Živomir Jovanović

Gost: Živomir Jovanović, načelnik Školske uprave u Nišu

Razgovor vodila Sanja Janačković

JV: Konkursom za upis u srednju školu, tri niške gimnazije i po jedna u Aleksincu, Pirotu i Blacu izgubile su po jedno odeljenje. Manje mesta za đake ove godine biće i u srednjim stručnim školama, na primer u Pravno-poslovnoj, Medicinskoj i Ekonomskoj, koje spadaju u najtraženije u Nišu. Zbog čega je Ministarstvo donelo ovakvu odluku, pitamo Živomira Jovanovića, načelnika Školske uprave Nišavskog okruga. Gospodine Jovanoviću, već znamo da u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu ima 685 osmaka manje nego prošle godine i da je zbog toga bilo nužno ukidanje odeljenja. Sindikat je predložio da se maksimalni broj učenika po odeljenju smanji na 25. Da li je Ministarstvo razmatralo takvu odluku i zašto je nije usvojilo, takav predlog u stvari?

Ja ću reći da je zakonom regulisano i predloženo da broj učenika u srednjim školama, i u strategiji to piše, da se kreće od 25 do 30. Svake godine u decembru mesecu mi od svih srednjih škola tražimo plan upisa koji kasnije, u nekoliko koraka, da kažem, razmatramo sa svim direktorima. Ove godine su bile uključene i lokalne samouprave, odnosno predstavnici koji prate obrazovanje. Ja sam pozvao i privrednu komoru i predstavnike udruženja klastera malih i srednjih preduzetnika da vidimo koji su to obrazovni profili koji su njima potrebni da, eventualno, ako ih nemamo u našim srednjim stručnim školama, da razmišljamo o tome da treba otvoriti neke nove profile za te učenike. Međutim, oni su iskazali samo dve potrebe. To je bilo za drvoprerađivače i hidrauličare. To je nešto što ima Kruševac, zbog Trstenika i Kuršumlija, koja je to tražila zbog one bivše fabrike za preradu drveta. Svi ostali profili se školuju kod nas. Nama je ove godine najveći problem bio što je broj učenika smanjen za 685 đaka. Međutim, zahtev škola, ja govorim samo o brojkama, bez ikakvog komentara, u sva tri okruga 5.192 osmaka završava, a škole su tražile 6.343 mesta. Razlika je 1.151 mesto. Kada su u pitanju naše srednje škole u Nišu, jer tu je najviše, Niš je centar, je li tako, taj zahtev je u odnosu na 2.588 učenika koji završavaju osmi razred, zahtev bio za 3.707 učenika, što je razlika za 1.119. To je nemoguće bilo napraviti realan plan upisa! Uputstvom koje je u decembru mesecu bilo svima prosleđeno, nemoguće je bilo formirati toliki broj odeljenja. Mi smo morali da se ponašamo odgovorno i prema zaposlenima i prema svoj deci koja treba da upišu, tako da smo u Školskoj upravi u Nišu planirali da, u odnosu na ovaj broj od 2.588 đaka koji završava, 3.198 mesta. Opet smo mi tu zaskočili za određeni broj koji bi trebalo da popune deca iz ostalih okruga.

JV: A, na primer, u Aleksincu ne postoji takav problem.

U Aleksincu imaju više đaka nego što imaju...

JV: Da. A opet su u Aleksincu ukinuta dva odeljenja: jedno u gimnaziji, jedno u poljoprivrednoj školi. Zbog čega?

Reći ću vam. Prošle godine je u Aleksincu upisan 361 đak. Rukovodeći se tom cifrom, mi smo to otprilike negde imali na umu, je li tako, da to bude... Međutim, veliki broj učenika iz Aleksinca i okoline dolazi u niške škole. Zato oni imaju tako mali problem kada je u pitanju upis i u gimnaziji i u poljoprivrednoj školi i u tehničkoj školi u Aleksincu. I sada, kada je usledila odluka Aktiva diektora srednjih stručnih škola, njihov predlog je bio, ne moj, to je bilo dakle, negde 13/14.aprila, da sve škole za ovu školsku godinu zajedno podnesu teret manjeg broja učenika. Jer, ako se u jednoj školi ugase tri odeljenja, nastavnik gubi trostruku normu. Ako je jedno odeljenje, onda će biti jednostruka. Nije ovo neka posebna matematika, ali to što su oni solidarno hteli, da tako bude, ovaj, nije provedno. Inače su sve srednje stručne škole smanjile po jedno odeljenje.

JV: 22 srednje stručne škole.

Baš sve. E sada, poštujući ovaj broj učenika, da vidimo kako bi se to uklopilo, taj predlog je u jednom trenutku bio, kažem vam, da solidarno to bude po jedno odeljenje manje, zato je i to ušlo u taj deo. Jer, otprilike treba da svedemo plan upisa na 5 % u odnosu na broj učenika, što smo mi pokušali. Nismo mogli nikako! E, sada, taj predlog, koji je je na zajedničkom sastanku bio, kada je bio prisutan pomoćnik ministra, načelnik u sektoru za srednje obrazovanje i koordinator školskih uprava. Ja sam pročitao predlog plana upisa sa smanjenim brojem odeljenja u svim školama u sva tri okruga.

JV: U martu je to bilo, je li tako?

Sastanak je održan u Visokoj tehničkoj školi. Prisutni su bili svi direktori. U tom trenutku, niko od direktora nije imao prigovor na taj plan upisa, osim direktorke iz Škole mode i lepote koja je prokomentarisala da taj plan upisa treba menjati. Odmah da kažem da konkursom koji je objavljen i broj odeljenja, predviđeni broj odeljenja, postoji dopuna konkursa. U prošloj godini smo to dva puta radili. Ja sam nakon zvaničnog dobijanja tog konkursa video to, videli smo i neke greške koje treba ispraviti, kad je u pitanju Blace, Aleksinac, jer je i predsednik opštine i direktorka gimnazije....

JV: Tehničke greške ili koje se tiču broja?

Ne, postoje i tehničke greške, ali smo ih mi ispravili. Zbog broja učenika, Aleksincu će odeljenja biti vraćena, sasvim sigurno.

JV: I u poljoprivrednoj i u gimnaziji?

I u poljoprivrednoj i u gimnaziji, to je bilo dogovoreno već.

JV: Dobro.

Za ostale gimnazije, za smanejnje, sad govorim samo o gimnazijama, bilo je potrebno da direktori dostave obrazloženi predlog za vraćanje odeljenja, što su svi direktori učinili. Ja sam sa njima obavio razgovor već u petak, odnosno nakon saznanja koliko će odeljenja biti. Međutim, oni su već preduzeli aktivnosti određene, koje su juče provedene time što su ljudi štrajkovali...

JV: Organizovali su protest.

Ali, pre toga je zahtev Ministarstvu prosvete upućen, što se tiče nas u Školskoj upravi. Mi smo preduzeli sve da se ta odeljenja vrate na osnovu obrazloženih zahteva direktora škola. Vi ste juče bili kod mene u kancelariji. Ja sam pre no što je održan ovaj skup, da ga tako nazovemo, od profesora iz Gimnazije “Stevan Sremac” dobio obaveštenje da će se oni okupiti i tražiti od mene da ja primim njihovu delegaciju. Ja sam to prihvatio, ali nisam znao da će se ljudi, zaposleni, okupiti ispred uprave. To je njihovo pravo!

JV: Oni su vam tad predali peticiju sa potpisima...

Ali smo pre toga, ponavljam, pre toga mi već uputili zahtev za vraćanje odeljenja, što je obrazloženje! To je procedura koja takva mora da bude. A to što su se oni organizovali, to je njihovo prvao! Ja im to ne sporim, ja ih ne kritikujem, ne napadam, ali govorim da smo mi u upravi već napravili određene korake da se ta odeljenja vrate. Odluka je na ministru! I kad se sve to bude prezentovalo, prema svemu onome što jeste, jer sve ono što su direktori gimnazija odgovorili je tačno. I visok prag za upis učenika u gimnazije, da tamo dolaze odlikaši...

JV: Veliko interesovanje...

… da oni idu da studiraju, veliki broj učenika upisuju studije na bilo kom od fakulteta. Svi dekani i rektor su pružili podršku gimnazijama. Ostale škole nisu tražile! Da su tražile, i one bi dobile. A ja ću reći i ovo: da su sve lokalne samouprave podržale predloženi plan upisa koji su škole dostavile, ja sam rekao da je on nerealan, zbog 1.152 nepostojeća mesta! Znate, vrlo bi neodgovorno bilo, ako bih ja, kao načelnik Školske uprave, u ovom slučaju, kao koordinator sa svim tim direktorima, pustili 40 nepostojećih odeljenja! Mislim da bi to bilo vrlo neodgovorno, zato smo i pokušali ovo što jesmo pokušali ovih dana, odnosno ovih meseci da uradimo.

JV: Osim predloga Ministarstvu da se vrate odeljenja gimnazijama, data je i peticija, predata je peticija koji su oni prikupili sa preko 2.000 potpisa i zaposlenih u gimnazijama i rodteilja. Kakva je dalja procedura? Kada se može očekivati dopuna konkursa?

Ja ću vam reći da ta procedura se vrlo brzo provodi u Ministarstvu, jer prošle godine smo do završnog ispita imali dve izmene, odnosno dve dopune konkursa. Znači, ta brzina ne zavisi samo od nas u Školskoj upravi, jer sa teritorije Srbije, iz svih školskih uprava, treba da stignu predlozi za dopunu, da se ne bi konkurs objavljivao svakoga dana. Međutim, to odobrenje koje ide, ako... A ja verujem da će tako biti, da će se odeljenja vratiti, Ministarstvo nama prosleđuje mejlom. Mi to prosleđujemo školama. Škole to kao obaveštenje imaju mnogo ranije, no što zvaničnim konkursom, kao dopuna, to bude objavljeno. Znači da je procedura,da kažem, jednostavna, za nas i očekivana, tako da, ako je neko smatrao da sam ja bio protiv ovog plana upisa, koji su gimnazije predložile i ostale srednje škole - ne! Mi smo samo pokušali da se usaglasimo i isključivo prema broju učenika! Niš je najopterećeniji bio! Da je to slučaj iz prošle godine, drugačije bismo sada razgovarali o ovome. Ali, i direktori su prethodne godine dobili projekciju broja učenika koji završava osmi razred do 2018.godine. I u to smo se morali na neki način da uklopimo. Inače, ovo što strategija govori, meni je taj detalj poznat, da do 2020. PLUS, kako u strategiji stoji, treba povećati broj gimnazijskih odeljenja. Ali, on će diktirati i broj učenika. Znači, ovo moramo imati na umu i kada se ulazi u tu proceduru, kada ćemo povećavati broj odeljenja u gimnazijama, mora se smanjivati broj odeljenja u ostalim srednjim stručnim školama. Ali, zato o svemu tome će se razgovarati. Jer, nemoguće je u jednoj godini preseći to, pa onda odjednom formirati ta gimnazijska odeljenja. A onda ćemo morati da razmišljamo i o pragu znanja učenika koji ulaze u gimnazije.

JV: Dobro. Strategija koju ste pomenuli predviđa da do 2020.godine, skoro 40 % svih srednjih škola čine gimnazijalci.

Povećanje... Ali to su predviđanja! Ja vam kažem, to je do 2020. Nije to vezano za 2014, 2015, nego godina za godinom, jer ne može se to odjednom uraditi! Želim posebno da istaknem da od svih učenika koji završavaju srednje škole, 5.192 njih koji završavaju osmi razred, gimnazije u Nišu, recimo, to je podatak koji je kolega izneo na televiziji, negde oko 700/800 đaka upiše gimnazije! Gde su ostala deca? Pa, u ostalim srednjim stručnim školama! Ovamo su odlikaši, ali gde ćemo decu koja imaju dovoljan, dobar uspeh i eventualno, ona koji su tu negde na granici vrlo dobrog, ili sa vrlo dobrim uspehom? Oni upisuju one srednje škole. Ako promenimo to, oni sa tom kvotom nikad neće moći da budu upisani, ili će ostati neupisani. Znači, to je jedan problem o kojem smo morali da razmišljamo, da svoj deci koja završe osmi razred omogućimo upis u neku od srednjih škola! I to nas je, iskreno vam kažem, posebno mučilo, jer su i ti roditelji, čija deca imaju slabiji uspeh, pitali, interesovali su se, da li i kako će njihova deca moći da upišu neku srednju školi.

JV: I samo mi ovo prokomentarišite: Jedan od kriterijuma za planiranje upisa, kojim je na prezentaziji Konkursa 26. aprila predstavio ministar Obradović, glasi „Ne remetiti odnos četvorogodišnjih i trogodišnjih obrazovnih profila u srednjim stručnim školama. Ako je moguće ne smanjivati broj mesta u gimnazijama“. E, sada, zašto je ipak bilo nužno smanjivanje gimnazijskih mesta na području juga Srbije, dok u Beogradu, što se može videti analizom prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg konkursa, nije bilo smanjivanja gimnazijskih odeljenja? Čak su i dobile dvadesetak beogradskih gimnazija dva odeljenja više!

To je pitanje za Školsku upravu u Beogradu, za nekog ko je načelnik u Beogradu. Ja sam načelnik Školske uprave u Nišu. I ja moram da brinem brigu svih zaposlenih i direktora srednjih škola sa teritorije Školske uprave u Nišu. Ja imam podatke, ali ne mogu, mislim da je  nekorektno da ja to komentarišem. Ja sam pogledao kalendar, ali od mene je nekorektno da komentarišem. Zašto? Koliki je broj đaka u Beogradu? Koliki je broj đaka u Somboru? Koliki je broj đaka u Kruševcu, Požarevcu, ili u ostalim upravama? Evo, Kruševac nije ugasio nijedno odeljenje! Oni imaju veći broj učenika nego prošle godine! To je podatak koji je, recimo, sad ovako... Da ga ne upoređujemo! Jer mi razmišljamo o našoj školskoj upravi, nas muče naši problemi! I sad ova komparacija sa severom, sa Beogradom, meni je nepotrebna! Meni, kao načelniku školske uprave, jer ja poznajem prilike, ali... Školuju se deca svuda! Govori se da u Vojvodini nije ugašeno, a ugašeno je 75.

JV: A zbog čega, po kom kriterijumu se biralo kojim će gimnazijama niškim odeljenja biti ugašena? Zbog čega je Gimnazija “Svetozar Marković”...

Ne postoje tu kriterijumi! Podsećam vas još jednom: Predlog Aktiva direktora srednjih stručnih škola je bio da ove godine problem smanjenja broja učenika solidarno bude podeljen među svim školama, uključujući i gimnazije.

JV: Ali Gimnazija “Svetozar Marković”, koja je i prošle godine upisivala oko 70 učenika više od ostalih gimnazija, zadržala je isti broj mesta. Zašto je ta gimnazija zadržala isti broj mesta, a ostale...

I juče sam rekao, i danas ponavljam: To nije pitanje za mene, to je pitanje za nekog drugog ko će reći kako je u toj gimnaziji ostao isti broj odeljenja, a u ostalim gimnazijama je smanjeno po jedno odeljenje. Motiv jedan jedini je bio solidarnost! Znači, nisam ja to predlagao da se smanji po jedno odeljenje. A još jednom ponavljam: Na sastanku svih direktora, kada je pomoćnik bio i načelnik u sektoru za srednje i koordinator školskih uprava, osim direktorke iz Škole mode i lepote, niko nije komentarisao.

JV: Sačekaćemo dopunu konkursa. Hvala vam na gostovanju...

Sasvim sigurno. To je već otišlo! Ali ću vam reći još jedan podatak. Prošle godine kod upisa u srednje škole, mi smo pustili negde preko 800 slobodnih mesta i siguran sam da smo pogrešili! Jer, ako pogledamo građevinsku školu, 210 učenika je konkursom predviđeno, upisano je 105 - 50 % manje! Deca nisu zainteresovana za taj profil. Škola mode i lepote - 77 đaka manje! Pa, nismo mi gasili odeljenja, nego neupisana deca! To je bio razlog!

JV: Hvala na gostovanju.

Hvala vama.