Vukašin Obradović

Gost: Vukašin Obradović, Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Skupština Srbije je 01. avgusta usvojila dugoočekivani Zakon o javnom informisanju. I pored novina kada je u pitanju finansiranje medija, njime je predviđena privatizacija državnih medija. Međutim, prvi put se govori i o javnom interesu u oblasti informisanja. Gospodine Obradoviću vi ste predsednik NUNS, ali ajde da probamo iz ugla građana da govorimo. Ako budemo ovde sedeli sledeće godine u ovo vreme da li mislite da će građani biti bolje informisani?

Ja mislim da ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim da će građani biti bolje informisani ali u svakom slučaju ovi zakoni će napraviti određeni pomak za koji je potrebno vreme da bi se realizovali. Da ponovim u Srbiji nikada nisu bili problem zakoni već njihovo sprovođenje. Generalno gledano Zakon o javnom informisanju bi trebalo da omogući i ima tu osnovu intenciju da poboljša informisanje građana. Da li će postojati politička volja da se taj zakon sprovede u praksi, ostaje da se vidi. Na nama je da vršimo pritisak da to tako bude ali ja ne sumnjam da će biti napora da se promeni stanje kako jeste.

JV: Da li su građani svesni problema koji trenutno postoje?

Zapravo to je jedna od mana cele procedure po kojoj su donošeni zakoni. Građani su najmanju učestvovali u toj raspravi oko donošenja zakona i većina njih, to je moj utisak, zapravo nezna o čemu se radi. Oni posmatraju nas a mi smo zaslužni za takvu atmosferu. Mi se svađamo jedni naspram drugih ali malo spominjemo građane. Poenta celog sistema informisanja je informisan građanin koji bi mogao da doprinese demokratskim promenama. Jer građanin bez informacija je prosto nespojiv sa demokratijom. To je ono što od nas traži Evropska unija. Mi u ovom trenutku raspravu i kada govorim o udruženjima i kada govorim o širim krugovima, svodimo pre svega na medije zaboravljajući da u epicentru svega treba da se nađe građanin. Građanin kao bolje informisan subjekt u društvenom životu.

JV: Ajde da ovo sad ne bi zvučalo kao politički govor da probamo ili da probate da nam objasnite gde je problem trenutno iz ugla građana. Jer ako građani nisu, kako sami kažete, dovoljno upoznati sa problemom. Kako je sa jedne strane uopšte moguće izvršiti pritisak na one koji treba da sprovedu zakon? Postoji izazov da li će to biti primenjeno.

Pre svega mi, samo novinari, moramo biti svesni da ovaj zakon pruža šansu za drugačije pozicioniranje medija. Verujem da je to manje ili više utisak građana. Mi smo imali sistem informisanja koji se uglavno zasnivao na državnom uticaju. Kada kažem da državni uticaj mislim pre svega na veliki broj medija koji se finasiraju direktno od države. Mediji se finansiraju sredstvima građana a zapravo su partijska glasila koja služe vlasti, strankama ili pojedincima koji plasiraju svoje interese. Zakon o javnom informisanju treba da prmeni tu situaciju. Kroz projektno finansiranje i određivanje javnog interesa treba da dođemo do onih tema i onih informacija koje će interesovati građane i naterati medije da se brinu o tim informacijama. Pritisak građana sa jedne strane, sa druge strane pritisak Evropske unije, koja pomno prati šta se sve dešava na polju medijskih sloboda u Srbiji uz aktivno učešće građana koji bi konačno morali da shvate da promene donose nešto što je u njihovom interesu, mislim da će biti dovoljan da možda ne sasvim u narednoj godini ali u nekom narednom periodu dobijemo sasvim drugačiju medijsku scenu.

JV: Ako je, kao što mnoga medijska istraživanja pokazuju. Ako je većina medija pod direktnom kontrolom države i političara. Koji je interes medija da se menjaju?

Najšre da pojasnim prethodno pitanje u tom domenu koji je interes vlasti da se ništa ne menja. Vlast, kao i ova i prethodna i sledeća pokuzšavati da vrši pritisak na medije jer mi nismo na tom stepenu političke kulture gde će na medije da se gleda kao na subjekte demokratizacije društva,  već kao sredstva da se dođe na vlast ili da se na vlasti ostane.

JV: Sredstvo propagande.

Sredstvo propagande. Ono što je interes medija je da konačno ti novinari koji su danas slabo plaćeni i pod uticajem raznih centara moći, skloni cenzuri i autocenzuri izbore se za jedna položaj koji će vratiti dostojanstvo ovoj profesiji. Način finasiranja određuje suštinu medija hteli mi ili ne da priznamo. Mi smo do sada imali direktno subvencionisano finasiranje koje je u mnogome odlučivalo o medijskim sadržajima. Državnim parama, parama građana je zapravo kupovan medijski uticaj. To je ono što mi želimo da promenimo. Da sada ti isti građani za svoj novac dobiju medijski sadržaj koji će odgovarati njihovim potrebama, koje mi nazivamo u prevodu javnim interesom. Da potpuno približim običnom građaninu. Javni interes je da građanin bude informisan o onome što su njegovi najveći problemi u gradu republici pokrajini. Ne da gleda predsednika opštine ili gradonačelnika svako veče u dnevniku, već da bude informisan o onome što je njegov životni interes.

JV: Kada govorimo o privatizaciji državnih medija često se čuje sa jedne strane da će građani izgubiti, biće slabije informisanji zbog toga što državni mediji bi trebali da budu objektivni. Tačnije, argument je da privatni mediji zavise od gazde, od vlasnika i da je onda tu pod znakom pitanja objektivnost. Da li će građani biti slabije informisani ako u Srbiji budu postojali, pored javnog servisa, samo privatni mediji.

Po mom mišljenju neće. Najpre pođimo od činjenice da u ovom trenutku ima oko 80 državnih medija, a u Srbiji imamo 150 opština. Šta to znači, da u ovim opštinama u kojima nema državnih medija građani su slabije informisani. Ne nisu. To što smo imali uticaj države u medijima, to je vidljivo golim okom i netreba građane posebno upozoravati na to. Štop se tiče privatnih medija, privatni mediji moraju da se izbore na tržištu pre svega zadobijanjem poverenja građana. To poverenje građana neće dobiti laganjem, navijanjem za jednu ili drugu stranu. To je to što njih tera na objektivnost. Neke manje ili više. Oni mediji koji se danas jasno svrstavaju na jednu ili na drugu stranu, podržavaju samo određene političke opcije, upravo to čine zbog netransparentnog finansiranja. klon da tvrdim da najveći broj navijačkih medija u Srbiji je zapravo onaj broj medija koji se finasira tajnim putem državnim parama iz centzara koji su sakriveni manje ili više. U svakom slučaju imaju za cilj da podržavaju jednu takvu neprirodnu poziciju medija. Ja ne govorim o tome da određeni mediji ne može da ima određeni stav. Mi u Americi imamo Njujork tajms koji je za demokrate i Vašington post koji je republikance. To nije sporno. Ali je sporno u tome da li ta naklonost znači falsifikovanje činjenica, kampanje protiv pojedinaca, vređanje, pa i otvorene laži ili ne. Politička sklonost određenih medija ka levoj, desnoj ili ka centru može da se ogleda u političkom stavu ali ne smeju da se razlikuju ti mediji u odnosu prema činjenicama.

JV: AKo govorimo sada o privatnim medijima. Često građani, sa pravom, pitaju koji je interes vlasnika. Polaze od pretpostavke da je njegov interes, kao i u svakom drugom poslu profit. I u tom smislu argument je na njihovoj strani i činjenica je da je sve veći broj medija prelazi na tu tabloidnu stranu i da se osnivaju novi tabloidi. Kakva je tu situacija u toj tržišnoj utakmici? Kako mediji kojima su klijenti čitaoci a ne oni koji se reklamiraju da prežive?

Činjenica je da imamo dominantnu tu tablidnu scenu. I to nije slučajno. Kao štpo sam malopre objašnjavao.

JV: Tabloida ima i u Americi.

Da ali kada govorimo o tabloidima mi moramo da pravimo razliku između naših i tabloida na zapadu. Tu postoji bitna pojmovna i suštinska razlika. Tabloidi na zapadu se bave donjim vešom estradnih zvezda, kod nas ne postoje takvi. Kod nas se tabloidi, barem oni centralni bave politikom. Oni su politički dvevnici i oni zapravo i nisu tabloidi u onom klasičnom smislu te reči, već oglasna tabla vlasti, pojedinaca iz vlasti i političkih stranaka. Tabloidi ovdašnji nisu tabloidi barem onako u izvornom smislu tog pojma. Ja mislim da će vreme tabloida, barem ovakvih kako sada jesu, brzo proći. Proći će srazmerno lažima koje oni plasiraju i izgube na svojoj validnosti. Ako se to može tako reći i da profesionalni mediji sve više zauzimati važno mesto u životima građana. Veliku ulogu u tome imaju društvene mreže i novi mediji. Taj prostor za manipulaciju informacijama kojima su skloni tabloidi. Razvojem novih medija se bitno sužava. Građani će imati mogućnosti, već imaju mogućnosti da uporede informacije. Mislim da je u Srbiji početak kraja tabloida, on neće biti ni brz ni lak. Mislim da politički trendovi koji se odvijaju u Srbiji nisu u skladu sa onim što se dešava na polju medija i to će morati da se uskladi. Nećete moći da pravite proevropsku politiku a da imate medije koji su antievropski. U toj bici mislim da će izgubiti ovi tabloidi.

JV: U svoj toj šumi novih medija govorimo i o društvenim mrežama, na tviteru, fejzbuku i uopšte na internetu sve je više novih informativnih sajtova. Kako građani da prepoznaju šta je tačna informacija?

Najbolji način da građani prepoznaju šta je tačna situacija je da uporede više izvora. Ono što je građanima neophodno je da se ne koncentrišu na jedne novine, na jedan medij, na jednu televiziju i na jedan izvor. U ovoj šumi medija i infomracija teško je da se čovek snađe. Jednini način je upoređivanje više izvora i proveravanje onoga što čujete ili vidite da uporedite na barem još dva mesta i to je način da dođete do pravih informacija. Drugog načina nema. Ja moram da kažem da društvene mreže sa svim prednostima koje one nose i novi mediji, naravno, sa sobom donose tu meru rizika jer olako se informacije u novim medijima puštaju, neproveravaju se. Čini mi se da nekad i svesno postoje, ne čini mi se nego sam siguran da se često spinuje kroz nove medije, jer je to mnogo lakše. Na građanima je da svoje poverenje poklone onom mediju za koji se uvere za koji se uvere da im donosi proverene informacije. Uveriće se samo ako svoja saznanja iz nekoliko medija uporede sa onim što se dešava u stvarnosti.

JV: Dakle u ovom slučaju bukvalno budućnost medija u Srbiji zavisi od samih građana.

Mislim da je uvek zavisila i da u ovom trenutku zavisi od samih građana jer oni moraju da donesu odluku da u ovom periodu posle privatizacije medija koji će medij opstati a koji će se ugasiti. To je na njima jer od poverenja koje oni iskažu zavisiće i sudbina medija. Mi se nadamo da ćemo da istisnemo potpuno državu i da ona neće imati nikakvog uticaja na to. Iskreno se nadamo da ovo što ste rekli da će građani odlučivati o sudbini medija a ne država, vlast ili stranke.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost. Razgovarali smo sa Vukašinom Obradovićem, predsednikom NUNS, ovo je bila emisija 15 minuta a moje ime je Predrag Blagojević