Zoran Kesić

Gost: Zoran Kesić, voditelj emisije "24 minuta"

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Poslednjih godina se subota veče i 21h isčekuju sa nestrpljenjem jer tada Zoran Kesić sa svojom ekipom prikazuje neku drugačiju Srbiju. za neke je to prava slika, za neke satirična. Niš nije retka tema u njegovoj emisiji “24 minuta” a šta misli o poslednjim dešavanjima u ovom gradu i drušveno političkoj situaciji uopšte razgovaramo upravo sa Zoranom Kesićem. Zorane, dobrodošao, ne u studio Južnih vesti već u garderobu Doma vojske.

Bolje vas našao. Ja se izvinjavam što nisam stigao da dođem u studio Južnih vesti, bio sam jednom, pre nekoliko godina i ovo je sada malo cajknot pred našu priredbu, tako da hvala vama što ste došli ovde.

JV: Pomenuo si priredbu, počećemo tom temom. Ti si priredio, kako je to bilo u najavama, humoristčku priredbu “Pesme i priče”. Šta može niška publika da očekuje od tebe u toj priredbi, obzirom da sam pročitao da svaku posebno pripremaš i nalaziš poseban materijal vezan za taj grad.

Jeste. Meni bi bilo dosadno da uvek iste stvari pričam i pevam. Jer ja nisam glumac da izvodim predstavu 1000 puta, a nisam ni stendap komičar da imam svoju stendap rutinu koju ponavljam. Moj nastup počinje i završava se iz novinarstva. Dakle, iz stvari koje mene kao novinara zanimaju, iz radoznalosti, iz mojih nekih muka kao građanina, iz nerviranja. Odatle potiče moje program. A on obuhvata politiku, društvo, socijalu, ekonomske teme, penzionere,decu, ljubavnih ima tema, muško ženskih odnosa, ima tu nešto o mačkama i o Rasimu Ljajiću.

JV: Rasimu Ljajiću neizbežno.

On je van svega. Ima politike i Rasima Ljajića.

JV: A šta je ono posebno vezano za Niš?

Za Niš je aktuelna tema aerodroma ili što bi gospodin iz Kingstona, Kraljeva rekao aerodruma. tako da ću se dotaći i ovih protesta, koje je predsednik Vučić nazvao tupavim. Pa da vidim da li će večeras u sali biti tupavi ljudi, ja imam i mali test inteligencije, da ustanovim nivo tupavosti kod Nišlija. Čini mi se da su Nišlije zapele bez preke potrebe da sačuvaju aerodrom. Ako im je već lepo rečeno da državi to treba, država ima neke svoje razloge. Ili kako bi se na Francuskom reklo “Država ima neke svoje razloge za aerodrom”, zašto baš na Francuskom, bez posebnog … koncesija. Bavićemo se i aktuelnostima u Nišu.

JV: Šta bi Beograd mogao da pokloni nama. Pošto mi njima, državi, poklanjamo aerdorom.

Šta bi, nezahvalni kolega iz Niša, država mogla da vam pokloni, što vam nije poklonila? Jer ste vi imali sve oronule fasade ovde u Nišu. Koliko ste uzimali preterano novca za budžet pa mora predsednik da dođe da se izviče na gospodina Bulatovića da bi se to sredilo. Sve smo vam dali. a vi samo uzimate i tražite još, još, još. Rečeno vam je da ste nezahvalni i da je država razočarana i ako hoćete aerodrom eto vam ga aerodrom a nemojte posle nama da tražite pare. Misli se vaše pare koje uplaćujete u budžet. Tako da Beograđani, ja kao predstavnik tog sloja, vole Nišlije, posebno ovaj Beograđanin. Ja možda nemam tetku u Kanadi, ja imam tetku ovde, u Nišu.

JV: A to više vredi.

Više vredi. Ja nemam svoj stan, podstanar sam. Ali nisam u fazonu da ko Vulin molim moju tetka Mariju da mi da pare za stan.

JV: Da li državi neophodan niški aerodrom, malo si pričao na Francuskom, zato što je rešila da Beogradski da Francuzima?

To su sad neke vaše insinuacije. Zanimljivo je, sada bez šale, da ne može da se nađe koncenzus čak ni u Vladi oko odgovora. Zbog čega se upravo sada traži poklanjanje niškog aeroroma. Zar nije gospodin Bulatović do skora govorio da se odlično vode finansije, da aerodrom raste, da donosi pare, a odjednom mi nemamo pare da održavamo taj aerodrom. U čemu je nesrazmera u tim izjavama. da li to ima veze za koncesijom beogradskog aerodroma. Zorana Mihajlović u jednom trenutku kaže da nema, Vučić u drugom trenutku insinuira da ima. Možda to i nije loše za Niš, ne znam. Možda nije loše za Niš, ozbiljan sam. Ali ajde da se kaže zbog čega se to dešava upravo sada. Šta Nišlije dobijaju time, šta Nišlije gube time. Da li Ničlije gubljenjem aerodroma gube pravo da eventualno, recimo poskupe karte, pa mogu da se bune protiv čelnika Niša, koji sada rukovode. Kako će da se bune protiv Vlade? Sve je obavijeno velom tajne. A na to smo već navikli.

JV: Nikako da dobijemo konkretan odgovor.

Nikako.

JV: Na brojna pitanja.

Mnoga.

JV: Govorio si malo o tupavim Nišlijama. Ti ćeš večeras da utvrđuješ da li ima takvih. Više puta si bio u Nišu, i sada si prošao gradom dok si došao do Doma vojske. Da li si video neke tupave ljude?

Nisam. Nisam video tupave ljude, zaista. Naravno da Nišlije nisu tupave i lepo je videti da u ovom učmalom društvu, letargičnom, postoji neka energija da se ljudi podignu kada osete nepravdu. Naša emisija se bavi nepravdom, naša emisija tretira nepravdu, glupost, laž, patetiku, melodramu, foliranje. Navikli smo da u ovom društvu nepravda prođe nekažnjeno, navikli smo se na laž, navikli smo se na nepravdu, prosto čekamo da nadležni odrade svoj deo posla. Znajući da nadležni neće odraditi svoj deo posla, dok im se ne kaže a odrade svoj deo posla, a neće im se reći. Tako da je za promenu lepo da vidimo proteste u Nišu, pa makar i neurodili plodom.

JV: To ćemo videti, vreme će pokazati.

Vreme, NIN, nešto će pokazati.

JV: Da nisi možda sre. Pošto tupve ljude nisi, da li si možda sre malog Iliju, što ga je u poslednjem svom dolasku predsednik Vučić sreo?

Nisam sreo, malog Iliju, čuo sam za tu divnu anegdotu da je mali Ilija rekao predsedniku da mu je san da se zaposli u fabrici Leoni. Taj san može da se pretvori i u noćnu moru. Vi znate da Leoni proizvodi kablove. Kakva je situacija u Nišu i u Srbiji sa tim kablovima može mali Ilija i svi ostali da se izbesimo. Ne bih voleo da to bude slučaj. Pozdrav Iliji.

JV: Pozdrav Iliji, naamo se da nas gleda. Evo da sada ove 2 teme koje smo dotakli, na satiričan način, malo uozbiljimo. Zašto predsednik govori Nišlijama da su tupave i šta simboliše mali Ilija u toj njegovoj alegorijskoj priči koju nam je pružio ispred Leonija?

Populizam, patetika, otvaranje istih fabrika više puta. predstavljanje velikih uspeha, BDP-a, GDP-a, kako je sve cveta ide a običan građanin ne oseća taj boljitak. Prosečan građanin vidi da se priča na TV-u o boljitku, u svim emisijama, više puta dnevno. I onda prosečan građanin misli ovako. Čim se o tome priča, čim najmoćniji ljudi o tome pričaju, ko sam ja da se bunim da ne osećam boljitak. Boljitka sigurno ima, e sad, što ga ja ne osećam, nisam ni stručan da osetim boljitak. Ja sam samo građanin. to se sistematski radi, mali Ilija je samo jedan šrafić, mali u celoj toj priči predizborne kampanje koja stalno traje i nikada ne prestaje.

JV: Možda je bolje da građani manje gledaju u TV a više u svoj frižider?

To bi bilo dobro. Mada je u frižideru uvek nekako, u Srbiji, program malo dosadan. Nema baš mnogo toga na programu u frižideru. A ima ga sve manje i manje.

JV: Nekako da je ukočena slika.

Kao u Alanu Fordu, kada dobiju nekako, neka jako siromašna porodica, frižider, otvaraju i kaže majka sinu:”Evo ovo je pretinac za brašno i jaja”, a sin kaže: “Što je to brašno, što je to jaja?” i onda dođe Superhik i taj frižider im odnese i da bogatunima. Tako da je naša država u fazonu Superhika, čini mi se.

JV: Čini mi se da mali Ilija iz Beograda zarađuje nešto više od malih Ilija iz Niša. Ne znam kakav je tvoj utisak?

Opet nešto na vodenicu centralizacije, decentralizacije. Šta smo mi krivi u Beogradu što se kod nas sve sliva? Jel sam ja kriv, jel treba da me grize savest. Ko vas je terao da ostanete u Nišu, došite u Beograd. sunce niškog neba neće vas grejat kao Beogradsko.

JV: Mnoge Nišlije se odlučuju da odu tim putem. U poslednje vreme i sve ih je više.

Ima sve više Nišlija u Beogradu, ja ih baš gledam, nikako da se vrate u Niš. Ne znam šta da kažem, naravno da primećujem po lokalu tešku situaciju i kuknjavu, šta ja znam, nisam ja zadužen za to. Ja se obraćam svim ljudima naše zemlje, svim dobrim ljudima i Nišlijama, Leskovčanima i Piroćancima i svima. Adresu za pitanje zašto lokal propada treba uputiti nekom drugom.

JV: Ko se više bori za decentralizaciju, ti, kroz tvoju emisiju i tvoju poruku ili država?

Ja mislim ja. Mislim mi, naša emisija i to primećujem tokom naših putešestvija po Srbiji. Veliki stepen razumevanja i istih muka koje muče stanovnike raznih gradova i lepo je popričati sa ljudima sa kojima isto razmišljate i videti da ipak ima energije i dobroh humora među njima.

JV: Zašto država, čini se, više radi na centralizaciji nego na decentralizaciji? Šta je tu boljitak za državu i boljitak za nas građane?

Država pre svega radi na centralizaciji svojih dupeta u fotelje. to je prvo najvažnije da se obezbedi. Jer oni, ja sam primetio, kada ustanu, on, nn političar kada ustane i fotelja krene za njim i tako hoda sa foteljom. On ako čeka prevoz a zauzeto je stajalište nema problema, on sedne, fotelja je tu. Oni najviše rade na centralizaciji sebe u fotelji u svom kabinetu. Jedini motiv njihovog političkog delovanja je opstanak što duže na vlasti. Posle mene potop.

JV: Imali smo slučaj da ministar vojske sa tom foteljom nije mogoa preko granice, nije mogao u Hrvatsku, a slušamo evropske zvaničnike da smo mi država faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Da li to ispada da naš ministar vojni nije taj faktor?

Ali zato naš ministar vojni vežba pred ogledalom govor. Možda on ne može u Hrvatsku ali to ga inspiriše da kada uđe tiho u sobu, ne budeći dete, pa tiho skine uniformu, da ne vidi kako plače, pa rešen da ga podigne, pa ga spusti. Takav jedan ministar vojske, odgovorno mesto, ministar odbrane, nekadašnji marksista, levičar, pa hop preobučeni pravoslavac, krsti se nonstop. Sutra će biti šta god, desničar, gej će postati ako treba. On je kao neki lik iz slikovnice. On je ministar vojske. Šta ako ga nisu pustili u Hravtsku, ja ga ne bih u kuću pustio. I sada od toga praviti međudržavni sukob, od sukoba jednog Vulina i države Hrvatske, pa se onda Dačić uključuje, pa međunarndni sukob na nivou Plenković - Dačić. Klovnova sa ove i one strane predstavljati kao sukob naroda, građana, Stipeta odande i Zorana odavde je najveće zlo, laž i gnusna podmetačina medija i vlasti. Ne postoji međunacionalni sukob, postoji politički sukob jednih klovnova i drugih klovnova.

JV: Zveckanje oružjem je u političke svrhe?

Apolutno. Unutrašnje političke svrhe bez ikakvog dogovora. Ne moraju ni da se dogovaraju. Krenemo zveckanjem, nakon zveckanja krenu tabloidi i sa obe strane ratovi, krv lepo grafički obrađena curka sa tabloida, rat. Kada curi krv sa tabloida to će da se kupe novine, to je dobro. Nakon toga ide smirivanje tenzija. Pokazali smo da smo faktor mira i stabilnosti na Balkanu, mudra politika. I jedni i drugi kupe političke poene, vin vin situacija.

JV: Koliko je danas teško baviti se kritikom vlasti na satiričan način kao što ti radiš u svojim emisijama?

Ništa lakše. I svaka budala bi mogla da radi ovaj posao, zato što svaka budala živi u Srbiji i žrtva je ovakve politike, ovakve sulude, apsurdne stvarnosti u kojoj živimo. Tako da je samo potrebno pogledati vesti, napisati ih na tabli i odabrati šta nam je najviše važno za našu finu obradu.

JV: Tema ima, znači?

Viška. Od viška glava ne boli nas satiričare, od viška glava boli nas građane.

JV: Kakvo je stvar kada je u pitanju bezbednost onih koji se time bave? Da li je bilo nekih dobronamernih saveta moćnjih ljudi koji su ti rekli da ti to možda ne treba u životu, što bi se time bavio?

Moćni ljudi ne savetuju, moćni ljudi delaju. Za sada ne rade ništa da bi sprečili našu kreativnost. Moćan čovek ako bi pokazao da ga pogađa naša satirična kritika, otkrio bi se kao osetljiva tanana dušica, što on ne može i ne želi. On želi da ostavi utisak nedodirljivog, snažnoga, Tutankamona. Zamisli da njega pogađa jedna humoristička emisija. Da li g azaista pogađa ne zanima me. Gledalac je, kao što si možda i ti i bilo koji drugi gledalac. Hvala vam što nas gledate. I ne zanima me kako gleda na našu emisiju.

JV: Poresku inspekciju još niste imali?

Nemaju nama šta da nađu. Zato vama imaju dragi kolega. I kritika poreskim inspektorima koji su godinama u Južnim vestima, koji pritiskaju, koji zovu vaše porodice, koji zovu vaše oglašivače, koji plaše, koji kao psi njiškaju i ništa nisu našli. Posmenjivati poresku inspekciju, koja ništa nije našla a sigurno nešto imate, nemoj mi reći da nemate, i dovesti, druge, mlade poreske inspektore koje se ne plaše teškog, odgovornog rada.

JV: To je rešenje.

I konačno da čujemo neke tužne vesti od Južnih vesti. Da vas ne gledamo više.

JV: Mnogima su naše vesti tužne.

Verujem i što više takvih vesti.

JV: Kada se približio kraj sezone 24 minuta, pošto vi pravite te letnje pauze, uvek strepimo da li će se vaš sou nastaviti. Kakva je situacija sada?

Uvek ista priča, od prve epizode reakcija univerzalna je bila. Odlični ste ali da li ste normalni ukinuće vas. Taj teg je konstantno nad vašom glavom ali mi smo prestali da ga gledamo. Ne primećujemo ga. Zamisli da pišeš scenario i da non stop gledaš, od tog scenarija nema ništa. Tako da teg je tu, ako će da padne neka padne, mi pišemo i radimo odgovorno svoj posao. Ugovor imamo do kraja godine, pauza jul, avgust, nastavljamo od septembra, pa do nove godine. A posle videćemo.

JV: Hvala ti na gostovanju.

Živeli.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Aleksandar Stankov.