Zoran Vasiljević

Gost: Zoran Vasiljević, rukovodilac niške Meteorološke stanice

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Kiša poslednjih dana ne prestaje, u Crnoj Travi tornado a na planinama je pao sneg, u maju. Gost emisije 15 minuta Zoran Vasiljević, rukovodilac Meteorološke službe u Nišu. Gospodine Vasiljeviću otkud ovolika kiša, šta se dešava sa vremenom u Srbiji?

Pa ove vremenske prilike, odnosno neprilike koje nas prate zadnjih par dana su posledica jedne jake ciklonske cirkulacije, vrlo vertikalno razvijene koja je formiran pre jedno 4 dana negde iznad Jadrana i lagano se premeštala prema istoku. Bula je vrlo duboka, tačnije bila je veoma razvijena i onda je uslovila sve ovo što se dešava. Mada je sada ona polako na izmaku, postepeno slabi ta ciklonska aktivnost i kao što vidimo postepeno i ta oblačnost slabi. Tako da od sutra ta oblačnost neće biti više kompaktna ali će se stvoriti uslovi u subotu, nedelju i ponedeljak za mestmičnu pojavu lokalnih oljuskova sa grmljavinom. Koje neće doneti veće količine padavina kao što je bilo ovo sada.

JV: Vaše kolege su ovokm ciklonu dale ime, nazvali su ga Tamara i ono što je nesvakidašnje, kako oni kažu, da se zadržao 3 do 4 dana ali istim intezitetom. Nije opadao. Kažu da to nije zabeleženo, da tako dugo ima taj isti intezitet na istom prostoru.

Bilo je sličnih inteziteta, od početka aprila do sada ovo je 3 ciklonska cirkulacija koja prelazi preko našeg područja. Gde je već i u aprilu bilo poplava. Međutim, ovaj ciklon se sporije kretao, odnosno duže se zadržava iznad našeg područja a i oni prethodni cikloni nisu baš centrom prelazili preko našeg područja, nego su bili nešto južnije. Tako da zbog svoje putanje i sporog premeštanja on je više uticao na vreme nego ove dve prethodne ciklonske cirkulacije. Mogu da kažem da je u Nišu prethodni ciklonska cirkulacija donela više padavina. Niš je zabeležio preko 120L u prewthodnoj ciklonskoj cirkulaciji, a sada, od Tamare, je dobio samo 105l. Pojedini delovi Srbije su u odnosu na prethodnu ciklonski cirkulaciju u aprilu dobili više i otuda te poplave. Moram reći da u tome veliku ulogu odigrala zasićenost zemlje vodom, koja je zasitila tlo tokom prethodnih padavina u aprilu. Tako da je područje reagovalo mnogo brže na pojavu tolikoh padavina u smislu poplava.

JV: Da li je moguće unapred prognozirati pojave ovakvih ciklona? Kada će oni naići ili je to prosto stvar iznenađenja.

Ovako duboke da. Moguće je prognozirati i ovaj ciklon je bio prognoziran i Zavod je pre nekoliko dana upozorio nadležne službe države da će doći do ovoga. Kao jedelovalo dalje, voda i poplave, kolika je bila spremljenost lokalnih samouprava i da li su čišćenjivodotokovi to je druga priča. Ali ovaj ciklon je bio predviđen i videlo se da će biti veoma intezivan. Isto tako, kada doćemo u situaciju da u popodnevnim satima predvidimo lokalnu nestabilnost i grmljavinsku nestabilnost. Kada bude više od jednog dana vrlo je teško prognozirati lokaciju koja će biti pogođena takvom oblaćnošću. Može se prognotzirati da će se na određenoj lokaciji pojaviti gradonosni oblaci ali koje selo, koji deo grada će biti zahvaćen njima, više od nekoliko sati ne može da se prognozira koja lokacija će tačno biti pogođena. Može da se prognozirs takva oblačnost na određenom području. Tipa na oblasti 20 x 20 km pojaviće se sigurno takva oblačnost a da li će biti iznad ovog sela ili iznad ovog dela grada to ne može unapred par sati da se prognozira. ALi kada dođe do formiranja tada je moguće da se prognozira da će na Ledenos Steni biti pljuska ali neće biti u Niškoj banji. To može ali na vrlo kratko vreme. Inače može da se prognozira danas za sutra u široj okolini Niša će se formirati takva oblačnost. Ona će se formirati ali možda neće da pandne ili neče da zavhavti Nišku Banju i onda će oni koji stanuju u Niškoj Banji da kažu eto meteorolozi su pogrešili vidiš nema ništa.
A nema veze što tamo kod Novog sela ljušti pljusak.

JV: Vidim da su cikloni učestali u poslednje vreme, oni mogu biti potencijalni problem u budućnosti?

Cikloni postoje otkad postoji atmosfera na planeti Zemlji. I klimatske promene se dešavaju otkad postoji atmosfera na planeti Zemlji. Milionima i stotinama miliona godina klimatske promene velike, stim što se za zadnjoj deceniji, zadnjem veku i čovek uključio u te klimatske promene svojim delovanjem. Negde od sredine osamdesetih godina se uticaj tog globalnog zagrevanja pokazuje i na ovom delu Srbije. Od sredine osamdesetih godina lagano to globalno zagrevanje se uočava i u ovom delu Srbije i projekcije su da će se nastaviti i naredne decenije sa tim procesom. Naučnici Svetske meteorolške organizacije i generalno nauka se spori koliko u tim klimatskom promenama, koliki je udeo čoveka, odnosno ljudske vrste u tim klimatskom promenama.

JV: Ovo bi svakako bila neminovnost i da nema uticaja čoveka?

Naravno, čovek tek utiče zadnjih vek, evenntualno dva, ni toliko na klimu planete a klimatske promene su se dešavale unazad non-stop stotine miliona godina. Klimatse promene su neminovnost postojao čovek ili ne. Stim što se on svojim dejstvom uključuje jednim delom. Nauka se još spori koliki je udeo čoveka u svemu tome ali sigurno da nije pozitivno dejstvo čoveka. Jer kroz sagorevanje fosilnih goriva on prektično u atmosferu emituje velike količine gasova i stvara efekat staklene bašte koji svakako utiču na klimatske promene. Postoje mnogi međusobno povezani klimatski faktori koji imaju čak i suprotna dejstva, neki put prevagnu jedni, neki put drugi, to se sve uočavalo kroz istoriju zemlje.

JV: Te klimatske promene nam i donose ovako ekstremne ciklone i ekstremne vremenske neprilike.

Da. Ovo sad što se uočava u zadnjem veku a na našem području se vidi od sredine 80 tih godina i što se projektuje i u narednim decenijama, jednostavno dovodi do toga da će nam biti česte situacije, česte vremenske suituacije. Češća pojava ovakvih talasa, češća pojava grmljavinske aktivnosti, česta pojava suša.

JV: Kakva je situacija sa jakim vetrovima? Imali smo juče u Crnoj Travi tornado.

To se sve uklapa u ovu priču klimatskih promena. Ove klimatske promene jednostavno, koje postoje od sredine osamdesetih i koje se uočavaju na našem području i koje se očekuju narednih decenija će dovesti do takvih ekstremnih situacija, između ostalog i do pojave tornada. Svakako nećemo biti u položaju SAD i onih država gde su česte pojave tornada, to sigurno neće biti u Srbiji ali će biti ćešće nego što je bilo uobičajeno u prethodnom veku. Koliko se sećam pre ovih nekoliko pojava tornada u zadnjih nekoliko godina, a bilo ih je 5 ili 6 u zadnjih nekoliko godina. Bilo je kod Aleksinca, sada evo Crna Trava, bilo je Somboru, ima nekoliko slučajeva u nekoliko godina a i to je mnogo za teritoriju Srbije i za ovo područje. Jer je pre toga zabeležen zadnji tornado 77. godine na teritoriji Sjenice, odnosno na teritoriji Pešterske visoravni. To je bila pojava koja je bila veoma retka a evo sada je ćešća nego što je bilo ranije.

JV: Zanimljivo je kako su ljudi koji su preživeli ovaj tornado u Crnoj Travi govorili, to je naišlo za dvadesetak minuta prošlo sve. Nisu imali vremena ni za kakvu pripremu. Kako nastaju ti vetrovi?

Tornada nastaju kada je veoma nestabilna atmosfera. Vertikalna stabilnost atmosfere je negativna, postoji vrlo veliki pad temperature sa visinom i treba da postoji vlažnost vazduha. Fiziku tog procesa bi bilo suviše komplikovano da vam objašnjavam, uslov je vrlo visoka nestabilnost atmosfere i oni nastaju brzo i ne traju dugo. To us takođe cirkulacije ciklonskog tipa ali gde se izjednačavaju centrigugalna sila i sila gradijenta pritiska. Kod klasičnog ciklona, kao kod ovog koji nam je doneo kišu tu postoji izjednačavanje između koriolisove i sile gradijenta pritiska. Uravnotežavaju se određene sile i tornada su mnogo kratkotrajnija od običnih ciklona i mnogo manje prostora zauzimaju. Vrlo su lokalizovani, kratko traju, brzo se stvaraju.

JV: Ali prave veću štetu.

Na lokalu.

JV: Na lokalu. Imali smo i sneg na Kopaonikau, 61cm. Trenutno temperatura je oko nule, čini se pravo zimsko vreme.

To je sve u okvitu ove priče, češća poava ekstremnih situacija zbog globalnog zagrevanja.

JV: Uzrok snega u maju je i to?

Generalno, uzrok je ovaj ciklon koji se pojavio. I koji u svom zadnjem delu, kada je prošao istočnije od nas sa centrom, onda je zadnjim delom sa severa povukao hladnu vazdušnu masu. To je uzrokovalo padavine sa niskom temperaturom je izazvalo sneg na planinama. Ali i pojava tri ciklonske cirkulacije u toku mesec i po dana su posledica ovih klimatskih pojava.

JV: Da li je tako bilo i ranije? Čini se da sneg nije bio karakterističan za maj mesec.

Nije bio karakterističan ali se dešavao. Samo ljudi imaju kratko pamćenje.

JV: Ali bilo je.

Dešavalo se ali retko. Ovo jeste neobična situacija ali ne i nemoguća.

JV: Govorili smo malopre o poplavama. Kakav je trenutno vodostaj Nišave?

Vodostaj Nišave je na sreću, od ove ciklonske cirkulacije, ovaj naš kraj Niš i okolina nije dobio tako velike količine padavina kao od prethodnih talasa. Tako da nije toliko ugrožen ovaj kraj od poplava. Nišava jeste na nekim visokim vrednostima ali ne očekuju se poplave, naročito jer se očekuje stabilizacija vremena.

JV: Ako pogledamo meteorološku sliku unazad, nekih 6 meseci godinu dana, primetićemo da smo imali dosta blagu zimu sa malo snega a onda smo naišli na ovo kišno proleće koje podseća na jesen. Očigledno je sve se menja. Da li ćemo morati da se navikavamo na takve situacije i u budućnosti?

Da.

JV: Biće toplije zime a hladnije proleća.

Jednostavno, češća pojava ekstrema. To treba da očekujemo i u narednom periodu. Intezivni sušni talas, talasi vrućina, hladni talsi, jači vetrovi, jače padavine, pa opet suše.

JV: Koliko će grad biti prisutan u svemu tome? Grad, kao elementarna nepogoda.

Grad je vezan za konvektivnu oblačnost i za pojavu određene vrste oblaka koji se nazivaju kumuloninbusi, to su oni grmljavinski oblaci. Ne daje svaki kumulonimbus grad ali nema grada koji nije nastao u kumulonimbusu. Ti oblaci su normalna pojava u toplijem delu godine i zato postoji u Srbiji protivgradna zaštita. Evekat grada je osim kumulonimbusa vezan i za efekat dejstva protivradne zaštite. Ukoliko protivgradna zaštita dobro deluje onda će se smanjiti šteta od grada.

JV: Govorili smo o vremenskoj prognozi. Šta možemo da očekujemo u narednim danima u Nišu?

Ovaj ciklon slabi. Popunjava se, ti procesi slabe, kompakta oblačnost se polako razbija idemo polako u otopljenje ali sa pojavom sunca, narednih dana, u toku popodneva i večernjih sti postojaće uslovi za kratkotrajne pluskove sa grmljavnom, koji će doneti manju količinu padavina nego što je ovo bilo i te padavine će biti vrlo lokalizovane. Tako da ide toplije vreme.

JV: Kada možemo očekivati prolećno vreme.

Pa recimo već tamo od početka sledeće nedelje, ponedeljak, utorak. Krajem sledeće sedmice već ulazimo i u letnje temperature.

JV: Hvala vam na gostovanju. Gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Aleksandar Stankov.