Dragan Bugarinović

Gost: Dragan Bugarinović, direktor  Aerodroma “Konstantin Veliki”

Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Zbog čega se otkazuju letovi na liniji Niš-Trst? Možemo li avionom iz Niša u Evropu i zašto ne radi restoran na niškom Aerodromu, reći će nam direktor  Aerodroma “Konstantin Veliki” Dragan Bugarinović. Gospodine Bugarinoviću letovi prema Trstu su još uvek otkazani, jel tako?

Da, došlo je do prekida nakon prazničnih letova, odnosno od početka 26. aprila, nakon tri nedelje, došlo do otkazivanja letova u nekoliko nedelja i to je tačno. Mi smo imali sastanak projekta “Air net” koji se pogodio baš upravo u tom periodu. Sastanak je, inače, organizovan, drugim povodom, ali, naravno, mi smo iskoristili priliku da pokrenemo ta pitanja.

JV: Kakvi su odgovori?

Dakle, odgovori su takvi da nisu direktni i to je upravo ono na čemu mi insistiramo jer, ako je linija pokrenuta upravo zato da bi pokrenula regionalno povezivanje, ona nije na početku, i nije ni bilo očekivano da bude, samoodrživa. Ono što smo saznali na tom sastanku jeste da model sufinansiranja tih linija, da podsetim, ne radi se samo o liniji Niš – Trst, tu su, dakle, aktivne i linije Trst – Mostar i Bari – Mostar, dolazi i do otkazivanja linija i Bari – Mostar, tako da nije to samo naše nezadovoljstvo, nego i samog Aerodroma Trst i upravo su isti takvi stavovi izneti i od strane direktor Aerodroma Trst. Dakle, osnovni razlog je to što lider projekta Aeroporti Di Pulja (Di Puglia), dakle, glavni aerodrom Bari u regiji Di Pulja, je sproveo postupak nabavke i sproveo ugovor prema, dakle, nekim utvrđenim principima o kojima mi nismo mogli da znamo i nismo mogli da utičemo na njih, a osnovni razlog je u tome što je model tog subvencioniranja po prevezenom putniku, tako da se avio-kompanija našla u toj situaciji da beleži značajne gubitke ukoliko nema određenog broja putnika. Ono što su oni pokušali i što je urađeno to je da su sa niskim cenama pokušali da privuku veći broj puttnika na osnovu čega bi, kažem, mogli da povuku i sredstva koja bi pokrivala razliku u troškovima. Nažalost, nisu dobili adekvatan odziv u samoj prodaji. Tačno je da postoji interesovanje, to i mi vidimo da ljudi se interesuju i žele da znaju nešto više o tome ali, jednostavno, nema urađenih aranžmana, nema nekih konkretnih ponuda koje bi ljude privukle da koriste te linije.

JV: Ali, opet, kada je krenula sama linija i oko ovih prvomajskih i uskršnjih praznika, interesovanje je bilo na zavidnom nivou, jel tako?

Jeste. Dakle, upravo to i pokazuje zašto smo mi bili popunjeni jer su neke agencije organizovale organizovana turistička putovanja za Trst. I zato je i bila takva popunjenost. Moram da kažem da, za razliku od linije Trst – Mostar, koja je s još slabijim interesovanjem, na liniji Niš – Trst se pokazalo da je dobar deo putnika individualnih korisnika, dakle na individualne zahteve, što nije slučaj na relaciji ka Mostaru. I to su sasvim različite i grupe putnika koji putuju.

JV: Da li se sada radi na promociji linije, je li tako? Pretpostavljam da je to sada cilj.

Pa, gledajte… Evo, da skratim. Dakle, dogovoreno je na kraju, naravno, da mi ne bismo bili ti koji ugrožavaju taj projekat i na neki način sada izlaze iz toga, a i to je bila jedna od opcija, upravo zbog toga, da kažem, da bismo održali naš integritet i dalju neku mogućnost za korišćenje takvih sredstava, došli smo do nekog rešenja kompromisnog da avio-kompanija i “Balkan ekspres”, koji prodaje karte, uradi u narednih nedelju dana reviziju letenja i prema njihovim obećanjima bi letovi trebalo da krenu ponovo od juna meseca i da se, kažem, eto svedu, možda, to je jedna od opcija, možda na jedan let nedeljno, što bi moglo da bude za njih održivo.

JV: Znači, do sada su bila dva u planu…

Jeste.

JV: Sada će biti redukovano na jedan?

Da. Ne bih mogao to sada da tvrdim, ali je to negde neki zaključak bio da bi oni u tom smeru mogli da idu.

JV: To je jedna od opcija da građani Niša, juga Srbije, regiona, avionom lete u Evropu. A koje su još opcije koje nudi niški aerodrom?

Pa, kao što već treću godinu za redom postoji linija iz Niša za Podgoricu, sa konekcijama prema evropskim gradovima, odnosno destinacijama na kojima leti Montenegro Airlines, to je i dalje aktuelno, s tim da je to i dalje pet dana u nedelji i mogu da kažem da posle neke pauze u toku marta i aprila, kada je došlo do prekida prodaje karata upravo zbog neisplaćenih dugova itd, u maju se beleži opet solidna prodaja, tako da to i dalje opstaje i kažem, ta linija će biti sigurno stabilna do kraja letnje sezone.

JV: Do kraja letnje sezone? Do tada je i ugovor potpisan sa Gradom o subvencionisanju?

Tako je, tako je.

JV: Imamo i čarter letove, jel tako, do Antalije? Poslednji podaci kažu da je taj prvi let rasprodat u potpunosti.

Jeste. Evo, to su informacije, upravo, koje smo ovih dana dobili da je prvi let koji je 12.juna, sa kapacitetom od 177 sedišta potpuno zatvoren i rasprodat. To znači da se pokazalo da ti čarteri imaju perspektivu. Naravno, letovi će se odvijati svake srede, u trajanju do kraja avgusta.

JV: Ima li najava još nekih kompanija, tur operatera, avio-kompanija, najava čarter letova sa niškog aerodroma preko leta?

Za ovu sezonu nema. Naravno, to se radi na vreme. Upravo je primer i taj čarter let za Antaliju koji je najavljen još krajem prošle godine. Dakle, to se radi za narednu sezonu. Ono što, kažem, možemo da gledamo, to je zimska sezona gde mi i dalje nemamo neku konkretnu potvrdu nekih letova koji bi bili ka Nišu, odnosno ka zimskim centrima koji su u blizini. To je, dakle, neka naša aktivnost trenutno, ali kažem, nemamo nekih konkretnih potvrda od strane turoperatera.

JV: Ono što najčešće naši čitaoci ispod tekstova o aerodromu obično ostavljaju kao svoj komentar je neko pitanje zašto nema loukost (low cost) kompanija sa niškog aerodroma? Vizer (Wizzair) leti iz Beograda, Rajaner (Ryanair) mislim da jš uvek nije an srpskom tržištu, ispravite me ako grešim. Možemo li mi da privučemo nekako te loukost kompanije u Niš?

Evo, konkretno što se te dve kompanije tiče… Ja sam i govorio o nekom broju kompanija koje mi kontaktiramo. Dakle, nije to samo kontaktiranje i javljanje da mi postojimo. Jednostavno, same kompanije jako dobro prate i analiziraju tržište na kojem se nalaze i koje nameravaju da osvajaju, da tako kažem. Što se tiče Vizera, mi smo imali razgovore paralelno dok su oni razgovarali i sa aerodromom Beograd i tada je postojalo njihovo interesovanje. Međutim, nakon njihovog ulaska na aerodrom Beograd i formiranja tehničke baze, zaista se primetilo i u komunikaciji da ne postoji dalje interesovanje samog Vizera. To se vidi i iz same njihove regionalne pokrivenosti. Dakle, Vizer  pokriva trenutno i Sofiju i Skoplje, sad su se i bilbordi pojavili gde se reklamira da je Sofija bliže iz Niša, tako da njima jednostavno u ovom momentu, da kažem, njihovo to područje je pokriveno sa ovim aerodromima. U tim tadašnjim pregovorima smo mi bili spremni da maksimalno, da kažem, naša potraživanja spuštamo ispod one neke ekonomske održivosti, sve u cilju uspostavljanja linija, naravno. Ni to nije bilo dovoljno, dakle, avio kompaniji. Naravno, da smo mi pomenuli da je moguća i podrška Grada, kao što je i sada sa Montenegro Airlines-om. Nakon toga, kažem, došlo je do ovog dešavanja i ulaska njihovog na aerodrom Beograd, tako da se dalja komunikacija na neki način…

JV: Ali, recimo, Rajaner, koliko ja znam, leti iz Rijeke, ako ne grešim.

Sezonski da, sezonski leti i od skora je objavio liniju iz Podgorice za Brisel. Imali smo direktne razgovore sa Rajanerom prošle godine. Njihov konkretan zahtev i stav za korišćenje našeg aerodroma je bio upućen i ono, koji je razlog zašto se ne uvode, je to što mi ne ispunjavamo tehničke uslove. Radi se o navigacionoj kategoriji, odnosno nepostojanje instrumentalnog prilaza kategorije 1, za šta je ključan stav i, da kažem, ključni faktor u tome Kontrola letenja Srbije i Crne Gore. Po tom pitanju, mi znamo za taj problem, jednostavno, neke kompanije ne insistiraju na tome, ali Rajaner ima taj princip, mada, kažem, i njega negde preskoči gde ima mnogo jako tržište. Dakle, da smo mnogo jako tržište oni bi prihvatili i ovu našu situaciju.

JV: Ako se ne varam, kad vam je nedavno u gostima bio pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj, gospodin Milutin Popović, on je dao neka obećanja da će da se reši upravo taj problem, da se baš ta oprema nabavi. Dokle se stiglo s tim?

Tako je. Upravo to što je obećano je u tom nekom periodu do danas, krenuli smo sa realizacijom. Održali smo jedan kvalitetan sastanak upravo sa direktorom i timom Kontrole letenja, gde smo pokrenuli to pitanje. Definitivno postoje prepreke u fizičkom smislu, ali smo insistirali na tome da se radi na nestandardnim procedurama. Dakle, nečemu što može da zameni, konkretno, neke standardne procedure instrumentalnog sletenja.

JV: Ali uvažio bi ga, recimo i Rajaner, jel tako? I te procedure bi uvažio Rajaner?

Da. S tim što bi morao da prihvati to, ali kažem, to je već nešto što je jako bliže ovom što je njihov zahtev. S druge strane smo pokrenuli, i to je prihvaćeno, uvođenje Ernav procedure (Air Nav), odnosno korišćenje GPS-a za navođenje što ne zahteva nikakve finansijske troškove. Jednostavno je neophodno da država Srbija to uvede za svoju teritoriju gde bi se za sve kompanije koje koriste takvu vrstu navigacije, a sve ih je više, dodatno smanjio taj meteo minimum neophodan za sletanje. I to je jedan, da kažem, korak napred u odnosu na postojeće stanje. Osim toga, Kontrola letenja je, kažem, pokazala dobro, da kažem, pozitivan stav uopšte prema našoj incijativi i to nas svakako raduje, jer do sada, moram da priznam da, ipak, nismo imali takav odnos. Ono što je najavljeno jeste planirana izgradnja kontrole letenja, odnosno aerodromskog tornja i to, naravno, sve u organizaciji, finansirano od strane Kontrole letenja, što govori da ipak i Kontrola letenja razmišlja o aerodromu, da ga unapređuje sa te strane.

JV: Šta je sa idejom o stacioniranju jednog aviona Aviogeneksa na niškom aerodromu? To je bila isto izjava gospodina Popovića kad je posetio Niš, da postoji interesovanje Aviogeneksa. Ne znam dokle se s tim stiglo.

Ovako, konkretno, smatram da nije samo Aviogeneks u pitanju, nego, da kažem, u kompletu naša avio-kompanija, to je jedino JAT sa većom flotom, Aviogeneks sa jednim avionom. Sad Aviogeneks svoj avion je iznajmio JAT Airways-u, jer JAT Airways ima probleme sa flotom. U svakom slučaju, i mi smo uspostavili kontakt ponovo sa novim rukovodstvom JAT Airways-a i očekujemo njihovu posetu, najavljena je u skorije vreme. Ono što jeste šansa i mislim da je prava prilika da se upravo u tom postupku restrukturiranja JAT Airways-a, obnavljanju flote, u sve te planove uključi i Aerodrom Niš. Nije neophodno da taj avion bude stacioniran. Dakle, apsolutno je nama to, da kažem, u prvoj fazi nije presudno, ali stavljanje u planove, odnosno uvođenje jedne po jedne direktne destinacije jeste rešenje. Podsetio bih na taj neki period iz 2006. i 2007.godine kada je JAT Airways upravo pokrenuo razvijanje linije, gde, kad smo mislili da se došlo do nekog nivoa, naprasno su se povukli. I zaista sam uveren da novo rukovodstvo JAT Airways-a će to i učiniti.

JV: Znači, ima pozitivnih signala, da tako kažemo?

Apsolutno! Dakle, ne samo što, kažemo, na tim ličnim kontaktima, nego i stav upravo Ministarstva saobraćaja i pomoćnika kojeg ste pomenuli uvažava naše stavove da u Srbiji nema puno vazduhoplovnih subjekata, da jedino Aerodrom Beograd koji postoji i funkcioniše kako treba, nije dovoljan ovoj državi i da jednostavno, resurse koje mi imamo i potrebe celog regiona prevazilaze lokalne potrebe, nego su i u interesu države. Primer za to, i tada sam iznosio, jeste upravo to što se putnici privlače i odlaze iz Srbije, kažem, u ove aerodrome koji su blizu nas.

JV: Jedna od opcija koja bi pokrenula niški aerodrom bila je i formiranje sopstvene kompanije. To je baš gradonačelnik Perišić jednom prilikom pomenuo. Da li se od te ideje odustalo, ili se razmatraju neke druge varijante?

Ta ideja nije od juče, ona, dakle, postoji, ja mislim, još od samog rekonstruisanja, od pre desetak godina. Čak su i osnivane kompanije, samo na papiru. Dakle, ono što je, ako me pitate za lični stav, jeste da je to jako ozbiljna stvar i da mi sami ne bismo mogli da se uključimo i izborimo za to. U prilog tome jeste i opšta situacija sa avio-kompanijama inače, pogotovu u regionu, gde, ako pogledate, sve avio- kompanije u bivšim republikama Jugoslavije posluju sa velikim gubicima. Dakle, neralano je očekivati da neka nova mala kompanija lokalnog tipa bude profitabilna. Ali ja i to ostavljam, da kažem, ne kažem a priori. Na predlog aerodroma, Grad Niš je u sklopu projekta unapređenja aerodroma, prihvatio finansiranje izrade studije održivosti saobraćaja sa našeg aerodroma, gde će se upravo kroz dati zadatak za izradu studije analizirati sve te varijante koje imamo u opticaju. Dakle i osnivanje kompanije i zakup aviona i saradnja sa nacionalnim prevoznikom i subvencioniranje avio-kompanija, uzevši u obzir i pravne i ekonomske aspekte, apsolutno uvažavajući sve zakone koji važe ovde. Dakle, to je ono što je sada u toku, postupak se odužio iz nekih razloga, ali Grad ga sprovodi, radi izrade te studije gde će se zaista pokazati i sa još…

JV: Kada se može očekivati da ta studija bude završena?

Ja ne bih mogao da kažem kad će biti konačno, jer ne zavisi od aerodroma. Apsolutno, postupak sprovodi Grad Niš, mi jesmo, imamo članove komisije, ali prosto, rokovi sprovođenja postupka, dakle, zaista ne mogu da komentarišem. Rok za izradu studije će biti mesec i po dana od zaključenja ugovora.

JV: Hvala vam na gostovanju.