Vladimir Pavićević

Gost: Vladimir Pavičević, poslanik Nove stranke

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: U dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije bio je jedan od najaktivnijih poslanika, možda čak i najaktivniji. Javio se za reč preko 1200 puta i bio aktivniji čak i od Zorana Babića, šefa poslaničkog kluba SNS-a. Da li će biti ponovo u skupštinskim klupama zavisi od rezultata izbora 24.4. Naš gost je Vladimir Pavićević zamenik predsednika Nove stranke. Dobar dan gospodine Pavićeviću. Po komentarima na društvenim mrežama se moglo zaključiti da su mnogi razočarani zato što ste tek na 35. mestu izborne liste, koju predvodi DS. Da li ste vi razočarani time?

Pa nisam razočaran ali primetio sam te komentare. Mislim da je dobro što su izvesni građani reagovali, time se pokazalo da naši građani prate malo šta se dešava. Pokazuju jednu osetljivost na to kako se donose neke odluke. Budući da su primetili tu moju angažovanost u narodnoj skupštini gde sam ja bio najaktivniji poslanik i verovatno pomislili e sada ovaj treba da bude tu negde među prvima. Ja sam pozvao sve te ljude da ako su saopštili svoj komentar na ovakav način da izađu na izbore 24. aprila i da obavezno zaokruže listu br. 2 kako bi doprineli da i ja nastavim svoje delanje u narodnoj skupštini na jednaki, marljivi, posvećeni način kao što sam radio i ove prethodne 2. godine. To mesto je posledica dogovora koje mi imamo sa drugim koalicionim partnerima na toj listi br. 2. Za pravednu Srbiju. Tu ima nekoliko političkih formacija i bilo je nužno da mnogi ljudi iz različitih političkih formacija zauzmu neka mesta. Naša prva 3 mesta, ali ne i jedina, su 10, 27, 35. i ja sam predložio na sednici predsedništva NS da postoji neki red u definisanju toga ko treba da bude na nekim mestu. Jer sam primetio da u našoj politici, u našem političkom polju neki čovek malo li oseti da se po nečemo izdigao, postao prepoznatljiv, odmah on zaključuje da je on taj mesija koji treba da bude 1. i najbolji i jedini koji treba da rešava sve probleme. Ja nemam takav pristup, ja sam dosta svež u politici. Smatrao sam da predsednik stranke Zoran Živković, koji je jednoglasno izabran u našoj stranci za predsednika treba da zauzme to naše prvo mesto a ono je 10. na listi. Da jedan od najvećih pravnih autoriteta, u našoj pravnoj nauci, gospođa Vesna Rakić Vodinelić koja je predsednica saveta NS zauzme naše 2. a to je na listi 27. I da ja poštujući taj red, budući da sam bio dosta angažovan u Skupštini zauzmem naše 3. mesto a to je 35. Ja verujem da ću nastaviti svoje delanje u Skupštini.

JV: Ako kažete da i građani podržavaju to i reagovali su kada su videli na kom ste vi mestu. Da li mislite da partije analiziraju to kakvu ko ima podršku među građanima? Govorim o kandidatima i da možda na osnovu toga prave izborne liste ili se kao ključ uzimaju funkcije u političkoj partiji.

Mi smo organizovani u jednoj političkoj stranci. U toj političkoj stranci postoje neka pravila, definisana statutom i drugim dokumentima unutar naše stranke. Ja mislim da ti našu ljudi koji sede u predsedništvu stranke, koji su delegati na konferenciji nove stranke, koju imamo na svake pola godine, da to jesu neki ljudi koji sigurno svojim delanjem, pre svega, zaslužuju da budu kandidati za odbornike, za narodne poslanike. Mi smo se definišući naša mesta, mesta ljudi iz NS na listama za odbornike u skupštinama opština, gradova i za narodne poslanike, mi smo se rukovodili upravo onim pravilima na osnovu kojih funkcionišemo. Neki kriterijumi su takođe tu definisani koji se tiču toga na koji način je ko doprineo zagovaranju sistema, ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja na kojma počiva NS. Mislim da mi tu nemamo nekakve primedbe. Niko se tu nije javio ni iz naše stranke, ni van NS da zameri nama na nepoštovanju nekih kriterijuma, na favorizovanju nekog ko možda nije zaslužio, ne. Suprotno tome, ja mislim da smao poštovali neki red i fine kriterijume.

JV: Da se vratimo na vaše aktivnosti u Skupštini Srbije. Kada se političar javi za reč preko 1200 puta a malo toga, ili bar tako izgleda, da se malo toga promenilo, kako to uriče na poslanika? Da li to demotiviše?

Mene ne. Na mene to nije uticalo demotivišući već suprotno. Mi smo zaista delali tamo u ovom 10. sazivu Skupštine u nemogućim uslovima. Gde imate naspram sebe 202 narodna poslanika, koji često i ne pročitaju zakonodavni projekat, nije im fino kada čuju da ste vi nešto pročitali, predložili nešto razumno, pa nekada moraju da prihvate. U tim nemogućim uslovima mi mso, kada govorimo o parlamentarnim debatama redovno pobeđivali tu naprednjačku većinu. I ne samo da ja ada mogu da tvrdim da smo pobeđivali, a bogami vidim i na osnovu komentara građana i vi ste pomenuli na osnovu komnentara na društvenim mrežama, nego ja sada imam i neke podatke koji su postali fakti. Naprimer, mi smo podneli veliki broj amadmana, preko 2000. Nije da ništa nije prihvaćeno, mi imamo prihvaćenih 215 amadmana. Što sam ja uvek u tim skupštinskim polemikama onda naglašavao i saopštavao, imamo 9,6% prihvaćenih amadmana i to nekada poistovećivao sa procentom podrške NS na izborima, parlamentarnim a ne nekim drugim. Tu se obično nastavljala parlamentarna debata, naprednjaci su ustajali, pa kako to gospodine Pavićeviću. Mi smo imali prihvaćene amadmane, uspevali smo da ih ubedimo u to da prihvate uprkos tome što su oni apriori odbijali i mogućnost da treba prihvatiti bilo šta što dolazi od opozicije. Postoji jedna velika pobeda, koju ja pripisujem nama, opoziciji, NS ali to je za mene i pobeda. Nakon 15 meseci intezivne borbe da u zakon smestimo jedan veliki princip našeg sistema visokog obrazovanja, koi do sada nije postojao, a koji će služiti kao ogromna prepreka velikom problemu plagijata, plagiojatora, otimača tuđih ideja, reči, rečenica, čitavih poglavlja knjiga na osnovu kojih su kasnije ljudi dobijali nekakva zvanja, diplome, nekada i doktora nauka. Mi smo uspeli, posle 15 meseci, strašne parlamentarne borbe da obezbedimo da tamo u Skupštini svi glasaju za princip akademske čestitosti. Kojim smo evidentirali da su plagijati ogroman problem, naročito problem koji je sada postao vidljiv tokom naprednjačke vladavine i da u odnosu na takav problem mora da se reaguje. Reagovali smo primereno, kao institucija, zahvaljujući pore svega nama. Meni je tamo bilo strašno izazovno, ne bi bilo dobro da u narednom sazivu budu slični odnosi, da ponovo imamo takvu vrstu disproporcije, već bi, ja mislim bilo primerenije, da većina koja se tamo bude definisala, da ne bude toliko brojčano nadmoćna. Kao što je to bilo sada i ja se na ovim izborima borim i za to. Da se smanji nadmoć te većine ako je moguće i da pobedimo i da ja budem deo većine u toj skupštini.

JV: U finišu smo izborne kampanje, ostalo je do izbora još samo nedelju dana. Da li vi mislite, kažete da se borite za to da ne bude nadmoć vladajuće većine tolika spram opozicije, ko god bio vlast i ko kod opozicija. Da li mislite da je opozicija možda pogrešila što ide u najmanje 2 kolone?

Mislim da to nije bila greška. Mi smo napravili, ja bih to tako rekao, kao dva dogovora na ovoj opozicionoj strani. Jedan dogovor koga se striktno pridržavam od momenta kada je taj dogovor napravljen je da ne kritikujemo, ne saopštavamo bilo kakve komentare koji su negativni, da ne zameramo ljudima koji su na nekoj drugoj opozicionoj listi. Jer su izbori uvek prilika da se sankcioniše vlast i tokom kampanje ne interesuje nekakva strana koja je takođe opozicija. Nego me interesuje kakva je bila vlast. Ako je vlast bila loša onda kritiku zaslužuju ljudi koji su bili prepoznatljivi u toj vlasti. ja se onda usmeravam ka kritici naprednjačke vlasti. A nemam nameru da se sada bavim kritikom ljudi koji su takođe opozicija. Mi smo napravili taj dogovor. Tako da otkad smo ga napravili, pre mesec i nešto dana, striktno ga poštujemo, ja još nisam čuo da je meni neko nešto zamerio ili Zoranu Živkoviću iz ovog opozicionog bloka. Druga stvar, postavilo se onda pitanje da li je bolje da ta opozicija, koju zovemo demokratska, proevropska, vrlo jasno, da li treba da ide kao jedan blok ili kao dva bloka. Ja sam smatrao da je primerenije da se ide u dva bloka ili dve kolone, kako se to kaže. Zašto? Iz praktičnih razloga. naša procena je bila i to su izvesna istraživanja pokazala da ukoliko bi svi mi išli u jednoj koloni, da glasovi koje bismo dobili bi bili manji ukupni, u odnosu na zbir glasova ako idemo u dve kolone. A da ne postoj inikakav strah da jedna od te dve kolone neće preći cenzus. Zašto bi taj zbir bio veći? Naša je pretpostavka bila i to su istraživanja pokazala, zbog toga što naš građanin baš ovaj prodemokratski, proevropski glasač, on je neprestano u kontinuitetu pokazivao da je moralno osetljiviji, osetljiviji na nepravdu, hoće da malo zameri. Kada vidi da nas ima 4, 5, 6, 10 i možda bi glasao zbog mene ili nekoga drugog ali kada vidi nekog trećeg kaže ovome zameram zbog ovoga i neću vala da mu dam glas. Onda smo mi razmišljali pa zašto da ostavimo tog čoveka bez mogućnosti da glasa. I tako se desilo da mi na lsiti br. 2. formiramo jedan prirodni savez DS-a i NS, mi smo i u Skupštini sarađivali, dogovarali se oko analiza i tumačenja zakonodavnih projekata i ovaj projekat koji smo napravili prosto je rezultat prirodnog saveza koji smo i do sada pravili.

JV: Šta je sa tim prirodnim savezom na lokalnim nivoima? Primera radi u Nišu NS ide samostalno. Vi ste, čak ako ne grešim, rekli jednom da idete na izbore samostalno tamo gde NS ima prepoznatljivu politiku. da li msilite da je to situacija u Nišu?

Mislim da NS inače ima prepoznatljivu politiku ali u nekim gradovima i opštinama ja mislim da imamo i veći broj ljudi koji su sada postali prepoznatljiviji kroz delovanje u i ime NS. Niš je sigurno jedan takav grad i nekoliko niških gradskih opština u kojima mi takođe učestvujemo na izborima. Stvar je naše procene bila, zbog ličnih argumenata koje smo koristili ovde da sada NS ima jednu šansu da nastupi na izborima u Nišu i da pređe cenzus. A nakon toga da vidimo sa kim bismo mogli da pravimo saveze sa vrlo jasnom porukom. Naš protivnik u Nišu, kao i u republici, ključni, jeste ova vladajuća postava a to je ekipa koja čini SNS kako u Nišu, tako i u republici.

JV: Šta je SPS-om i oni su u vlasti?

I SPS svi njihovi poslanici su bili u ovoj grupi od 202 poslanika.

JV: Hoću da kažem da vi isključujete mogućnost saradnje i sa SPS-om, Rasimom Ljajićem i svima koji učestvuju u vlasti.

Sve političke stranke koje su činile ovaj savez sa naprednjacima u prethodne 2 godine, od parlamentarnih izbora koje smo imali 2014. do danas. One su u Skupštini Srbije, na primer, kao jedinstveni blok. Ja kada sam usmeravao prema naprednjacima tamo ja sam ponekad kritikovao i socijaliste i poslanike SDPS Rasima Ljajića ali tu postoji jedna razlika. Noseći stub te koalicije je ipak SNS. Svi mi prepoznajemo te ideje SNS-a i delovanje, pre svega, Aleksandra Vučića a onda drugih ljudi SNS-a. I onda moja ideja nije bila da ja kažem pa ajde ta SNS, ja ću da udarim po SPS-u, po Rasimu Ljajiću, njegovim poslanicima. Ti uvek udaraš kritički na onoga ko je noseći stub te koalicije a to je SNS. Zato nam je važno da naravno kažemo da sve te stranke koje su bile deo vladajuće koalicije zaslužuju našu kritiku i bile su izložene njoj ali kada sada definišemo svog ključnog protivnika on je ipak SNS, oko toga nema dileme.

JV: Bili ste jedan od najaktivnijih ili najaktivniji poslanik u ovom sazivu. Siguran sam da ste pratili aktivnosti i ostalih narodnih poslanika. Kako vi ocenjujete aktivnosti narodnih poslanika sa juga Srbije? Kakva je vaša saradnja sa njima?

Ja sam sarađivao, evo Zoran Živković, njega svi ovde znate, nas dvojica smo bili među najaktivnijim poslanicima. Ja tu strašno cenim Živkovićevo delovanje upavo zbog te jedne posvećeosti. On je bio gradonačelnik, predsednik vlade i uprkos tome on je odlučio da sada i dan, noć sedi tamo u Skupštini kako bismo nekada sačuvali dostojanstvo naše narodne skupštine i sačuvali parlamentarizam.

JV: Da se ne vezujemo samo za Živkovića.

Ja sam imao, na primer, strašno dobru saradnju sa dr Dušanom Milisavljevićem sa kojim sam se često i konsultovao oko sih zakonodavnih projekata koji su dolazili iz oblasti zdravstva. Mi smo postali poznati u Škupštini po tom zagovaranju jednog novog modela u oblasti našeg zdravstva koji se zove Beveridžet model. I kada god je dolazio ministar Lončar mi smo govorili: “ministe Lončar pa čitate li vi programska dokumenta opozicionih stranaka? Pa kakav je ovo način, naši građani moraju da dobiju besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu nevezano za to da li ima zdravstvenu knjižicu, samim tim što je rođen tu, što živi ovde on mora da stekne to jedno civilizacijsko pravo.” Onda su oni tu, pošto slabo čitaju, onda su oni samo prelazili preko toga i ništa. Ja sam se sa Dušanom Milisavljevićem često konsultovao i strašno dobru saradnju imali. Mi smo postali prijatelji, nema dileme. On je odavde iz Niša.

JV: Da li postoji mogućnost da Dušan Milisavljević promeni stranku? Da li ste pričali o tome?

Kako mislite?

JV: Možda se pridruži NS?

Nikada nismo o tome razgovarali, to nikada nije bila naša tema. Mi smo tamo sedeli u jednom delu gde su nas i indetifikovali kao jednu grupu koja je dosta slučno promišlja uz poneke razlike. Tako da ja sa Dušanom Milisavljevićem sam uvek imao te razgovore o politici koja se tiče oblasti zdravstva. Mogu da kažem da smo dobor sarađivali ali nije samo Dušan Milisavljević. Ja sam video da je tu dosta aktivan bio i gospodin Bradić, bio je gospodin Stojadinović, ovde iz Niša je bilo nekoliko narodnih poslanika koje sam ja i upoznao tamo u narodnoj skupštini za koje nemam nikakvu reč primedbe.

JV: Samo za kraj da vas pitam. Najavili ste da ćete trčati na Beogradskom maratonu…

U subotu.

JV: … u subotu. Da li to vi inače trčite ili je to možda deo neke predizborne aktivnosti?

Ne. Ja inače trčim ne znam koliko godina. Trčao sam na Beogradskom maratonu i pre 3 ili 4 godine, prošle i pretprošle nisam jer je pretprošle bilo formiraje vlade baš na dan maratona a prošle je isto bilo nešto u Skupštini. Onda imao sam obavezu pa sam rekao ajde sada ću da zanemarim. Ali sam ja trčao i maratone van Srbije tako da mi ovo dođe kao trka na domaćem terenu. Ja sam izazvao naše političare ajde da idemo tamo da ljudi vide da znamo da potrčimo. Da ne pomisle da samo nešto sedimo, ovako koriste neke privilegije, nego neki ljudi koji imaju neku komunikaciju sa drugim građanima koji se ponašamo normalno. Tako da sam ih ja izazvao, ne znam da li će se neko pojaviti ja svako trčim Beogradski polumaraton, tu nema nikakve dileme.

JV: 24. verujem trčite i maraton.

24. je veliki maraton. Sve građane pozivam da glasaju i za mene. Za mene će glasati tako što će na glasačkom listiću za izbor narodnih poslanika zaokružiti broj 2.

JV: Hvala vam što ste bili gost Južnih vesti. Bila je ovo emisija 15 minuta, a moje ime je Predrag Blagojević.