Živojin Stanković

Gost: Živojin Stanković, narodni poslanik DS iz Leskovca
Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Za razliku od velikog broja gradova i opština na jugu Srbije koje nemaju poslanike, ili ih imaju samo jednog ili dvojicu, Leskovac je, uz Niš, grad koji ima najveći broj narodnih poslanika. Razgovaramo sa gospodinom Živojinom Stankovićem, poslanikom DS iz Leskovca. Leskovac trenutno ima šestoricu narodnih poslanika, odnosno šestoro. U prošlom mandatu ih je bilo čak i više. Jel su građani Leskovca videli neku fajdu od toga, što se kaže?

Pa, ja se nadam da vide! Sve zavisi - kad imate ministarstva na koja možete da utičete, onda i imaju, kad nemate, onda već je to malo veći problem od poslanika. Naravno, poslanički rad se ne zasniva samo u tom segmentu. Ima mnogo više delovanja koje mi ostvarujemo kao predstavnici građana, što u parlamentu, što u gradu, tako da verovatno ima neke vajde od nas, ali na to najbolje građani odgovaraju kad dođu izbori.

JV: Jel možemo da pojasnimo - na šta mislite to da poslanici mogu da deluju i na drugi način?

Pa, recimo u prošlom mandatu, ja sam uspeo da izdejstvujem od Fonda za solidarnost da radnici tri fabrike koje su u stečaju dobiju 9 mesečnih prosečnih dohodaka i da im bude povezan staž tih devet meseci. I to se prvi put desilo u Leskovcu. Dakle, država je formirala Fond solidarnosti, imalo je para za one firme koje odu u stečaj, odnosno za njihove radnike, da bi mogli da povežu staž sa prethodnim stažem i dobiju dohodak za devet meseci. Tu pomoć države je iskoristilo njih oko 340. Nisu dobili malu svotu novca, to je bilo preko 100.000 i plus povezan staž. Eto, to je jedan primer kako sam ja uspeo da pomognem određenom delu građana. Naravno, svakodnevni prijemi građana kad sam u Leskovcu, kad nisam u Beogradu, naravno, na zasedanju. Gde god mogu da im pomognem, da ubrzam rešavanje njihovih problema, ja sam im bio na raspolaganju.

JV: Relativno lako smo, prilično lako smo dogovorili termin kad možete bit naš gost. Sa ostalim poslanicima, to nije baš bio slučaj. Ali, hoću da vas pitam, ako ja kao novinar teško dolazim do narodnih poslanika, kako građani mogu da dođu do narodnih poslanika? A vi kažete da često razgovarate! Gde vas građani nađu?

U stranci me nađu.

JV: Jel nemaju problem građani da dođu u stranku?

Nemaju, nemaju...

JV: U smislu neke predrasude ili da...

Ne. Nemaju. Ranije, dok je Demokratska stranka učestvovala u vlasti u Leskovcu, mogli su u opštini da mi zakažu. Naravno, nisam imao svoju kancelariju, koristio sam kancelarije svojih stranačkih kolega. I uvek sam im bio na raspolaganju.

JV: Sada?

Sada mogu u stranci, sad nemam druge mogućnosti da me pronađu na drugom mestu. Nemam svoju kancelariju poslaničku tako da u prostorijama stranke uvek su dobrodošli! Pa, čak i na ulici! Mislim, šta da vam kažem...

JV: Vi ste …

Šetam ulicom, nađu me građani, pitaju, dogovorimo kako mogu da im pomognem u rešavanju problema i...

JV: Eto, Leskovac je, u odnosu na Beograd, Leskovac je relativno mala sredina, čak i u Nišu svako svakog zna.

Pa, svi se znaju, naravno!

JV: Jel vam se dešava, eto, to na ulici... Šta građani - kako priđu, kako pitaju? Šta...

Pa, najnormalnije...

JV: Jel se žale, hvale?

Pa, naravno da se žale! Svako ima svoj problem koji ga tišti i pokušava od nekog ko je na nekom položaju da mu pomogne. Tako da i ja sve što je u mojoj moći zaista činim da pomognem građanima Leskovca. Sad, nažalost, nisam u toj prilici, kao što sam bio do pre godinu dana, dok je u Leskovcu Demokratska stranka učestvovala u vlasti i dok je u Republici učestvovala u vlasti. Tad sam bio u mnogo većoj mogućnosti, nego sada, ali i sad im izlazim u susret - sve što je u mojoj moći!

JV: Pomenuli ste maločas da poslanici mogu da pomognu često preko ministara koja su iz njihove stranke. Demokratska stranka je bila na vlasti od 2007, kroz jednu Vladu, kasnije kroz drugu Vladu, imala je veliki broj ministarstava. Šta je to.. Jeste li vi uspeli... Znači, naveli ste primer ovih ličnih dohodaka i povezivanje radnog staža. Jel mislite da je moglo još nešto da se uradi?

Pa, sigurno da je moglo! Naravno! Bilo je tu pomoći iz Ministarstva poljoprivrede oko subvencija. Naravno, sve to ide preko opštine svojim tokom, pa oni konkurišu... Oko prijavljivanja domaćinstava poljoprivrednih - kako da što lakše dođu... U tom delu je bilo... Nije bilo konkretne pomoći: Ej, dođe neko kod mene, pa ga ja odvedem i on dobije novac, nego otprilike, objašnjavanje kako građani mogu da dobiju nešto od države, a što im nije bilo dostupno u informacijama kojima su raspolagali! Na taj način bilo je puno firmi koje su konkurisale kod Fonda za razvoj kojima sam pomagao: kako, šta im treba od dokumentacije, kako da se pojave tamo, sa kakvom dokumentacijom... To je bio, konkretno, moj posao. Naravno, sve što je trebalo za grad. I mnogo veće investicije, zajedno sa gradonačelnikom Kocićem, kad god sam bio potreban, ja sam bio tu.

JV: U Leskovcu je od 2008, tačnije, možda čak i malo ranije Demokratska stranka bila na vlasti ...

Pa, sa prekidom - da!

JV: Da! Ali je nakon majskih izbora DS formirala ponovo većinu...

Jeste.

JV: … dok je na republičkom nivou bila drugačija malo skupštinska većina.

Skroz na nivou...

JV: Mislim, pitam ovo zbog ove priče o ministrima.

I prekomponovana je i u Leskovcu, da.

JV: Da, ali u ovom periodu kada je bila DS na vlasti u Leskovcu, odnosno, koalicija čiji je stožer, ako mogu tako da kažem, bila DS, na republičkom nivou DS nije bilo, tačnije, tu poziciju je zauzimala SNS. Jel možete da kažete, prosto, jel bilo komunikacije sa ministarstvima tada? Šta se...

Nije bilo komunikacije. Jedina moguća komunikacija koju je uspeo u tom trenutku gradonačelnik Kocić da ostvari bila je sa ministarstvom gospodina Ljajića, jer smo, odnosno, gospodin Kocić je već započeo bio jedan projekat dovođenja turskog investitora “Džinsi” u Leskovac, koji su imali nameru da otvore 1.150 radnih mesta. Mi smo bili u pregovorima. Skupština Grada Leskovca je već i dodelila zemlju investitorima i onda su trebali da dobiju pare od SIEPE, pa čak i da uđu u izgradnju fabrike, ali tu se nekako stalo. I onda je gospodin Kocić zvao gospodina Ljajića da pomogne u tom delu i nekako je... dok... stigla smena gospodina Kocića i tu se zaustavilo sve! Sad su turski investitori odustali od izgradnje, od ulaganja 6 miliona evra u Leskovac. Zakupili su bivšu zgradu “Srboleka” i tu će... tu nastavili proizvodnju.. Dakle, oni su pre toga imali, 200 radnika su zaposlili i imali deo proizvodnje i onda su želeli do 1.150 da idu, ali se tu stalo. Nije bilo sluha sadašnje vlasti da nastavi tu priču ...

JV: Mislite da je to posledica...

… iz kog razloga, ja zaista neću da ulazim...

JV: A zar je moguće da... Eto, često čujemo tu priču i ne samo u Leksovcu, nego je bilo i u drugim gradovima , tipa: “Dok smo mi bili na vlasti, investitori su bili zainteresovani, sad nove vlasti su ih oterale!” Jel moguće da...

Pa, očigledno da je moguće. Ja zaista ne znam... Pa, evo, otkad je došla, otkad je prekomponovana vlast u Leskovcu... prodjite kroz Leskovac, videćete kako izgleda. Tu su krateri na asfaltu! Nijedna ulica... Nije bilo ni letnjeg održavanja, gde se vade na to da se promenio zakon, pa trebaju javne nabavke... Pa, šta ih je sprečavalo u tome da organizuju sve to dok 1.aprila nije stupio novi Zakon o javnim nabavkama i da uđu u tu priču?! Već dva puta se poništava tender, letnje održavanje će biti na zimu, verovatno! A kamo li asfaltiranje ulica i šta već?! Molim vas, prvi put u istoriji da je Direkciji za urbanizam i izgradnju isečena struja! Nisu platili struju!

JV: Zbog neplaćenih...

To je bilo 20 dana! Nisu mogli ljudi da rade svoj posao za koji su plaćeni! Šta dalje da govorimo!

JV: A  jel moguće da je taj dug nastao u prethodnom periodu?

Pa, naravno da je nastajao u prethodnim periodima, nije samo u onom periodu Demokratska stranka dok je bila na vlasti, nego to vuče svoje korene od... 20-tak zadnjih godina unazad! Naravno da smo i mi stvarali taj dug, ali nikad nismo dozvolili da Direkcija za urbanizam i izgradnju bude bez struje?! Molim vas, to je 19.vek, a ne 21.

JV: Nedavno je odjeknula vest da je uhapšen bivši gradonačelnik Leskovca, Slobodan Kocić, iz Demokratske stranke. Šta se s tim dešava? Nastavlja se sa hapšenjima.

Gospodin Kocić je već četvrti mesec u pritvoru i to je nezapamćeno šta se dešava u Leskovcu, da čovek koji je ubedljivo najuspešniji gradonačelnik Leskovca u poslednjih 30 godina, koji je najviše uradio za Leskovac, da bude ovako tretiran! Ja zaista ne mogu da imam nikakvog razumevanja! To je već i podsmehivanje na njegov račun. Poslednja odluka Apelacionog suda u Nišu, koji je sad prerastao i u prvostepeni i u drugostepeni organ, da je drugostepeni organ poništio odluku o pritvoru, vratio ponovo na odlučivanje prvostepenom organu, ovi su ponovo produžili pritvor! Dakle, sve se to dešava sad u jednom istom sudu. Ja zaista ne mogu da shvatim! Naravno, nastavlja se hapšenje demokrata po Leskovcu. Čovek koji je bio nadzorni organ u Direkciji za urbanizam i izgradnju, podignuta je krivična prijava protiv njega, bez pardona ostavljen u pritvoru mesec dana! Direktorka Centra za socijalni rad, takođe! Kalemili su računicu da bi prešlo milion i po dinara da bi mogli da je daju na Viši sud i ostave u pritvoru mesec dana. Zaista ne razumem šta se dešava na jugu Srbije?! U pritvoru je bio bivši gradonačelnik, odnosno, predsednik Opštine Bojnik, bivši predsednik Opštine Vlasotince! Očigledno da apelacioni tužilac revnosno radi svoj posao! Na koju funkciju će doći uskoro, videćemo, ali ovo što rade zaista, u najmanju ruku, nema smisla.

JV: Vi ste bili, ako ne grešim i šef odborničke grupe, ili ste i dalje šef odobrničke gurpe...

Bio, nisam u ovom sazivu lokalnog parlamenta.

JV: A, dobro, hteo sam da vas pitam, zato što smo dobili jedno pitanje kada smo najavili vaše gostovanje, pa su čitaoci postavili pitanje: “Kako stiže da obavlja sve, te dve funkcije istovremeno?”, ali...

Pa, jako teško mi je bilo, zbog toga i sada nisam u sazivu lokalnog parlamenta. Jednostavno, nisam kvalitetno mogao da obavljam obe funkcije i sada više nisam u lokalnom parlamentu.

JV: Jel imate još neku? Čime se inače bavite, osim što ste narodni poslanik?

Ne. Sada - profesionalno narodni poslanik. Inače sam po struci diplomirani farmaceut, specijalista za ispitivanje i kontrola lekova, ali sam svoj posao ostavio po strani, bavim se isključivo ovim poslom narodnog poslanika.

JV: Imali smo još jedno pitanje na koje ste vi na početku delimično dali odgovor, ali, hajde da pitam: Vi ste poslanik od 2007.godine, od februara 2007. Dakle, šest, punih šest godina, čak i malo više.

Pa, eto...

JV: Po evidenciji sajta “Otvoreni parlament”, vi ste za skupštinsku govornicu za sve to vreme izašli ukupno 5 puta! Od toga, dva puta u jednom danu 2010.godine. Pa je bilo pitanje, prosto, da li je za nekog ko je toliko dugo u parlamentu, dovoljno da za 6 godina 5 puta izađe za govornicu?

Nije dovoljno, sigurno! Ja se apsolutno slažem sa tom konstatacijom da nije dovoljno i u narednom periodu će me sigurno biti više za skupštinskom govornicom. Postoje neke opravdane, ali, naravno i neopravdane okolnosti što se više puta nisam pojavljivao za govornicom, ali, opet, ne smatram da ako ste često za govornicom kvalitetno radite svoj posao. Dosta toga sam uradio i preko odbora u kojima sam, Odbor za zdravlje i porodicu i Odbor za zaštitu životne sredine. Već treći mandat sam u Odobru za zaštitu životne sredine, a pred kraj drugog i sada sam u Odboru za zdravlje i porodicu i mislim da tu mogu dosta da utičem. Recimo, sad mi se, konkretno, nije dopalo kako je ministarka Đukić Dejanović na brzinu uvela privatne apoteke u isti rang sa državnim apotekama i pokušavao sam kroz Odbor da ih odgovorim od toga, jer će vrlo brzo državne apoteke doći u veliki problem, kao što se dešava i sada, da, prvo, nema lekova, nema mnogih lekova, a kroz minimum 6 meseci ćemo ući u problem da će morati da se zatvaraju apoteke koje nisu rentabilne. A to su one apoteke po selima i manjim mestima, koje...

JV: Govorimo o državnim apotekama?

Da, da, da! Koje zbog privatnih apoteka, koje su sve u centru grada... Mislim, naravno, ljudi su otvarali tamo gde im odgovara, ali nisu dovedene u isti položaj! Prvo, u privatnim apotekama ima mnogo manje upošljenika nego državna apoteka, privatnu apoteku je gazda otvarao gde je želeo, a državna se otvarala, ipak, zarad sačuvanja nekog socijalnog mira, tamo da primarna zdravstvena zaštita bude što dostupnija našim građanima, da bi mogli bez većeg problema da dođu do lekova neophodnih za održavanja njihovog zdravlja. Videćete da će naša država ući vrlo brzo u problem i da će morati da zatvara nerentabilne apoteke i apotekarske jedinice! Građani neće tako lako doći do onoga što im je potrebno radi održavanja njihovog zdravlja.

JV: I samo jedno pitanje imamo za kraj, s obzirom da se bližimo kraju emisije. Da li vi imate komunikaciju sa ostalim poslanicima iz Leskovca? Mislim na poslanike ostalih stranaka. I da li uopšte postoji mogućnost, možda ste vi čak i razmišljali o tome, ili je bilo nekih pokušaja, kao što je i u Vojvodini. Često čujemo kako su se vojvođanski poslanici okupili oko jednog, nazovimo to kluba, ili kako god... Da li postoji šansa da se poslanici sa juga okupe oko neke ideje i da to izguraju?

Pa, nažalost, poslanici sa juga su uvek bili razjedinjeni i mislim da se uskoro neće okupiti oko iste ideje! Možda imamo privid da se poslanici iz Vojvodine iz svih stranaka okupljaju, ali nije baš tako! Mislim da onaj ko čini vlast, čini vlast, a onaj ko čini opoziciju, čini opoziciju i da će teško doći, iako je interes, nebitno čiji, da li opozicije ili vlasti, mislim da nikad... Odnosno, kakav je izborni sistem u našoj zemlji, da u skorije vemre neće doći do takvog okupljanja oko zajedničkih stvari.

JV: Hvala vam najlepše. Naš gost, gospodin Živojin Stanković, poslanik Demokratske stranke. Ja sam Predrag Blagojević.