Vukosava Crnjanski

Gost: Vukosava Crnjanski, jedan od osnivača "Otvorenog parlamenta"

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Narodni poslanici sa juga Srbije nisu najaktivniju u Narodnoj skupštini, kako su neki od njih rekli u našoj emisiji 15 minuta razlozi su brojni. Neki od njih su stranački dogovori a negde i nedostatak vremena. Da li je zaista tako? Gost emisije 15 minuta je Vukosava Crnjanski iz Otvorenog parlamenta. Vukosava, dobrodošla u Niš i dobrodošla u studio Južnih vesti.

Hvala. Bolje vas našla.

JV: Statistika sa vašeg portala kaže da od naših 28 poslanika sa Juga, čak njih 4 nije ni jednom u periodu 6. aprila do 30. juna uzelo reč Niti učestovalo u nekoj diskusiji. Ša je razlog za to? Po meni je to loša statistika. Zbog čega?

Ja bih se složila sa ovim što ste na početku rekli, da tu postoje i neki stranački dogovori ali ono što jeste izazov za narodne poslanike jeste minutaža, odnosno vreme koje oni mogu da ulože u raspravu o zakonima. Ono što se desilo u tom periodu od 16. aprila do 30. juna jeste to da su narodno poslanici radili u plenumu 31 dan i da je tada usvojen i 31 zakon. Što je na neki način hiperprodukcija zakona, odnosno donošenja zakona.

JV: Mnogi od njih su usvojeni po hitnom postupku. Znamo da se uveliko pregovara sa Evropskom unijom i da je postupak pridruženja u toku. Ali da li je zaista postojao zakon za hitno donošenje svih tih zakona.

Dovro kažete. Prvo od 31 zakona, 30 je usvojeno po hitnom postupku. To je jako veliko broj i ono što je u stvari za nas pitanje je šta se dešava i da li iza toga postoji kvalitetna rasprava. Ono što se navodi u zakonima, odnosno predlozima zakona kao razloga za donošenje po hitnoj proceduri jeste, između ostalog, postupak pridruženja Evropskoj uniji, da bi se izvršila razme međunarodne obaveze ali najveći broj odlazi na to da bi se uklonile, odnosno smanjile štetne posledice po rad organa i organizacija. To piše ali iza ovoga mogu da stoje različiti razlozi i to ostaje da pitamo nekoga iz vlade koji je u stvari najčešći predlagač zakona.

JV: Ako sam dobro čuo samo jedan zakon je usvojen u tom redovnom postupku.

Jeste.

JV: Baš zanimljiva brojka.

To je u stvari izazov za rad Narodne skupštine. Zato što se na taj način šalje poruka da je agenda Narodne skupštine nametnuta od strane VLade i da praktično je stvarno dobro pitanje na koji način se narodni poslanici i čitava služba pripremaju za kvalitetnu diskusiju predloženih zakona jer kao što vidite tu se nema vremena, usvaja se veliki broj zakona.

JV: Nema se vremena ni za raspravu a pretpostavljam da se nema vremena za amadmane. Šta kaže statistika? Koliko ih je bilo u ovom periodu od 6. aprila do 30. juna i koji procenat njih je usvojen?

Pričamo o periodu 16. april do 30. juna samo da budemo precizni. Predloženo je 232 amadmana od toga je usvojeno 23 amadmana. Odnosno 10%. To je otprilike neki procenat koji kada pratimo statistiku u prethodnom periodu ustvari procenat koji se usvaja. Odprilike 10% amadmana bude usvojeno, naravno amadmani koji utiču na promenu zakona.

JV: Ja bih rekao samo 10% od velikog broja amadmana Znamo da je to često bila primedba opozicije. Prvo vreme, jer nema dovoljno vremena ni za raspravu, ni za podnošenje, ni diskutovanje po amadmanima. Drugo, upravo broj usvojenih amadmana. Da li to znači da vlast nema sluha za opoziciju, za njihove ideje i primedbe.

Ono na šta ne mogu da vam odgovorim, u smislu da nismo radili analizu tih amadmana. Ono što je moja želja i nadam se da će organizacije civilnog društva ali i mediji naći vremena da uđu više u to šta su bili ti amadmani. Ovo je na kraju krajeva poruka Narodnoj skupštini da učini transparentrnim i dostupnim. Tako da bismo u nekom narednom periodu vi i ja mogli da razgovaramo o tome šta je pisalo u tim amadmanima. Možda ti amadmani i nisu bili dobri, pa onda eto razlog zašto oni nisu usvojeni. Jedna poruka ide ka tome da mandmani moraju da budu transparentni i dostupni građanima, organizacijama civilnog društva, medijima da znamo o čemu se tmao radi da bismo mogli da kažemo da ovi amadmani su kvalitetni i oni su bolje, na neki način, uticali da zakon bude bolje. Ono što je druga stvar i gde je vaše pitanje je da li vlast ima sluha za opoziciju. Kako da vam kažem i jedni i drugi imaju isti cilj da na sledećim izborima osvoje vlast. Ono što ja mogu da kažem kao kritika opoziciji jeste da prostor za poslanička pitanja postoji. To je prostor za sve narodne poslanike. Poslednji četvrtak u mesecu postoji mogućnost da se postavljaju pitanja, to je u ovom periodu iskorišćeno samo dva puta, da je postavljeno 40 poslaničkih pitanja, to su pitanja koja se upućuju članovima vlade i gde postoji prostor da vi proverite i pitate sve što vas interesuje kao narodnog poslanika. Sa druge strane to je prostor da građani kroz narodne poslanike pitaju članove vlade o njihovom radu i o različitim inicijativama. Ovde smo prčali o zakonodavnoj funkciji Narodna skupštine koja očigledno funkcioniše, ova kontroplna funkcija gde narodni poslanici i opozicija imaju prostora da propituju članove vlade nije baš najsjajnija. Odnosno nije u dovoljnoj meri iskorišćena.

JV: Nije iskorišćena, jednim delom si ti to i rekla, prosto, glas građana ne ulazi dovoljno u Narodnu skupštinu, samim tim i u vladu. Kako to poboljšati? Da li možda kancelarija narodnih poslanika, kojih ima po Srbiji, ima ih i u našem gradu. Da li bi možda one dale bolji rezultat?

Mislim da je kancelariji jedan odličan vid po kome građani mogu direktno da komuniciaju sa narodnim poslanicima. Ti je da budemo pošteni, najproblematičnija stvar je izborni sistem. Gde mi u stvari kao građani glasamo za političke stranke i neznamo koji narodni poslanici će ući.

JV: Glasamo za listu.

Glasamo za listu, tako je. Postavlja se pitanje kako političke stranke biraju kandidate za narodne poslanike a ono što je vrlo važno pitanje jeste i koliko političke stranke ulažu u obrazovanje narodnih poslanika. I na koji način kada neki član postane narodni poslanik koliko je on kvalifikovan da vrši rad narodnog poslanika. I da na dobar način predstavlja interese građana. Tu ostaje prostor da mi kao građani pokrećemo razne inicijative i da taktiramo direktno narodne polsanike. Kancelarija je jedan od odličnih načina, sa druge strane kroz inicijartivu Otvoreni parlament postoji mogućnost da direktno pišete narodnim poslanicima. I da ta komunikacija bude javna. Mi objavljujemo sva pitanja koja dođu od građana ali i odgovore. Nas interesuje šta narodni poslanici odgovaraju građanima. Prvo da li odgovaraju a onda i šta odgovaraju. To sve zajedno je jedan vid komunikacije, jer često građani neznaju šta da pitaju narodne poslanike, šta je nadležnost narodnih poslanika ili lokalnog odbornika, pa tu često postoji.

JV: Nekoliko tema smo otvorili. Pre svega, kakav je vaš utisak. Da li su naši narodni poslanici, predstavnici građana sposobni da rade taj posao? Da li su dovoljno edukovani? Da li dovoljno poznaju proceduru donošenja zakona? Da li prosto znaju zašto su tamo?

Ja ću biti slobodna da kažem ali je to moj utisak da mislim da nisu. Vi u novim sazivu imate 110 novih narodnih poslanika. To je jako veliki broj, mislim da političke stranke nisu uopšte uložile u edukaciju i obrazovanje budućih narodnih poslanika, odnosno kandidata. Tako da ja na neki načim moram da stanem u odbranu narodnih poslanika jer oni dođu u Narodnu skupštinu i prilično im nije jasno šta se tu dešava. A oni su naši predstavnici. U tom smislu jeste njihova odgovornost da se edukuju, sa druge strane Narodna skupština sve više i više radi na tome da edukuje narodne poslanike i da unutar sebe ima odeljenje koje se bavi edukacijom narodnih poslanika. Ali moram da kažem da tu postoji jako veliki broj međunarodnih poslanika, organizacija civilnog društva koje jesu i stoje na raspolaganju narodnim poslanicima tako da oni mogu da se obrate i da budu sposobniji za vršenje funkcije narodnog poslanika. Na karju krajeva i informisaniji, to je glavna stvar. U tom smislu sa jedne strane i otvorenost narodnih poslanika ali evo i naše poslednje istraživanje o uključenosti građana u demokratske procese pokazuje da građani, na žalost, nisu uključeni, da ih ne interesuje politika i da tu postoji i mora da se radi sa građanima kako bi i oni videli svoju odgovornost a i bili otvoreniji da utiču na narodne poslanike.

JV: Imamo i tu drugu stranu, da građani moraju da budu aktivniji i da svoja neka pitanja.

Postave. Prosto, evo prethodne godine je svaki 15 građanin Srbije bio na neki način aktivan. Kada kažem na neki način ili je volontirao ili kontaktirao narodnog poslanika ili odbornika, pozvao medije da ukaže na neki problem. Znači na različite načine. Postoje mehanizmi kojima građani mogu da utiču na donosioce odluka. ALi na žalost statistika, odnosno, ovo istraživanje pokazuje da je svaki 15, odnosno 8% građana bilo aktivno. To je jako mali procenat i ako pričamo o demokratiji u Srbiji to onda nije dobra poruka za našu zemlju, odnosno za građane, jer ako mi sedimo skrštenih ruku i puštamo narodne poslanike i političare da rade šta god hoće oni će to i raditi.

JV: Građani imaju priliku i da putem vašeg sajta, Otvorenog parlamenta, pitaju poslanike šta god. 789 pitanja je bilo u periodu koji smo malopre pominjali, od 16. aprila do 30. juna, u dužem periodu.

U dužem periodu. Od kada smo krenuli da otvaramo i da dajemo mogućnost da građani postavljaju pitanja. Nažalost jako mali broj. To nije veliki broj pitanja koji je postavljen. Prosto imate mogućnost da postavite pitanje, svih 250 narodnih poslanika a mi tek imamo 700 nekih pitanja. Mislim da je to prostor gde bi građani mogli više da postavljaju pitanja. Sa druge strane postoje pitanja na koje nije odgovoreno.

JV: To je možda značajnije.

Jeste.

JV: Oni koji su se osmelili da nešto pitaju ne dobiju odgovor na kraju.

Postoje narodni poslanici koji odgovaraju na pitanja ali postoje i narodni poslanici koji ne odgovaraju. Nekada je izgovor, pa mi nemamo pristup interenetu, ne korisitmo email. To je u 21. veku loš izgovor, to nesme da bude izgovor jer prosto građani su na internetu. Građani koriste internet i građani koriste socijalne mreže. Ja mislim da je ključno za narodne poslanike i za Narodnu skupštinu da bude prisutna i na internetu i da na taj način isto komunicira sa građanima.

JV: Kada smo razgovarali pre početka emisije, neki vaš stav je bio da je skupština transparentnija poslednjih godina. Da li to može bolje? Vidim da sada ima problema sa tom komunikacijom preko interneta, mailova i slično. Da li može bolje?

Postoje izazovi. Ali ne bi bilo fer da kažemo da skupština ne bi učinila i uložila poseban napor da otvori svoj rad ka građanima. Jedna stvar je ova inicijativa Otvoreni parlament gde mi u komunikaciji sa Narodnom skupštinom jako dobro sarađujemo. Mi objavljujemo sve ono što oni učine dostupnim, mi na pretraživ način da građanima bude još lakše jer prosto to je naš zadatak kao organizacijhe civilnog društva koja prati rad Narodne skupštine. Sa druge strane vi na sajtu Narodne skupštine možete da pratite sednice odbora kroz livestream. Korisnici interneta, odnosno ljudi kojima je to prosto nekako dostupno, a ima i takavih, to je danas veliki broj, imaju mogućnost da u svakom trenutku prate šta se dešava sa Narodnom skupštinom. Ono što ostaje kao pitanje jeste u kojoj meri Narodna skupština promoviše to. Ja mislim da je to jedan od zadataka Narodne skupštine u budućnosti. Da ona sam u budućnosti istupi i komunicira a građanima, da promoviše ono što je ona sama uradila. Ja mislim da je uradila mnogo, kada pričamo o transparentnosti vi danas imate dostupne informacije o njihovom radu. Nije samo prenos sednica na RTSu, već i imate i na skupštinskom sajtu livestream odbora i na kraju krajeva se ove infomracije o kojima smo do sada pričali možete da dođete do njih.

JV: Sve ove informacije smo našli na Otvorenom parlamentu, a nismo rekli šta je Otvoreni parlament.

Otvoreni parlament je inicijativa 4 organizacije civilnog društva. Mi smo želeli da kao građani budemo upoznati sa tim ko je tih 250 narodnih poslanika a da zaboravimo na onaj izborni sistem na koji sada ne možemo da utičemo. Ali nismo hteli da znamo samo 20 poslanika koji su najvidljiviji u medijima, nego smo hteli da vidimo šta se to dešava i gde je tih 250 narodnih poslanika, odakle dolaze i kako zastupaju naš interes. I tako je pokrenuta inicijativa pre dve godine. Danas kao što znate ima preko 20.000 govora narodnih poslanika objavljenih na sajtu Otvoreni parlament i mi pratimo kako oni glasaju. Više nisu nevidljivi za javnost već je vrlo dostupna kao što ste vi rekli na početku emisije. Koliko puta su se javljalji, kolkiko amadmana su podneli, tako da vrlo znamo šta rade. Ono što ostaje kao prostor jeste da ova priča o radu odbora bude još transparentnija, odnosno da se učine transparentne stenografske beleške sa rada odbora, tu je pitanje kapaciteta rada Narodne skupštine. Oni su uložili u to da se podigne kapacitet rada i odbora i zaposlenih u Narodnoj skupštini ali tu je potrebno još ljudi. Ako napravite poređenje između Donjeg doma britanskog parlamenta i naše Narodne skupštine tek nekoliko ljudi radi na stenografskim beleškama kod nas a stotine ljudi radi u Donjem domu britanskog parlamenta. To je velika razlika.

JV: Nadam se da misliš na organizaciju a ne na zapošljavanje novih ljudi?

Da vam kažem nešto. Tu postoje neke statistike koliko jedan narodni poslanik radi informisano treba mu jedan tim, koji radi za njega. Posebno kada vlada šalje ovoliko zakona onda je pitanje koliko oni stvarno mogu da se pripreme. Tako da ja nemislim, znam da tu postoji zabrana zapošljavanja. Možemo da pričamo o kvalitetu kadrova u Narodnoj skupštini ali mislim da skupština radi na tome da podigne kapacitet i znanje svojih zaposlenih, kako bi oni pomogli narodnim poslanicima da rade što bolje. A to je tebi i meni u interesu.

JV: Jasno. I za kraj samo još jedno pitanje. Kako su građani prihvatili Otvoreni parlament?

Sjajno.

JV: Znam da mi novinari to često koristimo, ali kako građani?

Građani, oni vole da dolaze. Pišu nam često. Organizacije civilnog društva još više koriste ove podatke koje mi objavljujemo. ALi ono na šta mi nismo računali jeste da će nas u velikoj meri koristiti narodni poslanici. Često nas oni pozivaju i kažu da postoji neka greška u stenografskim beleškama. Mi kažemo nismo deo narodne skupštine to morate njih da pozovete, mi objavljujemo ono što služba objavi. To je dobro jer je doprinelo i kvalitetu dijaloga u plenumu i u odborima, narodni poslanici mogu bolje da se pripreme jer su im dostupne i stenografske beleške u čitljivoj formi.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama na pozivu.

JV: Moje ime je Aleksandar Stankov a vi ste gledali emisiju 15 minuta.