mi ne raspolažemo podatkom koliko apoteka u našoj zemlji postoji iako znamo da postoje evidencije nekih drugih privrednih subjekata. Zbog toga upravo Farmaceutska komora insistira da se sačini registar apteka i da se sačini jedan relevantniji, ažurniji plan mreže koji se danas spominje i u vezi sa novom uredbom koja je donešena prošle nedelje, da će se vezano za centralne nabavke uredba odnositi na one apoteke koje se nalaze u planu mreže. U sadašnjem planu mreže se nalaze samo državne apoteke. To zapravo znači da će samo državne apoteke biti vezane za centralne nabavke koje će sprovoditi republički Fond za zdravstveno osiguranje. Mi pozdravljamo uvođenje reda na farmaceutsko tržište i u zdravstveni sistem. Izuzetno to podržavamo i čini mi se da smo do jednog momenta bili jedan najuređeniji i najzdraviji sistem zdravstva, nadam se da ne zvučim pretencioznoj ali iza toga zaista stoji jedna stabilna farmaceutska praksa koju smo imali proteklih nekoliko godina. Međutimj u poslednjih nekoliko godina i nekoliko meseci osećamo da se taj sistem polako urušava zbog različitih okolnostji a između ostalog i stvaranja jedne neravnopravnosti između apotekara koji rade u privatnom i državnom sektoru. Do sada je bilo obrnuto, do pre nekih dve godine samo su državne apoteke izdavale lekove na recept, pa su se privatni apotekari nalazili u jednoj neravnopravnoj poziciji, ovog momenta su državne apoteke u neravnopravnoj poziciji, jer samo one treba da se vezuju za centralne nabavke, kojem kao što znamom znaju da budu vrlo otežane, vrlo nefleksibilne i da stvaraju otežavajuće funkcionisanje na tržištu.

JV: Kakve to posledice može doneti?

Što se tiče posledica, ja se nadam da to neće ići tako daleko i da će Fond u nekom momentu ipak da napravi jedan uređeniji sistem u kome će svi radnici biti ravnopravni. Ovog trenutka mislim konkretno na farmaceute i apotekare, a u svakom slučaju postoji mogućnost da će zbog centralne nabavke koje će se odnositi samo na državne apoteke one ne budu dovoljno fleksibilne, dovoljno dobro snabdevene. Postoji mogućnost da u tom momentu budu finansijsko opterećenje za društvo, postoji mogućnost da se snabdevenost na tržištu ne obezbedi u dovoljnoj meri i da to u krajnjoj instanci ima određeni uticaj na dobru snabdevenost naših pacijenata, odnosno korisnika usluga pacijenata.

JV: U Fondu kažu da je ovaj novi pravilnik način da se kod njih napravi ušteda. Kažu da će deo tih ušteda biti usmeren na obezbeđivanje nekih novin inovativnih lekova za koje do sada nije bilo novca. Zar to ne može biti dobro za pacijente, taj veći izbor lekova za pacijente?

Jako pozdravljamo taj gest. Znate da su farmaceuti stučnjaci za lekove i da je naše obrazovanje fokusirano na lekove, na njihovo delovanje, na način uzimanja. Nažalost, u poslednjih nekoliko godina ta uloga je nekako marginalizovana upravo zbog te situacije da farmaceuti žive od marže, a da njihova uspešnost zavisi od prodaje lekova. Uloga je u potpunosti skrajnuta u pravcu neke trgovine, a zapravo farmaceuti su zdravstveni stručnjaci koji žele da se bave lekovima. Da bi bili stručnjaci, farmaceuti se zapravo kontinuirano edukuju, u potpunosti su upoznati sa inovativnim terapijama, sa inovativnim lekovima i pozdravljaju svaki gest Fonda, odnosno našeg zdravstvenog sistema i države da se takvi preparati uvedu u paletu i da se omogući da naši pacijenti zaista rapolažu sa najsavremenijim terapijama. To pozdravljamo i želimo da svakako budemo oni prvi stručnjaci koji će tim lekovima raspolagati, ali da bismo zaista dosegli taj nivo mislimo da je zaista potrebno da obezbedimo one osnovne, esencijalni deo, a to su lekovi o kojima danas govorimo.

JV: Pravilnik predviđa i da lekari prepisuju za iste bolesti i iste simtome iste lekove pacijentima, što bi značilo da će za slične dijagnoze pacijenti imati sličnu terapiju. Kako vi to ocenjujete?

Što se tiče delokruga rada lekara, mislim da će biti bolji sagovornik kolega lekar, ali u svakom slučaju smatramo da je i u tom smislu potrebno pratiti svetske tokove, a to je individualizacija terapije. To je jedan individualan pristup pacijentu, što može samo kompetentan farmaceut i lekar. Danas je malo prevaziđena situacija da se prilazi stvarima šablonski. Mislim da je velika šteta što se manje radi na izradi magistralnih preparata, to su oni pojedinačni proizvodi koji se izrađuju u apotekama, to je nešto…

JV: To farmaceuti sami prave u svojim apotekama.

…takođe ih je isticalo u odnosu na druge profesije. To je bilo nešto što je farmaceutski sistem delovanja, međutim, u poslednje vreme takvih transkripcija je sve manje. Lekari sve manje propisuju, a opet, sa druge strane, strašno je pooštrena regulativa koja se odnosi na galenske laboratorije, što takođe smatramo na svojevrsnu grešku gde je trebalo dati malo više vremena apotekama da se steknu uslovi i finansijski i svi ostali da bi obezbedili adekvatnu opremu i prostor. Tako da je danas, na žalost, veliki broj galenskih laboratorija u našim apotekarskim ustanovama zatvoreno.

JV: U Fondu kažu da tim propisivanjem određenih terapija za određene dijagnoze hoće da spreče zloupotrebe o kojima se u javnosti dosta govori. A one se odnose na spregu lekara i farmaceutske industrije, odnosno na to da lekari namerno prepisuju možda i skuplje lekove određenog proizvođača zato što sa njima imaju određeni dogovor. Koliko se to dešava?

To je takođe domen rada lekara. Ja se u svojoj praksi nisam sretala sa tim. Mislim da u praksi postoje takvi slučajevi, ali da oni nisu dominantni u našem zdravstvu. Ja zaista mislim da imamo kvalitetne i kompentente stručnjake kako u oblasti medicine, tako i u oblasti farmacije. Ono što je potrebno je da farmaceuti budu prepoznati kao zdravstveni radnici koji moraju i treba da rade u timu i u tom slučaju sam razgovarala sa dr Lončarom da bi bilo zaista neophodno da se u najskorije vreme farmaceuti sagledaju kao zdravstveni radnici. To je jedan neiskorišćen potencijal u našem zdravstvu. Farmaceutska komora okuplja oko 5.500 diplomiranih farmaceuta, farmaceuta koji rsee u zdravstvu i to je jedan neiskorišćeni potencijal koji bi u jednom vrlo kratkom periodu, nekim dodatnim ulogama… Svakako da znanje za to postoji, mislim na prevenciju bolesti, na promociju zdravlja, to su aktivnosti koje farmaceuti svakako rade, ali nije prepoznato i nije dovoljno cenjeno. Smatram da bismo mogli da napravimo vrlo velike uštede u našem zdravstvenom sistemu, a verujem da bismo mogli značajno da utičemo na podizanje njegovog kvaliteta, pa čak i na lestvici na kojoj se trenutno nalazimo.

JV: Recite mi iz svog iskustva koji su to lekovi koje Srbi najčešće koriste?

U nekom poslednjem periodu kada sam to pratila, to nisu baš jako ažurni podaci, to su najčešće bili preparati iz kardiovaskularnog sistema, najčešće antihipertinzivi, lekovi za srčani pritisak.

JV: Najčešće ima srčanih bolesnika?

Da. Nažalost mislim da po tim nekim podacima, to je bila bolest br. 1, koja je najviše dovodila do smrtnih ishoda. Što se tiče prodaje, to su bili neki preparati anticidi, odnosno za smirenje kiselosti u želucu, kao što je “ranisan”.

JV: Hvala Vam na gostovanju.

Hvala Vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju “15 minuta”.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.