Dragan Ristić

Gost: Dragan Ristić

Razgovor vodila: Jovana Adamović

JV: Buntovnik, umetnik, borac za prava Roma ali i muzičar i osnivač grupe Kal, koja je ponovo došla u Niš i večeras je održala koncert posvećen velikom muzičaru Šabanu Bajramoviću. Ja imam danas čast da razgovaram sa Draganom Ristićem. Hvala vam što govorite za Južne vesti i dobrodošli u Niš.

Hvala vama i dobro vas našao. Napokon.

JV: Kada smo kod toga, napokon, ja bih krenula sa tim šta se dogodilo sa tim šta se dogodilo u Nišu pre 6 godina. Imali smo jednu situaciju da je na početku vašeg koncerta u klubu Fidbek bačen suzavac. Različiti komentari su bili nakon toga. Da je to čak bio pokušaj ubistva i da je to bio rasizam na delu. Vas od tada nije bilo u Nišu, zbog čega?

Upravo zbog tog suzavca. Kal možda vipe od 12 godina svira koncerte po celom svetu, pa između ostalog i u Srbiji i ex Jugoslaviji i nikada nam se to nije desilo, to što nam se desilo u Nišu. Paradok je utoliko veči ako se zna da je Šaban Bajramović, kome je posvećen ovaj stejdž ustvari jedan od brendova ovog grada. Pored Duška Radovića, pored Branka Miljkovića, mog omiljenog pisca, pored toliko dobrih stvari, između ostalog i Šaban Bajramović. Zato nas nije bilo. Nisam to očekivao od Nišlija i znam da pravi ljudi nisu želeli da se to desi. Ali bože moj i to je rok end rol.

JV: Kada se sada osećate kada svirate ovim velikim povodom?

Verujte da uopšte nisam pomislio na to, što je dobro i znao sam da se neće ništa desiti. Osećam se super. Niš je poznat po Romima, između ostalog. Prirodno mesto je da Kal dođe ovde, tako da super je bilo ovog puta.

JV: Možemo sada da pričamo o Šabanu. Koliko je on uticao na vašu muziku i na vas samog?

Odakle da krenem. Uticao je, naravno da je uticao. Uticao je koliko i Leonard Kojen, koliko i Džimi Hendriks, koliko i svi ti ljudi koji su moja muzička lektira. Svakako u indentitentskom smislu najviše pripada meni je Šaban Bajramović. Jedan sjajan umetnik, koji je kao autor didakta uspeo da napravi sve to što je napravio, to je sjajna stvar. Kada odete van granica ove zemlje i kada kažete muzika i kada kažete Srbija reći će vam Šaban Bajramović.

JV: Kako se vi osećate? Njega nema već 10 godina, osećate njegov izostanak ili ne?

Naravno da se oseća, to je jedna velika praznina za muzičku kulturu i srpsku i romsku ali svi smo hronomatični, svi smo u vremenu i prostoru, tako da to je to.

JV: Mnogi kažu da upravo Kal neki nastavač Šabana, neka zamena za njega. Kako se vi osećate tim povodom, kada to čujete?

To je stvarno kompliment. Hvala vam na tome, možda Kal u nekim svojim elementima podseća na apdejtovanu ili revidiranu varijantu onoga što je radio Šaban Bajramović. Onda kada je počinjao i onda kada je pravio muzičku romsku lektiru, to jeste revidirana verzija. To je jedan od pravaca i putokaza gde bi romska muzička kultura mogla da se razvija. Ja mislim da je romska muzika stvarno brend, ne samo romski nego i srpski brend. Kakva bi bila Guča da nema romskih trubača?

JV: Brend je našeg Nišvila. Mi smo počeli romskom muzikom, koncertom koji je posvećen Šabanu, a završićemo Džipsi Kingsima, tako da je to postao brend Nišvila.

To je sjajna stvar. Otvorili i zatvorili, tako da, hvala organizatorima Nišvila, hvala organizatorima ovog divnog festivala i jedino što ja mogu da im poručim da se nikada ne predaju. Znam da postoje poteškoće ali stigne samo onaj koji ide.

JV: Koliko je to značajno što romska muzika postaje brend Nišvila? Koliko je to značajno za same Rome i za popularizaciju te muzike?

Apsolutno je značajno. Značajno je i koliko je u kinematografiji radio Emir Kusturuca, isto što je radio vaš sugrađanin Goran Paskaljević, apsolutno. To je nemerljivo. I koliko je to dobro za većinski populaciju toliko je dobro i manjinsku. Što se tiče manjinske populacije, u ovom slučaju Roma, pred nama je, nažalost, dug put. Pred nama je put integracije. Nekada nam se čini da je to nikada dovršena priča ali kao što sam rekao u prethodnom odgovoru stigne samo onaj koji ide. To jeste proces.

JV: Vi ste više puta isticali da je upravo muzika ta koja je važna u borbi i važno oružje u borbi protiv diskriminacije. Da li možete da mi kažete kako izgleda ta vaša borba? Vi ste dugo na toj sceni, dugo ste neko ko se muzikom bori protiv diskriminacije, kako to izgleda u praksi?

Najkonkretniji primer, pođite od mene. Sviramo u SKC-u u Beogradu i ja onda te studente, a njih je tamo sigurno oko 1000, učimo kako da broje na romskom. I dovoljno je to da nauče. Sigurno će sutra neko od njih biti predsednik opštine ili ćemožda biti ministar u vladi, ili će možda biti predsednik. To su prave stvari. Nikada mi nije bilo jasno zašto Romi nisu koristili muziku kao alat da bi se borili protiv predrasuda. Neki su to i radili a nisu bili svesni. Nije lar pur lar, nego hajde da iskoristimo to što imamo u konkretnoj borbi problema koji imamo a imamo ih koliko god hoćete.

JV: Koliko vaše kolege Romi koji se bave muzikom, osim vas to danas koriste. Kako vi to ocenjujete, na današnjoj sceni?

U Evropi apsolutno da, u Srbiji ne vidim da ih ima, ima ih možda u tragovima. Ali nama znače i ovi drugi, neromi koji se bave romskom muzikom, koji promovišu romsku muziku, to je za nas fenomenalno.

JV: Vaš muzički stil su kritičari nazvali rokendroma, svirali ste preko 1.000 koncerata, po celom svetu ste bili prepoznatljivi. Koliko je bio težak taj put i doći do takvog epiteta i toliko koncerata.

Apsolutno težak ali ako me pitate za recept, svako će vam odgovoriti da ne postoji recept. Ali moj recept za svakog mladog čoveka koji želi da se bavi muzikom jeste, pre svega, da muzika u XXI veku nije samo sviranje različitik nota, muzika je i film, muzika je i literatura, muzika je i likovna umetnost, muzika je i život. Muzika je sve. Kada se sve to spoji sa dobrom edukacijom i sa indentitetom koji čovek nosi i po kome se razlikuje u vremenu i prostoru od drugih ljudi, onda se dobije to.

JV: Kako vi ocenjujete današnju muziku, ne samo romsku muziku, nego čitavu muzičku scenu Srbije? Šta prednjači?

To je dobro pitanje. Skoro sam, ne znam sa kime imao tu diskusiju. Još uvek se nije pojavilo u XXI veku, još uvek je rano. Što bi rekao jedan srpski pisac možda smo svi mi koji smo rođeni u prošlom veku zapravo ljudi koji žive u tuđem veku. Ali onaj koji nosi muziku u XXI veku, jesu ljudi iz XX veka. Još uvek nisam video nešto opipljivo ali cenim da će to svakako biti. Tako da videćemo gde će ovo odvesti. Posotji različitih skretanja, da ne kažem u levo ili u desno, postoje skretanja ali muzika kao i voda ona može da skrene levo ili desno i uvek nađe onaj pravi tok i stigne do svog ušća.

JV: Kakavi su mladi muzičari danas? Da li ste se susretali sa nekim mladim muzičarima.

Sve su to inteligentni ljudi, izuzetno inteligentni. Sama civilizacija je izdiktirala takav tempo da prosto oni nemaju ni jedan drugi izbor nego da budu inteligentni.

JV: Da se vratimo na vaše nastupe, koje sam pomenula da imate širom sveta. Kakav je osećaj svirati u svetu i u Srbiji? Da li postoji neka razlika, da li osećate da ste negde prihvaćeniji, da negde pristupačnije svirate?

Nekada sam mislio da ne postoji razlika, sada odgovorno tvrdim da ne postoji razlika. Ako si od mene očekivala odgovor da je mnogo bolje tamo nego ovde, nažalost izabrala si ovog puta pogrešnog čoveka. Nekako, što sam stariji ja sam sve veći i veći antiglobalista. Ne vidim da postoji neka razlika. Dobar čovek je dobar čovek, loš čovek je loš čovek. Dobra publika je dobra publika, loša publika je loša publika. Ili si prihvaćen ili nisi prihvaćen.

JV: To sam vas pitala samo zato što ste u Nišu imali takvu situaciju, na žalost lošu. Nigde vam se to nije desilo.

Nikada. Zaboravio sam, zato što je Niš fenomenalan grad, zato što ovaj grad koji nikada nije birao sredinu, zato što je ovo grad i zato što su ovo ljudi koji su ovek išli iz krajnosti u krajnost. Ili te vole ili te ne vole. Ili naprave klopu ili ne naprave klopu. Ili posluju ili ne posluju uopšte. Ovo je grad u kome nema između, koji je levo ili desno, nema sredine. Ovo je grad u kome su rođeni ili živeli moji idoli, podseća na neke pesnike, neke pisce i na neke filmske stvaraoce. Ja volim ovaj grad.

JV: Da li ćete se vratiti ponovo?

Naravno da hoću. I opet i opet i opet.

JV: Da li ste samo zaboravili ili ste i oprostili za to što se dogodilo?

Ovo drugo.

JV: Samo za kraj da mi kažete, kakvi su koncerti u Srbiji koji vam predstoje? Šta vam predstoji osim festivalskih nastupa, osim ovih u Nišu.

4 nova singla i krećemo sa promocijom tih singlova od septebra meseca. Time se trenutno bavimo, u međuvremenu sam radio muziku za pozorište i za neke dokumentarne filmove. Idemo u Mađarsku, idemo u Crnu Goru, sviramo u Tivtu. Posle idemo za Berlin i Nemačku ali ćemo biti prisutniji u Srbiji.

JV: Obzirom da ste vi svestran umetnik, ne bavite se samo muzikom i nije samo Kal vaša “obaveza”. Da li radite na još nečemu zanimljivom?

Radim. Trenutno sam kustos u jednoj virtuelnom muzeju, romskom muzeju, koje je napravilo nemačko ministarstvo kulture. Sve što je dobro iz sveta romske umetnosti je pothranjeno u nemačkoj databazi i tamo je podeljeno po segmentima, od filmske do pozorišne. Ja sam kustos u pozorišnoj sesiji i uživam u tome.

JV: Više uživate u tome ili u muzici?

Nemojte tako, uživam u svemu što radim.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Jovana Adamović.