Vladimir Miličević

Gost: Vladimir Milićević, predsednik izvršnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika u Nišu

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: U petom mesecu štrajka prosvetnih radnika situacija se zaoštrava. Prosvetnim radnicima su umanjene plate, oni upozoravaju da neće organizovati pripremnu nastavu za polaganje završnog ispita, a Ministar preti otkazima. Gost emisije 15 minuta je predsednik izvršnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika u Nišu Vladimir Miličević. Dobro došli.

Dobar dan i bolje vas našao.

JV: Gospodine Milićeviću, da li možete sa sigurnošću da kažete da će osmaci i maturanti na kraju ove školske godine dobiti svoje diplome?

Ja to ne mogu da kažem sa sigurnošću i počeo sam u zadnje vreme da, zadnjih mesec dana, da upućujem ta pitanja Ministarstvu. Od sada pa na dalje Ministarstvo je odgovorno za sve. Do sada smo radili, bili smo u zakonskom štrajku, radili smo dopunsku i dodatnu nastavu, takmičenja su redovno održavana.

JV: Odlučeno je da to više ne činite?

Tako je. Pošto nas kažnjavaju zato što smo to radili, mi nemamo drugog izbora nego da... Jer u zakonskom štrajku mi smo dužni da držimo nastavu i ispite i ništa van toga. Ništa nastavnička veća, sve ostalo nismo u obavezi da radimo. Međutim, mi smo radili jer sistem mora da funkcioniše. Ali očigledno da Ministarstvo to vidi kao našu slabost. Odnosno, oni to tumače kao našu slabost i mi pokušavamo da radimo uz ogromne napore, a oni nas kažnjavaju. Ministar je i ovom izjavom, juče i ovih dana pokazao da je njemu cilj da uguši štrajk, a ne da reši probleme. Nemaju nikakvu nameru da se upuštaju u rešavanje bilo kakvih problema. Oni pričaju o nekoj reformi obrazovanja, pričaju o reformi mreže škola, ne znam ni sam koje sve reforme, ali to samo oni znaju.

JV: Kako tu odluku da vi više ne držite dopunsku i dodatnu nastavu i pripremu za malu maturu opravdavate pred đacima i njihovim roditeljima? Šta njima kažete?

Ja pozivam i roditelje. Ovo nije samo naša borba za plate, odnosno za novac. Ovo je nešto više. Sistem obrazovanja je pred kolapsom, mi to hoćemo da sprečimo. I mi uporno pričamo zadnjih desetak godina da nam je obrazovni sistem u krizi. I da Ministarstvo tu krizu produbljuje. Imali smo jednog, pa drugog ministra i, kako se ministri smenjuju, svaki ministar pokušava da nešto reformiše na svoju ruku. Morate da pitate struku. I mi pozivamo roditelje, đaci su uz nas. Jer đaci sami osećaju, ja učenicima govorim na času. Udžbenici su nam katastrofalni. Ako deca nemaju znanja, jer hoćemo da naša deca dobijaju znanje kao u Americi. Skoro mi se vratio učenik, on ima 5 predmeta. Aplicirao je za basket u Americi i završava srednju školu. On se vratio dva meseca ranije jer je dao sve ispite. Meni je dosadno tamo, pa sam došao ovde, pa se vraća ponovo. On ima 5 predmeta celu godinu školsku. Jedan od predmeta je biblija, istorija Amerike, geografija Amerike, matematika i jezik. I to je 5 predmeta koje on svaki dan sluša celu školsku godinu.

JV: Da li to vidite kao napredak?

Da li je napredak? Ja pitam sve. Pitam i roditelje, da li bi oni hteli takvo obrazovanje za svoju decu? Šta će ta deca sa takvim znanjem moći da rade? Dostupno im je sve na internetu. Pa šta će vam onda škole? Ministarstvo na sebe preuzima ulogu da ono ljudima kaže šta treba da se, valjda je Ministarstvo neki servis, prvo nas u prosveti, a onda i svih građana, roditelja, učenika i nas zaposlenih u prosveti. Mi im govorimo šta nije dobro u sistemu, šta treba popraviti, a oni bi trebalo da to uklope u neki zakonski okvir.

JV: Nakon smanjenja plata vašim kolegama koji su u štrajku, čini se da je vaš revolt još veći. Hoćete tužiti direktore?

Hoćemo, mi moramo. Sistem je tako postavljen da je nama poslodavac u stvari škola, odnosno direktor. Dovode nas u situaciju, neko je to smišljeno uradio, to je apsurdna situacija. Mi u stvari tužimo sami sebe. Vi tužite svoju školu zato što neko nije dao platu.

JV: Direktori su morali da ispoštuju preporuku Ministarstva.

Direktoru je došlo iz Ministarstva da moraju da umanje platu i direktori kao državni činovnici moraju to da urade. Niti im je neko rekao kako da to urade, niti koliko je procenat. Ako je već neko iz Ministarstva poslao dopis da moraju direktori da umanje plate.

JV: Oni su rekli srazmerno vremenu koje se radilo.

Koliko je to srazmerno vreme koje se radilo? To je prosto, naš Ministar je doktor fizike. Fiziku je završio, pitanje je, doktor je nečega ,ne mora to da bude fizike, ali doktor nauka čovek. Pa on je to mogao za 5 minuta da izračuna koliko svakom treba da se umanji. I pošaljite lepo svim školama.

JV: Mislite da je namerno ostavljena mogućnost da svako to računa kako želi?

Normalno, Pa je onda tumačio direktor pre toga, ne direktor, ministar je poslao kada su ova dva sindikata izašla iz štrajka, direktorima je stiglo iz Ministarstva dopis da nastava treba da se organizuje na 45 minuta. I stalno se naš Ministar poziva na zakon o štrajku i kaže, to je protivzakonito. A u tom istom Zakonu o štrajku piše: poslodavac ni na koji način ne sme da ometa štrajk, odnosno utiče na štrajk. Smanjenje plata, direktan uticaj na štrajk.

JV: Ako je to protivzakonito, zar nema tu elemenata za tužbu?

Ima elemenata. Mi ćemo prvo da podignemo tužbe. Jedna stvar mora da bude jasna ovom ministru. Mi ćemo protiv njega podići, ne prekršajnu, nego krivičnu prijavu. I ako bude izgubio spor, a izgubiće ga zbog diskriminacije, on će morati da plaća za hiljadu i nešto tužbi. Biće sigurno preko hiljadu tužbi.

JV: Kažete zbog diskriminacije.

On će morati da zavuču ruku u svoj džep i da plati troškove a on neka vidi šta će da radi do kraja života da bi to otplatio.

JV: Kada kažete zbog diskriminacije, mislite na ova dva sindikata koja su ostala u štrajku u odnosu na dva koja su prekinula?

Dok su ova 4 sindikata bila u štrajku nisu umanjivane plate. Mi smo i tada radili 30 minuta. Bilo je i privremeno i totalnih obustava. Kada su ova dva sindikata izašla iz štrajka...

JV: ...u februaru...

...ostala su samo ova dva, ostala je Unija i SRPS, smanjuju se plate. Pa zar to nije diskriminacija? To je očigledna diskriminacija.

JV: Zašto vaše kolege iz ta dva sindikata, iz Sindikata obrazovanja Srbije i “Nezavisnosti” nisu ostali dosledni zajedničkim zahtevima?

To morate njih da pitate, ali po onoj izjavi koju sam skoro čuo, nedavno je bila emisija na RTS-u. Predstavnik jednog od tih sindikata, Sindikata obrazovanja Srbije, gospodin Ničić je na pitanje da li su i njihovi članovi bili na protestu 17. u Beogradu rekao da jesu. Zašto su ljudi iz njihovog sindikata ako su zadovoljni, zašto su bili na protestu? Zašto su onda izašli iz štrajka? Ja mislim da je on tada rekao da su procenili da nemaju snagu. Zašto ste nešto počinjali ako znate da nemate snagu? Računali su na nas, ostale sindikate. A onda ćemo se mi povući, da mi potpišemo kolektivni ugovor, pa ćemo se povući. A onda se ministar poziva na taj isti kolektivni ugovor i kaže: kolektivni ugovor važi za sve. Pa što smo ga onda potpisivali? Dovoljno bi bilo da ga bilo koji predstavnik sindikata potpiše i to je to. A sa druge strane, pazite nelogičnost, kaže da samo za predsednike sindikata iz ova dva sindikata koja su u štajku, Unije i SRPSa ne važe povlastice iz ovog ugovora.

JV: Mislite da je to još jedan pokušaj razdora?

To je zavadi, pa vladaj. To je možda bilo u starom Rimu i znamo kako je stari Rim prošao. Ako ništa ne uči na istoriji naš Ministar, to mu je velika greška.

JV: U ponedeljak ste održali protest ispred zgrade Školske uprave Nišavskog okruga i podržale su vas kolege iz Prokuplja i Aleksinca. Šta je sa ostali opštinama i gradovima na jugu?

Mi imamo saradnju sa Prokupljem i uspostavili smo saradnju sa Aleksincem. Pošto smo mi ista školska uprava Aleksinac je praktično pod kapom gradskog odbora u Nišu. U pregovorima smo, odnosno, uspostavili smo kontakt i onda smo tu stali jer nas događaji stalno pretiču. Uspostavili smo komunikaciju sa Pirotom, međutim, to je stalo. U Pirotu mislim da imamo samo jednu školu. Hteli smo i da Pirot priključimo. Vranje je već druga školska uprava, Leskovac takođe. Sa njima nemamo dobru komunikaciju, u Leskovcu dominira, ne znam da tamo imamo neku školu u Uniji sindikata, ali tamo je Sindikat obrazovanja Srbije. Tako da sa njima nemamo kontakte. Mi imamo kontakte i sa Kruševcem, vidite da u Kruševcu, Čačku, Milanovcu ljudi uopšte nisu primili plate jer tamo su se direktori dogovorili.

JV: Direktori su stali na njihovu stranu.

Tako je. Nisu stali na stranu. Pitali su ljude. Mi nećemo da kršimo zakon i da vam smanjimo plate. Ali ako vam ne umanjimo plate možda nećete dobiti platu do daljeg. Ljudi su se složili i pristali na taj rizik. Oni će najverovatnije i danas i neće primati platu i biće u totalnoj obustavi sve dok im ne stigne, odnosno dok im ne legne plata, što je sasvim normalno. To više nije diskriminacija, nije ni ucena, to je atak na egzistenciju ljudi, na goli život. Vi nekome skratite platu zato što štrajkuje. Molim vas, ovo je XXI vek. Mene ovo strahovito podseća na vraćanje u XVIII, XIX vek, i to rani. Po svim parametrima koji polako isplivavaju na površinu.

JV: Ministar kaže da štrajk jenjava, da je sve manje škola u štrajku. Dok sa druge strane iz vašeg sindikata stužu sasvim drugačije informacije. Kome da verujemo?

Sada ću vam reći. Što se tiče totalne obustave, stvar je u tome što u Ministarstvu uopšte rade ljudi koji uopšte nisu nosili dnevnik. I oni ne znaju koja je problematika u školama. Treba izvesti totalnu obustavu u školama, a polovina ljudi ili nije u sindikatu ili je u ovom drugom sindikatu koji ne štrajkuje, a druga polovina ljude u sindikatu koji štrajkuje. Kako da izvedete totalnu obustavu? Kako ljudi da rade? Šta ćemo sa decom? Vrlo je komplikovano. Što se tiče održavanja časova od 30 minuta, nama je štrajk opao u onom trenutku kada su ova dva sindikata izašla. U nekim školama su se solidarisali, pa gde su bili pola-pola u ova dva sindikata izašli su iz štrajka i onda cela škola radi normalno. Ali to je nekoliko škola, to je 5 do 6 škola i od tada broj škola koje su u zakonskom štrajku je isti. Ali po izjavi Ministra vi vidite šta je njemu cilj. Mi ćemo ignorisati, kao da se ništa ne dešava, sve škole rade normalno, sve je u redu, školska godina nije dovedena u pitanje, održaće se normalno kvalifikacioni ispit, mala matura. To što po njegovim rečima 75% škola radi normalno, samo jedan mali procenat škola koje su u štrajku je došao u Beograd a to je 10.000 ljudi.

JV: Da li se plašite Ministrovih upozorenja? Stalno govori da nastavnici u štrajku moraju da se upoznaju sa posledicama štrajka i priča o višku radnika zaposlenih. 10.000 zaposlenih viška.

Bilo je prvobitno od 3 do 5 hiljada ljudi u prosveti viška, po rečima Ministra. Onda je rečeno neće ljudi ostajati bez posla jer oko 3 hiljade ide u penziju. Pa će prirodnim odlivom kadrova biti to regulisano i maltene neće niko ostati bez posla. Posle ovog protesta u Beogradu, gde je bilo 10.000 ljudi, simtomatično je da se posle toga pojavljuje cifra od 10.000 ljudi viška zaposlenih u prosveti. Juče neki direktori u školama su pozivali telefonom ljude, u školama gde je bilo totalne obustave, da dođu i da potpišu da su sami odlučili da obustave nastavu. Jer sada se ide direktno protiv sindikata. Sindikat sada primorava ljude da obustave nastavu. Biću slobodan da kažem da je to već paranoja. Ali na sreću to su pojedinačni slučajevi direktora, uskoro će se čuti. Ne moram ja nikoga da prozivam čuće se koji je direktor. 

JV: Vi kažete da se borite na dostojanstvo svoje profesije u vreme kada vaše kolege u Finskoj odustaju od izučavanja predmeta kao staromodnog i prevaziđenog sistema. Koliko je srpski obrazovni sistem daleko od takvog napretka?

Ja mislim da smo i po uslovima, materijalno-tehničkim uslovima, ali i po nekim preduslovima, infrastrukturi, mnogo daleko iza njih. Naš sistem je neuređen, pod broj jedan. Morate da napravite sistem koji je stabilan. Tek onda možete da reformišete i da pravite izmene i da idete napred. Ovako mi samo propadamo jer nemamo sistem. Kako god probate da nešto promenite, vi srušite potporni stub i jedan zid vam padne. I mi polako rušimo zidove. Kada ostanemo bez sva 4 zida, šta će se desiti? Pašće nam sprat na glavu. Onda ide sve dođavola.

JV: Gospodine Miličeviću, hvala Vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju “15 minuta”.