Vukašin Obradović

Gost: Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Deluje neverovatno za 21. vek i evropsko društvo kojem težimo ali ima indicija da novinari u Srbiji danas neko prati. Zašto se novinari dele na naše i njihove i kada će biti smenjeni oni koji vole “novinarke koje kleče” razgovaramo sa Vukašinom Obradovićem, predsednikom NUNS-a. Gospodine Obradoviću dobrodošli. Kako ste stigli do studija, da li vas je neko pratio?

Nisam siguran, ja se nadam da nije i hoću da verujem da me niko ne prati i ne prisluškuje jer želim da mislim da je Srbija jedna civilizovana država u kojoj se ne ruše i nipodaštavaju osnovna građanska prava. Da budem iskren, nisam potpuno siguran posle svega ovog što se dešavalo u poslednje vreme.

JV: Da li je zaista došlo vreme da se osvrćemo iza sebe, da gledamo u retrovizor češće nego što je potrebno?

Očigledno, makar o tome moramo da razmišljamo. Sve ono što se dešavalo u poslednje vreme, ne samo meni lično i oko ove krivične prijave, već podsetiću vas i pre toga, na slučajeve Ivana Ninića ili Slaviše Lekića, koji je prijavljivao praćenje. Pa onda napada na Miroslavu Milenović. Mislim da bi bilo jako dobro da se ova poslenja afera, koja je pokrenuta prijavom policajca protiv Ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i njegove najbliže saradnice dovede do kraja. Ne samo zbog toga što bi neko eventualno bio odgovoran ili zobg nekakvog lova na veštice, nego više zbog tog osećaja svih nas da budemo uvereni, da znamo da smo bezbedni, da živimo u jendim civilizovanim okolnostima i da ja mogu kao novinar svoj posao da obavljam bez straha da me neko sluša, prati ili eventualno preduzima neke druge nezakonite mere.

JV: Podneli ste krivičnu prijavu, to ste i pomenuli, protiv ministra poliicje Nebojše Stefanovića zbog sumnje da vas neko prati. Otkud takva sumnja?

Da vas samo ispravim. Mi ćemo tek posle kontrole koju je, kako je navedeno, izvršiti Zaštitnik građana o celom ovom slučaju u MUP-u odlučiti da li ću podneti krivičnu prijavu protiv ministra Stefanovića ili ne. Zaštitnik građana je, posle izjave Nebojše Stefanovića u 2 dnevniku RTS-a, gde je najavio neke poteze jedne novinarke, kako je rekao i jednog predstavnika udruženja, procenio da je potrebno da on proveri kako je Ministar došao do tih saznanja. Koliko ja znam ta provera je u toku. U zavisnosti od toga šta Zaštitnik građana bude pronašao tokom kontrole MUP-a zavisiće i moja odluka da li ću podneti krivičnu prijavu. Mislim da je jako važno što se Zaštitnik građana uključio u celu ovu situaciju jer je to institucija u koji većina građana u Srbiji ima poverenja i ja lično. Zaista sa znatiželjom očekujem šta će Zaštitnik građana utvrditi u toj kontroli.

JV: Kako da shvatimo taj potez Ministra i njegovo istupanje u Dnevniku? Da li je to neki strah što će u javnosti izaći nešto što je rađeno u MUP-u ili BIA-i ili policiji uopšte a što je bilo nezakonito ili je to neka panika, kako to da shvatimo?

Ja mislim da tu ima svega pomalo od ovoga što ste vi nabrojali. Prvo, potpuno je neverovatno da ministar Stefanović izađe sa jednom takvom izjavom koja je pre svega neodgovorna, zbog toga što je teško zamisliti da neko ko se nalazi na tako visokoj funkciji dođe u centralnu informativnu emisiju i kaže neka nocinarka i neki predstavnik uradiće to i to. Onda se ispostavi kada se pita za izvor, odakle mu saznanja za tako nešto on pošalje službenika iz MUP-a koji je to saznao od nekog novinara. To govori o jednoj šizofrenoj situaciji, ne samo u MUP-u, nego u celom društvu. Ja zaista ne mogu da ulazim u motive gospodina Stefanovića, zašto je on to izjavio ali ja moram da kažem da se ja posle te njegove izjave osećam zaista nebezbedno i imam pravo na sumnju da pomislim i pitam kako je ministar Stefanović uspeo da sazna nešto što se dešavalo istog dana. To je ono što je najvažnije u celoj priči. Ovo nije moje lično pitanje, ovo nije pitanje koje se tiče samo mene. Ovo je pitanje koje se tiče novinarske profesije, pa i građana Srbije. Ako zaista postoji mogućnost da vas danas neko u Srbiji ilegalno prisluškuje ili prati to je ozbiljan razlog za brugu svakoga ko živi u Srbiji.

JV: Takve sumnje su donekle dokumentovane u papirima koje ste vi dobili od izvesnog službenika MUP-a, kako ste rekli na konferenciji za medije, a koje se tiču koleginice iz Beograda koja je praćena. Jel tako?

Da.

JV: Šta tu konkretno piše i kakav je njen slučaj u kratkim crtama?

Radi se o prijavi službenika MUP-a u kome on iznosi niz veoma teških optužbi na račun jednog odeljenja koje radi pri kabinetu Ministra unutrašnjih poslova. Navodno u tom odeljenju rade ljudi koji se bave praćenjem i prisluškivanjem raznih osoba i ono što je nas zabrinulo on je ponudio dokaz, navodni dokaz, o praćenju jedne naše koleginice. Osim toga u prijavi se navodi da su policajci, službenici tog odeljenja uništavali hard diskove sa podacima, ne znam kakvim i to je nešto što ostaje. Oni su podneli krivičnu prijavu. Mi očekujemo da tužilaštvo proveri sve te navode. Videćemo šta će se dešavati. Moram da kažem da bih bio srećan ako bi tužilaštvo ali argumentovano odbacilo navode iz krivične prijave. Jer bi to značilo da imamo odgovornu vlast i da imamo MUP koje ne krši zakon. Ukoliko se ispostavi da je deo navoda ili da je cela krivična prijava tačna, to će biti ozbiljan signal da u ovom društvu je došlo do tektonskih poremećaja i da moraju da se preduzimaju mere kako bi se građani zaštitili od nečije samovolje.

JV: Slažem se, samo da zbog gledalaca razjasnimo praćenje uz određenu proceduru, koja se poštuje, uz oluku suda je dozvoljeno, na neki način. U ovom slučaju toga nema.

Nema je. Upravo je u tome suština. Ove je odeljenje koje je bilo, kako se navodi u prijavi, navodno, van svih zakonskih ograničenja i ono se bavilo potpuno nezakonitim praćenjima i prisluškivanjem osoba. Postoji pravna procedura u ovoj državi u kojoj po nalogu suda određena osoba može da se prisluškuje ili prati. Upravo je krivična prijava inicirana time što je po tvrdnjama policajca, koji je potpisao tu krivičnu prijavu i po mom laičkom uverenju, dokumentovao prilično dobro, bavila se nezakonitim praćenjem i prisluškivanjem osoba. Među kojima i navedene novinarke za koju je priložen izveštaj o praćenju tog jednog dana kada su slubenici tog odeljenja zapravo nju pratili od kuće do posla.

JV: Na konferenciji o kojoj smo malopre govorili bio je urednik Informera Dragan J. Vučićević koji je imao drugačije viđenje celog slučaja. On je govorio da je taj policajac već podnosio neke krivične prijave, slične krivične prijave, koje su odbacivane i ukazivao na neke druge nelogičnosti u celoj priči. Kako vi to vidite i kako komentarišete?

Dragan J. Vučićević pre svega je čovek koji je došao na konferenciju za medije sa namerom, očiglednom namerom, da jednostavno ispravocira i da ispravocira i nas koji smo govorili i publiku, ostale kolege. Nije mu uspelo u tome. On ima jasan zadatak. Međutim, verovatno će i za vaše gledaoce biti interesantno ono što je činjenica. AKo okrenete Informer iz decembra 2013. godine vi ćete videti da je zapravo Dragan J. Vučićević prvi pisao o postojanju tog famoznog odeljenja. Sada on tvrdi suprotno, da su to sve laži, da to odeljenje ne postoji i ako kažem postoje materijalni dokazi. On je čak imao i naslovnu stranu i spisak ljudi koji rade u tom odeljenju. Od Dragana J. Vučićevića ne treba očekivati ništa drugo, nego upravo ono što je radio i na konferenciji i nakon toga na televiziji Pink i u Informeru. A to je pokušaj diskreditacije i mene lično i podnosioca prijave jer je zapravo ono čime se on bavi sve ovo vreme.

JV: Opširna je tema, sigurno ima još pitanja ali pošto nam je ostalo još malo do kraja. U jeku dešavanja i te afere prisluškivanja desio se dijalog između novinarke RTS-a i premijera Aleksandra Vučića gde se govorilo o etiketiranju novinara. Šta nama kao društvu donose takve izjave ovo su vaši a ovo su naši novinari, ovo su strani plaćenici, ovi nisu. Kako to utiče na sve koje mi informišemo i na nas novinare?

Mislim da je to vrlo jedan opasan stav koji se u poslednje vreme iskristalisao na srpskoj političkoj i medijskoj sceni. Ne promoviše ga samo Aleksandar Vučić, mada i on ali jednostavno mi imamo kao u najgore doba devedesetih podelu novinara na naše i njihove, na patriote i izdajnike. To je ono što zapravo stvara jednu vrlo opasnu atmosferu u društvu. Ovde se više ne radi o profesionalnim pravima, ovde se radi i o ugrožavanju bezbednosti jer ako vi nekog proglašavate za stranog plaćanika ili za nekog ko služi interesima stranih sila, vi ga, hteli ili ne hteli, targetirate i stavljate mu metu na leđa. To je nešto što je vrlo, vrlo opasno, što unosi, moram da priznam, strah među novinare. Međutim, ono što se dešava na drugoj strani sa protestima “Novinari ne kleče” i podrškom koju ima taj protest, ne samo u Beogradu, nego i u mnogim gradovima Srbije. Pa i gest koleginice Milice Jeftić, tog dana kada je premijer Vučić reagovao, pokazuje da se polako topi strah koji je prisutan kod novinara. Mi ćemo nastaviti i sa protestima i probaćemo da animiramo sve veći broj kolega, da jednostavno probije tu barijeru straha i da se izbori da ova profesija ima tretman kakav ona zaslužuje. Ja se iskreno nadam da ćemo u tome uspeti a ta moja nadanja se zapravo oslanjaju na to što se sve veći broj naših kolega jednostavno došao do tačke kada ne može više da trpi pritiske, koji postaju svakodnevni i sve brutalniji.

JV: Pomenuli ste proteste koji su rezultat seksističke izjave, koji su nastali nakon seksističke izjave ministra Bratislava Gašića, koji još nije smenjen. Kada će biti smenjen i koliko ćemo još morati da protestujemo? Da li imate neke informacije?

Mi, na žalost, nemamo tu informaciju ali odnos premijera Aleksandra Vučića prema ovoj temi, odnosno prema najavljenom smenjivanju ministra Gašića pokazuje način na koji se gleda u ovoj vlasti ali i ranije na novinare. Mi imao obećanja da će on biti smenjen a kad, o tome će odlučiti premijer po sopstvenom nahođenju. On svesno šalje nama poruku da njemu jednostavno to što se mi bunimo i protestvujemo nije važno, već je jedino važno da on pokaže svima nama da jedini odlučuje o tome kada će biti Gašić smenjen. Gašić je samo metafora. Mi novinari moramo da postavimo pitanje, naravno pitanje ostavke je veoma važno i mi ćemo na njemu insistirati do kraja. Mi moramo da postavimo pitanje i plašim se, kako smo mi došli u situaciju da neko poput Gašića izrekne tkao nešto našoj koleginici. Bez odgovora na to pitanje plašim se da sama ostavka neće imati efekat koji mi želimo da cela ova priča oko njega i situacije u kojoj je on izrekao zaista jednu primitivnu, seksističku besmislicu, dobije epilog kakav mi želimo.

JV: Tražeći odgovor na to pitanje bojim se da ćemo još dugo morati da budemo na trgovima.

Ja mislim da je važno da se pokrenuo taj nerv bunta kod novinara. Duh iz boce je pušten, novinari su dugo ćutali. Ja ne znam koliko će trajati protesti ali ja iskreno mislim da je ovo samo iskra koja će pokrenuti sve nas da dobro razmislimo, pre svega, o sopstvenom dostojanstvu i da razmislimo da li vredi i dalje ćutati i klečati ili ćemo da podignemo glas protiv jednog takvog sopstvenog statusa, makar time što ćemo da protestvujemo ili da postavljamo neugodna pitanja.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama na pozivu.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Aleksandar Stankov.