Boško Obradović

Gost: Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri

Razgovor vodio: Milan Zirojević

JV: Jedan od najglasnijih kritičara vlasti ali ćesto i opozicije, političar mlađe generacije, koristi često metode koje su mnogima sporne u politici ali ih mnogi i podržavaju. Boško Obadović predsednik Srpskog pokreta Dveri. Dobar dan gospodine Obradoviću.

Dobar dan.

JV: Krenućemo od jedne lokalne teme. Niš je postao poprište obračuna zapada i istoka oko Srpsko-Ruskog humanitarnog centra. Pa mi kažite kako biste vi rešili pitanje Srpsko-Ruskog humanitarnog centra?

Pre svega da kažem da je Niš jedan od strateški najvažnijih gradova u Srbiji. On je na geopolitičkoj raskrsnici, realno, između istoka i zapada i predstavlja jedno srce Balkana i ima najznačajniju geopolitičku poziciju za državu Srbiju. Zato je jedan takav Srpsko-Ruski humanitarni centar izazvao toliko veliku pažnju. Ali što se tiče stava Dveri on je tu veoma jasan. Ruska država je naš strateški partner br. 1, mi ne možemo opstati u XXI veku bez ozbiljnog saveznika. Ne vidim ozbiljne saveznike na zapadnoj strani sveta i zato se okrećemo istočnoj strani sveta. Smatramo da apsolutno svi oni koji su aktivni u Srsko-Ruskom humanitarnom centru treba da imaju tu diplomatski zaštitu i da budu tretirani upravo kao što su tretrani, recimo, pripadnici NATO pakta kroz onaj sporazum koji je ova ista vlada napravila.

JV: Da li biste dozvolili ruske vojne baze u Srbiji?

Mislim da ne bih imao ništa protiv toga, naprotiv. Ruska vojna baza bi bila jedna velika sigurnost za Srbiju i mislim da bi to bilo jedno od strateških rešenja kojima bismo obezbedili bezbednost za sve naše građane.

JV: Vi podržavate Rusiju, jedan ste od najglasnijih rusofila u domaćoj politici. Ali oni su na prošlim izborima podržali Aleksandra Vučića a ne vas. Kako to vidite?

U više navrata sam govorio i ponoviću, ja sam srbofil. Ono što mene na prvom mestu interesuje jesu srpski nacionalni interesi i ja podjednako gledam na sve strane sveta i tražim gde mogu naći saveznike za ostvarenje srpskih držanoh i nacionalnih interesa. Nije krivica do mene što je zapad protiv Srbije i što su zapadni interesi uvek u suprotnosti sa našim državnim interesima.

JV: Da li vas na neki način boli to što Rusija ipak podržava Vučića a ne Dveri?

Nisam siguran da ruska spoljna politika finkcionipe na taj način. Ono što je karakteristično za rusku spoljnu politiku jeste da razgovara sa onima koji su na vlasti i da poštuje izabranu vlast u svim državama sveta, pa tako i u Srbiji. Oni ne koriste američke metode podrivanja ustavnog i državnog poretka, menjanja vlasti i svega onoga čemu su skloni Amerikanci. Prosto Rusija funkcioniše na jedan drugi način, poštuje izabranu vlast od strane naroda.

JV: U Nišu imamo seriju zapaljenih automobila političara, direktora, policijskih inspektora. Ne znam da l ste upoznati i kako komentarišete sve to i da li se nasilje vratilo u srpsku politiku pod ovim režimom?

Kako da nisam upoznat. Lično smatram da je to jedan od najvećih, novijih političkih skandala koji se desio u Srbiji, da imamo 7 automobila podignutih u vazduh u poslednjih nekoliko meseci. Da su među njima i zamenik načelnika PU, da su među njima zamenici gradonačelnika, policijski inspektori. Da praktično mi još uvek ne znamo ko diže u vazduh automobile u Nišu, to govori o tolikim propustima naših bezbednosnih službi, to govori o katrastofalnom stanju u našoj policiji, koja ne može da uđe u trag tako nečemu. I govori o pravoj pozadini svega toga, a to je obračun unutar iste političke mafije, odnosno unutar SNS-a. Jel vidite šta je sada ključni problem sa kojim se ovaj narod i država suočavaju. Nije više da se SNS obračunava sa svojim političkim protivnicima, da prebijaju novinare, da prebijaju opozicionare na lokalnim izborima, da rade sve druge kriminalne i koruptivne aktivnosti koje su radili do sada, nego su sada krenuli sa obračunom unutar sebe. To što imaju, tog kolača, koji plačkaju jednostavno sada se obračunavaju između sebe ko će ga oplačkati. Mislim da je Niš epicentar tog obračuna unutar redova SNS-a. I nekoliko kanova, koji postoje u svim gradovima i opštinama unutar SNS-a ali očito su najviše eskalirale te podele i obračuni ovde u Nišu. I mi smo došli u situaciju da smo svi žrtve međusobnog kriminlnog rata unutar SNS-a.

JV: Govorili ste o političkoj mafiji u 2018. to vam je jedan od programskih ciljeva, borba rpotiv političke mafije. Gde vidite tu mafiju, odnosno, to je jedna tešk aoptužba za vladajuću stranku da je ona politička mafija. Imate li neke dokaze za to? Često ste optuživali brata predsednika za kriminalne aktivnosti.

Imamo jedan bliži primer. Imamo opštinu Doljevac i predsednika opštine koji je u više navrata bio predmet raznih istraga, hapšenja, a onda je učlanjen u SNS i svi sudovi su zaboravili na njegovu prethodnu biografiju. Kao da SNS služi za pranje biografije različitih kriminalaca i što si veći kriminalac to si više dobrodošao u redove SNS-a. Šta ja smatram pod političkom mafijom. Sve one korumpirane policajce, kormpirane sudije, korumpirane tužioce. Sve one koji drže u fijokama one ostrage protiv onih koji su opljačali ovaj narod u prethodih 30 godina. Jer, ne zaboravite, ni jedan sudski postupak nije završen. Danas se u zatvorima u Srbiji, na višegodišnjoj robiji, po pravosnažnoj presdi ne nalazi ni jedan političar ili tajkun koji jenopljačkao ovu državu prethodnih 30 godina. I to je pojenta priče. Zašto? Zato što ih neko štiti sa političkog nivoa. A to su korumpirani političari koji im daju zaštitu. I bez obzira na smenu vlasti, politička mafija ostaje da vlada i da plačka ovu državu i tako je bilo i u prethodnoj i su sadašnjoj vlasti.

JV: Imaju li išta u fiokama za pokret Dveri?

Mislim da je to njihov najveći problem sa kojim se oni danas suočavaju. Zašto oni ne mogu da reše problem Dveri? Zašto im Dveri toliko smetaju? Zašto neznaju šta da rade sa nama? Zato što nas nemaju u fijokama. Zato što Dveri nisu bile na vlasti, iza sebe nemamo nikave afere, ne mogu nas povezati ni sa kakvim kriminalom i korupcijom. Jer da imaju bilo šta o nama u dosadašnjoj biografiji Dveri i nas koji vodimo Dveri, to bi već bilo na svim naslovnim stranama. Toga jednostavno nema, ne mogu da nas ucene i zbog toga smo mi toliko velika opasnost za ovaj režim. Je dostavno ne plašimo ih se, ne mogu da nas ucene, govorimo otovreno o svom kriminalu i korupciji u vrhu vlasti. I ostao sam vam dužan odgovor i na pitanje o bratu aktuelnog predsednika države. Čitavo okruženje Aleksandra Vučića je u dubokom kriminalu i korupciji. Mislim tu i na njegovog oca i na njegovog brata i pre svega na njegove kumove Nikolu Petrovića i tu kriminalnu družinu, koja zapravo sve vreme koristi privilegije vlasti, koje im je dao Aleksandar Vučić da bi se bogatili. I vi imate niz veoma krupnih afera koje smo mi otkrili kroz Dveriliks, inače naš sajt za istraživanje kriminala i korupcije. Objavili smo i tajne snimke razgovora između različitih članova političke mafije koji svi stoje u nekim fijokama i svi oni nisu doživeli neki ozbiljan sudski postupak. Da vam navedem krunski, završni dokaz za to. Svi oni koji su hapšeni onako spektakularno pred medijima danas su na slobodi. Slobodan je Stanko subotić Cane, slobodan Karić, slobodan Dragoslav Kosmajac, optužen od Aleksandra Vučića da je najveći trgovac drogom, slobodan Dinkić, grobar srpske ekonomije i privrede. Svi oni za koje znamo da su na razne načine oštetili ovu državu i ovaj narod danas su na slobodi zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS-u. Mnogi od njih su njegovi koalicioni partneri i danas su deo SNS-a.

JV: Da li biste ponovili gađanje Martinovića u Skupštini? Da li se kajete zbog tog poteza i neki kažu da je to vaš izraz nemoći u Skupštini?

Ja nisam izabran za narodnog poslanika da bi ćutao. I nisam čovek koji može da trpi poniženje, maltretiranje i gaženje od strane vlasti. Ono što mi doživljavamo u Skupštini Srbije to je jedna vrsta političkog nasilja i bahatosti vlasti prema opoziciji i manjini u Skupštini. Nama se isključuje mikrofon u sred govora, oduzima nam se reč, bivamo isključeni sa sednica, ja sam i dalje isključen iz daljeg zasedanja Skupštine. I na svaki drugi način se onemugava normalan rad opozicije. Više od 170 dopunkih tačaka dnevnog reda, koje je predložila opozicija u poslednjih godinu dana su odbijeni od strane vlasti.

JV: Zašto ste i dalje u takvoj Skupštini? Da li ste razmišjali o bojkotu?

To je jedna ozbiljna tema o kojoj smo itekako razmišljali. Skupština je još uvek poslednje mesto na kome malo možete da čujete ono što radi opozicija i da vidite nekoga iz opozicije. Na velikim beogradskim medijima toga jednostavno nema. Ja sam naveo nedavno vrlo precizan primer, gledao sam, posle mnogo godina, dnevnik 2 RTS-a. Znate kako je izgledalo 30 minuta dnevnika 2. 15 minuta je trajao intervju sa Vučićem, uključenje iz Moskve, tačno polovina dnevnika a u drugoj polovini dnevnika su gostovali ostali funkcioneri SNS-a. Nebojša Stefanović, Mali, Vesić, Vulin i praktično ste imali ceo dnevnik SNS-a. U takvoj jednoj situaciji medijskog mraka sada se zavodi parlamentarni mrak i zaista se sužava prostor parlamentarnog delovanja opozicije. Ja sam spreman da razgovaram sa ostalim kolegama iz opozicije o svim opcijama i parlamentarne i vanparlametarne borbe protiv ove vlasti.

JV: Vaše objašnjenje za slučaj Martinović bilo je da je kopjuterski miš skočio i ugrizao Martinovića za nos. to neodoljivo podseća na onu Šešeljevu koru od banane. Vidite li vi neku slićnost sa Šešeljom i njegovim delovanjem?

Svi koji me poznaju mogu da vam posvdoče da sam jedan nekofliktan čovek. Da za 42 godine života nikada nisam učestvovao u nikakvim incidentima, niti sam imao problem sa zakonom i drugim ljudima. Nisam neko ko je sklon fizičkom nasilju, za 18 godina Dveri nikada na našim skupovima nije zabeležen nikakav incident, niti fizičko nasilje. Prosto mi nismo ti. Prosto više takvih “fašističkih” elemenata imate u delovanju SNS-a. Imate kult ličnosti vođe, imate prebijanje novinara i batinaške odrede na lokalnim izborima. Ja sam prosto reagovao na jednu nepravdu. Ja sam čovek koji ne može da trpi nepravdu i smatram da sam obavezan, kao opozicionar, da dignem glas protiv jedne torture, jendog politikog nasilja vladajuće stranke. Smatram da sam time pokazao da ih se ne plašim, da sam pokazao zube vladajućoj stranci i da sam pokazao da postoje opozicionari koji se bore protiv ove vlasti. Jer ne očekujem da neko podrži Dveri ako ja prvi ne pokažem političku hrabrost. Mislim da smo mi iz Dveri pokazali da se ne plašimo ove vlasti, da smemo da im se suprostavimo i sada sa pravom očekujemo da nas građani podrže da bismo rušli jednu lošu vlast.

JV: Vojislav Šešelj vas je optužio da ste ljotićevac, a vlast da ste fašista. Možemo li jednom da razrešimo to da li je Boško Obradović ljotićevac?

Kada van nešto kaže neko ko učestvuje u rejaliti šouvima i ko razgovara sa drvetom u “Zadruzi”, verujte nemojte ga ozbiljno shvatati. Vojislav Šešelj je, nažalost, završio svoju političku karijeru veoma tužno, u jendom rijaliti šou. To je to što imam da kažem oko njega. Mnogo je ozbiljnija ova stvar što se tiče uvreda kojima su Dveri etiketirane za fašizam. Ja to doživljavam kao najveću moguću uvredu za jendnog Srbina. Ja pripadam jednom antifašističkom narodu, koji je mnogo stradao od fašizma i nacizma. Dveri su u svojoj bogatoj istoriji izdavaštva štampale jedan poseban broj časopisa Dveri srpske posvećen upravo borbi protiv fašizma i nacizma. Mi smo sve suprotno od toga, mi smo jedan slobodarski, antifašistički, politički pokret u Srba. Radi se o jednoj nemoći vlasti koja ne može da vam nađe ništa loše u vašoj biografiji i onda pribegava takvim etiketama. Zapravo stvar stoji poptuno obrnuto. Aleksandar Vučić je lični prijatelj sa dokazanim ratnim zločincima i savremenim fašistima kao što su Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder, Ramuš Haradinaj, Tači ili Džordž Soroš.

JV: Vi ste organizovli skup podrške Ratku Mladiću. Koji je takođe dokazani ratni zločinac.

Ako priznajete presude antisrpskog Haškog tribnala onda možete reći na taj način. Ja apsolutno ne priznajem Haški tribunal, to je jedan nepravedni, nepošteni, antisrpski sud. Ratko Mladić je jedan častan srpski oficir, koji je u jednom teškom vremenu, kada se Srbima spremao novi genocid na teritoriji BIHstao u odbranu svoga naroda, odbranio narod od jednog trostrukog genocida u XX veku i učestovvao zajedno sa dr Radovanom Karadžićem u formiranju Republike Srpske, naše najveće pobede u poslednjih nekoliko decenija.

JV: Da li mislite da su počinjeni neki zločini u tom periodu?

Nema rata bez zločina. Pojednici su zaista odgovorni za takve, loše situacije, na svim stranama tog građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. I taj deo nije sporan. Sporno je nešto drugo. Da se od Srpskog naroda koji je žrtva genocida u XX veku. I i I svetkom ratu i u II svetskom ratu i u ovom građanskom ratu, gde je pokušan novi genocid nad Srbima, pravi narod koji je zločinački, pravi narod koji je genocidan i želi nam se prilepiti jedna takva etiketa.

JV: Da li treba biti osetljiv i na tuđe žrtve, da bi neko poštovao i vaše?

Apsolutno. Što se toga tiče mi imamo apsolutno razumevanje za žrtve koje potiču iz svih drugih naroda, taj rat je bio nepotreban, taj rat je došao sa zapada, zapad je podržao rasparčavanje bivše Jugoslavije. Da smo mi Balkanci bili pametni mi bimo se dogovorili i o mirnom razdruženju i o nekom normalnom životu ali mi na Balkanu neprestano dopuštamo da neko van Balkana rukovodi procesima na Blakanu.

JV: Da se vratimo na domaće teme. Kako ste shvatili Vučićevo obećanje da nikada više neće biti u Skupštini? I da li treba izlaziti na izbore pod ovakvim uslovima, kako kažete, nepravednim? I sa kim ćete izaći na sledeće izbore?

Vi ćete se dobro setiti one izborne noći sa parlamentarnih izbora 2016. kada je Aleksandar Vučić, a ne RIK, proglasio da su 3 izborne liste opozicije ispod cenzusa. Između ostalih je to bila izborna lista na kojoj su se nalazile Dveri, u tom trenutku. On od tada ima želju da on kreira ko će biti parlamentaran a ko neće biti parlamentaran. Sada je dao tu pretnju da Dveri više nikada neće ući u Skuptinu Srbije, iz čega možete videti jednju njegovu bolesnu ideju da je on taj koji određuje kako će izgledati narodna skupština a ne birači svojim glasovima na izborima. Naravno sa su izbori u Srbiji odavno neregularni, da su apsolutno ne fer i nepošteni, da su mediji potpuno zatvoreni, da više nema političkih emisija, da nema sučeljavanja vlasti i opozicije. Aleksandar Vučiž 6 godina nije izašao ni na jedan direktan TV duel ni sa kim od nas iz opozicije. Ali borba se nastavlja. Ja sam bio tvorac te ideje da sednemo na nivou opozicije i da se dogovorimo. Ili ćemo bojkotovati izbore, svi zajedno i time razobličiti da Aleksandar Vučić vlada sa jedva 20% onih koji će izaći na te izbore. Ili žemo se zajedničkim snagama suprostaviti izbornoj krađi i odbraniti naše izborne rezultate i povesti jednu borbu protiv ove vlasti za slobodu medija, bez kojih nema slobodnih izbora.

JV: Da li ćete nastaviti koaliciju sa DSS-om na republičkom nivou i da li na beogradske izbore izlazite sa poretom DJB?

Mi smo u međuvremenu počeli za nas jednu važnu stvar a to je objedinjavanje jednog širokog nacionalnog fronta za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Potpisali smo sporazume sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića, potpisali smo saradnju sa Istočnom alternativom nekada visokog funkcionera SRS-a Dragana Todorovića. Sa nama je državotvorni pokret bivšeg ministra za KIM SLobodana Samarđića. Tu su mnogi bivši i sadašnji narodni poslanici, ministri, predsednici opština koji su za oćuvanje KIM u sastavu Srbije. To je neki patriotski front sa kojim želimo da izlazimo na sve nastupajuće izbore a naravno, otvoreni smo za saradnju i sa drugim kolegama iz opozicije, bilo za beogradske izbore, bilo za eventualne vanredne parlamentarne izbore. Ali moramo se dogovoriti oko toga šta bi bila naša zajednička politika.

JV: Da li je bilo nekih razgovora sa gospodinom Radulovićem?

Mi imamo dosta dobru saradnju sa poslaničkom grupom DJB na čijem je čelu Saša Radulović. Neprestano smo u komunikaciji, često zajendnički nastupamo u Skupštini i tovoreni smo za razgovore o eventualnim izbornim koalicijama. Među nama ima određenih programskih razlika, ima puno i sličnosti, recimo da imamo jedan zajednički stav protiv partokratije, da istražimo sav kriminal i korupciju, da uvedemo red u ovu državu. Ima i za i protiv te koalicije. Nećemo o tome odlučivati ni gospodin Radulović, ni ja, nego predsedništva naše 2 političke organizacije, da im to prepustimo u narednim nedeljama i mesecima.

JV: Kritikovali ste izjavu Ane Brnabić o novinarima koji istražuju imovinu političara. Da li podržavate rad istraživačkih novinara? I da li podržavate ruski zakon da se novinari, koji koriste zapadne fondove, registruju kao strani agenti?

Tu postoje nekoliko važnih stvari. Pre svega i mi se bavimo istraživačkim novinarstvom. Već sam pomenuo naš sajt na koji upućujem vaše gledaoce, dveriliks.rs. Koji jeste usmeren da istražuje kriminal i korupciju u vrhu Vučićeve vlasti. Apsolutno podržavamo rad svih istraživačkih novinara u Srbiji. I podržavamo Agenciju za borb protiv korupcije, koja na žalost ne funkcioniše zato šro je njena direktorka podnela ostavku iz razloga pritisaka, jer je upravo krenula da istražuje poreklo imovine različitih političara na vlasti. Mi se pre svcega zalažemo za zakon o poeklu imovine svih političara i tajkuna od 1990. do danas. Svi koji ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine, njima će imovina biti oduzeta i stavljena na raspolaganje državi. A svi koji su se nezakonito obogatili završiće u zatvoru. Dok se to ne desi, dok ne vidite jednog dana Željka Mitrovića u zatvoru a TV Pink zatvoren i oduzeta mu nacionalna frekvencija, znajte da se u Srbiji nisu desile nikakve političke promene. Što se tiče ruskog zakonodavstva, nije u pitanju samo rusko zakonodavstvo, mi se u tom slučaju pozivamo i na američko zakonodavstvo, koje je tu veoma slično ruskom. U pitanju je mnogo strožija kontrola rada NVO koje se finansiraju iz inostranstva. Od njih se očekuje da kažu javno za koga oni zapravo lobiraju i u tom smislu su oni sveojevrsni agenti stranog interesa i jedan takav zakon bi bio potreban Srbiji. Niko im ne bi zabranio rad, ali bi moralo da se zna odakle se finansiraju i morali bi pred javnošću da se predstave za čije interesei oni zapravo lobiraju u Srbiji.

JV: Da li ti znači da bi agenti stranog interesa bili oni koji rimaju pare iz Rusije?

Tako je. Svako ko se finansira iz inostranstva moraće da pokaže poreklo svog finansiranje. Svaki medij, svaka politička organizacija. Inače vi znate da je po našem zakonu o fiansiranju političkih organizacija zabranjeno finansiranje iz inostranstva.

JV: Da završimo ovaj razgovor sa dijalektom. I sa onim čuvenim gde bežite. Što je naišlo na ismevanje u Skupštini, koliko se sećam. Kakav je vaš stručan stav prema dijalektima, naročito niškom dijalektu?

Tu je nekoliko stvari važno. To je bio jedan trenutak kada je Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem mislila da će poniziti mene lično i Dveri time što će se izrugivati mom načinu govora, koji je jedna čačanska varijanta. Ono što oni ne znaju, prosto nisu iz te struke, jeste da svi ti jezički dubleti si standardizovani delovi književnog jezika i znače mogućnost da se ista reč akcentuje na 2 različita načina a oba izraza su apsolutno standardna u Srpskom književnom jeziku. u tom smislu su oni pokazali jendo jezičko neznanje i što je mnogo opasnije, jer to jendostavno mogu da ne znaju, ako nisu te struke, opasnije je vređanje čitavog dela naroda koji živi u Srbiji i govori na veoma sličan način. To bi isto tako bilo kada biste vređali ovdašnje južnjačke dijalekte ili biste ismevali govor nekoga iz Pirota ili iz Vlasotinca ili iz Leskovca. Poseban je i karakterističan i ja ga zaista cenim a to je bogatstvo Srpskog jezika, taj niški govor. Mislim da us te naše razlike jezičke naše bogatstvo i da bi predstavnici vlasti morali da malo obrate pažnju da ne vređaju građane Srbije zbog njihovog načina govora. U ostalom, da za kraj možda navedem, jedan karakterističan primer čime bi oni trebalo da se bave a ne bave se. Vaša obližnja Opština Doljevac. Dobio sam jendu neverovatnu informaciju da je Opština Doljevac u budžetu izdvojila 420 miliona dinara za izgradnju akva parka a da Doljevac još uvek nema čistu, zdravu, pijaću vodu. Ove godine se iznova izdvaja još 100 miliona dinara za isti taj akva park, koji inače posluje u minusu. I imate situaciju da mi imamo vlast koja pravi akvapakove a nije rešila osnovne egzistencijalne probleme građana, tipa vodosnabdevanja. Time bi oni trebalo da se bave a ne izrugivanjem književni varijantama Srpskog jezika, koji su apsolutno sve standardne i ulaze u oblik našeg standardizovanog književnog govora.

JV: Hvala vam gospodine Obradoviću na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta, moje ime je Milan Zirojević.