Aleksandra Pavlović

Gost: Aleksandra Pavlović

Razgovor vodila: Vesna Milić

JV: Zašto su nam potrebni ljudi od nauke i to ovde u Srbiji, koliko sama država ohrabruje mlade ljude da počnu da se bave naukom i koliko radi na njenoj promociji. U emisiji Južnih vesti 15 minuta razgovaramo sa profesorkom PMF-a Aleksandrom Pavlović koja je i jedna od organizatora Noći istraživača. Dobrodošli.

Hvala, bolje vas našla.

JV: Evo i ovog poslednjeg petka u mesecu organizuje se Noć istraživača i u Nišu. to znači da će se okupiti svi naučnici, odnosno fizičari, hemičari, istoričari i ostali. Ovo je 8. manifestacija po redu. Kako ide do sada?

Noć istraživača jeste jedan evropski događaj, naučno popularna manifestacija koja je namenjena svim uzrastima, svim generacijama bez obzira na uzrast i bez obzira na prethodno obrazovanje i prethodni nivo znanja. Ova manifestacija je prvi put bila pokrenuta 2005. godine od strane Evropske komisije sa ciljem promocije i popularizacije nauke, tako da u Evropi ovo jeste 12. po redu a u Srbiji jeste 8. po redu Noć istraživača. Noć istraživača u Srbiji organizuju 2 projekta, jedan se zove Kul i hot i on pokriva gradove u Vojvodini, znači Novi Sad, Šabac, Zrenjanin, Suboticu. a drugi projekat jeste Refokus, koordinator tog projekta je Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković u Beogradu a partneri su PMF u Nišu, zatim Centar za promociju nauke i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Projekat Refokus pokriva Beograd i gradove južno od Beograda.

JV: Šta to znači? Kakvi su to projekti? Znači da svi ti ljudi rade na tome?

Da, jesu 2 projekta zadužena za 11 gradova u Srbiji. Mi smo u sinergiji, tako da organizujemo Noć istraživača sa ciljem popularizacije nauke i imamo isti cilj.

JV: Koliko je nauka popularna kod nas?

Jeste. Kroz unazad desetak godina mi imamo i nacionalne projekte i imamo i međunarodne projekte. Ovaj projekat konketno Noć istraživača finansira se u okviru Horajzena 2020. to je relativno novi projekat.

JV: To je projekat EU?

Da, EU, kao što sam rekla na početku država Srbija je potpisala 2014. pristup tom programu, tako da i država kroz potpisivanje te neke okvirne saradnje sa EU utiče na jedan indirektan način, odnosno pomaže ljude u Srbiji i potstiče da se bave naukom. Pored tih međunarodnih, kažem, budu i nacionalni projekti, jesu to mnogo manja sredstva u odnosu na sredstva koja daje EU. Da kažem nekako se pomeraju sa te mrtve tačke, desetak godina unazad se baš dosta radi na toj popularizaciji nauke.

JV: Kome je namenjena manifestacija Noć istraživača?

Noć istraživača je namenjena prvenstveno školarcima. Kada mi organizujemo te manifestacije, kada nam dođu deca, kada nam dođu roditelji, kada mi vidimo ona njihova ozarena lica sjaj u očima, prosto znamo da radimo dobru stvar. Isto što ja volim da kažem, neće sva ta deca da postanu istraživači ali kroz sve te manifestacije mi njima podstaknemo taj istraživački duh da oni kasnije mogu da istražuju. Da li u okviru nekog istraživanja ili da istražuju zato što su radoznali, svejedno, sve to može da dovede do neke lične satisfakcije i nekog ličnog zadovoljstva, pa možda i do nekog ličnog interesa i cilja.

JV: Šta ih sada očekuje 29. septembra?

29. septembra, to je inače na nivou cele Evrope, poslednjeg petka u mesecu, učestvuje više od 300 gradova u Evropi. Mi smo pripremili jako bogat i raznovrstan program na 5 lokacija u Nišu. Letnja pozornica u Tvrđavi, Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla, arheološka sala Narodnog muzeja, lokalitet Medijana i biće na PMF-u profesor Dragan Gajić i članovi astronomskog društva Alfa. Razgovaraće sa posetiocima, gledaće zvezdano nebo i pričaće o zvezdama, planetama.

JV: To privuče posetioce?

Da, tako je bilo i prošle godine, ove godine će taj jedan mali segment biti u opservatoriji PMF-a. Što se tiče Tvrđave tu smo okupili veoma raznovrsne naučne radnike, kao što ste i vi na početku pomenuli, biće tu istoričar, biće geograf, fizičara, hemičara, srbista, muzičara, zatim kolege sa Elektronskog fakulteta, Građevinskog fakulteta i svi smo mi tu zajedno sa istim ciljem da nauku približimo najmlađima, da oni shvate da bavljenje naukom nije ništa strašno, da naučnici nisu neki čudno ljudi i da ako mogu spoznaju koliko je nauka značajna za razvoj jednog društva. Takođe se uključila i Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla, onis u pripremili jako bogat katalog izdanja, publikaciju o Nikoli Tesli. A takođe ugostiće i profesora Elektronskog fakulteta Vladana Vučkovića, on ima postavku koja se takođe odnosi na život i rad Nikole Tesle. Profesor Vladan Vučković dugo godina radi na projektu o Nikoli Tesli i sarađuje i sa muzejom Nikole Tesle u Beogradu. On je pripremio jako bogat 3D materijal, filmove, prezentacije i posetioci će mogu da prođu kroz Tesline laboratorije. Narodni muzej se takođe uključio, Narodni muzej pruža mogućnost najmlađima da na lokalitetu Medijana slaganjem slagalice nauče neke osnovne činjenice o Medijani. Kroz igru slagalice saznaju osnovne činjenice. U arheološkoj sali imamo jednu postavku gde će kustos Narodnog muzeja da posetioce malo provede kroz to zašto je očuvanje tih predmeta važno za buduće generacije i koja je uloga konzervatora u očuvanju predmeta.

JV: Rekli te da deca uvek lepo reaguju i kažete da nauka jeste neka osnova za razvoj društva. Koliko Srbija, znamo da se tu neki mali procenar izdvaja za razvoj nauke i inovacije?

Jeste, Srbija, ja sam neki podatak pročitala ne znam koliko je tačno da je na poslednjem mestu u Evropi po izdvajanju. Ona je izvan nekih 0.3% iz budžeta. Ako znamo da zemlje kao što Norveška, Švedska, Amerika idu do 3%.

JV: To je 10 puta manje.

Kada bi se možda udvostručilo ili kada bi došli do 1% to bi se itekako videlo. Verovatno je to stvar i Ministarstva i to koliko sredstava ima u budžetu. Ali definitivno Država Srbija treba da izdvaja mnogo više za nauku. Razvoj nauke je u stvari razvoj društva i ako pogledamo sve one pronalaske koji su se desili od pamtiveka možemo da vidimo koliki je taj značaj nauke i koliko je nama sada mnogo bolje da živimo, koliko lagodnije živimo a za to su zaslužna naučna otkrića i pronalasci.

JV: Eto, vi ste naučni radnik, šta vama najviše nedostaje ovde u radu?

Ono što nedostaje to su sredstva za rad. Ajde hemija, ja dolazim sa departmana za hemiju, hemija jeste eksperimentalna nauka. Kada su eksperimentalne nauke u pitanju tu imamo taj problema da nama je potrebno da kada uđemo u laboratoriju da imamo tu neku opremu sa kojom možemo da radimo. Nije nam dovoljan samo kompjuter i nisu nam dovoljne samo knjige, prosto moramo da imamo tu neku opremu od kapitalne vrednosti, ta oprema jako puno košta, mi preko nacionalnih projekata nabavljamo. Jer danas se nauka u Srbiji finansira kroz te projektni ciklus, nažalost, samo kroz projektni ciklus, tu mi uspemo da dobijemo nešto od opreme, kažem to je deo opreme koji nam treba, definitivno nam treba mnogo više te opreme, naročito kada su u pitanju eksperimentalne nauke, čiji se rad realizuje u laboratorijama.

JV: Što se tiče fondova EU da li se oni koriste za finansiranje?

Koriste se i fondovi, oni su otvoreni, može svako da konkuriše, to je samo stvar da se ima jedna dobra ideja i da bude originalna. Nikada neće da se desi da vas EU finansira po istoj stvari ili za istu ideju dva puta.

JV: Znači inovacije se cene.

Da, originalnost ideje, inovativnost ideje, koliko je ta ideja posle primenjiva u praksi, to se praktično gleda i koji su ishodi tog projekta to je jako bitno EU. I u današnje vreme, ne samo u današnje unazad desetak godina poveanost nauke i privrede. Koliko je moguće da se tu ostvari taj most između nauke, privrede i društva. To je jako bitno EU kada se prijavljujemo za projekat koji su to ishodi tog projekta.

JV: Srbija sada ulazi u taj proces pregovora i tu su usklađivanja te istraživačke politike, menjaju se razni zakoni, usklađuju se. Dokle smo stigli na tom putu? Da li je Srbija na pravom putu?

Postoji predlog projekta za finansiranje projekata za period 2014. – 2020. I tu je baš ušlo to usklađivanje nacionalnih trendova sa evropskim i u tom predlogu stoji važnost veze između nauke i privrede. Samo što nažalost mi ovde u Srbiji sve manje imamo privredno okruženje, tkao da naše ministarsvo jeste sagledalo te potrebe i sada ostaje da se vidi koliko ćemo mi moći u praksi da realizujemo.

JV: Koliko nauka može da doprinese razvoju privrede u Srbiji?

Nauka može, mi imamo jako puno dobrih stručnjaka koji borave i ovde, borave i u inostranstvu, mogu te svoje ideje koje steknu van zemlje da i ovde primene. Potrebno je da budemo više otvorenog uma, srca i da ostvarimo koliko je moguće, privreda je sada na takvom nivou na kakvom je i da tu pronađemo te partnere i da dođemo do nekog zajedničkog cilja.

JV: Vi ste naučni radnik, kakava su iskustva vaših kolega iz inostranstva? Kako oni rade? Da li možete da nam date neko poređenje?

Sve je lakše van granica ove zemlje. Lakše u smislu da tamo ljudi imaju bolju materijalnu osnovu i praktično nisu opterećeni toliko nekom egzistencijom svojom ličnom i mogu u potpunosti da se posvete tom radu, da rade na nekom istraživanju. Ovde nailazimo na raznorazne probleme, počev od uđemo u laboratoriju nešto nam nedostaje, da li imamo novca ili nemamo, da li postoji firma koja to može da nam nabavi ovde u srbili ili ne. Hoću da kažem da su naučnici u Evropi i u svetu manje rasterećeniji u pogledu i svoje egzistencije i sve im je nekako pristuačnije i onda je normalno sve lakše.

JV: Možda je i to uzrok nekog odliva mozgova kakko se kaže.

Možda, verovatno jeste jedan od razloga. Sa druge strane kažem ne možemo ni svi da odemo.

JV: Ipak je uprkos tome naši naučnici dobijaju razne nagrade, dobijaju sredstva za svoje projekte.

Mi konkretno na PMF-u imamo 3 naučnice koje su dobile Lorealovu stipendiju za žene u nauci, što je jako veliki uspeh, imamo 2 profesorke sa departmana za hemiju i jedna profesorka sa departmana za matematiku, tako da je to veliki uspeh za naš fakultet i uopšte za Univerzitet u Nišu i za Srbiju. Tako da i u Srbiji ima, mada kažem potrebno je mnogo više ulaganja u nauku da bismo mogli da pratimo te savremene tokove.

JV: Skoro sa čula podatak da je Srbija na 4. mestu po broju naučnica, žena u istraživačkom radu. Da li to ohrabruje?

Da, to je odlično i mi i mimo toga u kakvim uslovima radimo a kakve rezultate postižemo i koliko imamo naučnika i naučnica, to je baš dobar podatak. I Srbija treba da bude ponosna.

JV: Možda i taj podatak da se Univerzitet u Nišu našao na Šangajskoj listi.

Jeste, opet se našao departman za matematiku ali to je u polju matematičkih nauka, on je negde od 300. do 400. mesta što jeste jako bitna stvar, lepa stvar, značajna stvar. Opet za PMf i Univerzitet u Nišu. To je jedno polje, polje matematičkih nauka. I ta Šangajska lista jeste stvar prestiža tako dau svakom slučaju prija.

JV: Na koji način kažete da nedostaju sredstva, uvek nedostaju pare ali kako još može da se popularizuje nauka kod mladih?

Kroz ove festivale nauke, kako domaće tako i međunarodne festivale nauke. Postoje fondovi kojima naučnici mogu da pristupe, da konkurišu. EU izdvaja značajna sredstva u tu svrhu. Što se tiče nacionalnih u Nišu imamo Festival nauke krajem marta se održava u organizaciji gimnazije Svetozar Marković, takođe okuplja veliki broj istraživača, naučnika, tu su osnovne škole, srednje škole, fakultet, instituti. Praktično sve te aktivnosti vode popularizaciji nauke, dovode do toga da nauka, Nauk nije bauk, govore o značaju razvoja nauke za razvoj jednog društva.

JV: Za kraj, u koliko sati počinje Noć istraživača?

Noć istraživača počinje u 5 popodne i traje do 10 uveče.

JV: Hvala vam puno na gostovanju.

Hvala vama na pozivu.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta ja sam Vesna Milić.