Dragan Kocić

Gost: Dragan Kocić, potrepdsednik UO ANEM-a i direktor City Radija Niš

Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Pre nekoliko dana okončan je konkurs koji je Grad Niš raspisao za finansiranje medija, Medijska koalicija koju čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, NUNS, UNS, ANEM i Local press, tačnije sva reprezentativna novinarska i medijska udruženja u Srbiji, protestovali su zbog tog konkursa i tražili njegovo poništenje. Međutim, konkurs je ipak sproveden. Razgovaramo sa Draganom Kocićem, potpredsednikom Upravnog odbora ANEM-a i direktorom niškog City radija. Gospodine Kociću, jel možemo… Kakva je po vašoj oceni situacija? Jesu li mediji u Srbiji, tačnije,hajde da govorimo o medijima u Nišu, možda, ravnopravni, s obzirom da je to bila jedna od glavnih primedbi Medijske koalicije, kada je u pitanju finansiranje iz javnog budžeta.

Pa, evidentno je da ova situacija koja je prouzrokovana, jel, postojećim konkursom koji je upravo završen direktno vodi ubijanju medija u Nišu. Mi smo pokušali da preko strukovnih udruženja ukažemo na ovaj problem. Sva reprezentativna udruženja su reagovala kroz Medijsku koaliciju jednim pismom gradonačelniku Niša. Međutim, to nije imalo nikakvog šireg  odjeka, osim toga što je gradonačelnik dao neki formalni odgovor na to pismo. Razlog reakcije je široj javnosti verovatno nepoznat, ali bih ja ovde ukazao na dva krupna aspekta problema. Jedan je uskraćivanje javnosti na pravo i objektivno informisanje, a druga problematika je diskriminacija medija koja direktno vodi favorizovanju medija određenih javnih glasila, a direktnim ugrožavanjem egzistencije drugih.

JV: Jel možemo da pojasnimo o čemu se radi?

Možemo, naravno! Grad Niš je raspisao konkurs koji je direktno bio upućen pojedinim medijima Znači, to se i ranije radilo, nije to ništa novo, ali, očigledno, pod određenim pritiskom, odnosno instrukcijama, imali smo pokušaj stavljanja u legalne okrive. Po mojoj oceni, a i po oceni ANEM-a, UNS-a, NUNS-a, odnosno cele Medijske koalicije, to je urađeno jako nespretno i mislim vrlo utemeljeno da ne postoji flagrantniji primer kršenja medijske strategije, no što je to urađeno ovom prilikom u Nišu. Mi ovde imamo situaciju da je medijska strategija suštinski prekršena načinom finansiranja jer…

JV: Hajde da opet pojasnimo. Pošto građani, verujem, da su čuli za pojam medijske strateije, ali jel možemo da pojasnimo samo zbog građana šta je zapravo tu problem bio, šta medijska strategija predviđa, a šta se desilo na konkursu?

Pa, medijska strategija predivđa da se finansiranje medija obavlja isključivo kroz projektno delovanje. Znači, ukida se mehanizam da gradska uprava, javne državne institucije, znači, država generalno, može da finansira određene medije na ovaj ili onaj način, a pogotovu direktnim finansiranjem i propisuje se kao jedini način delovanja, odnosno, na neki način, pomoći medijima, zapravo, projektno finansiranje, pri čemu će se o kriterijumima raspravljati kroz nezavisne komisije. Znači, kriterijumi mogu biti raspisani, ali ne smeju biti diskriminatorni, kao što je ovde bio slučaj. Grad Niš je raspisao postupak javne nabavke da bi dodelio određena sredstva medijima, ali pri tom je definisao kriterijume koji diskriminišu određene medije, odnosno, evidentno su raspisani za unapred poznate ponuđače. Time smo svi unapred znali da će sredstva biti dodeljena isključivo jednom mediju koji je bio unapred poznat i to su rezultati konkursa i pokazali. S druge strane, postoji još jedan veliki problem, a to je da postupak javne nabavke ne može biti nikako raspisan da bi se njime poručile usluge javnog informisanja! Znači, javno informisanje je nešto jako škakljivo i specifično, što može imati vrlo ozbiljne socijalne implikacije i samim tim ne mogu biti predmet javne nabavke nikako! Javna nabavka služi da Grad poruči neke druge vrste usluga, robe itd. I onda samim tim je to direktno kršenje medijske strategije, a i zakona o javnim nabavkma. Ono što jako čudi u celoj priči je način na koji je Grad definisao javno informisanje od značaja za građane Niša. Znači, evo, ja sam, da bih to baš apostorfirao, poneo Odluku o javnom informisanju od značaja za Grad Niš gde jasno piše da je “javno informisanje u smislu ove odluke informisanje građana o radu uprave i službi Grada, o radu gradonačelnika, o radu Skupštine Grada Niša, o radu Gradskog veća, o radu gradskih opština, o radu preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač Grad Niš.” Pa, da li vi mislite da bilo koji građanin NIša, ujutru kad ustane, da prvo pomisli na to šta li danas rade gradske opštine, šta rade njeni čelnici i funkcioneri ili šta li danas u planu ima gradonačelnik? Znači, ovime se direktno narušavaju pravo građana Niša na objektivno i pravovremeno informisanje, jer ovo zaista nisu informacije od značaja… U neku ruku mogu biti, ali ovo su zapravo obaveštenja o radu gradskih službi. Tome ne služe mediji! I medijska strategija jasno propisuje da je javni interes nešto sasvim drugo. Javni interes su događaji iz lokalne zajednice koji utiču i direktno, na ovaj ili onaj način, indirektno ili direktno, na život građana Niša, ali to nikako nisu PR aktivnosti gradonačelnika i ostalih gradskih očeva.

JV: Šta se može sada uraditi po tom pitanju, nakon ovog konkursa?

Pa, mi smo pokušali da preko Medijske koalicije ukažemo na ovaj problem. Medijska koalicija je ragovala adekvatno otvorenim pismom gradonačelniku. Međutim, dobili smo odgovor da se na ovakvu odluku možemo žaliti Ustavnom sudu! Mislim, to nije sporno. Možemo ići i u Strazbur direktno, ali je vrlo sporno što gradonačelnik ne uviđa u čemu je problem. Nije stvar adrese na koju smo se mi obratili. Nije stvar u tome da li je nadležan gradonačelnik ili Ustavni sud! U pitanju je da li gradonačelnik uviđa to da nije normalno sva sredstva da uputi jednom mediju, a sve ostale stavi u zapećak! Nije normalno da informisanje građana Niša nije zapravo ovo što piše u Odluci o javnom informisanju, nego nešto sasvim drugo! Nije normalno da, prosto, živimo u getu u kome ćemo biti prinuđeni da gledamo paralelnu PR aktivnost ovog grada kroz medije koje su odabrali gradski funkcioneri, jer na ovaj način direktno bivamo ugroženi i mi kao mediji i građani Niša! Ja ne znam šta možemo činiti po tom pitanju. Verovatno ćemo se obratiti institucijama koje su na višem nivou, pre svega mislim na međunarodne institucije koje mogu izvršiti pritisak, jer evidentno je da je medijska strategija rađena zbog Evropske unije i evidentno je da su neki čelnici Evrope već reagovali na neku vrstu ugrožavanje medijskih prava.

JV: Jel ovo praksa koja se sada dešava, ili je to nešto što vuče korene iz prošlosti? Da li su građani svesni uopšte, pa možemo čak da govorimo, opasnosti?

Pa, ja se bojim da građani nisu svesni ili bar ne svesni u odgovarajućoj meri! Ovo jeste praksa koja se dešavala i ranije, ali bojim se da nikada nije bilo ovako flagrantno. Mislim, svaka vlast je imala potrebu da na ovaj ili onaj način praktično uokviri svoju aktivnost kroz delovanje putem medija.  Mislim, imamo još od vremena Miloševića poznati model kako se delovalo kroz medije na ljude. Ovo je malo drugo pakovanje te iste priče i pokušaj da se to uvede u neke legalne okvire. Ali ja želim da apostrofiram da je to urađeno jako nespretno, jer imamo vrlo argumentovano kršenje nekih medijskih prava, što kroz direktno čitanje Medijske koalicije, odnosno odredbi, zapravo, medijske strategije, što kroz sam postupak sprovođenaja javne nabavke, a da ne pominjemo još Zakon o oglašavanju. Znači, mi imamo ovde problem i sa Zakonom o oglašavanju jer on propisuje zabranu korišćenja lika, dela, funkcije bilo kog gradskog čelnika, funkcionera ispred državnih organa, državne samouprave itd. Znači, sam predmet javne nabavke je ovde sporan, jer je u pitanju usluga javnog oglašavanja.

JV: U poslednjih, pa sada već 7 – 8 meseci, praktično, odnosno u roku od mesec i po dana u Nišu su ugašene dve najgledanije televizije – Televizija 5 i Televizija Zona. Na dan kada je Televizija 5 ugašena, gradonačelnik je odobrio kroz projekat, dakle, mimo konkursa, novac trećem mediju. Od medija koji su ostali u Nišu sada, kažem, evo, svedoci smo toga da neki, kako kažete, dobijaju novac na tenderu koji je prilično sporan. Mogu li ostali mediji da prežive i kako?

Ja uvek verujem da mediji mogu da prežive, ali je ovde problem druge vrste. Problem je što se mediji dovode u neravnopravan položaj, što se jedni uporno dotiraju i time im se pruža neka neprirodna infuzija, a drugi se dovode u situaciju da se bore za goli opstanak. Nažalost, na ovaj način se šalje jedna negativna poruka medijima, da samo oni podobni mogu da prežive ukoliko pišu afirmativno o aktivnostima grada i gradskih čelnika, dok oni drugi, verovatno, to neće moći. Ja ne znam koju drugu poruku možemo izvući iz ovakvog postupka javne nabavke, ovakvih rezulata koje smo, jel, svi znali unapred, ali mislim da je poruka jasna! 

JV: Šta se dešava sa javnim servisima?  Pričalo se, nedavno je bila u Nišu i debata posvećena javnom informisanju, i tu je jedno od ključnih, ključnih problema je zapravo funkcionisanje javnih servisa, odnosno formiranje budućih nekih javnih servisa. Šta se tu dešava iz vašeg ugla? Znači, govorimo iz ugla ANEM-a i uopšte iz ugla jedne lokalne radio stanice.

I tu medijska strategija jasno je definisana! Mislim da je poenta u povlačenju države iz medija. Znači, javni servisi po prirodi stvari ne bi trebalo da postoje, pogotovu lokalni, regionalni javni servisi, već bi trebalo svi da izađemo na tržište i da se ravnopravno borimo za svoje parče kolača. Meni je jasno da oni koji su prosto naviknuti da imaju svoje parče budžeta od kog se izdržavaju sve ove godine ne žele da odstupe od toga i ta borba za zadržavanje te pozicije je potpuno prirodna! Ali, ako ćemo realno da sagledamo stvari, hajmo neku fer borbu u kojoj ćemo svi biti ravnopravni! Naravno da se privatna incijativa protivi toj borbi za opstanak regionalnih javnih servisa upravo iz razloga koje sam pomenuo. Znači, zalaganje za ravnopravne uslove na tržištu za sve, ali prosto prepuštam kolegama koji rade, jel, u javnim preduzećima, kao što su ovi koji sebe nazivaju javnim servisima, da se prosto bore za, praktično bore za svoju egzistenciju, jer je to razumljivo.

JV: Gašenjem dva medija velika, opet, vraćam se na Televiziju 5 i Televiziju Zona, više od 100 ljudi je ostalo bez posla. Postoji li sada bojazan kod onih koji su ostali da rade u medijima, uslovno rečeno nezavisnim, tačnije, mislim na medije koji ne dobijaju novac iz javnih budžeta, da će možda i oni ostati bez posla vrlo brzo i da to vodi ka nekoj autocenzuri.

Pa, ja se bojim da smo mi ovde došli u situaciju koja je, opet, jako loša za celu novinarsku profesiju. Vrlo je očigledno da pojedini novinari su prosto prepušteni tom talasu koji ih nosi. Znači, opredeljuju se za siguran hleb, odlaze tamo gde, prosto, neće moći da razmišljaju o tome da li im je stolica sigurna ili nije na nazovi nezavisnim medijima. To se vrlo slikovito odražava na svakom terenu na kojem se novinari nađu. Prosto, imamo situaciju gde jedni jure gradonačelnika ne bi li mu uzeli izjavu, a drugi zapravo jure događaj. Mi iza toga imamo uveče na vestima, kad upalimo televizor, situaciju da na nekim medijima gledamo aktivnosti gradonačelnika i predsednika gradskih opština, a na drugim medijima imamo, jel, sliku o tome šta se desilo u našem gradu.

JV: Ko na kraju najviše gubi? U najkraćim crtama…

Pa, gube građani! Vrlo je jasno! Ali, da li su oni toga svesni, ukoliko im se preko ovih medija servira jedna sasvim druga priča, to je sad pitanje za neke druge analize.

JV: Hvala najlepše. Gost emisije “15 minuta” bio je Dragan Kocić, potpredsednik Upravnog odbora ANEM-a i direktor City radija. Moje ime je Predrag Blagojević.