Despot Despotović

Gost: Despot Despotović, bivši direktor ustanove „Divljana“

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Nakon, kako kaže, dugotrajnih pritisaka i ne uplaćivanja novca na račun Divljane, direktor ove dečije ustanove podneo je ostavku. O svim problemima u ovoj ustanovi razgovaramo upravo sa gospodinom Despotom Despotovićem. Poštovanje gospodine Despotoviću, dobrodošli u studio Južnih vesti.

Hvala vam na pozivu, bolje vas našao.

JV: Pritisci, kako kažete, traju već duže vreme, gospodin Ljubivoje Slavković već duže vreme insistira na vašoj smeni, pre mesec dana na upravnom odboru vaša smena nije izglasana. Zašto se nakon mesec dana dali ostavku?

Zbog toga što sam doveden u situaciju da ukoliko ja, procenio sam, ne povučem sa ovog mesta i ne dam ostavku doći će do gašenja ustanove. To je neminovni sled događaja. 9.02. izglasano je 12 miliona u rebalansu za pokretanje Divljane, 25.04. Divljana nije dobila ni jedan dinar. Divljana je u međuvremenu ugovorila 1.000 deteta koja su trebala da krenu u ponedeljak. Od ponedeljka, ovog prekjuče, do kraja školske godine u Divljani je trebalo da boravi 1.000 deteta, puta 12.000 koliko bi sa svim subvencijama izašlo po jednom detetu, to je 12 miliona i 12 miliona iz budžeta, Divljana je spašena. Divljana je do današnjeg dana u blokadi. Dogovor je bio takav, odvjaamo pare, deblokiramo, ugovaramo, vodimo i iz tekućeg poslovanja plaćamo…

JV: Sa kim ste imali takav dogovor?

Sa gradom. Ko opredeljuje 12 miliona i zašto opredeljuje?

JV: Zašto vam nisu odobrili ta sredstva? Zašto nisu deblokirali račun?

Zato što sam ja direktor.

JV: Hoćete da kažete da ste vi figura koju pokušavaju da smene?

Ja sam taj čija se smena traži godinu dana.

JV: Da li je tačno da je gospodin Ljubivoje Slavković, dok još niste bili smenjeni, dok ste još bili na funkciji, doveo svog čoveka koji je trebao da vas zameni?

Tačno je. Na jednom sastanku u njegovom kabinetu. Pre toga samo da kažem da smo imali hiljade i hiljade razgovora, programe sanacija. Ljubivoje Slavković je na zakazani sastanak između njega, načelnice Uprave za dečiju zaštitu, njenog pomoćnika i od dva većnika koja prate Branislav Ranđelović i Gašević, koji prate rad, doveo je čoveka i rekao je: “Ovo je novi direktor Divljane”. Upoznao me je sa čovekom koga ja znam iz grada, primićeš ga sutra već za svog pomoćnika, počinje da radi, ti daješ ostavku, on preuzima.

JV: To vam je rekao Ljuba Slavković?

To mi je rekao Ljuba Slavković pred načelnicom Uprave za dečiju zaštitu, pred njenim pomoćnkom, pred većnikom Gaševićem i pred tim čovekom koji je došao da bude postavljen i imenovan za direktora. Onog momenta kada sam ja zatražio pismen nalog da se meni napiše, pošto u statutu Divljane stoji da za svaki prijem radnika moram da dobijem saglasnost Gradonačelnika. To možemo da pogledamo. Tražio sam, molim vas napišite mi da treba da primim tog čoveka, nisu hteli da mi napišu.

JV: Šta je taj čovek radio u međuvremenu? Da li je dolazio u Divljanu, vršio neku funkciju?

Ne. Nije dolazio, čovek je shvatio da jendostavno, možda je i on na neki način zloupotrebljen, jer taj bahat odnos. Vas pozove neko da predate sanacioni plan, koji je urađen, kada šta da se plati, šta je reprogramirano, koje dece, koje škole da se pozovu, koje škole da se zamole. Sastanci predsednika aktiva sa direktorima, gde su direktori izašli u susret Divljajni, dovodi čoveka i kaže: “Ovaj će da bude primljen i od sutra je vaš pomoćnik i zamenik, dok ti ne podneseš ostavku”.

JV: Sada kada smo spomenuli gospodina Slavkovića. Račun Divljane je u blokadi od novembra 2014. na 4,5 miliona. Gospodin Slavković kaže da ste vi za godinu dana napravili dug od 22 miliona dinara. O kom novcu on priča?  Kako uopšte komentarišete njegove tvrdnje da ste nesposobni za obavljanje funkcije?

A ovamo sam dobar domaćin. Ja sam nesposoban za obavljanje te funkcije a ovamo sam dobar domaćin u periodu kada Divljana ne radi ja sam očuvao imovinu. Jedna kašika iz Divljane nije izgubljena. Obaveze Divljane koje su proistekle iz nerada, odnosno ne funkcionisanja ustanove 22 miliona. Gde je kredit.

JV: Govorimo o trenutnim dugovanjima Divljane 22 miliona?

Jeste. Gde je od toga pola plate prema radnicima. I od toga 2.5 miliona kredit AIK banke.

JV: Gde je u svemu tom velikom dugovanju vaša odgovornost?

Što nisam podneo ostavku još 2013. godine.

JV: Da li je moglo da se ne napravi toliki dug?

Jedino da otpustim radnike. Mi smo radili. Ja ću da vas podsetim. Jesen 2013. prazna, jesen 2014. prazna, jeen 2012. 1.600 deteta. 2010. 2011. 2012. Divljana ostvaruje profit, 2013. 2014. Divljana ostvaruje gubitak. Zbog nedovoljnog broja dece. Ni jedna škola nije 2013. otišla na nastavu u prirodi iz Niša u jesenjem periodu, ni jedna škola 2014. nije otišla na nastavu u prirodi.

JV: Da li se sve to izdešavalo nakon što je usvojen ovaj zakon o javnim nabavkama koji predviđa da ekskurzije idu preko tendera?

Tako je.

JV: Kako mislite da možete da naterate školu da ukoliko se raspiše tender za eksurziju pobeđuje najbolja ponuda? Oni koji imaju najbolje uslove smeštaja, ishrane, cena… Zašto Divljana nije dovoljno konkurentna da pobedi na tenderu?

Zbog nemogućnosti plaćanja. Prvo, ne znam koliko ste upućeni u problematiku poslovanja škole, odnosno organizacije škole? Savet roditelja iza koga se zaklanjaju svi direktori predvidi destinaciju Divčibare, nema Divljana. Kako će Divljana da konkuriše? Ona škola koja predvidi Divljanu, pa kaže Divljana, Sokobanja, Kopaonik, gde se mi pojavimo sa cenom od 9.400 sigurno će da pobedi. Ali ako nije previđena u nastavnom planu i programu, u organizaciji nastave u prirodi Divljana, Divljana ne može da učestvuje na tom tenderu.

JV: Kako naterati škole da predvide Divljanu u svojoj ponudi? Šta je to što bi Divljana sada na tržištu mogla da ponudi u odnosu na Kopaonik?

Divljana nudi duplo nižu cenu, gde roditelji treba malo da razmisle i Divljana ne nudi. Kada idete na Kopaonik to je klasični turizam, ide onaj ko ima para da plati. Svi zaboravljaju 30% socijale u Nišu koja može jedino da ode u Divljanu. Divljana je napravljena za nišku decu. Mene čudi da jedna škole neće da stavi Divljanu u ponudu, bar za jedno veče. Ja ću vam reći, 16 zapošljenih, 3.500 deteta čist dobitak bi bio 2 do 3 miliona. Ali ne mogu ja školu da nateram, ne mogu ja nekog direktora da uskratim, pa će on sutra da ode na letovanje preko neke agencije što je ustupio Divčibare, Zlatibor ili Brzeće. Ali ako se zauzme jedan politički stav, nemojmo da se lažemo, u Srbiji je sve politika. Od krpljenja rupa, čišćenja, medija, bogu hvala postoji i ovo, je sve politika. Ako se zazme jedna stav ovde, da prvi i drugi razred nema šta da traži na Kopaoniku, ni jedan direktor neće moći da se igra. Nije bilo zainteresovanosti da se pomogne.

JV: Vi hoćete da kažete da grad treba da interveniše, na neki način i da ne ostavlja školama neki izbor. Divljana, prvi, drugi razred i to je to.

Zkaonom ne može on da obaveže školu. ALi na kraju, krajeva jednim apelom, jednim sastankom, Gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, medijskom kampanjom, medijskom pričom. Sada ću da vas odvedem ispred jedne škole da vidite gde je 60% dece otišlo u Brzeće a 40% dece je u dvorištu, nema ko da im drži nastavu.

JV: Vi ne tražite od grada da on sada ide protiv zakona i da prilagođava uslove tendera Divljani, nego da apeluje na škole. Mislite da bi apeli mogli da urode plodom?

Mislim da da. Ako je u Jagodini uspelo, apel. Ako je Obrenovcu uspeo apel, ako je u mnogim drugim gradovima uspeo apel da deca idu u svoje odmaralište. Jer to je odmaralište Grada Niša, jer je to odmaralište svih građana, jer to je odmaralište dece. Drugo, vi šaljete decu u objekte koji nisu u kategoriji za izvođenje nastave u prirodi.

JV: Sa druge strane znamo da Divljana ima neke druge stvari u ponudi koje ostali objekti nemaju. Animatore, rad sa decom.Sa druge strane za dve godine ste imali najmanje jedno trovanje stafilokokom i moguće još jedno. Vi ste tvrdili da je virus, neki su tvrdili da je bilo trovanje.

Kada pogledamo sve laboratorijske nalaze, kada se neko truje stafilokokom ona se nalazi u hrani. Jel tako?

JV: 12 dece je 2011. ili 2012.

Iz koje škole?

JV: Ne znam iz koje škole…

Sveti Sava.

JV: U pitanju je bio stafilokok?

Koji nije bio patogen.

JV: Otkud taj stafilokok? I godinu dana pre toga su se deca vratila iz Divljane.

Kako su te godine deca iz škole Sveti Sava bila sva bolesna a deca iz škole Branko Miljović sva zdrava.

JV: Hoćete da kažete da su se oni u školi razboleli?

Ne u školi. Nego jednostavno donešena torta koja je podeljena na rođendanu.

JV: Da li su ti slučajevi uticali na neki način na poslovanje Divljane?

Normalno je da je Divljana imala štete od toga. Normalno je da je imala štete. Prva vest, kaže se da ima vaške u Divljani. Bilo je i tih komentara. Da li mi gajimo vaške ili je neko dete donelo sa sobom vaši pa ih raširilo. Najlakše je nekog optužiti za nešto. 2012. se javljaju ti problemi.

2013. i 2014. kažete da niste imali dece.

2013. smao imali 990 deteta, 2014. 1200 deteta. što je nedovoljno za poslovanje. Obaveze, porezi, doprinosi, plate zapošljenima teku, radili ili ne radili i zato su nastale obaveze. Negde oko 10 miliona su obaveze prema radnicima u bruto iznosu. Divljana nije pravila štetu, ona je samo obračunavala ono što joj zakon nalaže.

JV: Samo da vidimo jednu bitnu stvar. 2010. ste došli na čelo Divljane kao kadar G17. U kojoj ste stranci sada?

U ni jednoj.

JV: U nijednoj. Da li možda mislite da obzirom da ste se hvalili saradnjom sa gradom dok je na vlasti bio DS, kazali ste da su oni pomogli da Divljana stane na noge. Da li mislite da vaša smena ima neku političku pozadinu? Da li ima veze što niste ni u jednoj stranci?

Ja ne znam šta je u glavama tih ljudi da misle da je ne znam da radim taj posao. Neka dovedu novog direktora, ja sam im omogućio, nisam hteo da podnesem ostavku pod pritiscima, kada su se ti pritisci smirili, kada sam video da je grad svojim ne činjenjem. Za Divljanu je bio zadužen Ljuba Slavković i tačka. Mogu sutra da me vešaju ja ću to da kažem. Gradonačelnik Zoran Perišić je rekao svom zameniku izvoli, pretpostavljam, izvoli rešite mi problem Divljane. Šta je u glavama tih ljudi ja ne znam. Zašto se traži moja ostavka? Evo im je moja ostavka. Nisu mogli da me smene od tolike moći. Ja nisam član ni jedne stranke, to je tačno. Nikada neću ni biti više. Mislim da iza svega ovoga stoji politika, čime vi ti tumačite da dovode nekog na sastanak sa zamenikom gradonačelnika, direktorom ustanove, načelnikom uprave koja preuzima Divljanu, vi dovodite čoveka i kažete evo on je od sutra novi direktor.

JV: Mislite da sve ovo ima političku pozadinu?

Šta u Srbiji nije politika?

JV: Konkretno, da li ste se nekom zamerili od njih, iz kog razloga su toliko insistirali na vašoj smeni u poslednje vreme?

Možda se bliži period privatizacije Divljane a da se ja ne uklapam u tu šemu.

JV: Šta će biti sa 22 radnika koji su tužili grad što godinu dana nisu primili platu?

Oni su tužili ustanovu, sada se traži od radnika, sem mene koji nisam tužio Divljanu, traži se od njih da povuku tužbe, koje su čak i izvršne.

JV: Ko traži?

Zamenik gradonačelnika. Ako neko sme da kaže javno ono što je meni rekao, neka potvrdi, ako nesme neka mu je na čast. Da povuku tužbe, u tom slučaju, moj zahtev je bio da se isplate makar tri minimalca, što iznosi 1,5 miliona, ukupno. Od tih 11 miliona. Da se deblokira račun ustanove i da se krene da se deca dovode. Nažalost, današnjim danom deblokada računa. Koliko će radnika prihvatiti to da potpiše ja ne znam. Koliko radnika ima poverenje u ovu situaciju, ja ne znam. Samo znam da je ispoštovan sav dogovor. Rebalans budžeta, 15 dana birokratije, deblokiraje računa, škole raspisuju tender, Divljana se javlja, idemo na skraćeni postupak, pošto samo jedini ponuđači, tražimo mišljenje Uprave za javne nabavke, koja traje 20 dana i već dvadestog škola je mogla da bude u Divljani. Divljana je mogla da bude spašena. Očigledno je da sam u julu opet ja trebao da budem jedini krivac, ja to sebi nisam mogao da dozvolim, jer ja u ovom gradu živim 25 godina. Ne mogu sebi da dozvolim da ja budem meta pljuvanja, ponižavanja, raznih izjava. Videli ste kojim sam ja imenima nazivan, dostavio sam sve pismeno, iza čega stojim. Divljana je mogla da bude spašena, može i sada da bude spašena.

JV: Da li očekuje da vaše ostavke Divljana stane na noge?

Očekujem.

JV: Mislite da će deblokirati račun?

Očekujem. Ja sam dao i otkaz u Divljani. Ne samo  ostavku, već i otkaz, idem na Biro rada jer ne želim da više budem svojim prisustvom i mojom senkom remetim rad Divljane. Jer će sutra neko da kaže za te ljude da su za mene, normalno da su sada ljudi u strahu, šta će se desiti sa njima koji su mene podržavali. Otići ću iz Divljane, prvom prilikom kada mi zakon dozvoli idem na Biro rada, radiću nešto, snaćiću se ali ne želim da mojim prisustvom u samoj ustanovi i da me ustanova izdržava ili da me grad izdržava. Ne želim da doprinesem bilo čemu da Divljana stane. Ja želim da Divljana bude puna, želim da naša deca idu gore. Da li vi znate da je iz škole Vuk Karadžić svega 5 deteta platilo. Gde će ta deca da odu? U Brzeće, neće. Na kraju krajeva politika je pobedila. Koloiko sam ja stručan, pogledajte rezultate iz 2010. 2011. i 2012. a pogledajte rezultate za Zaonom o javnim nabavkama2013. i 2014. Pogledajte situaciju u našem Kliničkom centru i u zdravstvu u Srbiji gde ponovo taj čuveni zakon o javnim nabavkama učinio toliko dobra ovom narodu.

JV: Vreme nam je isteklo gospodine Despotoviću, hvala vam na gosotvanju.

Hvala vam na pozivu.

JV: Moje ime je Marija Vučić, gledali ste emisiju 15 minuta.