Vladimir Domazet

Gost: Vladimir Domazet, advokat iz Niša

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Suđenje niškim žandarmima povodom incidenta sa Andrejem Vučićem, bratom premijera Srbije, se posle nekoliko odlaganja zahuktalo. Svoje iskaze dali su i Andrej i jedan od pripadnika njegovog obezbeđenja, kao i brat Siniše Malog Predrag. O tome ali i o političkoj situaciji u Nišu razgovaramo sa advokatom žandarma Vladimirom Domazetom i funkcionerom DS-a u Nišu. Gospodine Domazet dobrodošli u naš studio.

Bolje vas našao.

JV: Nazire li se kraj suđenju za taj incident koji se dogodio pre skoro godinu i po dana?

Ne. Ovo je, da kažem optimistički, još nismo ni na sredini procesa, kako ide. Obzirom da nismo još uvek počeli sa saslušanjem svedoka a svedoka, uglavnom očevidaca ima petnaestak. Ima i drugog materijala koji treba da bude obrađen. Mi smo još uvek na saslušanju oštećenih u svojstvu svedoka a to su ova četvorica, dvojica koje ste pomenuli i dvojica pripadnika vojne policije. Interesantno je da ide sporije nego što je sudija planirala jer je ona zvala, za prošlo suđenje, dvojicu vojnih policajaca, mi nismo završili za 5.5 sat rada ni ovog prvog vojnog policajca. Ostalo je da ja i moj sin Filip, kao branioci da postavimo pitanja. Mi ćemo startovati 26. se nastavlja, to je iduće nedelje. Startovati i onda bi trebalo da krene i ovaj drugi, da li će biti saslušan. Ja sam i tad nekom novinarima rekao, u pauzi, kako ide suđenje. Šta da vam kažem, za događaj koji je trajao minut ili dva 5.5 sati ne može svoj iskaz da da samo jedan svedok. Koliko je tu puno stvari.

JV: Čini se da te izjave koje su dali i žandarmi i do sada saslušani svi akteri u svojstvu svedoka. Kada se ovako pročita iz štampe, ono što je nama dostupno da ima dosta razlike u tome što govore Vučić i oni koji su bili sa njim i žandarmi, o tom događaju.

Naravno. Potpuno su tu dve priče. Tužilaštvo je krenulo prema onom da su žandarmi napali mirne građane, četvoricu građana, kako voli tužilac da kaže. Da bi izbegao da se utu radi o nekim javnim ličnostima. Četvorisu, od kojih dvojica pripadnika vojske, te njih tereti za napad na vojno lice, vrlo ozviljno krivično delo, zato i sudi Viši sud, da su ta dvojica napadnuti. Zašto bi bili napadnuti oni, uloga žandarmerije tog dana jasna je bila, da spreči svaki pristup i svaki mogući incident. Pripadnici niške žandarmerije, oni koji su ovde sada, oni su bili u takozvanom prvom prstenu, još jedna ulica dalje od Nemanjine.  U sledećoj ulici da spreče dolazak. Oni nisu poznavali, evidentno, ni Andreja Vučića ni brata gradonačelnika Malog, niti su mogli da znaju ove policajce koji su bili u civilu. Ali su primetili, kako oni kažu 4 dosta korpulentna građanina, jer jesu, svi sem možda Malog, koji su hitrim koracima išli prema njima. Jednostavna procedura je bila, dvojica su izašla napred, iz ovog kordona i rekli ne možete dalje. Od tada nastaje potpuna razlika. Andrej Vučić tvrdi da je držao ličnu kartu ali ne kaže nikada da se predstavio kao brat premijera. Držao je i rekao ja moram da prođem i idem kod roditelja na ručak. Rečeno je da ne može da prođe. Dvojica vojnih policajaca u civilu su bili tu pored. Šta je to izazvalo, oni tvrde da su bez razloga napadnuti i tučeni. Prvi je Andrej Vučić krenuo da probije kordon. I on je probio taj kordon, ako možemo da kažemo da je to kordon i naišao je na žandarma koji je bio komandir. Koji sada u disciplinskom postupku odgovara, jer je njega Andrej Vučić uhvatio i gurao 2 metra nazad, ovi su krenuli za njima, pokušali da krenu i onda je došlo do intervencije. Možda ne bi došlo do ovakve intervencije, jer je očigledno da se mnogo žandarma posle umešalo, jer je sada pitanje šta je tu bilo, da nije pištolj ispao jednom od pripadnika. Kada je na radio vezi rečeno pištolj to je bio alarm za sve u okolini da se bace, ne pitajući šta je. Pištolj kod nekog i to za njih civila, koji se nije prestavio je moglo da predstavlja itekako opasnost za sve. I za žandarme i za građane.

JV: Neko ključno pitanje po medijima, koje se provlačilo, je da li je bilo legitimisanja ili nije bilo?

Nije bilo legitimisanja, znate. Žandari tvrde da je ijedan od ovih vojnih policajaca išao i rekao službeno i uhvatio se za rever, značka je tu zakačena, sada na suđenju je pokazao kako to izgleda. To je sa spoljne strane značka, legitimacija je unutra. Rekao službeno i pokušao da prođe. Da je stao i da su pokazali legitimaciju, da su rekli gde idu i što idu, procedura bi bila, pitali bismo šefove i najverovatnije bi bilo odobreno da prođu, jer jednostavno opasnost je bila da prođu lica za koja se pretpostavljalo da mogu da ugroze paradu ponosa ili već kako se zvala. Tkao da je to bio razlog. Međutim, nisu, kažu u žandarmeriji da je Andrej Vučić, pogotovu bio ko ste vi da zaustavljate, bile su tu neke uvrede, čobani, raspustiću vas i pokušavao je silom. On priznaje da se bacio flašicom vode, zašto priznaje jer se to jedino vidi na snimku. Na žalost, snimak televizije N1 je došao negde na pola događaja, kada su oni primetili to naišli su i počeli su da snimaju. Nema, na žalost, snimka početka događaja. To će neki od svedoka, očevidaca, moćo bolje da objasni i ovi ostali žandari koji su svedoci. Ali zbog toga Vučić se izvinjava zbog toga, zašto bi to bacio. On tvrdi izletelo mu je ali se vidi na snimku da je gađano. Jedan policajac je oboren unazad, oni to priznaju ali se on to sapleo. Saplitanje unazad nije baš moguće ako vas neko ne potiskuje ili gura.

JV: Kažete da tu ima razlike u izjavama o samom događaju između žadarma, Vučića i onih ljudi koji su bili sa njima. Ali ono o čemu se slažu svi ti koji su govorili da se posle samog događaja išlo do Vlade Srbije i do kabineta premijera.

To je nešto što javni tužilac ne voli da se priča ali je morao da uđe u tu priču jer zaista je neubičajeno za jedan takv događaj da se ide kod predsednika vlade. Ne svi žandari, bili su njihovi komandanti i komandiri i od ovih koji odgovaraju mislim da su trojica bili pozvani. Jedan od njih koji je imao povredu na usni, koga je Andrej udario i to ne priznaje. Čak taj razgovor, oni su objasnili da je ANdrej Vučić u početku bio veoma ljut, kada su objasnili, čak je jedan od njih je rekao da se kune u svoju decu da je tako bilo, malo je pala atmosfera i završilo se time, kako oni kažu, da je nesporazum ideite svojim zadacima.

JV: To im je premijer rekao?

Jeste. Oni su mislili da je tako i ovi što su povređeni nisu išli kod lekara, niti se javili a ova četvorica su pravo odatle otišli na VMA. Pitamo se zašto i civili na VMA, da tamo izvade lekarska uverenja i da dobiju lekarske potvrde o tome.

JV: Žandarmi nemaju lekarska uverenja za neke eventualne povrede koje su zadobili?

Pa svi imaju neke povrede, ne bih o tome jer tek će doći taj lekar da objasni ali po meni i te koje su naznačene ne odgovaraju o tome o čemu oni pričaju. Pričaju o nekom prebijanju, oni jesu dobili udarce, to je vidljivo na snimku ali od koga. Jer sada optuženi su žandari koji su tu bili a i došđli su drugi sa strane, posle ovog uzvika pištolj, tu se umešalo, 15 - 20 njih je bilo. Na žalost, ne samo da je većina njih suspendovana, da momentalno ne radi, tužilac za njih traži 2 godine zatvora, što bi značilo zatvor i gubitak posla i sve ono drugo.

JV: Imaju li obe strane u ovom slučaju podjednaka prava i šanse za neki pravedan ishod suđenja, obziron na to da je sa jedne strane umešan i premijer Srbije?

Znate šta. Mi se nadamo i borimo se. Ja ne mogu da se požalim na rad sudije, koja se trudi da vodi ovaj postupak koji nije lak i vodi na jedan zadovoljavajući način, do sada. Ali je očigledno taj pritisak. Mi smo bili iznenađeni da Andrej Vučić i ovi vojni policajci ulaze na jedan poseban ulaz, koji je samo za sudije. I tužilac ne ulazi odatle oni ulaze. Kada smo stavili tu primedbu na suđenju, rekli su razlozi bezbednosti. Ako su razlozi bezbednosti, sada na ovom suđenju su i vojni policajci došli sa te strane, koja bezbednost. Da li su se bojali da li će u hodniku neko da ih napadne. Neobičajeno je bilo tog dana, kada je Andrej Vučić trebao da bude saslušan obezbeđenje u Palati pravde je bilo neverovatno, videli smo i u civilu i uniformisana lica, kao da je došao lično premijer. I na ulici i na spratu a oni su bili sa druge strane, mi ih nismo ni videli. Ušli su u sudnicu na drugi ulaz i tmao su izašli. Interes medija da ih snime i vide pre ovog izjalovljen, nije im to uspelo.

JV: Dugi ste u političkim vodama, sada imamo preplitanje politike i sudstva, imamo najavu policijskog sindikata da ć strajskovati ispred Vlade Srbije, zobg toga što se politizuje i zakon o policiji. Kakav je vaš utisak, meša li se danas politika u sve sfere života i sve sfere društva?

Mislim da je to vidljivo. Svaka vlast je pokušavala da se meša i da neki način kontroliše ono što ne bi trebalo da kontroliše. Vlast sudstkam ora da bude izdvojena od zakonodavne i izvršne i to je osnov svake demokratske države. Država u kojoj sudska vlast nije nezavisna nije demokratska država. Ne mogu da kažem ali je to kod nas, verovatno, neka tradicija i želja onih koji drže izvršnu vlast da utiču na sudsku vlast. Ali se bojim da mnoge stvari koje se dešavaju pokazuju da se sa tim preteralo i da je suviše veliko mešanje, mene interesuje kao građanina ishod suđenja Miškoviću, jer kada izvršna vlast, posebno premijer ima takvo očekivanje od tog procesa, a ja nisam siguran, na osnovu onoga što sam video, u osnovanost takve optužnice, nisam siguran šta će biti ukoliko bude oslobođen ili šta će biti ukoliko bude osuđen. Videćemo. Puno stvari je.

JV: Da pređemo, pošto imamo još malo vremena do kraja, da pređemo na ove lokalne političke teme. Juče smo imali buran dan u Skupštini grada, tokom sednice. Dugo ste u politici, borili ste se i protiv Miloševićevog režima devedesetih godina. Kako komentarišete ono što se događalo ovih dana, sve vezano za sednicu parlamenta i podseća li to na neku prošlost, možda?

Žalosno je. Ovih dana je upravo ona godišnjica, mislim 18. godišnjica protesta u Nišu, zbog izborne krađe i kao prethodnica formiranje prve, tako je zovemo, mislim sa punim pravom, demokratske vlasti u Nišu, u kojoj sam učestvovao kao potpredsednik Skupštine grada, kasnije u mandatu predsednik Skupštine opštine Niša. Ali ovakvo ponašanje i Skupštine i vođenje nije zabeleženo. Ni u ono vreme, pa čak ni posle toga kada nisam ni ja bio aktivan u tim skupštinskim organima, niti bio odbornik. Zaista, ovo što se dešava ovih dana, da osnovno pravo za koje smo se tada izborili a to je pravo prenosa, odnosno pravo da građani mogu da prate rad Skupštine je na jedan brutalan način pogaženo. Juče i pored svih pokušaja i pored toga da osnovni problem, ne mogu da plaćaju, koliko sam video prevaziđen jer je vlasnik televizije rekao da će besplatno pružiti. Neko je sabotirao i isključio link, isključio mogućnost prenosa, odnosno prekinuo prenos, računajući da to prođe. Ono što me je više od toga, ne to što su nastavili, ako su obećali da će biti uz prenos trebalo je prekinuti i rešiti tehnički problem i nastaviti prenos. Očigledno je neko želeo da se desi ono što se desilo, da svi odbornici opozicije bojkotuju i izađu iz sale i onda, kako sam čuo, za nepuna 2 sata su prešli sve tačke dnevnog reda, da su jednostavno projurili kroz ono. To je samo da se pročita ono što je na dnevnom redu a ne i da se diskutuje, glasa. Po meni vrlo loša slika grada koji tako funkcioniše, pogotovu kada sam video da su na dnevnom redu program javnih preduzeća za ovu godinu, umesto da budu sada za sledeću godinu, da se sada usvaja plan i program za ovu godinu, to je apsurdno, kada se godina za mesec dana završava.

JV: Opozicija je juče zajedno istupila iz skupštinske sale, najavljeno je formiranje novog opozicionog bloka, da tako kažem. Kako vi to vidite?

Ja vidim ono što se dešavalo od ove loše strane, koja je izrazita. Dobru stranu toga je upravo ovo što se opozicija dozvala pameti i na neki način zajednički nastupila, što je po meni, ja to pozdravljam. Uvek sam bio za udruživanje opozicije, naravno kada je to moguće, da razlike nisu velike u programima.

JV: Ima li sada razlika. Tu su Narodni pokret Srbije, DS, SDS, od parlamentarnih. Od neparlamentarnih tu je Nova stranka, tu je Zajedno za Srbiju, sve su to tekovine DS-a, od ranije. Kako vi to vidite? Da li tu ima više razlika ili nekih sličnosti?

Ja vidim veoma velike sličnosti, ne samo u programima i onom kako nastupaju, već i u ličnostima koje su bile. Ja se, zaista, nadam da će ovo dozvati pameti i one koji nisu bili za to i da će opozicija u Nišu naći načina da zajednički nastupi. Obzirom na sve šta se dešava i na republičkom nivou, obzirom na veoma ograničen pristup medijima, koji će biti u kampanji, obzirom na to da opozicija nema sredstava. Uspeli su na sve načine da učine da čak budu i smanjena sredstva za političke stranke, vrlo će teško biti kampanja, bez obzira da li će se raditi samo o lokalnim izborima, koji su izvesni ili i o republičkim. Tako da po meni je šansa opozicije zaista ako nađe snage da se ujedini. Ja u to verujem. Ako budem mogao da pomognem u tome učiniću iz razloga što je mnogo tih ljudi koji su zaita učestvovali i ranije, za koje znam da su osvedočene demokrate, pobornici demokratije, u Srbiji ali i u Nišu. Koji nažalost zadnjih godina propada.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama na pozivu.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta, moje ime je Aleksandar Stankov.