Bratislav Džombić

Gost: Bratislav Džombić, rukovodilac sektora za trgovinu električnom energijom Elektrodistribucije Niš

Razgovor vodila: Sanja Janačković

JV: Građani sa juga Srbije su najveći dužnici za struju. Dugovanja Elektroprivredi Srbije iznose oko 100 milijardi dinara. Trećinu toga čine dugovi prema Jugoistoku, dok 10 odsto, odnosno 10 milijardi duguju Nišlije. Sa nama je rukovodilac Sektora za trgovinu električnom energijom Elektrodistribucije Niš, Bratislav Džombić. Gospodine Džombiću, kako rešiti problem ovih dugovanja?

Ja bih rekao na početku da su velika dugovanja uglavnom posledica teške materijalne i ekonomske situacije u kojoj se nalazi jug Srbije generalno, odnosno građani i privreda na jugu Srbije i da su velika dugovanja skoncentrisana kod jednog manjeg broja kupaca, da jedan veći broj kupaca uglavnom plaća dobro i redovno. U prilog tome ide podatak da, recimo, 70 posto Nišlija duguje do 10 000 dinara za električnu energiju, što se može smatrati dugovanjem dva do tri mesečna računa, a da nam je 90 odsto potraživanja skoncentrisano kod 10 odsto kupaca. I to su uglavnom kupci koji su korisnici socijalne pomoći, nezaposlena lica, ili kupci koji možda nemaju prava na socijalnu pomoć, ali svejedno žive sa malim mesečnim prihodima. Njima su se dugovanja s godinama nagomilala.

JV: Da li njima odgovara sporazum o reprogramu duga?

Preneću vam šta oni kažu. Uglavnom su do sada oni kupci koji su želeli da reše svoja dugovanja, a koji nisu sklopili sporazum, imali primedbu na broj rata, odnosno na iznos mesečne rate. Svi smatraju da bi im za ta velika dugovanja preveliko opterećenje bilo za kućni budžet da plaćaju tekuću potrošnju plus tu ratu po sporazumu. Jesu zainteresovani, ali smatraju jednostavno da taj tempo ne mogu da izdrže.

JV: Broj rata je povećan. Dakle, prema prvoj ponudi sporazuma o reprogramu duga, koji je mogao biti potpisan do kraja marta, bilo je ponuđeno da dug mogu platiti na tri do 24 rate. E, sada je to moguće i na 36 do 48 rata, odnosno na tri do četiri godine. Da li to njima u praksi pomaže?

Jeste, to je jedna od novina ovog produženog sporazuma, da je maksimalni broj rata povećan na 48 za veća dugovanja. Da li će pomoći i da li će biti bolji odziv, ja ne bi trenutno o tome pričao, zato što je praksa pokazala da najveći broj kupaca sporazum potpisuje u zadnjim danima…

JV: A ovaj ističe (kada), da kažemo gledaocima? 

25. aprila, produžen je do 25.aprila, tako da ćemo videti posle toga koliko se kupaca javilo. Poziv je otvoren, kupci su informisani o tome, tako da ćemo videti da li će veći broj (prihvatiti)…

JV: A koje uslove kupci moraju da ispune da bi uopšte mogli da potpišu taj sporazum?

Sporazum važi za kupce koji imaju dugovanja dospela za plaćanje na dan 31.12.2012. koje nije plaćeno do kraja februara 2013.godine. Uslov da bi zaključili sporazum je da izmire ono potraživanje za električnu energiju koju su utrošili u 2013.godini. Još jedna novina koju bih napomenuo jeste da u aprilu, za razliku od marta mogu da se reprogramiraju i iznosi koji su u sudskom postupku, odnosno za koje smo utužili kupce električne energije.

JV: Da li to znači da oni koji potpišu sporazum zapravo priznaju zastarele dugove na taj način?

Pa, da. Svako potpisivanje sporazuma to znači – da.

JV: Iz Društva za zaštitu potoršača “Forum” su upravo skretali pažnju na ovu činjenicu. Oni su predlagali kupcima da ne potpisuju sporazum, da ne bi na taj način priznali i zastareli dug.

Ja mislim da to, i pored sveg poštovanja prema zaštiti potrošača, nije valjan argument, zato što potraživanja zastarevaju za sudsku naplatu. U ovom redovnom postupku naplate, ona ne zastarevaju. Znači, mi imamo sva prava da potražujemo ukupno dugovanje.

JV: Da, ali nemate prava da potražujete sudskim putem?

Da, da.

JV: Znači, to je jedina razlika?

Ja bih u ovoj situaciji opet istakao pozitivni aspekt sporazuma, a to je otpis kamate obračunate u 2012.

JV: A to je opet još jedna stvar na koju su oni (“Forum”) ukazali – kažu da je moguć otpis kamate samo iz 2012. godine i kažu da to ne odgovara onima čija su dugovanja gomilaju iz prethodnih godina, jer ta kamata od ranije ne biva otpisana.

Pa, dobro. To jeste činjenica da kod tih velikih dugovanja koja se s godinama povećavaju, kamata igra veliki udeo u ukupnom dugovanju, ali ja bih naglasio ovom prilikom, pošto imamo ne samo tu primedbu, već i druge primedbe kupaca, da je uslove sporazuma i deo kamate koji će se otpisivati propisao Upravni odbor Elektropriverde Srbije svojom odlukom, tako da Elektrodistribucija Niš nije u mogućnosti da menja te uslove, niti da otpisuje nešto više od toga.

JV: Još jedna stvar koju predlažu iz “Foruma” i koju smatraju najpoštenijom, jeste da se izračuna broj kilovat sati svakog dužnika, da se on pomnoži sa sadašnjom cenom kilovat sata i da se ta suma podeli na rate. Da li mislite da bi u praksi to bilo izvodljivo, ili zašto se o tome nije razmišljalo?

Utrošak električne energije se izračunava prema tarifnom sistemu za prodaju električne energije tarifnim kupcima i to je jedini dokument zvanični prema kome može da se radi. Nikakva improvizacija u tom smeru nije moguća. Mi smo u obavezi da primenjujemo tarifni sistem i samo na taj način da obračunavamo.

JV: A koliko Nišlija je ispunilo uslov za potpisivanje ovog sporazuma? Znači, koliko njih je izmirilo dugovanja iz 2013.godine?

Trenutno je taj broj oko 3.700 kupaca koji su zaključili taj sporazum i to su uglavnom domaćinstva.

JV: 3.700 njih je zaključilo sporazum, a koliko njih ima (na to) pravo, prema vašim podacima, ako ih imate?

Džombić: Pa, recimo, procena je da mi imamo nekih 40 000 kupaca koji duguju više od 10 000 dinara. Svi oni bi potencijalno mogli da na neki način iskoriste taj reprogram, tako da, evo, može da se kaže da se blizu 10 odsto njih javilo.

JV: Da li ste vi zadovoljni tim odzivom? Znači, ni 10 odsto njih se nije javilo. Da li ste očekivali takav odziv?

Kažem, konačni odziv ćemo videti na kraju, a u ovom trenutku bi verovatno odziv mogao da bude i bolji.

JV: Onima koji su potpisali sporazum o reprogramu duga, stigli su prvi računi na naplatu i na njima je obračuanta i kamata. O čemu je reč?

Da. Imali smo već prigovore kupaca na tu temu i objasnio bih o čemu se radi. Prvenstveno bih želeo, pošto je nepoverenje prema zateznoj kamati veliko, naročito od 27.jula 2012. kada je Ustavni sud doneo odluku da je obračun zatezne kamate konformnom metodom neustavan, sumnjičavost i nepoverenje građana prema bilo kakvom obračunu zatezne kamate je veoma visoko, ali ja bih uverio građane da na bilo koji način nisu oštećeni. Radi se jednostavno o jednom načinu obračuna, iskazivanja kamate, koji je nastao baš u tom periodu kada je Ustavni sud doneo tu odluku, i to baš iz razloga što je ta odluka doneta 27.jula, tj. pred sam kraj obračunskog perioda. Morali smo da čekamo da prođe izvesno vreme zbog prilagođavanja softvera i na odluku EPS o postupanju po toj odluci Ustavnog suda, tako da u avgustovskom računu nije obračunata kamata za juli mesec, već je obračunata prvi put u septembru za jul mesec. Tu se stvorilo to kašnjenje, da kažem, od dva meseca.

JV:  A oni nisu bili upoznati sa time kada će to biti obračunato?

Jesu, jesu. Obaveštenje je bilo u avgustovskom računu da će kamata za juli biti iskazana u narednom periodu. Mogu kupci da pogledaju te svoje račune. Ova kamata koja se sada javila, a koja je interesantna za kupce koji su sklopili sporazum, jeste kamata za mesec februar. Ona se javila sada u aprilskom računu i javiće se još jedna u mesecu maju za period od 1.marta do trenutka sklapanja sporazuma u martu. Odnosno, kupci koji sporazum sklope i u aprilu, imaće kamatu i u junu.

JV: Osim građana koji duguju za struju, veliki problem je i naplata duga privrednih dužnika. Koliko duguju privrednici?

Pa, jeste veliki problem. Niš koji je nekada bio uspešni privredni centar, danas je nažalost, mesto koje se bori za opstanak, za održanje likvidnosti, za nastavak poslovnih aktivnosti. Veliki broj naših kupaca od kojih potražujemo dugovanja za električnu energiju su u restrukturiranju ili u stečaju. Čak trećina naših potraživanja je kod kupaca koji su u restrukturiranju ili u stečaju. Takođe, veliki problem imamo i sa naplatom kod korisnika republičkog ili lokalnog budžeta. Zbog ekonomske situacije u zemlji, državna kasa je sve praznija i praznija…

JV: Od ukupnog dugovanja, u kom procentu duguju građani, a u kom procentu duguje privreda?

Od ukupnog dugovanja kupaca ED Niš, recimo da je malo više od oko 80 odsto, dugovanje građana, dok je oko 15 odsto dugovanje privrede.

JV: I kako je moguće naplatiti dugovanja ovih koji su, recimo, pod stečajem, ili pod blokadom računa?

Mi smo preduzeli sve zakonske mere ka naplati tih potraživanja i stvarno je neizvesno. Jednostavno, ti stečajni postupci traju. Šta će tu ostati od imovine, šta ćemo mi od toga naplatiti je neizvesno i nije lako proceniti u ovom trenutku.

JV: Prvog aprila stupila je na snagu Uredba o energetski zaštićenom kupcu. Objasnite šta je to “energetski zaštićeni kupac” i kako građani mogu da ostvare taj status? Šta taj status znači za njih?

Energetski zaštićeni kupac je kupac koji ima pravo na mesečno umanjenje utrošene električne energije. Pravo će kupci ostvariti podnošenjem zahteva u jedinicama lokalne samouprave, odnosno u mesnim kancelarijama.

JV: U Centru za socijalni rad?

Ne, u mesnim kancelarijama. To je razlika u odnosu na neku vrstu zaštite i popusta koje su imali do sada. Pomenuo bih da je ukinut popust od 35 odsto po odluci UO EPS za korisnike socijalne pomoći i materijalno obezbeđenje porodice, tako da građani svoja prava, kao što sam rekao, treba da ostvaruju podnošenjem zahteva u jedinicama lokalne samouprave, ne više na šalterima Elektrodistribucije.

JV: A koje uslove oni moraju da ispune?

Uslovi su vezani za broj članova domaćinstva, za ukupne mesečne prihode domaćinstva i za imovinsko stanje. Dakle, odnosi se isključivo na domaćinstva koja imaju jedan objekat za stanovanje. U vezi sa tim prihodima i brojem članova domaćinstva, mogu mesečno da ostvaruju odeđeni broj, da kažem, besplatnih kilovat časova koji se izražavaju kroz iznos u dinarima, za koji se umanjuje mesečni račun. Ono što je interesantno jeste da je ovde stavljen akcenat na racionalnu potrošnju, tako da, ukoliko kupci električne energije koji budu zaštićeni, budu trošili dva i po puta više od te predviđene kvote za umanjenje, neće ostvariti nikakava popust.

JV: Možemo li na jednom primeru reći koja je to kvota, primer, recimo, dvočlane ili tročlane porodice?

Recimo, sa tri do četiri člana, koja ima 18 500 dinara, ako se dobro sećam, mesečni prihod, ima pravo na (popust od) 160 kWh mesečno.

JV: To sam htela da pitam, možete li da objasnite šta troši toliko struje, 160 kWh za mesec dana. Recimo, frižider prosečne potrošnje, koji radi mesec dana, koliko potroši struju?

Recimo da neki prosek potrošnje za neko domaćinstvo koje vodi računa o potrošnji je između 300 i 400 kwh mesečno, tako da bi mogli kupci, uz jednu vrlo racionalnu potrošnju, da ostvare taj popust.

JV: Hvala vam.