Dr Zoran Radovanović

Gost: dr Zoran Radovanović, narodni poslanik iz Niša (SPS) i direktor KC Niš
Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Niš od uvođenja višepartijskog sistema nije imao veći broj narodnih poslanika u Skupštini Srbije. Trenutno ih ima 12. Jedan od njih, dr Zoran Radovanović, narodni poslanik SPS. Gospodine Radovanoviću, SPS ima tri poslanika (iz Niša, prim.aut) trenutno u parlamentu.Šta su ti poslanici… Šta poslanici mogu da urade za Niš i šta su do sada uradili?

Pre svega, treba da znaju ljudi jedno staro pravilo da kad su poslanici u vlasti, znači, poslanici vlasti, oni, da ne kažem da su dužni, ali trebalo bi da glasaju za sve one zakone koji su već pre toga dogovoreni ili su prošli Vladu, prošli odbore skupštinske itd, dok je posao opozicije da to isto kritikuju. Vrlo često se vrši zamena teza, jer nelogično je da sad, ako se usvaja rebalans budžeta ili se usvaja neki zakon, da poslanici jedne stranke iz neke poslaničke grupe budu totalno protiv, znači, iz vladajućih struktura. Naravno da to ne mora da bude pravilo! Svako pravilo ima svoj izuzetak. Konkretno, oko “Nišvila” kada je počela cela priča, u kontaktima sa gospodinom Blagojevićem i sa ostalima iz tima koji vodi “Nišvil”, ja sam postavlajo pitanja, znači, iz pozicije poslanika vlasti, tražio sam povećanje sredstava. Znači, tako je krenula ta inicijativa, u dva navrata je to išlo. S druge strane, oko nekih bitnih stvari, poslanici pozicije kroz odbore i kroz delove Vlade mogu da utiču na promene zakona što se, naravno, manje vidi i što je, naravno, manje interesantno. Uvek je interesantnije da poslanik opozicije dođe kod vas ili se obrati medijima, sazove konferenciju za štampu i priča o tome kako je… On bi sada uradio to, a ja uvek postavljam pitanje: “A šta je bilo dok je kao poslanik pozicije radio prethodnih desetak godina ili prošlog mandata ili par mandata iza ovog sadašnjeg?”

JV: Šta ste radili vi? Bili ste i ranije narodni poslanik.

Pa, ja sam bio narodni poslanik posle 5.oktobra, u prvoj garnituri…

JV: Bili ste u opoziciji.

Tako je! I svakog dana sam putovao Niš – Beograd, vraćao se kući, svake večeri gostovao na televizijama, svake večeri kritikovao tadašnju vlast, ono čuveno “Doći će 100 milijardi!”, “Ostaće Kosovo naše!”, “Biće Crna Gora sa nama!”… To sam svaki dan kritikovao! To bih i sada radio da sam sada opozicioni poslanik!

JV: Jel ima šanse da ponovo neko bude u opoziciji, mislim na SPS i eventualne izbore?

Ne. Mi izbore očekujemo… Normalno, očekujemo ih, spremni smo za izbore. Kao što ste videli, na svim lokalnim izborima koji su bili proteklih godinu dana, socijalisti uvek imaju dvocifreni rezultat. Naravno, kaolicija, čak i ako neko malo bolje analizira medije, kada pogleda kad neko hoće da nas podeli, on kaže: “SPS ima 10 zarez nešto posto, PUPS ima 2, Jedinstvena Srbija ima 2”, što je opet onih 15 % koliko smo imali, znači, i pre godinu dana kad su bili izbori u Srbiji. Tako smo mi definitivno ovog trenutka druga politička snaga na političkoj sceni Srbije.

JV: Da se vratimo na ovo prvo pitanje, odgovornost, odnosno, ne “odgovornost”, nego, šta su narodni poslanici iz Niša uradili za Niš, konkretno. Jel mislite da je to moglo bolje, odnosno da može bolje i više?

Normalno, može bolje! Sve one inicijative koje vi pokrećete i ljudi iz drugih medija su dobre, ali one zahtevaju izmenu izbornog sistema. Znači, još uvek je proporcionalni izborni sistem gde se poslanici biraju sa liste određene stranke. Ako bi se uveo većinski izborni sitem, gde biste vi i svi građani Niša glasali za svog poslanika, e, to bi bila neka druga priča! Onda taj neko može da se sa drugim poslanicima sa liste, znači, iz tog dela Srbije, konkretno Nišavskog okruga, mogu da prave lobističke grupe, kao što su lobi grupe u Kongresu, Senatu, na drugim mestima i da kroz takav oblik delovanja političkog doprinesu razvoju Niša. Evo, da dam primer. To je bilo oktobra meseca, kad sam bio v. d. direktora Kliničkog centra, ja sam svakog četvrtka, svakog zadnjeg četvrtka sam postavljao pitanja od strane poslanika. Tada sam tražio, da kažem, prvo kritikovao Direkciju za imovinu Republike Srbije što nismo dobili dozvolu za našu gasnu stanicu, znači, za grejanje na gas. Od mog javljanja, te kritike, kritike, znači, ministarke, premijera, prvog potpredsednika, već sutradan su sve dozvole stigle i mi smo za dva dana dobili dozvolu i krenuo je Klinički centar da se greje na gas posle skoro 20 godina.

JV: Pomenuli ste da je trenutno stanje, ako sam dobro razumeo, posledica izbornog sistema, odnosno lošeg izbornog sistema. Naši gosti u emisiji “15 minuta” bili su i narodni poslanici drugih partija, i na vlasti i opozicije, i svi se slažu sa tim, odnosno svi su izneli tu istu tvrdnju. Šta je problem? Zbog čega se izborni sistem ne promeni?

Izborni sistem se menja odlukom vladajuće većine. Znači, uvek će neko…

JV: Vi ste deo te vladajuće većine.

Tako je! Znači, kažem, meni… Evo, konkretno meni, znači, ili mojim kolegama poslanicima, ili ljudima koji su zajedno sa mnom u SPS u Nišu, znači, totalno ne smeta da se izborni sistem promeni! Znači, ja se i zalažem za to! Jer, kad pogledate listu poslanika, ne govorim o Nišu, uopšte iz Srbije, vi ćete videti puno ljudi koje nikada u životu niste videli! Ne vi kao vi, ne Peđa kao Peđa, ne Zoran kao Zoran, nego nikad ih niko nije video nigde! Oni su postali poslanici, sede u klupi i vežbaju za neke nove izbore! Znači, mislim da bi trebalo da se promeni zakon! Svi ćemo raditi na tome, znači, ali, kažem, to je ipak odluka vrhova stranaka koje su na vlasti.

JV: Verujem da je posledica izbornog sitema možda i nedostatak odgovornosti narodnih poslanika. Šta vi mislite?

Ne…

JV: Da li su poslanici dovoljno odgovorni prema građanima?

Pa, dobro… Teško pitanje! To bi više bila stvar lične odgovornosti. Znači, da ne govorim sada u ime svih! Generalno, svako od nas treba da da svoj doprinos. Znači, kad kažem “da da doprinos” da ne bude floskula! Znači, da u parlamentu nije samo sednica parlamenta rad  jednog poslanika. Znači, kroz, na primer Odbor za zdravlje, gde sam sa kolegom Milisavljevićem koji je iz Demokratske stranke, ja mislim, postoje stengorami svake sednice i mogu se na ovom sajtu “Otvoreni parlament”, ja mislim da sam ja više kritikovao ministarku, nego što je kritikovao gospodin MIlisavljević. Sve u cilju da sam tražio, znači, da se prekine, a i imali ste polemiku na televiziji prilike da vidite, gde je ona priča da sve ide Beogradu, da se prvi klinički centar gradi u Beogradu, što neće biti tačno, biće prvi kod nas! Da stigne oprema za Niš, gde je Niš centar regiona od dva i po miliona stanovnika. Jer, i to ponavljam, na primer kod vas, znači 200.put, ja mislim, za 100 dana! Znači, kad pacijent dobije na Gazeli, na mostu Gazela, dobije infarkt ili šlog, on u krugu od 10 km ili vožnje 15 minuta sa Gazele, znači, ima Urgentni centar, Klinički centar, Hitnu pomoć, VMA, Dedinje,  Bežanijsku kosu, Zvezadru, to su ovi KBC-ovi. A kod nas, sad zamislite iz Medveđe ili iz Preševa ili Bujanovca, pacijent koji krene sa izlivom, znači, šlog … Postoje neka pravila, tzv. zlatni sat. U sat vremena mora da mu se postavi dijagnoza, da primi terapiju fibrinolitičku, znači, da bi ostao bez ikakvih posledica! Taj pacijent naš, iz ovog dela Srbije, umreće do Aleksinca! Znači, ta priča mora kroz odbore, kroz parlament, o regionalizaciji, odnosno o pravljenju centra, da Niš bude bude ono što jeste! Jer, ako su Rusi pravili neku bazu ovde, ako su Amerikanci pravili neku bazu ovde, ako smo mi 100 km od Kosova, izvinjavam se, od Prištine, 100 km od Sofije, 200 km od Skoplja, mi smo ogroman, veliki regionalni centar i to mora tako da se država odnosi prema nama.

JV: Vi ste istovremeno narodni poslanik i direktor Kliničkog centra. I jedna i druga funkcija su vrlo odgovorne. Kako stižete sve to da uradite i obavljate i da li stižete?

Mislim da za sad stižem, ali ću definitivno morati da se jedne od te dve stvari, pre svega funkcije poslanika, oslobodim, jer količina obaveza koja se nameće… Evo, danas će u Skupštini biti set zakona, raspravljaće se o zakonima, odnosno o rebalansu budžeta, ali obaveze u Kliničkom su mi važnije i bitnije. S druge strane, nije isto kad direktor Kliničkog centra.. Kažem, “nije isto”… Nije isto kad je poslanik i kad nije poslanik. Ja kao poslanik imam mnoga vrata otvorena. Znači, ja sam kao poslanik uspeo da… Ja sam i predsednik Američke grupe prijateljstva, znači, kongresa, senata i našeg parlamenta sa Amerikom, član većeg broja parlamentarnih grupa… Znači, ja sam na svakoj sednici tih parlamentarnih grupa, na primer, sa Amerikom ili sa Engleskom, sa Švedskom, tražio od ambasadora, znači, prvo sam pravio, funkcija poslanika mi je omogućila, direktni kontakt, a onda sam uredno, kao što i dolikuje Nišliji, tražio da nam pomognu kroz razne donacije, kroz raznu pomoć, kroz uključivanje Niša u pretpristupne fondove itd, što nikako ne bih mogao da uradim da sam samo direktor.

JV: Je li ima loših strana?

Ima! To vidimo porodica i ja. Zdravstvenih!

JV: Što se tiče Kliničkog centra, govori se o nekim vrlo smelim, ako mogu tako da kažem, hirurškim, možda sam pogrešio sad, zahvatima, o transplantacijama. Kako stoje stvari tu?

Prekjuče je urađena četvrta kadaverična transplantacija, znači, i to kod pacijenta kod koga je konstatovana moždana smrt. Znači, dobili smo saglasnost rodbine. O tome se pisalo u javnim medijima, to je… Ovoga puta, mi ćemo presaditi dva bubrega, transplantirati dva bubrega našim pacijentima iz ovog regiona. Jetra je opet avionom transportovana na VMA. Od nove godine je Klinički centar Srbije uradio, izvinjavam se, Niš je uradio ukupno 13, odnosno 14. sad radi transplantaciju. To je za šest meseci. Ako vam kažem parametar da je prošle godine u celoj Srbiji urađeno 47 transplantacija, znači, mi smo daleko odmakli. Ja sam rekao i ministarki da ćemo mi sigurno do kraja godine uraditi koliko i cela Srbija, znači, Beograd, Kragujevac, izvinjavam se, Beograd, Kragujevac, Novi Sad, odnosno VMA, da ćemo uraditi najviše. A zašto to pričam? Opet potenciram to da mi budemo centar. Jer mi, posle bubrega, sledeća stvar koju će tim naš transplantacioni da radi jeste transplantacija jetre. Znači, pokušavamo da kroz, sad već rutinirane operacije, koje se izvode, imamo dva tima koji paralelno rade…. Kod nas su prošle nedelje presađivana dva bubrega u dve sale istovremeno! Znači, dva kompletna tima, ti timovi su sad ukupno sa pedesetak ljudi, znači, završili posao u potpunosti. Pacijenti su, znači, bubrezi funkcionišu, prihvaćeni su kako treba, tako da je to pre svega uspeh tima koji sam napravio od kad sam došao i mislim da će tako da se nastavi taj trend. I u pregovorima smo opet, sad opet kroz funkciju poslanika i uz saglasnost ministarke, da, kao što je Urgentni centar u Beogradu, odnosno Klinički centar Srbije potpisao saglasnost da radi transplantacije sa Hrvatskom direktno, znači, mal te ne da budu deo Eurotransplant sistema, da to, sledeći koji bude, bude Niš. Jer, Niš je po rezultatima zaslužio da bude, jer svi centri su do sada uradili, ja mislim, ukupno pet transplantacija od nove godine, a mi, eto, govorimo već o 14. ili 15.

JV: Je li sve to bilo uspešno?

Kako da ne!

JV: Govorimo o Kliničkom centru. I zadnjih 20, ako ne i više, godina se priča pred svake izbore da će Niš dobiti urgentni centar. Ima li nešto od toga? Imamo još vrlo malo vremena do kraja, pa i to da pomenemo.

Pre nove godine, mi smo formirali urgentni centar kod nas, kao jedinicu. Zašto vam ovo govorim? Zato što svuda u svetu postoje pravila – znači, pravilo je da bolnica, ako ima dve i po do 3.000 radnika, urgentni centar ima 25 ležajeva, ne više! To je svuda, u Americi, u Evropi, mislim, bilo koji oblik medicine. Ono što ćemo da gradimo sad, a mi smo prvi i dobili saglasnost Evropke banke, sledeće nedelje će biti konfferencija za štampu zvanična, potpisivanje ugovora itd…

JV: Govorimo o monobloku?

O monobloku, tako da je on van toga. Znači, mi ćemo tu dobiti nekih 45.000 kvadrata, 19 operacionih sala… Znači, dobar deo Kliničkog centra se seli…

JV: Do kada ćemo to dobiti?

Dve godine i 8 meseci je rok za izgradnju, jer po strogim kriterijuma Evropske banke izgradnja… Znači, otplata kredita počeće onoga trenutka kada se završe radovi, tako da investitor u ovom slučaju, odnosno konzorcijum koji to radi, mora da završi, pre svega, jer ima ogromne penale koje plaća, koji se mere u stotinama hiljada evra, ukoliko probije rok od dve godine i osam meseci po tipu “ključ u ruke”.

JV: Da li je Niš spreman za takav urgentni centar?

Niš jeste spreman…

JV: Stručno, sa stručne strane?

Kako ne! Niš jeste spreman. Kažem, ja uvek smatram da naši lekari su odlični. Ono što bih i ovom prilikom zamolio vas, što kažu, javno, da građani koji su već počeli, znači, bez ikakvog ustručavanja, kad god primete… Jedno je stručnost, jedno je znanje, a drugo korupcija! Znači, kad – god i gde – god, na bilo kom mestu u Kliničkom centru neko potraži novac, da slobodno dođu, da se jave lično meni. Što bi rekli ljudi, biće diskrecija zagarantovana! Moram da procesuiram tu priču, jer 95 % ljudi i više su pošteni i časno rade! Postoji jedan deo… Ali ja ne mogu da se borim protiv korupcije ako neko neće da prijavi da li je neko od lekara ili sestara ili osoblja tražio novac od njega!

JV: Samo kratko, za kraj, poslednje pitanje: Gde ljudi mogu da vas nađu?

U Kliničkom centru, u upravi, na auto-putu Beograd – Niš i u Skupštini. To su tri lokacije na kojima sam stalno.

JV: Hvala vam lepo. Naš gost bio je dr Zoran Radovanović, narodni poslanik SPS i direktor Kliničkog centra. Moje ime je Predrag Blagojević.