Dr Miodrag Stojković

Gost: dr Miodrag Stojković, narodni poslanik DS iz Leskovca

Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Jug Srbije odavno nije u republičkom parlamentu predstavljao neko koga, bar građani, ne poznaju samo kao političara. Razgovaramo sa dr Miodragom Stojkovićem, čovekom koga uglavnom ljudi znaju kao genetičara. I možda je to razlog kada smo najavili, odnosno kada su ljudi, građani tražili da vi budete gost“15 minuta,” prvo pitanje je bilo: “Šta će on u politici?”

Dooor, to je jako lepo pitanje. Sigurno veliki broj ljudi misli da, hajde da kažemo, intelektualci ne treba da se bave politikom. Ja imam drugačije mišljenje. Mislim da upravo intelekutalci treba da se bave politikom, a na prvom mestu trebaju da se bave oni ljudi politikom koji su se ostvarili kako na poslovnom planu, tako i na privatnom planu. Dakle, da kroz taj svoj politički angažman doprinesu nečemu što se zove, ono što mene najviše boli u našoj zemlji, a to je poboljšanje obrazovanja, poboljšanje nauke i nekih pratećih stvari koje su u našoj zemlji već dugi, dugi niz godina u velikoj krizi i ta kriza se iz godine u godinu produbljuje. Tako da ja kao neko ko je radio, studirao negde u inostranstvu i tamo živeo 19 godina, mislim da ova zemlja ima kapaciteta i potencijala da bude konkurentna upravo što se tiče nauke i tih novih nekih proizvoda koji treba da nastanu, da dođu iz nauke, ali da našim ljudima, jednostavno nedostaju uslovi da se bave naukom ili da pruže bolje obrazovanje deci da bi bili bolji naučnici nego mi, tako da je to i bila moja motivacija zašto se u stvari bavim politikom.

JV: Vi ste bili na republičkim izborima u maju prošle godine, ako ne grešim, na petom ili šestom…

Na petom mestu.

JV: Na petoj poziciji, što je prilično visoko i lično za mene bilo prijatno iznenađenje da je neko sa juga tako visoko pozicioniran. Otkud to?

Ja mislim zato što je, u stvari, ideja iza svega toga, u stvari, i to što sam, moram da kažem, ja predložio da budem, eto, na toj listi i zato što sam rekao koji su motivi da ja budem na listi  i koji su moji motivi da se bavim politikom.

JV: Koji su to motivi?

Pa, jedini motiv da se ja bavim politikom je zaista da ja nešto probam da nešto ostane iza mene, kao što će ostati ta specijalna bolnica u Leskovcu, kao što se nadam da će ostati taj novi Medicinski fakultet u Kragujevcu, Banka za matične ćelije, Centar za regenerativnu medicinu… Ja svoju misiju, moram da kažem tako, vidim u tome da neko ima nešto što ja, nažalost, nisam imao ili što ova današnja deca nemaju, a to je, u stvari, da se bave svojim poslom i koliko – toliko što više njih ostanu ovde u našoj zemlji, a da ne moraju, da li žele ili ne žele, to je druga stvar, ali opet moram da se vratim na ono “da ne moraju” da odu odavde da bi tražili posao, pogotovu da se bave naukom tamo negde u inostranstvu.

JV: Vaše ime je pominjano pre izbora, čak i nakon izbora tokom nekih pregovora o Vladi, kao ime budućeg ministra nauke.

Da.

JV: To se nije dogodilo.

Ne.

JV: Možete li vi kao narodni poslanik, dakle sa pozicije gde se trenutno nalazite, da utičete da se neke stvari koje ste sada pomenuli, isprave?

Sigurno kao opozicija ne u toj meri kao kad je neko na vlasti, jel tako? Znači, imate sve te mehanizme,počevši od budžeta, počevši od zakonodavstva, znači, vi ste ta neka poluga koja može da menja sistem i da mrda. Kao opozicija, ja moram da kažem, imam tu privilegiju da vršim kontrolu onoga što čini izvršna vlast i to meni daje jedno jako lepo mesto u tom samom parlamentu, jer sam ja i predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i samim tim kroz taj odbor prolazi sve ono što je bitno za našu zemlju, a što se tiče  upravo obrazovanja, tehnološkog razvoja i što se tiče nauke. Tako da ovaj set novih zakona koji dolazi, recimo, obrazovanje, upravo će proći kroz naš odbor, pa će onda ići u Skupštinu. I to je dobro.

JV: Ali u odborima većinu ima vladajuća većina.

Jeste. Tako je, ali u odborima vi imate priliku da vi kao predsednik, ali i kao član odbora, sazovete javnu raspravu, da postavite neka pitanja na koja moraju da se daju odgovori, naročito ako vas interesuje, recimo, postavite pitanje Ministarstvu: Zašto nema para za Petnicu, zašto nema para za SKOPUS, odnosno za KOBSON, zašto nema para za Cern i za ostale neke naučne projekte, koji su krenuli u našoj zemlji, ali koji sada trenutno stoje?

JV: Govorimo o nauci – pratio sam neke vaše aktivnosti na Tviteru i ako ne grešim, vi ste nedavno iznosili neke statističke podatke, koliko neke zemlje zapadne Evrope izdvajaju za nauku, koliko Srbija. Kakvi su zaključci?

Pa, mi smo na dnu. Znači, mi smo na dnu po izdvajanju iz budžeta, to je negde 0,2 – 0.3 %, 0,3 bliže nego 0,2, dok neke ostale zemlje izdvajaju duplo više, govorim o siromašnim zemljama, a da ne pričam o razvijenim zemljama…

JV: Koje su to zemlje?

Pa u okolini. Znači, mi uvek gledamo zemlje u okolini! Jedino Albanija izdvaja manje nego mi. Znači, mi smo tu zaista pri samom dnu. I po broju mladih istraživača mi smo na zadnjem mestu u Evropi. Znači, vidite koliko je to izdvajanje – jako malo, dok razvijene zemlje izdvajaju 10 – 15 puta više nego što mi izdvajamo! Zato što veliki broj ljudi ima tu neku famu o nauci da je to nešto suvoparno, da je to nešto što je komplikovano i ne može da se shvati! Nauka se shvata kao nešto što treba da pravi novi proizvod! Ja tako vidim nauku! Znači, nauka je laboratorija – jeste, ali iz te laboratorije treba da izađe nešto što treba da bude proizvod, jer ako mi ne ulažemo u nauku, ne ulažemo u proizvodnju, odnosno nećemo imati proizvode, nego kupujemo od drugih ili uvozimo sve od drugih.

JV: Pričalo se prethodnih godina i o izgradnji nekih naučno-tehnoloških parkova.

I u Nišu.

JV: Jedan od njih je trebalo, po tim idejama, da bude u Nišu.

Tako je.

JV: Mislite da to ima perspektivu, odnosno, ima li šanse da taj projekat uopšte zaživi i, uopšte, iz vašeg ugla, jel može to imati perspektivu, odnosno, da li će imati opravdanje čitava ta investicija?

Naravno da ima! Znate kako – vanbudžetska sredstva, 400 miliona evra su bila obezbeđena u onoj prošloj Vladi upravo zbog toga! Znači, trebalo je da se prave novi tehnološki parkovi u Novom Sadu, u Kragujevcu, ovde u Nišu, trebala je da se pravi ta banka matičnih ćelija, trebalo je da se prave stanovi za mlade naučnike, odnosno za povratnike, da im se da start- up itd. Tako da to sigurno ima logiku i to se radi samo na tome da se stvore uslovi da ti ljudi imaju bolje uslove i za rad, ali i za život, jer veliki broj naučnika, naših naučnika, koji se bave istraživanjem tamo negde u inostranstvu, kako mi to kažemo, u dijaspori, ne pita vas: “Kolika je plata jednog naučnika u Srbiji?”, već pita: “Gde će dete da mi ide u obdanište, da li ću dobiti stan, da li ja taj stan mogu da otplatim?” itd. Znači, to su osnovne stvari, gde vi trebate da kreirate jednu pogodnu atmosferu upravo za te mlade ljude, bilo da su u inostranstvu, ili bilo da su ovi koji žele da ostanu ovde. I sigurno ta ulaganja u tehnološki park nije ništa drugo, nego vi pravite jedan, kako mi to obično kažemo, inkubator! To nije ništa drugo, nego mesto gde se stvaraju novi, bilo da je to novi Nikola Tesla, Mihajlo Pupin ili, ja ne znam, neke druge oblasti, gde vi tačno vidite ko ima potencijala i tačno u koga trebate da uložite i koga trebate da nagradite i da promovišete dalje da bi mogao da ide dalje. Jer, onako kako je sistem trenutno koncipiran, i obrazovanja i u nauci, svi ti mladi talenti, nažalost, na duge staze nemaju, jer dođu jednog dana do nivoa gde je neko ko je iznad njih po godinama, što nije fer, a ne po broju naučnih publikacija, i stopira ih i onda oni ne mogu da napreduju, kako na univerzitetu, tako i u nauci. 

JV: U Srbiji mi donedavno smo imali samo državne univerzitete. U poslednjih nekih desetak godina pojavili su se već neki privatni univerziteti koji lagano, ako tako možemo da kažemo, jačaju po broju studenata. Međutim i dalje, čini mi se, da među građanima ti privatni fakulteti nemaju dovoljan ugled. Tačnije, da se često priča, kada govorimo o diplomama tih fakulteta, kao o nečemu što ne vredi ni dve pare, kao o nečemu što je najverovatnije kupljeno. Šta vi mislite o tome?

Pa, nažalost, da vam kažem, tu ima dosta istine. Sigurno, ne možemo da stavljamo sve privatne fakultete u jednu vreću, odnosno univerzitete, pa da kažemo da su svi dobri, ili da kažemo da su svi loši. Parametar koliko je dobar jedan univerzitet je parametar koliko se oni zaista bave obrazovanjem i koliko se bave naučnim radom. Jer, jedan profesor, kad bude profesor, ne znači da je on sad postao profesor i to je do kraja života, ne mora ništa da uči, ne mora ništa novo da objavljuje… To je pogrešno! Kad vi pogledate listu publikacija, recimo, državnih univerziteta i listu publikacija privatnih univerziteta, srpski rečeno, padne vam muka kad vidite da je beogradski univerzitet, po broju objavljenih radova, na prvih 500 na onoj šangajskoj listi, da je novosadski univerzitet  na toj listi se tretira između 1.000. i 1.500, a jedan od tih privatnih, najbolje pozicija negde oko 10.000. Znači, to je ta ogromna razlika od 500 do 10.000, znači da se oni uopšte ne bave nečim čime treba da se bave i sigurno onda imamo taj paradoks zašto i oni dobijaju ogromna sredstva, a to se zna da dobijaju ogromna sredstva za neke projekte, a iza tih projekata ne stoji ništa. Znači, ako se ja prijavim za neki projekat treba da dokažem da znam da radim dobro,  a to znam da radim zato što sam publikovao veliki broj naučnih radova. Ali, ako neko nema naučne radove, ne može da dokaže da zna to, a zašto onda dobija pare? I sa druge strane, kvalitet obrazovanja nije na tom nivou, nažalost i u nekim zemljama, privatni fakulteti i univerziteti su zabranjeni. Finska, a mi svi znamo koliko je Finska dobra po obrazovanju, odnosno po onoj lestvici, gde je njihovo obrazovanje. Ja mislim da treba da postoje i privatni i državni, ali da treba da postoje jedinstveni kriterijumi i za jedne i za druge. Ja, recimo, od Megatrenda tražim već tri dana da mi daju listu objavljenih radova, oni i dalje to ne daju, iako je to lista publikacija. Sama lista publikacija, samo ime “publikacija” kaže “ono što je već objavljeno. Tako da tu ima nekih paradoksa! Odmah počinjete da sumnjate da li je zaista iza svega toga jedan kvalitet, ili nešto drugo.

JV: Pitam vas sada kao narodnog poslanika, pre svega, i kao predsednika Odbora za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj – da li ste vi probali, pošto dolazite sa juga Srbije, da li ste probali možda da obavite razgovore sa dekanima fakulteta ili visokoškolskih ustanova, u stvari, prosto da vidite sa kojim se problemima oni suočavaju, da li vi možete nekako da im pomognete, je li bilo sa vaše strane te vrste inicijative?

Naravno, naravno, ne samo sa juga Srbije. Ja moram da kažem, ja sam profesor humane genetike na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, tako da imam direktan uvid gde su problemi našeg obrazovanja, posebno tog visokog obrazovanja, a gde su i problemi srpske nauke, jer to je, moram da kažem, jedan ogroman paradoks, jedna velika glupost šta se nama dešava ovde u našoj zemlji. Dešava se to da mi, recimo, dobijemo opremu koja je vredna 400.000 evra, a onda nemamo para da kupimo potrošni materijal koji treba da vam hrani tu opremu. Znači, dobili ste nešto što je sasvim super, sve je lepo, ali lepo stoji, ne radi, ne ispunjava ono za šta su potrošene te silne pare. I ako naručite neki materijal, neke hemikalije, bilo šta što vam teba za naučni rad, čekate 18 meseci. 18 meseci u nauci, to je izgubljena trka! Tako da ja imam kontakte sa svima i sa rektorima i sa dekanima i oni su redovni gosti i kod nas u parlamentu i mi smo redovni gosti kod njih. I zato i znamo gde su najveće muke, zato znamo koliko su veliki problemi i koliko treba da se radi da se taj sistem dovede u ono stanje kako bi Srbija bila konkurentna i po obrazovanju i po nauci.

JV: Jel možemo da se na trenutak, pred kraj emisije, vratimo na temu Demokratske stranke? Vi ste u Skupštinu Srbije ušli kao poslanik Demokratske stranke. To je stranka koja je u poslednjih nekih šest meseci pretrpela velike gubitke, tačnije izgubila i poslanike i na lokalnom nivou, čak često i čitave odbore.

Jeste.

JV: Da li vi ostajete u Demokratskoj stranci?

Naravno, naravno… Znate, kad vi budete član jedne Demokratske stranke, a ja hoću da kažem da sam ja član Demokratske stranke još od 1990.godine, s tim što je taj veliki period mog boravka u inostranstvu sigurno imao posledice, zbog toga ne mogu da kažem da sam bio aktivni član od 1990. Ali ja sam član Demokratske stranke zbog programa stranke. I ti ljudi koji su otišli iz Demokratske stranke, moram da kažem, meni je jako drago što su otišli, jer oni su bili dok je Demokratska stranka bila na vlasti. Otkako nije na vlasti, Demokratska stranka im više nije interesantna. To je pogrešna motivacija zašto neko treba da bude neki član ili zašto neko može da bude simpatizer Demokratske stranke. S druge strane, imamo jednu ogromnu hajku na Demokratsku stranku putem medija, to se svakog dana vidi. Primer – daću vam, izbori u Zemunu. Na taj dan kad su bili izbori u Zemunu, umesto da bude izborna tišina, pojavili su se neki naslovi kako predsednik Demokratske stranke diže u kešu 4 miliona evra, što je apsolutno netačno, zato što je on, čovek njima pokazao šta je bilo i kako je bilo. Tako da to nije dobro što se dešava. Ja razumem da je neko razočaran radom Demokratske stranke, ali mislim da i Demokratska stranka uči na svojim greškama i meni je jako drago što vidim tu neke nove ljude koji zaista žele ono da stvore tu Demokratsku stranku ono što jeste, to je socijal-demokratska stranka koja se bavi interesima svih onih ljudi koji imaju problema u našoj zemlji, a to je, nažalost, sve više. 1,3 miliona ljudi koji ne ume da čita i piše, svakog dana sve veći broj nezaposlenih ludi, tako da ja mislim da prostora za Demokratsku stranku ima i dalje i mislim da će se Demokratska stranka vratiti i da vreme radi samo za Demokratsku stranku jer, nažalost, nažalost, moram opet da kažem, ja bih voleo da svima nama bude u ovoj zemlji, ali trenutna konstelacija vlade mi ne uliva poverenje da će uskoro biti kod nas bolje.

JV: Hoće li biti uskoro izbora?

Pa, svi kažu da će izbori biti verovatno u oktobru mesecu, verovatno se čeka datum…

JV: Dobijanja pregovora za Evropsku Uniju…

…za Evropsku Uniju, pregovora. I ja mislim, kako pratim politiku i iznutra, ali i kao neko ko redovno čita novine i prati preko TV-a, da ova koalicija i brak te koalicije lagano puca po svim šavovima, tako da na duge staze ne može da se održava ovakvo stanje, jer je stanje u zemlji zaista katastrofalno.

JV: Hvala vam što ste bili gost emisije “15 minuta”.

Hvala i vama na pozivu.