Vladimir Miličević

Gost: Vladimir Miličević, Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Niša.

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Škole bez kreda, prevelika odeljenja, najavljeno smanjenje plata, samo su neki od problema sa kojima se i ovog 1. semtembra suočavaju prosvetni radnici a i učenici. Zbog svega toga još jedna školska godina započinje štrajkom prosvetara. Gost emisije 15 minuta je Vladimir Miličević predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Niša. Gospodine Miličeviću dobro došli.

Hvala, bolje vas našao.

JV: 1. semtembar je došao, školska godina je zvanično počela. Međutim neće svi danas biti u učionicama. Koliko niških škola je u štrajku?

Mi u Nišu imamo 38 škola, od toga 4 škole su nove, tek su se učlanile u naš sindikat ali će i one uzeti učešće u ovom štrajku. Međutim od tih 38 škola nismo mi u svim školama većinski sindikat. Ali tamo gde smo većinski naši ljudi neće izvoditi nastavu, osim za prvi razred. Što će reći, biće prijem prvaka i posle toga deca će biti puštena kući. Nama nije bio cilj ovim štrajkom da sprečavamo decu da dođu u školu, nego da izrazimo nezadovoljstvo i da skrenemo pažnju na nagomilane probleme i da privolimo ministarstvo da nas pozove kao sindikat na razgovor, da počenemo da rešavamo probleme.

JV: Jedan od zahteva sindikata se odnosi na plate. Tačnije, prosvetni pradnici zahtevaju da budu izuzeti od najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru. Pa nam vi, pošto ste prosvetni radnik recite kako žive prosvetni radnici u Nišu. Koliko zarađuju?

Po nekim statističkim podacima, zadnjim koje ja imam, u prosveti je proseka oko 43.000, što je 3% manje od republičkog proseka. Plata se u prosveti kreće, kod nastavnika sa visokom stručnom spremom, sa VII stepenom. Kreće se od 43.000 pa do 50.000 kod onih koji su pred penzijom.

JV: Da li je to na nivou celekupne države? Da li je u Beogradu tolika plata ili postoje razlike?

Ne. Mislim da ne postoje neka odstupanja. Problem je znate u čemu. Jeste tolika plata ali mi imamo negde oko 30% ljudi koji rade sa nepunom normom. I onda vi imate nastavnika koji ima samo 20% norme, to je petina plate, to je negde 8.000 dinara. Ali se vodi kako zaposlen i kako takav ulazi u statistiku. To je realnost.

JV: To pitanje je vezano sa ovim drugim zahtevom sindikata. Sindikati traže da se donese zakon o platama na osnovu platnih razreda. Ispravite me ako grešim, to bi od prilike značilo da se plate rangiraju prema stručnoj spremi.

Mi smo to tražili od prethodne vlade, odnosno od prethodnog ministarstva i oni su pristali. Međutim, trebalo je to da se primenjuje to od ove godine. Međutim, odloženo je, pa je u međuvremenu ministar Krstić dao ostavku. On je hteo da uvede platne razrede. Mi smo čak rekli, pošto se stalno odlaže, mi ćemo da vam damo predlog zakona. Mi smo po ugledu na Slovenački sistem, gde je to zaživelo napravili predlog zakona o platnim razredima i predali ministarstvu i dobili obećanje da će to biti razmotreno.

JV: Šta bi to konkretno značilo za prosvetne radnike?

Platni razredi se odnose na zakon o platama. Platni razredi odnose se na javni sektor. Na ljude koji rade u državnom sektoru. Neće moći da se desi da bude ista školska sprema a da budu različite osnove. Drudim rečima, ne može neko sa VII stepenom u zdravstvu da ima duplo veću platu startnu platu nego što ima nastavnik u školi. Sada tu idu razlike na uslove rada, na dežurstva, ja nemam nikakav problem da neki lekar ima duplo veću platu od mene. Ali vidim sporno da medicinska sestra sa srednjom stručnom spremom, koja radi ili na šalteru ili u bolnici da ima duplo veću platu od mene.

JV: Da li bi ti platni razredi smanili plate medicinskih sestara ili povećali vama?

Ti platni razredi bi doveli do toga. Ja imam običaj da kažem, ti platni razredi su ključ. Nema potrebe smanjivati plate samo to treba lepo rasporediti i ostaće taj višak. Jer se preliva. Uzimate od jednih a dajete drugima više. I onda pravite disproporciju. Ceo problem oko plata u prosveti je nastao 2010. godine, kada je donešen zakon o zagarantovanoj zaradi. Tada je narušen odnos koeficijenata. Odnos koeficijenata u prosveti je bio 1:3. Najviša i najniža plata. Sada je on negde 1:2. AKo je minimalac 22.000 onda je 44.000 profesorska plata. To nemate nigde u javnom sektoru, smao u prosveti. Svuda je taj odnos 1:3 ili veći. Nama se ne povećavaju plate godinama unazad a kada treba smanjivati plate, ajde svima da smanjimo plate. Ja to tako tumačim. Ajde da svi podjednako podnesemo teret ove krize.

JV: Kada smo već kod para, račune većine niškoh škola su bili u blokadi u prethodnom periodu. Nisu imali para za internet, za telefon, za krede i kažu da im grad ne uplaćuje novac. Da li ste vi iz Sindikata razgovarali sa predstavnicima grada i ima li naznaka da će problem biti rešen?

Mi smo još prošle godine tražili i ja sam pisao dopis u dva navrata gradonačelniku da nas primi, vezano za jubilarne nagrade. Nismo hteli da ulazimo u tužbe za jubilarne nagrade da ne bismo imali troškove. Plaćate jubilarnu nagradu nekom zaposlenom u visini od 40.000 dinara a date na sudske troškove 10.000 minimum. Pa koja je tu računica? Te ne ide nama i to isto ide iz budžeta.

JV: To su jubilarne nagrade, a šta je sa komunalijama?

Sa komunalijama i sa ostalim troškovima. Unija sindikata, pošto smo mi član Unije prosvetnih sindikata Srbije na nivou republike, Unija je dal predlog i o tome. Kako smanjiti troškove, odnosno izvršiti racionalizaciju. Ako već lokalna samouprava plaća struju, telefon, vodu svim školama, ne vidim zašto se prebacuju sredstva na školu pa škola ta sredstva vraća nazad. I za to smo dali predlog, jer i to postoji u Sloveniji, to nam je najbliže primer, tamo je to zaživelo. Može da se primeni ovde, Škola ima godišnji budžet. To je jedno vreme počelo da se priča pa je i to otišlo u stranu. To je ta racionalizacija mreže škola. Škola dobije godišnji budžet i time raspolaže i ne može više nikome da se žali. A vi ovde imate, skačemo sa teme na temu. Sada kada je bio prijemni ispit, nisu radili telefoni. Bili su isključeni telefoni u školama, internet nije radio, a sve je to ministarstvo uvelo školama. Da bi se izvela ova mala matura sve to nekako podmireno, završena je mala matura i opet su se javile blokade. Imate škole u Srbiji koje su u blokadi na milion dinara.

JV: Kako to kada je račun škole u blokadi kako to utiče na odvijanje nastave?

To utiče ovako. Nemate novac za krede, nemate novac za papir, nemate novac za higijnska sredstva, pa vi vidite kako škola može bez toga da funkcioniše. Doduše sada imamo deo belih tabli pa sami kupujemo flomastere i sami možemo da radimo.

JV: Rekli ste skoro da je jedan od problema i to što su profesori sve više zatrpani administracijom. Do se sa druge strane plan i program za učenike sve više i više pojednostavljuje. Pa se postavlja pitanje kakvo znanje deca iz škole ponesu.

Zato govorim i svojim učenicima da ne dozvole da im uzimaju znanje, da ih uskraćuju za znanje. To je i sada katuelni ministar Verbić negde izjavio. Da je i on protiv tolike administracije. Sve više nas zatrpavaju papirologijom, odnosno administracijom a to je u stvari formalnost.

JV: Šta je problem sa planom i programom za učenike? Šta konkretno tu ne valja?

I to sam čuo od Verbića. Ja sam profesor fizike u srednjoj školi i u osnovnoj. Mene čudi kada on kaže da su deca u školi opterećenja prirodnim naukama. Škola i treba da bude teška, znanje nije jednostavno. Šta god da radite u životu ne može da bude jednostavno. Pa i usvajanje znanja nije jednostavan proces. Planovima se stalno rasterećuju deca a praktično mi imamo decu sve duže u školi. Deca imaju po 8 ili 9 časova dnevno. A mi smanjujemo obim gradiva. I kuda to vodi? Imate manje znanja a mi postajemo obdanište. To je sasvim kontra efekat.

JV: Spomenuli smo neke važne probleme koji utiču na odvijanje nastave i utiču na učenike. Loš plan i program, nedostatak finansija. Gde su ti problemi ove godine u zahtevima sindikata? U javnosti se često čuje zamerka sindikatima da su im plate uvek na prvom mestu. Kakav je vaš komentar na to?

Pogledajte sajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i na sajtu imate sve dopise koje smo od maja slali. Zadnji razgovor sa ministraom Verbićem bio je još u maju mesecu. Pogledajte koliko zahteva je bilo za prijem i to prijem za konkretne teme. A to su baš ove teme. Planovi i programi, administracija, smanjenje administracije.

JV: Da ali kada je štrajk u pitanju i protesti sindikata.

Sada su se iskristalisali ovi uslovi.

JV: Ali prethodnih godina je bilo nekoliko štrajkova i spomenuli su samo uvođenje obaveznog srednješkolskog obrazovanja i smanjenej broja učenika na 25. Manje više se sve svelo na plate i na položaj profesora.

U prošlom protestu uopšte nisu bile spominjane plate. Bilo je zahteva da se uvede obavezno srednješkolsko obrazovanje i smanjenje učenika po odeljenju na 25. Tada je bilo aktuelno jer je bilo najavljeno donošenje nove strategije i izmene zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sve ovo što mi pričamo, čak i planovi i programi, oni se donose u strategiji. I sad mi moramo na brzinu da se stalno preorjentišemo i stalno bežimo od nastave. I eto dokle to sve dođe. Deca imaju sve manje znanja, mi sve manje stižemo da pređemo gradivo koje je u planu i programu i uskraćujemo decu za znanje. Škola na kraju krajeva zato i postoji.

JV: Još jedan zahtev sindikata ove godine jeste da se reši problem tehnoloških viškova i da se spreči uvođenje novih lica u obrazovni sistem. Neki zaposleni u gimnaziji “Bora Stanković” u Nišu kažu da je direktorka ove gimnazije u prethodnom periodu zaposlila nekoliko novih ljudi kako bi imala glasove za reizbor iako postojeći nisu imali dovoljnu normu. Da li je to tačno?

Jeste. Mi nigde nemamo kriterijum da se sa liste tehnoloških viškova po nekom kriterijumu primaju ljudi. Ostavljeno je direktoru da sa liste primi kog god hoće i čak je pohvalno za direktora ako primi što više ljudi. Jer je on više ljudi zbrinuo. Igrom slučaja to se desilo baš u vreme reizbora direktora pa imamo primer kolege koji predaje fizičko, koji je ostao sa 50% norme i sada dopunjuje normu u Blacu a za 50% norme u gimnaziji “Bora Stanković” dovedena su dva čoveka.

JV: Da li je to izuzetak ili se dešava i u drugim školama?

Dešava se i u drugim školama. To je ono što pričamo, da se sistemski reši tehnološki višak. Sada ću vam navesti jedan primer. To se rešava adhok i sve nekim uredbama. Postoji uredba o zapoljavanju, nema prijema novih radnika na neodređeno vreme. Maja meseca je direktor tražio odobrenje za konkurs za prijem novih radnika, nije bilo tehnoloških viškova za taj predmet. Šta se sada dešava, primate novi tehnološki višak i onda se gomilaju ljudi u prosveti i onda nas ima sve više i više.

JV: Ko kontroliše zapošljavanje u prosveti?

Kontroliše Ministarstvo. A mi sa naše strane pokušavamo da zbrinemo ljude iz sindikata. Pa onda ne dozvoljavamo da se primaju. Recimo, ne ode neko u penziju nego ode na bolovanje, vi na to mesto možete da pimite samo nekog na određeno do povratka radnika sa bolovanja ali ne možete tehnološki višak. Jer tehnološki višak je čovek koji je stalno zapošljen. Ne može biti zapošljen na određeno i na neodređeno vreme. I sada primate novog čoveka a imate jednog radnika koji nema punu normu.

JV: Recite nam pred kraj, hoće li biti postignut neki dogovor Ministarstva i Sindikata ove godine?

Ja se iskreno nadam. Ima nekih najava da Ministar hoće da razgovara. Mi smo još juna najavili ovaj protest, ako ne bude odgovora iz ministarstva a odgovora nema. Ne bi me čudilo da neko 1. semtembra pozove sindikate na razgovor zato što štrajkujemo. Mi samo protestima pokušavamo da skrenemo pažnju javnosti na nagomilane probleme i da nekako prizovemo ministarstvo da im pomognemo da rešimo problem. Odnosno, da počnemo da rešavamo problem po problem i da stavimo prosvetu na zdrave noge.

JV: I za kraj gospodine Miličeviću. Iz Ministarstva prosvete su saopštili da 40% građana Srbije nema završenu srednju školu. I nema nikakvu radnu kvalifikaciju. Sa druge strane i podaci to pokazuju da je sve više visoko obrazovanih. Obzirom na malo kontradiktorne podatke, kakvo je vaše mišljenje? Da li smo mi nacija visoko obrazovanih ili ne obrazovanih ljudi?

To je tačno da ima 40%. Jedan od zahteva i u predhodnom štrajku upozorenja je bilo obavezno srednje obrazovanje. Nama se posle osnovne škole 20 - 30% učenika gubi. Ne idu u srednje škole. Sa druge strane kažete da imamo povećan broj visoko obrazovanih ljudi. Po nekim statistikama samo 6.5% visokoobrazovanih u Srbiji. Sada je moguće da ih ima više. Imamo puno novih privatnih fakulteta. Svi smo svedoci ovih nedavnih dešavanja kako su. Ne tvrdim kako su svi privatni fakulteti loši, daleko od toga, ima i onih koji rade kako treba ali je očigledno da Ministarstvo to ne kontroliše. Očigledno da Ministarstvo gubi kontrolu, e mi to hoćemo da zaustavimo. U suprotnom urušiće nam se obrazovni sitem koji je naš brend. Naši ljudi su bili poznati napolju po tome što su obrazovani.

JV: Hvala vam na gostovanju gospodine Miličeviću. Gost emisije prvobito je trebao da bude Živomir Jovanović, načelnik Školske uprave Nišavskog okruga. Međutim kako je za Južne vesti izjavio, njemu je iz Ministarstva sugerisano da za sada o protestima sindikata u javnosti ne govori. Moje ime je Marija Vučić a vi ste gledali 15 minuta.