Zoran Živković

Gost: Zoran Živković, predsednik Nove stranke

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Bivši gradonačelnik, ministar i premijer najavljuje novi početak. Gospodine Živkoviću za koja je ovo sad novi početak?

Vaše pitanje je filozofsko. To možemo da pričamo danima i godinama o tome. Neophodno je da se počne ponovo sa ozdravljenjem Srbije. Očigledno je da imamo teške bolesti u mnogim sferama života, pre svega na političkoj sceni a onda se to preliva na sve ono što je važno za građane Srbije. Imamo ovde potpuno jednu vladu na nervnoj bazi sa jednom vrlo preciznom dijagnozom, koju ja neću da definišem sada da se ne bih mešao u posao nekih specijalista neke medicinske struke. Ali generalno nam ne ide ništa dobro a sa vlasdi dobijamo svaki dan, emituje se optimizam bez osnova, da nam ide toliko dobro da nas je stramota koloiko nam dobro ide, da moramo da rasterujemo investitore zato što je gužva, napali su Srbiju sa svojim dobrim predlozima, da imamo para više nego ikada, da se porez naplaćuje bolje nego ikada. Kada izađete na ulicu, ugasite Tv i i izađete na ulicu onda vidite da od toga nema ništa i da ljudi žive jako teško, da masa ljudi ne radi i oni koji rade se plaše koliko će to da potraje i plaše se kako će sa to malo plate koju primaju da ishrane porodicu. Penzioneri su ponovi najveći problem u Srbiji, oni su kažnjeni sa neustavnim smanjenjem penzija, mladi ljudi i dalje odlaze iz Srbije, ovog puta sa kartom u jednom pravcu. To je sve život u Srbiji danas i neophodan je novi početak da se ljudi koji misle da mogu da učine nešto za svoju državu ali i za sebe i za svoju porodicu, za svoje prijatelje aktiviraju, udruže, uđu u politiku bilo kroz političke stranke, bilo kroz građanski aktivizam i da ono što smo u Nišu uradili 96. godine sada ponovo započenemo, jedan takav način borbe. Naravno, sa mnogo težim problemima smo se danas suočili nego što je bilo tada, tada je izgledalo da su to najteži problemi koje može da ima jendno društvo, sada vidimo da postoje i gori problemi.

JV: Dobro, ali vi ste na tviteru rekli najavljujući izložbu i otvaranje novih prostorija Nove stranke u Nišu i izložbu fotografija sa protesta 1996/1997.

I 2000.

JV: I 2000. Sutra, skoro dve decenije kasnije novi početak. Ono što sam hteo da pitam. Pamtim te proteste 96/97. to je krenulo iz Niša. Međutim i dan danas u Nišu mogu da se nađu grafiti džaba smo šetali. Građani su razočarani bili i dan danas kažu da su možda previše očekivali. Na koga vi danas računate.

Uopšte nije, mislim da je potpuno pogrešna postavka. Ne postoje građani zbog političara i ne očekujem da se građani zbog mene aktiviraju, nego političari postoje zbog građana. I ako većina građana misli da nema razloga za neki novi aktivizam, da nema šanse, da je sve iznevereno, da više nema motiva, onda ništa. Onda ćemo da živimo ovako kako živimo sada. Ni te 96. godine nisam ja izašao na ulicu pa je posle iza mene bilo 30.000 ljudi. Nego je 30.000 ljudi odavno bilo gnevno i samo je trebao neko, neki politički zanatlija da artikuliše taj njihov gnev, da to usmeri prema izborima, da sačuva njihovu izbornu volju od krađe koja je tada bila na izborima i da se promeni vlast u gradu kao uslov za neke druge promene.

JV: Građani uglavnom komentarišu sve ovo nezadovoljni onim što je usledilo nakon tih protesta koji su uspeli. Milošević je 97. priznao izborni poraz, vi ste postali gradonačelnik. 2000. godine je takođe posle jednog žestokog bunta građana došlo do promene vlasti, verujem da su građani sada nezadovoljni onim što se desilo nakon svega toga.

I ja sam nezadovoljan.

JV: Ali vi ste bili deo te vlasti.

Da. Bio sam deo te vlasti ali u onom periodu kada to nezadovoljstvo građana nije bilo toliko intezivno kao što je danas. U Nišu za te 4 godine koliko sa ja bio u vlasti ne sećam se da je bilo nekih nezadovojstva, čak ni minimalnih. A prošli smo svašta za te 4 godine i bombardovanje. Da ne pričam o nekim drugim stvarima. Od 5. oktobra do kraja 2003. godine kada je u Srbiji bila na vlasti jedna vlada koju je vodio Zoran Đinđić a u poslednjih godinu dana ja. Mislim da je to vreme za koje će vam retko ko reći, a da nije iz onih prethodnih poraženih režima, reći da to nije bilo vreme nade, optimizma i nekih realnih pomaka napred.

JV: Ko je kriv što se sve to promenilo?

Krivi su, kao i uvek, mangupi u našim redovima, odnosno oni koji su od početka 2004. godine na vlasti, igrali se demokratije i od demokratije napravili demokraturu. Demokratura je karikatura demokratije. Bez ozbiljnih instirtucija, bez ozbiljnih reformi sa puno političkog manekenstva, sa puno političke samozaljubljenosti, to su sve vlasti koje su se ređale od 2004. do danas. Mi možemo, po kojim god hoćete parametrima, koji su važni za jednu državu, da merimo šta je urađeno za dve godine od 5. oktobra ili tri i šta je urađeno u deset godina posle toga.

JV: Kako je moguće da građani to ne vide?

Ja mislim da vide.

JV: Ali na izborima se drugačije pokazuje.

Izborni rezultati koji su bili 2012. godine i prošle godine su apsolutni dokaz ovoga što ja govorim. Nema to veze. Izbori do 2012. godine nemaju nikakve veze sa onim što je bilo od 2000. do 2003. godine. Posledica te vlasti Zorana Đinđića je to da su demokratske snage pobedile i 2004. na izborima, odnosno krajem 2003. ali su izneverili očekivanja i promenili kurs tog broda koji se zove demokratska Srbija. I oni su doveli na vlast i formalno te nove, pretvorene naprednjake iz radikala i mlade socijaliste. Tadić ih je doveo u parlament, kada su cepali SRS, on im je protivzakonito dozvolio da ostanu u parlamentu. Dao im je sredstva da osnuju stranku, mirio se sa Dačićem pod slikom pokojnog Đinđića i tešili su se međusobno zbog nekakvog bola koji su imali njih dvojica. To su sve stvari koji su ogadili jednom delu građana, velikom delu građana to što se zove demokratsko u Srbiji i zato su rezultati izbora u 2012. i 2014. bili takvi kakvi jesu.

JV: Ako sam dobro razumeo, na otvaranju izložbe, odnosno, na otvaranju novih prostorija Nove stranke u Nišu, Nova stranka je na neki način otpočela izboru kampanju za lokalne izbore?

Najdocnije će biti za godinu dana a nešto se čuje da će možda biti i ranije, možda do kraja ove godine i to je razlog za jednu ozbiljnu političku organizaciju kao što je Nova stranka, da počne ozbiljne pripreme. To nije kampanja koja će biti okrenuta ka javnosti, prvi korak je da se izaberu nabolji kandidati za odbornike i za funkcije u gradu i da se sa tim izađe pred građane kada počnu izbori, naravno program i sve ono što ide uz to.

JV: Ankete koje su do sada rađene, prosto i očekivanja građana su da teško da jedna opoziciona stranka može sama da osvoji vlast. Bez obzira da li je na lokalnom nivou, kada govorimo o Nišu ili u većini opština juga Srbije ili gradova, bilo da govorimo na nacionalnom nivou. Pitanje za vas kao predsednika te stranke. Sa kim vi možete sutra da formirate vlast? Ko je za vas prihvatljiv partner?

Svako oonaj ko može da kaže da je demokratska opozicija a da ne pocrveni zbog toga, zbog sramote što laže. Opozicija nisu samo stranke koje nisu trenutno u vlasti. Pošto jedan dobar deo stranaka koje nisu sada u vlasti cupkaju čekajući ispred kabineta Aleksandra Vučića čekajući da ih neko prepozna.

JV: Da li može da bude i obrnuta situacija?

Kakva?

JV: Pa da neko ko sada kaže da je u opoziciji već učestvuje upravo u vlasti i da prosto čeka da vidi gde će i kako će se stvari odvijati?

Vrlo je jasno danas u Srbiji ko je opozicija, prava demokratska, aktivna a ko nije.

JV: Ko nije aktivan?

Pogledajte prenose Skupštine Srbije pa ćete videti. Mislim da je očigledno. Osim Nove stranke tu je naravno DS, koja je na kraju svojih unutarstranačkih previranja, mislim da će to biti završeno i da će imati jasan stav oko toga koji su jasni ciljevi. Da li se skreće u levo ili se nastavlja pravo, to su sve interna pitanja te stranke ali moraju da se stabilizuju da bismo znali da li možemo da računamo na saradnju. Ja mislim da možemo i praktično to je jedina politička stranka koju ja vidim kao partnera. Koalicije ne mora da bude samo među političkim strankama, to mogu da budu i udruženja građana, mogu da budu sindikati, može da bude i nevladin sektor. 96. godine bila je koalicija “Zajedno” ali tu je bilo masa drugih institucija i pojedinaca koji su pomagali celom tom procesu. I ljudi sa filozofskog fakulteta i neki omladinski forumi, studenti, studentske organizacije. Ta atmosfera svesti da moramo da ujedinimo sve ono što je pravo demokratsko u Srbiji mora da se ponovi još jednom ako hoćemo da izađemo iz ove situacije u kojoj se nalazimo. Konačno, najvažnija stvar je. Zabluda je da građani odlučuju o sudbini političara kada izađu na izbore. Pa sada ovog ću da kaznim a ovom ću da dam šansu. Građani odlučuju o svojoj sudbini a političari su tu da budu zanatlije koji treba da artikulišu te grašanske ciljeve i da se u institucijama sistema izbore za njih. Ako građani misle da niko ne valja sa političke scene, ok neka naprave nove partije. Neka uđu u Novu stranku.

JV: U Novu sa velikim N?

U moju Novu stranku. Ako misle da je loš predsednik stranke neka ga promene. Samo neka učine nešto. To gunđanje iz fotelje, preko ove ili one društvene mreže, koje ja poštujem ali to je nedovoljno. Poštujem ja društvene mreže vrlo su važne za stvaranje jedne atmosfere u društvu ali to je samo jedan deo. Drugi deo je politički aktivizam ili građanski. Ali usmeren ka istom cilju da Srbiji bude bolje, da imamo pravu demokratiju, da imamo prave institucije, da zakon važi za sve i da u Srbiji pošteni ljudi od poštenog rada pošteno žive. To nije demagogija, to je smisao života.

JV: Imamo samo još 3 minuta. Kratko bih vas pitao. Nedavno je u Nišu otvorena izložba Predraga Koraksića Koraksa, koji je na otvaranju te izložbe, sa leve strane su bile crno bele karikature, iz nekog perioda kako je on nazvao davno prošlog vremena iz devedesetih a sa leve strane sui bile u boji, verovatno zbog tehnike štampanja. Ali njegov komentar je bio da je devedesetih situacija bila crno bela pa je bilo jasnije, tačnije lako poviću crtu. Sada ste pomenuli da bi građani trebalio da budu svesniji. Da li mislite da građani mogu tek tako da prepoznaju dobro od lošeg?

Naravno da mogu da prepoznaju i građani imaju odgovornost prema onome šta se dešava u društvu. Ajde da vidimo da neko kaže ja ne znam da prepoznam šta je dobro a šta je loše. Svi misle da mogu da to prepoznaju i u pravu su. Nije politika nikakva nauka pa da tu treba veliko predznanje da bi ljudi mogli da odvoje žito od kukolja. Pogledajte šta je neko radio u politici, šta vam sada priča, da li je realno to što vam priča i glasajte u odnosu na te činjenice. AKo je to komplikovano evo jedno jednostavnije rešenje, koje se primenjuje svuda u svetu. Kada neznate za koga da glasate, po programu, po ideologiji, po nekim zamišljenim ciljevima, glasajte za onoga kome biste poverili svoje dete da ga pričuva dva sata poslepodne, kada vi odete na pijacu. Ko vam deluje kao čovek gde će vaše dete biti sigurno. Gde će biti toplo, sito i biće mu zabavno i naučiće nešto. To da svo su isti, onda nemojte da glasate i trpite ovo što je sada. Ja mislim da u Srbiji postoji veći broj građana koji znaju ko kosi a ko vodu nosi i ko je u kom smeru, samo što su neki opravdano razočarani onim što je ta demokratična, odnosno demokraturska vlast radila u zadnjih 10 godina i zato su šansu dobili ovi pajaci, koji su ispali iz Miloševićevog šinjela.

JV: Moram da vas pitam. Dobili smo prilikom najave ovog intervjua preko tvitera nekoliko pitanja. Vi ste jedan od aktivnijih političara na društvenim mrežama, mnogi kažu da su društvene mreže jedini kanal gde postoji sloboda govora, za razliku od medija.

To je tačno, čak u parlamentu nema te slobode govora.

JV: Ali sada pitanje je, čovek je pohvalio tu vašu aktivnost, međutim, zašto se blokirali veliki broj neistomišljenika? Da li je to tačno?

Nisu to neistomišljenici, to su ljudi koji su svojim postovima, svojim tvitovima vređali na najbizarniji način mene ili neke druge ljude, to apsolutno ne može da se zove sloboda govora. aKo vas neko psuje preko društvene mreže, ako vas naziva ovakvim ili onakvim, ako vređa neke ljude, među kojima su neki već odavno mrtvi, blok. Te SNS botove i neke druge botove najbolji lek za njih je da ih zamrznete. To su generisani profili koji nemaju nikakve veze sa životom. Znaju ljudi koji prate šta radim na društvenim mrežama a i ovako u životu i na ulici i u parlamentu i na tribinama i bilo gde da ja nemam problem da pričam sa bilo kim otvoreno. Ali sa nekim ko vređa, ko preti žao mi je.

JV: Samo još jedno pitanje. Kako iz ove perspektive vi vidite akciju Sablja?

Kao najuspešniju akciju u borbi protiv kriminala na teritoriji Evrope od 1945. do danas. To nije samo moj zaključak, to se tako i izučava na nekoliko fakulteta po Evropi, posebno na fakultetima bezbednosti. Tako da nema nikakve sumnje. Treba je obnoviti, ne na način kao što je tada urađeno, niti je potrebno da se zavede vanredno stanje ali policija i pravosuđe moraju još jednom da prođu odsudnu bitku protiv kriminala u Srbiji koji je od završetka Sablje, odnosno nekoliko godina posle toga narastao ponovo do ogromnih razmera.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost.

Hvala vama.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta moje ime je Predrag Blagojević