Igor Mladenović

Gost: Igor Mladenović, predsednik Privredno – ekonomskog saveta Grada Niša

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: Sticajem tehničkih okolnosti, ovaj razgovor vođen je u ponedeljak 27. maja, rano popodne, u trenutku kada su, pretpostavljam, još svi rukovodioci Uprave za finansije i Skupštine Grada Niša bili na konsultacijama kod gradonačelnika Niša. Razlog nimalo jednostavan. Fiskalni savet Republike Srbije objavio je podatak da će u slučaju primene seta fiskalnih zakona, o kojem se upravo vodi žučna debata u srpskom parlamentu, Niš izgubiti 814 miliona dinara, odnosno gotovo 10 % od realnog svog budžeta. To će osetiti svi građani Niša, ko manje, ko više, time će verovatno morati da se bavi Privredno – ekonomski savet Grada, a predsednik Privredno – ekonomskog saveta doc.dr Igor Mladenović je naš gost. Dobar vam dan. Šta ćemo da radimo?

Dobar dan. Pa, činjenica jeste da prema tim nekim procenama Fiskalnog saveta, zvaničnim procenama, predloženi set zakonih propisa će imati posledice na budžete mnogih gradova. Između ostalih, tu je i grad Niš i svakako ova činjenica da će u gradu poreski prihodi biti izuzetno manji, jeste nešto što svakako treba da zabrine aktuelnu gradsku strukturu, a svakako i nas kao članove Privredno – ekonomskog saveta, iz prostog razloga što neke naše aktivnosti, što sada činimo, predviđamo da realizacija tih konkretnih stvari vezanih za poboljšanje poslovnog ambijenta u Nišu oslanjale su se možda na budžet iz, da tako kažemo, planova za bužet iz naredne 2014.godine. Uvažavajući ovu okolnost, biće veliki broj budžetskih korisnika koji će zapravo morati da se uklopi u, hajde tako da kažemo, redukovani budžet, što svakako jeste jedna velika opasnost za naš grad. Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Možda je pitanje sa aktuelnim zakonskim propisima, kako i zbog čega smo došli ovde i zašto se to čini i  da li sto čini upravo na valjani način.

JV: Oprostite, ja bih sad tu… Ne mogu da ne reagujem. Ima nešto što je iznad svega – koliko god razgovarali šta je bilo juče, šta je bilo prekjuče i zašto tada nije urađeno ovako ili onako, činjenica je da smo mi i sada u situaciji u kojoj jesmo. Kad su se Grci našli u svom problemu, mi smo rekli: “E, braćo naša, da ste znali kroz šta smo mi prošli, vi biste se odavno odrekli mnogo čega da biste izbegli situaciju u kojoj ste sada!” Međutim, čini se da, kao što narod reče, mečka ponovo igra pred našim vratima, i da se mi sada upravo suočavamo sa problemom. On je veliki, on je ozbiljan i Vlada mora u tom trenutku nešto da preduzme. lako će opozicija kritikovati ono što je bilo juče i prekjuče, ili činjenicu da Dinkić 10 godina vodi ekonomiju ove zemlje, ali je pitanje da li je u ovom trenutku morao da se donese baš takav set zakona, ili je moglo da se uradi nešto drugo?

Činjenica je da je morao da se uradi takav rez, da kažemo, i takav set zakona iz jednog prostog razloga: Budžet Srbije, republički budžet pre svega, se ne puni u skladu sa jednom planiranom dinamikom. Isto imamo i sličnu situaciju na lokalu gde takođe, predviđeni i planirani budžet, takođe se ne puni, da tako kažemo, sa predviđenim prihodima i procenama koje su se očekivale. To što se republički budžet, pa samim tim i lokalni, što je takođe evidentno, ne puni posledica je jedne činjenice da je privreda posustala i da broj, da tako kažemo, poreskih obveznika koji imaju obavezu da plate porez, jednostavno nemaju takve prihode. Poreska osnovica je značajno manja, pa samim tim, manji su i prihodi. Kada pogledamo set poreskih zakona, reč je o, hajde da kažemo, šest zakona koji su u proceduri. Jedan se tiče poreske administracije i čiji je cilj povećanje njene efikasnosti, što je svakako dobra stvar, ali ako hronološki, hajde da tako kažemo, prođemo zakon po zakon, da ne bismo generalizovali, odnosno da dam odgovor zašto je i baš zbog čega to moralo da se radi. Ako krenemo redom, prvi na listi zakona je zakon koji se tiče doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ako pogledamo taj zakon, videćemo da intencija zakonodavca da PIO fond, koji je ozbiljno opterećen tokom prethodnih godina, čije je funkcionisanje i te kako ugroženo, gde se dobar deo penzija koje su naši građani stekli, direktno finansiraju iz budžeta, a sa druge strane imate MMF koji kaže da taj procenat mora da se smanji, jedino što je moguće sada i u datom trenutku jeste da se kaže: “U redu!”, da se ta osnovica za penzijsko – invalidsko osiguranje koje plaćaju privrednici, privreda i građani kojima se to odbija od plate, jedini način jeste da se ta osnovica, da se poreska stopa poveća. A da ponovo privreda ne bi bila ugrožena, država se odrekla dela prihoda, što se tiče zarada i to je ovaj drugi set zakona, koji se tiče poreza na dohodak građana. Činjenica je da na republičkom nivou, ako gledamo tu priču, reći ćemo da je taj porez neutralan, u smislu da prihodi koji se ostvaruju na osnovu poreza na dohodak građana, menjaju se, tu se smanjuje poreska stopa, povećava se poreska stopa koja se daje za isti iznos za obavezno penzijsko osiguranje i onda će, faktički, deo para koji je išao po osnovu poreza na dohodak građana, koji je išao, da tako kažem, u republički i budžet na lokalu, biće realociran u, da tako kažem, u penzijskom fondu.

JV: Dobro. I onda dolazimo do onoga što ja sasvim pojednostavljeno kažem, gradovi će platiti ceh za penzije. Imaćemo penzije, ali će zato gradovi živeti lošije.

Jeste. U tome se slažemo, i to je sada jedino rešenje koje je moglo da se ponudi.

JV: Kad se to kaže u Skupštini Srbije, onda, recimo, ministar Dinkić reaguje tako što kaže: “Pa, neka gradovi povećaju svoje izvorne prihode!” Recimo, prihode na imovinu, prihode na plate, koje oni dobijaju, ali tako što će od subvencija države investirati, graditi nove fabrike, zapošljavati nove radnike, oni će dobijati nove plate, a onda ćemo uzimati nove poreze, pa ćemo nadoknaditi to. Koliko može da traje taj proces u Nišu koji odavno nije video ozbiljnu investiciju?

Znate kako, vezano za tu činjenicu, kako može da se kompenzuje, činjenica je da će vlast braniti ovaj set zakona s punim pravom, jer za sada se ne vidi drugačije rešenje. Ja ne znam ko bi mogao bolje rešenje da smisli! Pazite, jedan set zakona odnosi se na PIO i poreze na zarade – čitava poenta priče je da se privreda dodatno ne opterećuje. U jednom delu je tamo, upravo za radno intenzivne delatnosti, jeste taj neoporezivi deo se povećava sa osam na 11 hiljada dinara, znači, što dodatno stvara mogućnost, hajde da tako kažemo, da se rastereti privreda, a sa druge strane, traži se način da se smanji taj za PIO fond. Da li je to dobro rešenje? Kada nemate drugo, vi morate da odreagujete! Jer, šta je drugo rešenje? Da nemamo penzije?

JV: Posle svega što smo ovih dana čuli, praktično, stvari opet postaju vrlo jednostavne. Znači, imamo klackalicu: prihodi gradova od poreza na zarade, na jednoj strani, i penzijski fond, na drugoj strani. Uzgred se kaže, privreda će biti rasterećena za četiri milijarde dinara! Ali, s obzirom na broj zaposlenih, to dođe na 21 evro godišnje po zaposlenom. Ne verujem da će baš privrednici mnogo da osete od toga! Mada, “četiri milijarde” zvuči lepo!

Lepo, jeste, to ste u pravu! I jedno od ponuđenih rešenja upravo u ovoj priči za rešavanje problema budžetskog deficita. Pazite, javni dug Srbije već je prešao tu alarmantnu granicu od 60 %, što svakako nije dobro. Problem sa tim javnim dugom jeste kako ga servisirati, jer poteškoće u servisiranju javnog duga su upravo posledica, hajde da tako kažemo, neracionlanog korišćenja sredstava od kojih je napravljen, hajde da kažemo, taj javni dug. A sa druge strane javlja se problem neispunjavanja budžeta i servisiranja tih nekih dospelih obaveza, jer je to jedan način rešavanja problema javnog duga. Drugi jeste inflacija i štampanje para. Pošto dug mora da se plati i da se vrati iz realnih izvora, ono što država treba da čini jeste da pokušava da puni budžet! Problem s punjenjem vidimo da ne ide! Čak i budžet koji je napravljen za ovu 2013. godinu na republičkom nivou, neće se ostvariti! Nešto mora pod hitno da se radi! Jedno od rešenja jeste i promena ovog zakona o porezu na imovinu građana. Suština promene tog zakona… Ne možemo mi sada da se ljutimo na republičku vlast, ili na lokalnu vlast. Činjenica jeste da, ako pogledamo set poreskih obveznika koji je bio do sada obuhvaćen postojećim zakonskim rešenjima, nakon uvođenja ovih novih zakonskih rešenja, situacija se menja na sledeći način. Naime, građani… Slažem se sa vama – šupa, to se sve sada malo vulgarizuju stvari i sve to… Činjenica je da se povećava opseg svega onoga što će se od fizičkih lica oporezivati kao imovina građana. I to nije dobro, ali kada nema drugog rešenja, država se hvata za ono što je moguće. I u proseku, neko to povećanje poreskog opterećenja za građane bi trebalo da iznosi do 40 %.

JV: 40 % u odnosu na… ?

U odnosu na postojeće poreze koji se plaćaju na imovinu.

JV: Znači, ko je plaćao 10 hiljada dinara godišnje, sada će plaćati 14?

U proseku na nivou Srbije. Ali, pazite! Drugi, da tako kažemo, deo koji se tiče poreskih obveznika koji bi to trebalo da plaćaju, jesu upravo pravna lica, pravna lica koja imaju neku imovinu koja do sada nije bila obuhvaćena porezom! Ono što bi se obuhvatilo novim poreskim setom, prihodi koji se očekuju, odnosno povećanje, ako je u slučaju fizičkih lica 40, 37 koma nešto procenata kakva su predivđanja, ovde imate povećanje od čak 167 %. Šta to znači? Vi imate firme, imate… Poenta promene zakonskih propisa jeste da se poreski ravnomerno opterete svi građani Srbije. Ako smo opteretili onog ko plaća 10 ili pet hiljada za 40 %, mnogo više će biti opterećeno ono pravno lice koje ima lokale, objekte različite, stanove koji se vode na firmu, da tako kažemo, a koriste se, možda, za stanovanje, nisu prodati, čuvaju se kao… E, upravo sada država pokušava da ovim poreskim setom obuhvati i one poreske obveznike koji do sada nisu bili obuhvaćeni i moraće da plate porez na tu imovinu. Čak su tu, recimo, stanovi jako interesantni, jer vi imate masu privrednih društava, hajde da kažemo privatnika, koji su na ime svojih firmi ostavili različite stanove iz kompenzacije, iz poslova, iz svega toga i to država ne oporezuje. Vodi se tamo kao osnovno sredstvo i to država nikada nije oporezivala. E, sada država želi da uđe i u taj segment i da od njih naplati, kao što vi ili ja plaćamo porez na imovinu, stan u kojem živimo, da sada neko i na te objekte… Naravno, tamo se dozvoljava i rok od godinu dana, vi možete da sazidate stan, firma, ali ako ga ne prodate za godinu dana, nakon završetka i svega toga, vi ćete morati i na taj stan koji imate u vašem vlasništvu, kao firma, morati da na njega plaćate porez, kao što plaća svaki građanin Srbije. E, upravo, procene su sada da će tu poreski prihodi značajno da se povećaju, poresko opterećenje upravo onih firmi koje imaju tu imovinu, a koja se možda i neracionalno koristi. Pazite, sa druge strane, svrha imovine – da li će neko ko ima magacinski prostor u centru grada, ostaviti da to bude magacinski prostor, ako je na njega visoka stopa poreza i taj magacin je u centru grada? Suština jeste i da racionalno prostor koji nam je ograničen, pokušamo da ga efikasnije iskoristimo. Znači, ima tu čitav set stvari gde država pokušava… Ali, ponovo kažem, država sada spašava, pokušava da nađe gde i odakle da generiše prihode. Svako državno zahvatanje nije dobro, nije dobro za sve nas! Uvek će neko biti opterećen! A poenta ovih zakonskih propisa jeste da se ravnomerno podeli taj teret, da oni koji su bogatiji više podnesu taj teret, a oni koji su manje ekonomske snage, hajde da kažemo, nemaju dovoljnu ekonomsku moć ili, hajde da kažemo, siromašniji, da taj teret manje podnesu.

JV: I sad smo tu verovatno kod ključnog dela naše priče, jer pokazatelji Fiskalnog saveta pokazuju da će najviše biti pogođeni veći gradovi u Srbiji, recimo Niš, Kragujevac, Užice po 16 %. Ekonomika govori da su nam na jugu Srbije građani ugroženi neuporedivo više nego li na severu i došli smo do takvih odnosa da je, recimo, prosečna plata u aprilu u Beogradu bila 51 hiljadu, u Nišu 37 – pa to je, otprilike, razlika od 51 %, razlika koja nikad u tom obimu nije postojala između Beograda i Niša. U Novom Sadu plata je 61 hiljada, u Nišu 37 – dakle, tu je već 60 i nešto posto razlike. A svi gradovi na jugu Srbije, dakle, Pirot, Vranje, Prokuplje su ispod Niša, zaključno sa Kuršumlijom koja je najgora u državi Srbiji sa prosekom od 24 hiljade. Dakle, kako to da mi očekujemo da neravnomerno budu pogođeni građani, kad je ovaj jug Srbije stalno neravnomerno najviše opterećen, u najtežoj situaciji?

Upravo u skladu sa ekonomskom snagom. Ako su zarade niže, biće normalno i niža poreska zahvatanja.

JV: Mislite da će gradonačelnik Niša moći da kaže: “Ok. Ja neću ukinuti subvencije obdaništima, ja neću ukinuti davanja za kulturu ili za sport, “Radnički” mora da ostane u prvoj ligi, ali ću zato, recimo, sprečiti gradnju 10 ulica!” Da li on to može da uradi?

To je stvar gradonačelnika. To ćete, svakako, morati njega da pitate.

JV: Ali, on je sada otpriilke u takvoj poziciji!

Tako je! Pazite, u vrlo je nezahvalnoj poziciji vlast, da li je na republičkom, da li na lokalnom nivou! Živimo u vremenu u kojem je biti na vlasti izuzetno veliki problem jer rešavate neka goruća pitanja. Na republičkom nivou, set zakona… Znači, ja ne kažem… Branim, možda zvučim tako da branim ponuđena zakonska rešenja, ali njihova svrha jeste da gasite požar! Drugo je pitanje zbog čega je požar! Zbog čega je napravljen toliki deficit? Zbog čega je neracionalna potrošnja, zbog čega su se javni sektor… Nikad nije došlo do restrukturiranja javnih preduzeća! Zbog čega mnoga javna preduzeća žive na teret budžeta? To jesu pitanja! Jeste to suštinski problem koji treba da se rešava! Vi sada ovim pokušavate da cedite suvu drenovinu! Hajte da vidimo šta možemo da obuhvatimo, obuhvatićemo! Pazite, Srbija ima jedan veliki problem: mi osećamo klasičnu cenu tog političkog konjukturnog ciklusa. Naime, kad god dođe izborna godina, ljudi su…

JV: Sledeće godine svi plaćamo ceh!

Upravo to! Što znači, mi smo imali to, izborna godina je prošla, ide ceh! Suština jeste da treba da se nađu strukturne, da tako kažemo… restrukturiranje naše privrede i reformisanje, odnosno restrukturiranje javnih preduzeća.

JV: Hvala vam veliko na ovom razgovoru. Poštovani gledaoci, apsolutno je jasno – Srbija je sirota zemlja, u sirotoj zemlji teško je biti na vlasti, a još je teže biti građanin!