Žarko Damnjanović

Gost: Žarko Damnjanović, Načelnik Uprave za vanredne situacije u Nišu

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Žitelji nekih naselja pored Timoka, Toplice, Južne Morave, Moravice i Nišave Uskrs su proveli strepeći za svoje porodice. Gost emisije 15 minuta je Žarko Damjanović načelnik Uprave za vanredne situacije u Nišu. Dobro došli.

Dobar dan.

JV: Gospodine Damjanoviću gde je sada situacija najkritičnija što se poplava tiče bar što se tiče ovih teritorija.

Pa situacija na području Nišavskog upravnog okruga je mnogo povoljnija nego juče. Svi nivoi reka potpuno su u opadanju. Nivo Južjne Morave je na 2.60m to je mnogo niže od kvode vanredne odbrane od poplava koja iznosi 4.00.

JV: Gde su stanovnici sada najugroženiji? Gde je lošija situacija?

Najlošija situacija je u Doljevcu. U subotu smo imali evakuaciju 60 žitelja iz 30 domova. Oni su smešteni u objektu doma kulture. Ono što je bila naša obaveza to je da te ljude nekako zbrinemo, kada je reč o smeštaju, ćebadima, vodi, hrani.

JV: Jel ima dovoljno svega toga?

Ima dovoljno svega toga. Ćebad smo preuzeli iz Srbsko Ruskog centra, to je poslato dole, kao i muljne pumpe za ispumpavanje vode iz podruma tih kuća koje su poplavljene.

JV: Kakva je danas situacija u Aleksincu, Tešici.

Danas je situacija povoljnija kada je reč o vodotoku Južne Morave, pogotovo u Žitkovcu. Ekipe lokalne samouprave, mesne kancelarije Žitkovac i dalje rade na ojačanju tih nasipa, bedema. Tako da se nadam da danas i eventualno neki manji talas zbog novih padavina ili otopljavanja snega sa planina na kojima ima snega.

JV: Maločas smo dobili informaciju da je dvoje dece upalo u reku blizu naselja Tešica.

Nažalost, jeste. Prva informacija iz prve ruke, dvoje dece je upalo u reku Turiju kod naselja Tešica. Spasilačke ekipe su na terenu i ja to non stop pratim i videćemo šta ćemo učiniti u kojij fazu spašavanja.

JV: Kakva je procedura u takvoj fazi? Ko ide na lice mesta, koliko vremena treba da stignu? Da li ima dovoljno kapaciteta?

Na lice mesta najpre idu vatrogasni spasioci. Mi u Nišu imamo tim za spasavanje na vodi, tako da je taj tim potpuno opremljen i od Niša mu je potrebno do Tešice jedno 20 minuta. Međutim, na terenu je jedna ekipa iz Aleksinca je odmah upućena jer im je to bliže pa se nadam da ćemo uspešno obaviti ovaj zadatak.

JV: Koliko puta do sada su te ekipe reagovale?

Bezbroj puta. Oni su non stop na terenu, obilascima, praćenju vodotokova, nivoa reka, pomažu našim građanima u iscrpljivanju vode ali onda kada se nivo vode u reci, u Južnoj Moravi, odnosno Toplici kompletno povuče tek onda ima efekta ispumpavati vodu i poplavljenih podruma.

JV: Vi pokrivate čitav Nišavski okrug, znači Niš, Doljevac, Svrljig, Aleksinac, Merošina, Gadžin Han i sada je trebalo da se reaguje u skoro svim tim mestima. Da li ima dovoljno kapaciteta da akcije budu sprovedene na vreme i da budu kvalitetne?

Kapaciteta ima dovoljno. Naš problem ne samo na području Nišavskog okruga već na nivou cele republike Srbije je neblagovremeno sprovođenje preventivnih mera odbrana od poplava. Čišćenje kanala, vodotokova, uređenje nasipa. Naša navika, mi non stop apelujemo i istu priču pričamo godinama, odnos naših ljudi prema tim vodotokovima. Recimo u Kutinskoj reci smo imali svega i svačega. Tu su bile školjke starih vozila, ćebad, da ne pričamo šta drugo pa je došlo začepljenja na mostu, mada to nije most nego propust koga smo rušili do sada 5 puta, na ulivu Kutinske reke u Nišavu. Jutros smo počeli, odnosno Erozija da kompletno sruše taj propust. I da jednom za sva vremena rešimo tu priču. Da na toj lokaciji nemamo više problema. Lokalne samouprave su shodno zakonu o vanrednim situacijama u obavezi da sprovode taj zakon i da preuzimaju blagovremeno mere na vodotokovima II reda. Za vodotokove I reda zna se ko je nadežan, Srbija vode. Kada je reč o Nišu i Nišavi nismo imali problema. I sami znate da je kroz grad Niša Nišava regulisana.

JV: Građane naselja Nikola Tesla gde se nalazio taj most koji su oni sami pravili kažu da im je neophodan javili su nam da postoji još jedan sličan most na toj istoj reci ali da on nije uklonjen. O čemu je reč?

Bitan je ovaj propust. Nisu ga oni sami pravili nego lokalna samouprava. To su neke cevi f1000 mm, pa smo pre dve godine srušili jedan deo da bi voda.

JV: Zato što on stvori branu.

Tako je. Začepljenje, stvori branu i da se ne bi uzvodno bile poplavljenje mi smo to rušili. Sada smo jednu polovinu srušili da bi voda prošla. Međutim, vodoprivredni centar je doneo naredbu da se kompletno poruši i da se leva utvrda Kutinske reke ka Nišavi ojača.

JV: Da li postoji još takvih prepreka na Kutinskoj reci?

Na Kutinskoj reci smo imali problema kod Lazarevog sela, međutim zahvaljujući preventivnim merama taj deo vodotoka je uređen i ovog puta nismo imali problema. Zahvaljujući Jugoistoku jedna trafostanica je izmeštena blagovremeno tako da je to naselje Lazarevo selo ovog puta imalo uslove za razliku od prethodnih godina kada je bilo poplava. Imali smo problema i u samom naselju Gadžin Han gde nije bila podignuta ustava koja je bila napravljenja za potrebe kupališta. Ali zahvaljujući komunalnom preduzeću Gadžin Han uspeli smo da zaštitimo ili odbranimo te nove stambene zgrade koje je donirala Evropska unija. Bilo je nekih sitnih plavljenja nizvodno ali je situacija mnogo povoljnija nego prethodnih godina.

JV: Dačić je kao predsednik štaba za vanredne situacije kritikovao lokalne samouprave zamerao im je na tome da ne vode dovoljno računa o svojim vodotokovima. Da li vi smatrate da su lokalne samouprave odgovorne za posledice ovih sada poplava?

Lokalne samouprave su odgovorne u skladu sa svojim odgovornostima u vezi sa zakonom o vanrednim situacijama. One su nadležne da vodotokove II reda i bujučne potoke ne pune sa šutom ili malopre sam napomenuo raznoraznim materijalima, to je njihova obaveza.

JV: Da čiste?

Da čiste. Vodotokove II reda tamo gde nisu uređeni. A ne da pravimo smetlišta i raznorazne deponije.

JV: Da li postoji inspekcija koja bi trebalo time da se bavi. Zašto ne rade te inspekcije?

Pa ne znam zašto ne rade. To su komunalne inspekcije i druge inspekcije. Svako mora odraditi svoj deo posla, od republike, od republičkog štaba do opštinskog štaba za vanredne situacije, od lokalnih samouprava i drugih komunalnih preduzeća i organa i organizacija koje su opremljene i osposobljene za izvršavanje ovakvih zadataka.

JV: Šta ste uočili na terenu, da li možda postoji neki nedostatak u organizaciji posla a i ako potoji šta bi to bilo?

Svi štabovi za vanredne situacije, počev od okružnog štaba za vanredne situacije, čiji sam ja načelnik štaba po funkciji, a komandant je načelnik Nišavskog upravnog okruga su u stalnom zasedanju. U stalnoj mobilnosti. Mi non stop pratimo situaciju na terenu, kao što ste videli malopre. Kada je reč o lokalnim samoupravama Doljevac, Aleksinac, Gadžin Han nismo imali problema sa organizacijom, aktivnostima. O komandanata štaba, koji su i predsednici opština, pa do njihovih komunalnih preduzeća i drugih organa. Ovom prilikom moram da pohvalim predsednika Mesne kancelarije mesta Vitkovac, koji je zahvaljujući tome da je imao u svom vlasništvu bager da je on organizovao stanovnike Vitkovca i da su oni za jedno 4 sati napravili 500 metara odbrabenog nasipa i time sprečili plavljenje dela naselja sela Vitkovac koje je 2010. imalo katastrofalnu poplavu.

JV: Kako se građani inače ponašaju? Da li oni znaju kako treba da reaguju u situaciji kada treba da se suoče sa poplavom? Kako tada treba da se ponašaju? Da li su informisani?

Građani su informisani. Mi smo podelili neke brošure, upustva o ponašanju u vanrednim situacijama. Zaštitu od poplave, zemljotresa, požara. Da li se to čita ili ne čita ali naše je bilo da mi to distribuiramo.

JV: Da li su oni pravili neke greške?

Kako da ne.

JV: Šta je to što ne bi smeli nikako da urade? Šta bi trebali da rade?

Na bi smeli da prave kuće u vodotoku. Bukvalno u vodotocima u plavnom području. Sijaset objekata, najverovatnije bez dozvole, ne verijem da je neko dao dozvolu da se kuće grade u plavnom delu rečnog korita. Odnosno tog reona. To ni slučajno. Ove kuće koje su poplavljene u Doljevcu, one su napravljene bez dozvole.

JV: Koliko ih je?

30 kuća i odatle smo evakuisali oko 60 ljudi.

JV: Hoće li oni moći da se vrate. Na primer, u Prokuplju za stanovnike romskog naselja napravili su prihvatni centar zato što je zaključeno da oni neće moći da se vrate tu. Hoće li oni koji su iseljeni iz dela oko Doljevca moći da se vrate u te kuće?

Moraće da se vrate.

JV: Da li će one biti funkcionalne?

Po otkalnjanu posledica. Crpljenje vode iz podrumskih prostorija, gde ima podruma, nema svuda podruma prizemne su to kućice. Sušenje tih prostorija, tu se angažuje i Crveni Krst Srbije sa svojim sušarama. U svakom slučaju ti ljudi će se vratiti po odklanjanju ovih posledica od poplava.

JV: Kada je o prirodnim nepogodam reč teško je tražiti krivca za njih jer je njih nemoguće sprečiti ali je posledice moguće sprečiti, kao što smo malopre rekli. Ko je najodgovorniji za ovu situaciju? Da li inspekcije koje nisu radile svoj posao, lokalna samouprava ili građani koji ne vode računa o životnoj sredini, o tome gde grade svoje kuće?

Pa od svega što ste navelo lokalna samouprava. Lokalna samouprava za ovu vrstu vodotokova. Ne za vodu I reda, Južna Morava. Šta je lokalna samouprava mogla a uradi ako deo vodotoka nije urađen. Na lokalnoj samoupravi shodno zakonu o vanrednim situacijama da predviđaju sve preventivne mere. Da li će one uključivati komunalna preduzeća, mehanizaciju sa strane ali njihova je to obaveza. Međutim, moram da naglasim da i same lokalne samouprave imaju i te kako problema ali za ono što je potrebno i što može da se odradi a bez para je da ne bacamo šut. Za to ne treba para, samo dobra volja i jedared da se opametimo da to ne može tako.

JV: Poplave se ponavljaju iz godine u godinu a ranije ih nije bilo ovoliko.

Tako je, šta da se radi. Vremenske prilike, klimatski uslovi su se promenili.

JV: U upustvu koje je objavljeno na sajtu MUPa se građanima preporučuje, kad je reč o reagovanju posle poplava piše da opasnost ne prestaje ni kada se voda povuče. O kakvoj je to opasnosti reč i kako oni mogu da se toga zaštite?

Opasnost time ne prestaje. Za vašu informaciju, odnosno za informaciju vaših čitalaca. Vodosnabdevanje, sada nam je problem vodosnabdevanje. Doljevac je proglasio u jednom delu opštine vanredno stanje zbog vodosnabdevanja. Ne zbog poplava i odbrabenih naseipa već zbog vodosnabdevanja. Voda nije za upotrebu.

JV: Za njih su obezbeđene cisterne?

Tako je. U Doljevcu funkcioniše jedna cisterna vojske, u Gadžinom Hanu cisterna vojske, mi smo sada uputili zahtev da nam vojska da tu cisternu na raspolaganje do 30 dana. Znači to je jedna opasnost. Druga opasnost, može da dođe do pojave žutice. Tako da nema opuštanja.

JV: Taman kada su se vodostaji povukli najavljeni su pljuskovi za naredne dane. Šta se preduzima povodom toga?

Izveštaji Hidrometeorološkog zavoda najavili su pljuskovi, odnosno padanja kiše. Porasta će biti ali se nadamo da neće biti ovakvih poplavnih talasa kao što su bili. Nema opuštanja, mobilnost svih. Počev od štaba za vanredne situacije, preko struktura lokalne samouprave. U ovom periodu mora se raditi na ojačanju tih nasipa i utvrda koje smo već uradili za vreme ovih poplava.

JV: Šteta će biti procenjena tek nakon se posledice povuku. Sada se formiraju komisije za njihovu procenu i onda će se utvrditi da li je bilo jeftinije izgraditi sistem zaštita od tih poplava nego sanirati njihove posledice.

Dobro ste rekli. Lokalne samouprave su u obavezi da formiraju ekipe za procenu štete, videćemo koje će to šteta biti ali šteta neće biti ni u kom slučaju mala. Recimo u Doljevcu je poplavljeno 500 hektara obradivog zemljišta. Ali šta da se radi, to je to.

JV: Gospodine Damjanoviću hvala vam na gostovanju.

Nema na čemu.

JV: Moje ime je Sanja Janačković a gledali ste emisiju 15 minuta.