Bojana Simović

Gost: Bojana Simović, direktor Niškog kulturnog centra (NKC)

Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Ko bi trebalo da upravlja Letnjom pozornicom? Kakve nas manifestacije očekuju na leto i kako teku pripreme i organizacija Filmskih susreta? Moje ime je Aleksandar Stankov, a o ovim temama razgovaraću sa Bojanom Simović, direktorkom Niškog kulturnog centra. Da krenemo od najsvežijeg, gospođo Simović. Kako je protekao ovaj festival, ova manifestacija “Konstantinus Magnus.” Kakvi su vaši utisci, kako ste zadovoljni organizacijom?

Najpre da se zahvalim na pozivu. Što se tiče… ovo nije bio festival, ovo je bila manifestacija vezana za proslavu godine Milanskog edikta i u okviru republičkih manifestacija ovo je jedna od centralnih proslava koje se održavaju u Nišu, za koje smo se izborili da budu u našem gradu i to baš u vreme gradske slave, slave Svetog cara Konstantina i carice Jelene. I Aleksandar Ilić je blisko vezan za ovaj grad. Unazad tri godine je pisao svoje delo i videli ste sami, bili ste prisutni na pozornici, da je bilo veličanstveno, da je jedan spektakl koji zaista zaslužuje naš grad. Što se tiče organizacije, jeste bilo teško, ali izgurali smo sve i mislim da ćemo i nadalje uspeti vrlo lako, ali to će sad ići ko voda, organizovaćemo fine manifestacije.

JV: U zadnji čas smo ostali bez nastupa Nemanje Radulovića. To je ono što je bacilo neku senku, da kažem, na čitavu organizaciju. Kako se desio takav propust?

Ja zaista ne znam. Ja sam u organizaciju “Konstantinus Magnusa” uključena preko Saveta za Milanski edikt, odnosno odbora za proslavu Milanskog edikta na nivou Grada. Ovo je republički projekat i nešto što sama produkcija i sve ovo što je išlo uz produkciju se dešava iz redova Republike i Ministarstva kulture. Ne bih spekulisala informacijama zašto Nemanja nije nastupio. Čula sam da je bio u publici i jako mi je žao što ga Nišlije nisu videle na pozornici.

JV: Nedavno ste pokrenuli inicijativu da se upravljanje Letnjom pozornicom i Tvrđavom prebaci na jedno preduzeće ili jednu gradsku ustanovu. Otkud takva ideja?

Evo, ovako: S obzirom da sam sada direktor ustanove kulture koja zaista organizuje dosta manifestacija širom grada, a u letnjem periodu je najpovoljniji prostor za to Tvrđava, odnosno sama Letnja pozornica, pre nogo što organizujem svaku manifestaciju, želim da obiđem prostor. Došla sam na ideju zbog situacije koju sam zatekla na samoj pozornici, jer je pozornica nekada bila vlasništvo Niš-filma. Kad se preduzeće Niš-film raspalo, to je prepušteno na upravljanje gradu i Upravi za imovinu, odnosno Opštini Crveni Krst na čijoj se teritoriji nalazi sama pozornica, a tu je i Zavod za zaštitu spomenika koji apsolutno mora da da mišljenje, što se tiče svega, a zove se istorijski spomenik. Kad uđete u samu Tvrđavu, a imamo turiste ovih meseci, vidite da je to jedna jako lepa priča koja može da našem gradu donese puno, puno para i vidite da tu postoji niz propusta, prosto dođete na ideju da je zaista neophodno da postoji titular u Tvrđavi koji će voditi računa o samom spomen parku, jer Tvrđava jeste zaista spomen park. Mi imamo situaciju, recimo, u Smederevu, gde je tvrđava pod zaštitom države, pod zaštitom grada, na upravljanje je preduzeću “Tvrđava” i tu se naplaćuje ulaz, ljudi je obilaze kao spomenik. Nisam za to da Tvrđava dobije naplatu ulaznice. Daleko od toga, to je naš park i rado posećeno mesto od ljudi sa malom decom, ali da prosto neko ima ingerenciju nad celim spomenikom. I samim tim, kad imate u koga da uperite prst, znate kome ćete se obratiti i po pitanju uređenih staza i po pitanju rasvete koja je u ovom trenutku, ma koliko se god ljudi iz “Gorice” trudili, prosto je nemoguće obratiti pažnju na sve to jer je situacija u Gradu zaista teška.

JV: Ali, prosto čini mi se da, prosto, grad tako funkcioniše da nekoliko preduzeća radi nekoliko različitih stvari. Dakle, “ Gorica” je ta koja menja sijalice, ne može to, ako, recimo, to preuzme “Medijana”, ne može to da radi “Medijana”, ili Direkcija za izgradnju grada opet mora da da nekom nalog da to uradi. Milsim, prosto, ne znam kako bi jedno preduzeće moglo da se bavi svim.

Pa, evo ovako. Da biste sada, da ne idemo dalje, dotakli smo se i Pozornice i Tvrđave, da biste sada nešto organizovali na Pozornici, potrebno je obići četiri službe kako biste dobili određeni broj papira i dobili saglasnosti svih preduzeća koja su odgovorna za to i izgubite 20 dana minimum u toj papirologiji i šetanju od Uprave do Uprave. Ja sam i na konferenciji za štampu pričala to da neko ko bi želeo sa strane da organizuje koncert, kad dođe, prosto mislim da mu se više i ne organizuje koncert na samoj Letnjoj pozornici. Zato i svi ovi organizatori pribegavaju platou iznad Tvrđave. U toku ste, znate da se sada sve više koncerata održava na samom platou, a to nije, verujte mi, zbog prostora i zbog mesta….

JV: Ja sam verovao da je zbog prostora.

Pa, znate kako, sama Letnja pozornica sa mestima za sedenje može da primi 2.563 gledaoca, ali kad vi pogledate, tu uvek ima mesta za stajanje sa strane, ima mogućnosti za dodavanje sedišta, to je ono što mi radimo kad su Filmski susreti, jer je to manifestacija koja je zaista posećena i otprilike tu može da stane i do 3.000 ljudi. Što se tiče naših estradnih umetnika i pevača ili bilo kojih drugih ljudi koji  organizuju koncert, otprilike se uvek vrti ta brojka između dve i tri hiljade ljudi, što se tiče posećenosti koncerata. Pa, sad znači imamo upravo tu digresiju da Letnja pozornica ostaje prazna, a to je prostor koji je zaista predviđen, jer tu i štedite, ne treba bina, ne treba posebna rasveta, znači to je nešto što je predviđeno za takvu vrstu manifestacija, a s druge strane se zauzima plato, gde sam skoro čula da su se potomci topličkih ratnika bunili jer se na tom delu desilo neko streljanje za vreme nekih od ratova koji su iza nas i da nije možda adekvatan prostor za održavanje takve vrste manifestacija.

JV: Znači, birokratija i papirologija ometaju i kulturu, jel tako?

Pa, da vam kažem, ne samo kuluru – sve! Ali ja sam trenutno predstavnik kulture, pa ću se zadržati na tome i prosto bih želela da, kad sam već na ovom mestu gde jesam, kulturu malo mrdnemo sa mrtve tačke i da kulturne događaje, da ovu godinu, u stvari, iskoristimo na najbolji mogući način. Najpre to! A onda da imamo, ne samo sale zatvorenog tipa, ja se borim i za salu NKC koja je pri kraju, koja je završena, gde grad gubi 320 mesta, što se tiče sedenja u sali koja je multifunkcionalna. Ali prosto su to neki tehnički problemi o kojima sada ne bih, možda nekom drugom prilikom… Pa, i to je jedna vrsta problema sa kojima se susrećemo.

JV: Dobro. Da li vi vidite Niški kulturni centar kao ustanovu koja bi mogla da upravlja Letnjom pozornicom?

Zašto da ne? Mi smo ustanova koja organizuje najveći broj javnih manifestacija  u toku godine. Kada je zimski period u pitanju, to bude Hala “Čair” ili bude neki zatvoreni prostor, u zavisnosti od toga koji kapacitet nam odgovara, a kad je letnji period, ima li boljeg mesta nego da to bude niška Letnja pozornica?

JV: Malopre ste pomenuli Filmske susrete. Kako teče organizacija za ovu godinu? Hoće li biti sve spremno na vreme?

Hoće. Ja sam već u pregovorima. Juče sam se čula sa predsednikom Udruženja filmskih glumaca, Vladom Živkovićem. Već ću u ponedeljak biti u Beogradu, sastavićemo Savet do sledeće Skupštine i konstitutivnu sednicu mogu da očekujem negde do 20. juna, gde će već biti pripreme u toku, a što se tiče filmova, sigurno će biti 10 u konkurenciji, desetak, nisam sasvim sigurna da će biti jedan manje ili više, ali će biti i filmova van zvanične konkurencije, vezanih za ovu godinu kulturnih dešavanja, ne samo na nivou Grada, već i na nivou Srbije. Zatvaranje i otvaranje će biti nešto drugačije, nego što je bilo do sada, jer je festival ušao u kalendar događaja vezanih za Milanski edikt i dobiće pečat Milanskog edikta.

JV: Upravo sam to hteo da pitam, da li će i to biti posvećeno ediktu, pošto mnoge manifestacije su već u sklopu…

Ovo je festival glumačkih ostvarenja, što se tiče filma u našoj zemlji. Međutim, ne bi trebalo propustiti priliku, kad smo već u godini ovako velikog jubileja, da malo pomenemo i taj istorijat filma, znači, neki dokumentarni film, recimo, vezano 1 600 godina proslave hiršćanstva u Nišu, pa da …  A to su ljudi koji su zaista kompetentni da to otprate,  iskritikuju i da oni zajedno s nama, kad su nam već gosti na festivalu, osete draž tog Milanskog edikta i te proslave naše.

JV: Govorili smo i o Nisomniji, jel tako? To nas čeka posle Filmskih susreta. Za koji mesec je planiran taj festival i gde?

Uvek je Nisomnia prve nedelje u septembru, ali ove godine smo planirali da, pošto sve više čuejm od mladih ljudi sa kojima sam stalno u kontaktu preko Kancelarije za mlade, preko Saveta za mlade, da Nisomnia malo bledi i gubi što se tiče značaja manifestacije, pa smo u nekim pregovorima, oni čak zovu “plagijat Exita”, ja zaista ne bih želela da bude tako, pa kroz razgovor sa Savetom i Kancelarijom za mlade, mislili smo da taj festival malo prepakujemo, da to bude malo drugačije i biće to interesantno i nešto novo, gde će tu biti malo uplita, što se tiče balkan – beat muzike. I zvaće se on i dalje Nisomnia, ali ćemo ove godine malo imati drugačiji koncept.

JV: Pretpostavljam da je rano da govorimo o izvođačima eventualnim, koji bi bili na Nisomniji, ali možemo li da očekujemo neka imena zvučnija, recimo?

Budžeti su vrlo skromni za ovu godinu i ja zaista neću da obećavam imena i imena, što se tiče produkcije, muzike, DJ-eva, jer prosto smo u situaciji da nam svaki dinar znači i da sve moramo da štedimo, a ja sam nekako lokal- patriota, ima dosta kod nas kvalitetnh muzičara koji mogu da nastupe na takvim manifestacijama.

JV: Kad smo već kod dinara, početkom godine je bilo reči o nekim dugovanjima Niškog kulturnog centra, a opet, s druge strane su se delile neke nagrade i stimulacije radnicima. Kako sad stoje stvari, jesu li ti dugovi rešeni?

Ja sam i onda novinaru vaše redakcije objasnila po kom sistemu funkcionišu ustanove, odnsono preduzeća čiji je osnivač Grad, gde se budžetska sredstva i na koji način troše i da mi nipošto ne možemo da potrošimo budžetski opredeljeni novac unapred i da stimulacije i nagrade apsolutno nemaju veze sa tim što je Niški kulturni centar u trenutku bio u dugovanjima. To je malo prezentovano drugačuje, ne vašom krivicom ili krivicom novinara, nego se obično kaže “preduzeće je u dugovima”. Grad je dugovao Niškom kulturnom centru kao i ostalim preduzećima. I sami znate da je i gradonačelnik pričao o tome da prenosimo dosta veliki broj dugovanja za 2013.godinu. Međutim, uspeli smo da prevaziđemo to sve. Niški kulturni centar posluje, i ja se nadam da će tako i ostati, jako dobro.  A što se tiče stimulacija i nagrada, evo ponoviću ponovo, mi imamo iz sopstvenih sredstava, radimo neke naše sopstvene manifestacije, pa shodno tome koliko ljudi rade, da i zarade.

JV: Zaslužuju nagradu?

Tako je.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Molim.