Zorica Miladinović

Gost: Zorica Miladinović, novinar i član LAF-a u Nišu

Razgovor vodio: Jelena Canić

JV: Posmatranje načina na koji su niški mediji izveštavali, a za to dobili novac na gradskom konkursu za sufinansiranje projekta pokazuje da su oni mediji koji su dobili najviše para ili izveštavali tako da su promovisali vlast ili nisu ostvarili javni interes, što je bila misija konkursa. Da li su ovi rezultati monitoringa iznenađujući, kako ih možemo tumačiti i šta je ovaj monitoring pokazao pitamo dugogodišnju novinarku i članicu LAF-a u Nišu Zoricu Miladinović. Zorice, pre svega, dobrodošli u studio Južnih vesti.

Dobar dan.

JV: LAF je zajedno sa Birodijem uradio taj monitoring kako bi se zapravo pokazalo na šta se troše pare Nišlija iz gradskog budžeta, kada su mediji u pitanju. Pokazalo se da oni koji su dobili najviše, najveći deo tog kolača, nisu ispunili misiju, a to je izveštavati za građane i zbog građana. Da li vas je to iznenadilo? I kao novinara i kao člana LAF-a.

Ne, rezultati me nisu iznenadili. Mada bih ja lično, upravo smo malopre to pomenuli, mada bih ja nekim medijima, kao što je na primer Presing, dala nešto veću ocenu, ali mi smo ovo prosto radili na socijološki, metodološki i profesionalno relevantan način. Rezultati su bazično korektni, odnosno ispravni i to je konačni zbir. Nema ličnih ocena, ni članova tima za monitoring, ni evaluatora, ovo je prosto rezultat koji je dobijen tako što su određivani uzorci po metodu slučajnih brojeva, tako što su ti uzorci provlačeni, da tako kažem, kroz instrument koji su popunjavali novinari i autori priloga. Onda su provlačeni kroz skalu, koju su popunjavali evaluatori i na kraju je sve to provučeno kroz softver koji je statistički sredio te podatke i na kraju uslovno rečeno izbacio rezultat.

JV: Koji su za vas ključni zaključci ovog, ključni podaci i rezultati do kojih je došao ovaj monitoring?

Meni je najbitnije stvar da je Niš prvi grad u Srbiji koji je uradio ovu vrstu monitoringa, koja je po mom ličnom sudu krajnje neophodna. Jer ne možete da poklonite novac građana medijima, a da oni za taj novac realizuju interese lokalne ili republičke vlasti, svoje vlasničke interese ili interese komercijalnih partnera, a da ne realizuju interese građana čiji je to novac i koji su ima taj novac poklonili za njihov projekat. Dakle, to je najbitniji rezultat svega ovoga. Mi ćemo dalje da prmovišemo ovaj monitoring, odnosno, model ovog monitoringa, koji podrazumeva samo evaluaciju i eksternu evaluaciju. Mislimo da je to odlična kombinacija. Nastavićemo da lobiramo kod novinarskih organizacija, kod drugih relevantnih organizacija da ovaj monitoring bude prihvaćen na nivou Srbije. Mislim da je to osnovni rezultat. Što se tiče konkretnog rezultata za Niš, suštinski me podaci nisu iznenadili. Dakle, to je ono što ste i vi na početku rekli, pa, evo, da se ja složim sa vašom uvodnom reči. Mediji koji su dobili najviše novca su najmanje ostvarili javni interes a to je pre svega TV Belami. Dobar deo medija je podložan biltenizaciji, što znači da izveštava plitko, površno i u korist centara moći, odnosno, vlasti. U medijima niškim nema govora mržnje, nema tabloidizacije.

JV: To je ono što je pozitivno.

To je pozitivan momenat. I nešto što je mene donekle iznenadilo, ovo je jedina stvar koja me je iznenadila. Jeste da je monitoring pokazao, jer smo mi anketirali medije na tu temu, monitoring je dakle pokazao da u niškim medijima nema pritisaka. Da li je to zato što se pritisci ne prepoznaju, da li je to zato što su mediji sviki na pritiske pa su ušlu u tu pogubnu autocenzuru, koja je samoubistvo za profesiju, pa im je to postalo normalno. Ili zaista nema pritisaka u niškim medijima to je sada tema za dalju analizu.

JV: Ako vi pristanete kao medij da izveštavate i da promovišete vlast vi ste, praktično, pristali na taj pritisak.

Ja se potpuno slažem sa vama. Ali je popunjavanje instrumenata, skala i anketa pokazalo da, makar ovi mediji su dorovoljno učestvovali u monitoringu, kažu da u medijima nema pritisaka.

JV: Kažete da je dosta medija ocenjeno kao bilten, neki kao opredeljeni. Koliko mislite su građani toga svesni? Da su mediji dobili njihov novac, novac poreskih obveznika, a da su ti iskoristili u neke pogrešne svrhe. Koliko običan građanin koji gleda televiziju, čita novine, internet portale, sluša radio može da proceni?

Mislim da građani toga nisu svesni, a morali bi. Mislim da je zadatak nas, medijskih randika, medijskih profesionalaca da stalno ponavljamo da je to novac građana i da mora da bude ispunjena potreba građana za informisanjem, a ne interesi lokalne ili neke druge vlasti ili centara moći. Takođe, toga nisu dovoljno svesni ni sami mediji, čini mi se. A nije dovoljno svesna ni lokalna vlast. Sve njih bi morali da edukujemo i da naučimo da mora drugačije da se razmišlja. Ovo je konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja a ne konkurs za praćenje javne vlasti ili promovisanje bilo čijih interesa.

JV: Zaključili ste da taj interes, zapravo, u mnogim medijima nije ostvaren.

Da. Na žalost, da. Čini mi se da Niš po tom pitanju i nije izuzetak. Koliko mi informacije govore, a trudim se da ih imam, slična je situacija i u drugim gradovima i u drugim lokalnim sredinama, pa i na nacionalnom nivou. Uostalom, svakog dana gledamo Pinkove i čitamo Informere i potpuno nam je janso kakva je situacija na medijskoj sceni Srbije.

JV: Da li smatrate da građani, ako tako možemo da ocenimo, više gube tim serviranim, uslovno rečeno, informacijama ili time što su značajne informacije zapravo izostavljene iz medija?

I na jedan, i na drugi način. Prosto je teško izmeriti gde je šteta veća.

JV: Koliko mislite da su oni, da li su oni svesni da su uskraćeni za značajne informacije? Praktično, kada govorimo o tim medijima koje monitoring ocenio kao bilten. Da li oni vide to?

To je odgovor na ono prethodno pitanje, nažalost, ne još uvek dovoljno. Naš je zadatak da stalno govorimo građanima da imaju pravo na potpunu, objektivnu, nepristrasnu, istinitu informaciju o svim relevantnim temama koje su od značaja za njihov život. Oni to ne dobijaju.

JV: Nažalost. Recite mi, pošto smo i monitoring je utvrdio da mediji nisu ostvarili taj javni interes, što je bila misija samog konkursa. Po nekoj logici bi se smatralo, u nekim zemljama bi oni bili eliminisani iz narednog konkursa. Da li je to možda neko rešenje za budućnost?

Ja lično mislim da bi to moralo da bude relevantan kriterijum za ocenjivanje medijskih projekata na sledećem konkursu. Mislim da ove konkurse ozbiljni treba unarediti, da oni imaju gomilu, brdo, nedostataka. Jedan od nedostatak jeste i to što ne postoji monitoring načina izveštavanja medija. Da vidimo da li su oni ostvarili javni interes ili nisu, što je osnovna svrha ovih konkursa. Sledeći nedostatak je to što nije dovoljno jano definisan javni interes, pogotovo na lokalnom nivou. Zatim je nedostatak to što ne postoje kriterijumi za izbore, jasni kriterijumi za izbor stručnih članova komisije, pa su tu kao nezavisni medijski stručnjaci prošli raznorazni likovi koji se tako ne mogu nazvati. Nedostatak je i to što je bilo prilično volonterizma u ocenjivanju medijskih konkursa. Jer nisu postojali jasni, merljivi kriterijumi za bodovanje konkursa. Tako da su lokalni antikorupcijski forumu i BIRODI, niškoj Upravi za kulturu a ovih dana i drugim relevantnim organima i organizacijama, dostavili kriterijume za izbor članova stručne komisije. Kriterijume za bodovanje medijskog projekta. Predlog definicije medijskog radnika i nezavisnog medijskog stručnjaka jer mislimo da sve to mora da se precizira da bi konkursi bili ispravniji.

JV: Činjenica da su od pre nekoliko dan poznata imena članova komisije koji će ove godine, odnosno, na ovom aktuelnom konkursu odlučivati o tome koji medija će dobiti novac za projekte. Videli ste imena, kako ih komentarišete i da li verujete da će ovog puta biti građanskih posmatrača i predstavnika LAF-a u komisiji.

LAF je podneo zahtev za građanskog posmatrača da ne bismo kao prošle godine dobili odgovor da smo malo zakasnili jer smo ga podneli 2 dana od formiranja stručne komisije. Sada smo ga podneli na dan formiranja stručne komisije, pa se tako nadamo da nećemo okasniti. Što se tiče članova stručne komisije, moram da priznam da sam malo iznenađena, za mene je iznenađenje da predsednik NUNS-a, jedne od najvažnijih, najvećih i najuticajnijih novinarskih organizacija nije prošao kao član stručne komisije a da je prošao medijski radnik iz Prokuplja koji se samokandidovao. LAF je stoga zatražio od načelnika Uprave za kulturu, koji je doneo takvu odluku, jer je jedini on formalno, pravno nadležan za donošenje takve odluke, da nam odgovori po kojim kriterijumima je birao članove stručne komisije. I da li je uvažio kriterijume LAF-a, kao samostalnog i nezavisnog tela i BIRODI-ja o izboru članova stručne komisije, koje smo mi dostavili 11. marta. Pa ćemo da vidimo na osnovu čega su zapravo, po kojim kriterijumima ili uz koji nedostatak kroterijuma su ovi ljudi izabrani. Druga stvar koja mi se ne dopada, na samom početku, odnosno, pre samog početka konkursa jeste to što postoji odluka da gornji limit za projekte bude 20 miliona, što je zaista previše. Tim pre što je gornji limin na konkursu Ministarstva kulture samo 7 miliona. Ja zaista ne mislim da Niš ima toliko para za bacanje. I da neki mediji, pogotovo ukoliko postoji koncentracija medijskog vlasništva, pa jedan vlasnik ima više medija, može da dobije 20 miliona po projektu.

JV: Da se vratimo na medije. Kao dugogodišnji novinar sećate se vremena 90-tih i tada se činilo da je postojala podela na opozicione i provladine medije. Čini se da sada nema te podele. Kako to komentarišete? Koja je ta razlika koja postoji između medija sada i 90-tih?

Postoji razlika u smislu da su tada stvari bile i u politici i na medijskoj sceni definisanije. Pa su postojali mi i oni. Taj neki režim Slobodana Miloševića ili vlast Slobodana Miloševića, kako god i opozicija koja je bila alternativa, protivnik te vlasti. Tako su se nekako i mediji profilisali. Sada je situacija drugačija. Sada nemate tu vrstu jasne definicije, a nemate ni ondašnje prilike. Prosto, nemate bombe nad glavom, ni ratove, ni inflacije, ni sankcije i slično. Već ste u nekakvom tranzicionom periodu, pokušavate da uđete u EU, bar nam tako govore. I kontekst je promenjen. Tako da je sve to uticalo i na uređivačku politiku medija, koji nisu u toj meri podeljeni, da pro vladine i opozicione kao 90-tih ali se u njima takođe vidi razlika. U smislu da li su bliži vlasti ili su distanciraniji od nje. Moje lično uverenje je da je svaki medij koji je distanciraniji od vlasti profesionalniji medij od onog koji joj je blizak.

JV: Kao neko ko dugo prati političku scenu i izbore koji traju godinama unazad. Kako komentarišete aktuelnu predizbornu kampanju? Da li i tu vidite neke razlike ili je nešto karakteristično za ovu političku garnituru?

Politički analitičari kažu da ovi izbori uopšte nisu bili neophodni, ja se potpuno slažem sa njima. Jer trenutna vlast Aleksandra Vučića ima stabilnu većinu u Skupštini Srbije a izbori, vanredni, jer ovo su vanredni izbori, se raspisuju kada je ta većina ugrožena. Ovoga puta se to nije desilo, tako da je premijer zapravo hteo da dobije na vremenu, odnosno da dobije dodatni mandat od još 4 godine, kako bi uspeo da završi posloive koje je započeo. Tim pre, što neka istraživanja, bar ona interna, za koja mi novinari povremeno čujemo, govore da rejting te stranke polako ali sigurno pada. Pa pretpostavljam da je hteo da dobije pun mandat kako bi realizovao ono što je zamislio a da ne misli o sopstvenom rejtingu. Obzirom da ovi izbori nisu bili neophodni mislim da ih stranke koriste kako bi počistile sopstveno dvorište. Vii vidite da na izbornim listama nema nekih ljudi koji smetaju trenutno vodećim strukturama u tim strankama. Pa u SNS-u nemate Momira Stojanovića, nemate većnika Aleksića, nemate još neke ljude, ali imate gradonačelnika Perišića. Pa na listi SPS-a nemate Igora Novakovića i još neke ljude, ali imate Mileta Ilića i tu struju. Prosto mislim da su, eto, ono iskoristili ovo da srede sopstvene redove, da uklone, uslovno rečeno, oponente. To je ono što ja upravo vidim. Nema previše strasti, previše emocije.

JV: To sam htela da pitam. Čini se da se nije zahuktala onako kampanja kao što je bila.

Da, ali imamo još mesec dana, pretpostavljam da će to biti u završnici. Već sam videla neke spotove koji bi se mogli nazvati nekorektnim. Pretpostavljam da će toga biti još više. Ali, kažem, obzirom da ovi izbori nisu “stani-pani”, a i u priličnoj meri smo svesni kakav će biti njihov rezultat, jer sva merenja javnog mnjenja pokazuju da će naprednjaci opet dobiti vlast i da tu mena dileme. Mislim da su strasti malo niže nego na prethodnim izborima.

JV: Zorice, hvala na svim odgovorima. Ovo je bila emisija 15 minuta, a moje ime je Jelena Canić.