Vladica Dimitrov

Gost: Vladica Dimitrov, narodni poslanik SNS iz Dimitrovgrada

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Iako je na političkoj sceni u Srbiji skoro sve moguće, retko da isti čovek u istom trenutku bude u dve stranke. To je pošlo za rukom mom današnjem gostu Vladici Dimitrovu sada narodnom poslaniku SNSa. Gospodine Dimitrov, pre sveg dobro došli u studio Južnih vesti. Evo da razjasnimo tu situaciu. Kako se to desilo da u istom trenutku budete i u DSu i u SNSu?

Ja nikada nisma u istom trenutku bio u DSu i SNSu i da postoji neka pravda ili da smo mi negde na zapadu ja bi sada mogao dobre pare da uzmem. Pre svega od vašeg portala koji je ovu vest prvi objavio samo na osnovu izveštaja iz Dimitrovgrada. Na osnovu novinara koji je to poslao ja sam tokom sutrašnjeg dana demantovao, pokazao da nisma bio član DSa u trenutku kada sam postao poverenik SNSa. Ali vi to niste proverili.

JV: Ta informacija nije stigla do nas u tom trenutku, što se tiče tog demantija.

Te informacije stižu do vas od novinara RTV Caribrod. I on može da plasira bilo šta, bez pokrića. I ta informacija je bila bez pokrića i obišla je celu Srbiju, da ne kažem i neke zemlje u regionu, koje su se sprdale na taj način. Ja sam izdržao to, to je trajalo mesec dana, ta medijska hajka na mene. Po statutu SNS ne može da postavi poverenika iz druge stranke, niti je normalno, niti je moguće da neko bude član i jedne i druge stranke.

JV: Vi hoćete da kažete da ste u tom trenutku bili.

Neću da kažem, to je istina. Da ste vi malo bolje proverili svoje izvore, videli biste da ja nikada nisam ni vodio DS, da sam ja samo preuzeo DS od marta meseca kada se ona raspala u Dimitrovgradu, sve do tog maja meseca kada sam prešao u SNS, samo sam je preuzeo. Nije bilo praktično organizovani, niti su bili izbori u DSu, ona je ostala sebe da organizuje. Na žalost, po DS nažalost ona je tamo gde je i sada, nije prošla cenzus na ovim izborima a ja sam prepustio DS i posle par dana učlanio se u SNS i postao poverenik. Ja sam to demantovao, mislim da je B92 prenela. Ja sam pokazao istupnicu iz DSa, datum kada sam istupio, datum kada sam postavljen za poverenika SNS i datum učlanjenja, nema veze jendo sa drugim. Ja nisam bio član jedne i druge partije i istom trenutku.

JV: Znači postojala je istupnica sa datumom koji je bio pre datuma kada ste se učlanili?

Da li vi hoćete da dobijete tu istupnicu? Mislim da je čuvak kući, baš zbog vas. Ali prosto u Srbiji ne vredi tužiti bilo koga, na kraju krajeva nisam hteo da se svađam sa medijima znao sam da će to da prođe, prošlo je.

JV: Sada ste u SNSu i to je definitivno.

Definitivno. Red bi bilo da se jednom izvinite, obzirom da je od vas potekla ta informacija i evo sada u najavi čujem isit čovek je bio na čelu jedne i druge partije. Nije bilo tačno.

JV: Evo ja mogu da se izvinim ali to ću uraditi kada vidim istupnicu i kada vidim pristupnicu u SNS. Nadam se da će kolega iz Dimitrovgrada svakako učiniti.

Pa pazite sada su ozbori čućete svašta. Čulo se svašta.

JV: Kako je moguče da ste u tom trenutku rešili da promenite političku ideologiju i da pređete iz DSa u SNS?

Ja sam tada rekao da u jednom trenutku partije su bile približene u Dimitrovgradu, nije postojala nikakva politička ideologija. Mi smo u jednom trenutku tada kao DS razgovarali sa SNS oko ulaženja u vlasti. Ja sam lično imao kontakta sa ljudima iz SNS, prosto, u tom trenutku je postojalo približavanja stranaka u Dimitrovgradu. Onog trenutka kada je Zoran Petrov odlučio da napisti DS a on je bio njen dugogodišnji predsednik, nekih petnaestak godina je bio njen predsednik u Dimitrovgradu. Ta stranka se u potpunosti raspala. Nije bilo moguće naći načina da se to dalje sačuva, niti sam ja imao ni volje ni želje da vodim politiku koju ni sam do tada nisam predstavljao. To je predstavljao Zoran Petrov. Tako da sam iz tih razgovora sa SNSom odlučio sam da pređem tamo i nisam se pokajao zbog toga. Na kraju krajeva vi vidite da SNS je u potpunosti privržena toj evropskoj ideji i tom evropskom putu, reformama u društvu i to je ono što je srž i suština svega.

JV: Jasno. Na početku svoje političke karijere bili ste i u DSSu, jedna kratak period.

Nije kratak period. U suštini od 2000. godine sa grupom ljudi bio i osnivač DSS, odnosno opštinskog odbora u Dimitrovgradu. Mi smo tada našli Donku Bnaović kao predsednika tog odbora, ona je bila dugogodišnji poslanik iz Dimitrovgrada. Upravo zbog nesaradnje sa Donkom Banović ja sam izašao iz DSSa i bio jedno godinu i po dana bez stranalkog angažmana, da bi posle na poziv Ds prihvatio da budem većnik nestranački. A kasnije je to prešlo u nekakvo obavezno učlanjenje.

JV: Šta su bili vaši motivi na samom početku da uopšte krenete u te političke vode?

Ja mogu da kažem da je prva motivacija bila. Ja sam 2000. godine ušao u stranku, odnosno učestvovao sam u svim studentskim protestima, obarenje režima Slobodana Miloševića u to vreme. Posle toga je bilo nekako logično ako želite da se bavite da odaberete jednu stranu. Tada je postojao DOS na čelu sa Đinđićem sa jedne strane, oni jesu bili zajedno u početku ali su posle dve ideje razdvojene i Vojislav Koštunica, koji je vodio DSS. Ja sam bio bliži toj drugoj ideju u tom trenutku. To su bili mladi momci, sa kojima smo krenuli. Mi smo krenuli da pravimo jedan odbor koji nije postojao u Dimitrovgradu sa željom da vidimo da li možemo da utičemo na zbivanja u gradu. Mi smo se praktično u prvo vreme pojavili na političkoj sceni kao opozicija tadašnjem DOSu. TO je bila jedna privremena vlada koja je trajala godinu dana u Dimitrovgradu. Posle toga smo mi bili praktično opozicija. I tek 2004. godine samo zajedno sa DS i GSS napravili vlast u Dimitrovgradu. Tako da smo mi bili u vlasti kao DSS od 2004. do 2008. iako smo generalno vlast kritikovali. Ja sam bio predsednik skupštine a kritikovao vlast, na kraju sam se isčlanio iz DSS i dao ostavku na mesto predsednika skupštine.

JV: DSS je doživeo neki politički zaokret.

Ja sam napustio stranku i dao ostavku na mesto iako me niko nije smenio sa mesta predsednika skupštine. Ja sam smatrao da je to moralno.

JV: Bili ste predsednik skupštine, bili ste predsednik opštine i većnik za zdravstvo.

Predsednik opštine sam bio u periodu od 2011. do 2013. Stim što sam 2011. nasledio na mestu predsednika opštine tadašnjeg Veselina Veličkova koji je podneo ostavku. I bio sam tada 5 meseci predsednik opštine a onda sam učestvovao na izborima kao kandidat DS za predsednika opštine. Tada smo mi dobili podršku od nekih 40% građana.

JV: Govorimo o 2012?

Tako je. 2013. sa raspadom stranke došlo je i do prekomponovanja vlasti i na čelo je došao predsednik iz opcije Demokratska partija Bugara URS, posle toga znate dalje politički put. DS se raspao, otišao je go je gde hteo. Neko je otišao u partiju Zajedno za Srbiju, neko je prešao u URS, dobar deo ljudi je prešao u SNS. Mi smo tada oformiuli tu stranku od ljudi koji su bili u njoj i ljudi koji su hteli, to su grupe građana koje su pristupile SNS, tako da je ona trenutno najača opcija u Dimitrovgradu. I po odbornicima i po članstvu.

JV: Zanimljivo je, malopre ste govorili da mogu da se čuju i razne priče u Dimitrovgradu, pošto se spremaju ti izbori. Rekli ste da je DS imala dobar rezultat 2012. ali da se raspala kao članstvo. Zbog čega? Da li su to neki međuljudski odnosi? Kako sada stoje stvari? Neki ljudi od njih su i sada u vlasti, mislim na Zorana Petrova, koji je bio član DS.

Uopšte taj ciklus nije mogao da zaživi. Obzirom da generalno zakon o izborima, izborni zakon, nije po meni najpošteniji obzirom da se ne biraju ljudi po imenu i prezimenu, nego stranke delegiraju ljude i onda je opet napravljena glupost, stranke delegiraju ljude a svako je vlasnik svog mandata koji je u suštini dobio samo od stranke, nije ga zaslužio od građana. To je prouzrokovalo da i danas vi vidite u Dimitrovgradu na političkoj sceni jedan vid političke pijace. Vidite da predsednik opštine zapošljava samo odbornike ili njihove članove njihovih familija. Da se na taj način održava vlast. To je po meni jedan loš način. Ali to na kraju krajeva na republičkim izborima koji us u Dimitrovgradu, ako ste nešto pratili, bili svedeni bukvalno na imena i prezimena mene i akuelnog predsednika opštine. Pošto je on to hteo na taj način da spusti, plašio se učešća. Ipak su u Dimitrovgradu građani nama dali najveću podršku. Mi smo tamo dobili 43%, daleko više nego što su sve stranke u aktuelnoj vlasti tada uspele da dobiju. Sada imamo izbore za nacionalne savete, sada stranke ne učestvuju, sada učestvujemo sa imenima i prezimenima pa ćemo videti kako će biti ovi izbori sada 26. oktobra.

JV: Vi ste posle tih izbora kada ste usvojili tih 43% i postali narodni poslanik. Šta ste u ovom kratkom periodu mogli da uradite za svoje sugrađane u Dimitrovgradu, koji su vam pružili podršku?

Ja se trudim da u narodnoj skuštini, ja nemogu da kažem da mi reprezentujemo ljude iz tih krajeva odakle smo, obtirom da je izborni zakon takav da smo mi na listi jedne stranke. Mi smo, svih 250 kandidata, tada podržalo ideju Aleksandra Vučića, jer se lista zvala Aleksandar Vučić - budućnost u koju verujemo. Podržalo Aleksandra Vučića u ideji da reformiše zemlju. Tada je javno stavljeno do znanja da će put biti trnovit i težak ali da su građani prepoznali stvarnost, odnosno istinitost te ideje i neophodnost te ideje. Tako da kada pričamo o tome mi kao narodni poslanici podržavamo sve zakone koji su reformski, bez obzira sto su ti zakoni, u kraćem vremenskom periodu se ne vidi njihov efekat ili se vidi samo njihov negativan efekat. U suštini to su zakoni koji se moraju doneti, deo zakona je već donešen i veći deo će biti donešen. To su zakoni koji će dati svoj rezultat za godinu, dve ili tri dana ali su neophodni da bi se kao društvo mi.

JV: Kakav će rezultat ti zakoni datu u Dimitrovgradu?

Dimitrovgrad je sastavni deo Srbije. Ako Srbiji bude bolje, naravno da ćše i Dimitrovgradu biti bolje, mi radimo na tome.  Ja lično, obzirom da sam lekar a u odboru sam za ljudska i manjinska prava, nekako sam familijaran sa tim odborom. Pogotovu što se on bavi nacionalnim manjinama. Ja sam u Skupštini više puta govorio upravo o zakonu o nacionalnim savetima nacionalnim manjinama, što je bio prvi zakon koji mso mi doneli, tako da su moji sugrađani čuli da se ja brinem za našu nacionalnu manjinu. Da to spominjem u Skupštini, da često u Skupštini napominjem da sam pripadnik Bugarske nacionalne manjine. Što se dosad od poslanika koje smo imali a imali smo ih iz Dimitrovgrada nikada nije čulo. Mi smo imali Donku Banović, koja je stvarno bila aktivan poslanik ispred DSSa i koja Dimitrovgrad nikada nije pomenula u svojim razgovorima. I imali poslanika Zorana Petrova ispred Ds koji se nikada nije javio za reč.

JV: A bio je predsednik nacionalnog saveta.

On je još uvek predsednik nacionalnog saveta. Aktuelni predsednik nacionalnog saveta, to je nešto što ćemo govoriti kada prođu ovi izbori za nacionalne savete.

JV: Kada odem u Dimitrovgrad a odem makar jednom godišnje. Obično kada pričam sa ljudima neki rade u opštinskoj upravi, neki su kod privatnika, da kažem u drakstorima, kafićima i to je odprilike to. NEma velikih fabrika, nema nekih investicija poslednjih godina. Da li vi možete nešto da učinite po tom pitanju kao narodni poslanik koji ima kontakt sa ministrima u Vladi?

U Dimitrovgradu praktično nema dobre investicije od loše privatizacije. Od trenutka loše privatizacije, Dimitrovgrad je do tog trenutka i bio grad koji je imao nekakvu privredu, od tog trenutka mi nemamo nikakvu privredu a to je unazad nekih petnaestak godina. Nekih petnaestak godina DImitrovgrad se bukvalno hrani od budžetskoh srestava. Bilo od lokalnog, bilo od republičkog budžeta. Samo su ti ljudi zapošljeni i vrlo mali broj ljudi koju uglavnom rade u ugostiteljstvu, trgovinama. Nemamo nikakvu privrednu aktivnost i to je nešto što je veliki problem za Dimitrovgrad, to sam ja govorio i kao predsednik opštine. Vrlo je teško obezbediti investitora, ne iz razloga što je generalno u Srbiji teško, nego iz razloga što je Dimitrovgrad mali, ne može on da ponudi radnu snagu kvalitetnu bilo kom investitoru. Tako da po meni i tada je bila ideja, u jednom trenutku je čak i zaživela ideja da mi zajedno sa lokalnim opštinama, prvenstveno sa opštinom Pirot, probamo da se zajednički nađemo na tom tržištu radne snage da zajedno probamo da nađemo investitora i da na taj način, vezujući se za veću opštinu probamo da razvijemo i jednu i drugu sredinu.

JV: Pirot ima jednu od najačih tih industrijskih zona.

Tako je. Dok sam ja bio predsednik opštine postojala je priča sa opštinom Pirot da se otvori podzona Slobodne zone u Pirotu. Podzona koja će biti u Dimitrovgradu, gde će Tigar svoj repromaterijal skoncentrisati i praktično povezati te zone i omogućiti razvoj te podzone. Međutim, novi predsednik opštine to nije nastavio i trenutno je status kvo. Mi imamo kontakte sa ministarstvima ali morate da shvatite, to je ono što ni građani ne prepoznaju u potpunosti. Narodni poslanici predstavljaju normativnu ili zakonodavnu vlast. Ne izvršnu vlast. Sa druge strane mi imamo kontakte sa ministrima i sa državnim sekretarima i možemo napraviti kontakte bilo kome ko je zainteresovan iz lokalne sredine, kome bilo šta treba, a što je zakonski normalno da pomognemo. Ja sam otvoren u tom smislu, ja razgovaram sa ljudima koji bi hteli da investiraju ali morate da shvatite da ljudi koji žele na investiraju nešto malo para sa malo radnih mesta ili ljudi koji pokušavaju da nađu način da neku robu odvezu u Rusiju. To trpi i određene zakonske procedure koje moraju prosto da prođu. Ja mogu da budem i bio sam ljudima ta konekcija sa ministarstvima. To ću se truditi i u buduće ali ne očekujte od mene da ću ja negde otvoriti radno mesto zato što sam ja narodni poslanik.

JV: Ali potrudite se da imate bolje.

Trudim se u svakom slučaju. Ja sam se ponudio lokalnoj samoupravi ali vi pošto pratite dešavanja u Dimitrovgradu znate da mi i aktuelna vlast nismo našli zajednički jezik a trebalo je bar po pitanju razvoja opštine Dimitrovgrad. Međutim, nismo našli i trenutno smo više na nekoj distanci nego što se približavamo.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala Vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Aleksandar Stankov.