Ivan Blagojević

Gost: Ivan Blagojević, direktor Džez festivala “Nishville”

Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Građani su pre nekoliko dana saznali da je MInistarstvo kulture odbilo da “Nišvil” džez festivalu dodeli bilo kakva sredstva. Sa druge strane, veliki broj festivala iz prestonice dobio je novac. Razgovaramo sa direktorom “Nišvil” festivala, Ivanom Blagojevićem. Hoće li “Nišvil” da preživi, pošto se govori o tome da je ugrožen?

Pa neko vreme hoće, sigurno! Bar dok traje ovaj festival verujem da ćemo preživeti, a ima tu stari jedan vic: “Neki će da nastradaju, a neki će da preživimo!”, jel? S te strane… Naravno da je to strašna vest i još strašnije je objašnjenje koje je MInistarstvo dalo!

JV: Jeste li vi bili iznenađeni odlukom?

Jesam. Da sam bio u prilici, da na kladionici postoji neka kvota, sigurno bih stavio novac na “Nišvil”, da će dobiti novac. Prosto je neverovatno da za 15 godina nas ne zaobiđe Ministarstvo, da zadnje tri godine budemo festival od nacionalnog značaja i da odjednom budemo komercijalni festival koji nema umetničku koncepciju. Pri tom, ovde najveća svetska imena, znači top 10 svetske lige, hvale naš umetnički koncept i pričaju svuda po svetu i preporučuju ljudima…. Ovo je takva neverovatna stvar – steći neprijatelja tamo gde ga najmanje očekuješ, a ovo je prema meni jedan neprijateljski atak na “Nišvil” pre svega i na kulturu Srbije. Pa, moram da kažem da je Ministarstvo zavozilo zaista čudan film i tu ne znam ko im može pomoći. A današnja izjava ministra je još strašnija, da on nas upoređuje sa Palić filmskim festivalom i kaže da su to drastično različite stvari. Palić je festival umetničkog filma, ne vidim zašto mi nismo festival umetničke muzike?! Ako smo dve godine za redom brend umetničke muzike po izboru drugog ministarstva, Privredne komore, lista “Privredni pregled”, da neki časopis “Nju Jurop” (New Europe) piše o nama kao o neverovatnom događaju na Balkanu, o evropskom licu Srbije, o prezentaciji kulture koja potiče se nekog juga gde su tipične… 

JV: Šta je problem? Ili možda je pitanje: Ko je problem?

Pa problem je… Verovatno beogradski lobi koji radi permanentno protiv nas godinama i strašno su iskompleksirani uspehom “Nišvila”. Dolaze ovde na festival pojedini kritičari, mi ih ugostimo, onda oni odu pa pišu… Znači, pre dve godine se pojavio jedan stravični tekst u “Politici”! Autor je bio na “Nišvilu”, gost “Nišvila.” Sticajem okolnosti, on je u sukobu interesa kao umetnički direktor Beogradskog džez festivala.

JV: O kome je reč?

O Vojislavu Pantiću je reč. Već ove godine je on “reternirao”. Njegova kritika nije bila tako stravična. Čini mi se da je polako shvatio koncept džeza i to što smo mi promovisali etno džez i što nam sada neko, možda, to nabija na nos. A godinama su nas pljuvali zbog toga, da to, možda, nije umetnička koncepcija na nivou klasičnog džeza je u stvari kvalitet festivala! I to sad kopiraju svi svetski festivali! Pa, prošle godine glavna zvezda na “North Sea Jazz Festival-u”, koji ima 10, 20 miliona evra budžet, je bila Esma Redžepova! Goran Bregović je sad u Marsijaku! O čemu govoriti?! Znači, mi smo čak prvi promovisali tu našu etno tradiciju upakovanu u džez foliju i prezentovali je zapadu! A onda, naravno, krenulo je to kao najnormalnija stvar! E, sad! O ukusima ne vredi raspravljati, ali oni koji misle da treba praviti autentični džez… Majls Dejvis (Miles Davis) je najbolje govorio o takvim kritičarima… Prosto, džez mora da se menja, ne možemo zauvek svirati bibap (bibop, engl. džez stil), ne možemo… Poajvile su se silne forme, a džez je, mal te ne, naslonjen na klasičnu muziku! Ne možete vi svirati džez, ako niste akademski obrazovani! Znači, mi gotovo da uopšte nemamo muzičare koji nisu završili prestižne svetske akademije džeza, od “Berkli Nju skul ov mjuzik” (Berklee New School of music) u Njujorku (New York), ne znam, da ne nabrajam dalje… To je neophodno! I ovo jeste jedna prezentacija umetničke muzike u različitim formama. Džez ima svoje pravce, mi forsiramo fuziju džeza s drugim pravcima, utičemo da se preobrate neki ljudi koji se bave, možda narodnom muzikom, možda pop – muzikom, da krenu da istražuju, da okupe kvalitene džez muzičare i zašto ih ne bismo smestili u program džez festivala, je l?

JV: Jeste li vi saznali ko je zapravo odlučivao? Sad kažete: “Beogradski lobi stoji iza toga!” Jel se zna, zapravo, ko je imenom i prezimenom odlučivao o tom novcu u Ministarstvu?

Nismo saznali, iako smo u dva navrata pisali Ministarstvu i insistirali da se neko potpiše iza teksta! Znači, medijima je dosta nekorektno podeljeno ovo saopštenje…

JV: Na zahtev Južnih vesti, Ministarstvo je dostavilo jedan komentar. E, sad ja vas pitam…

Nastavili su i drugim medijima da dostavljaju isti taj tekst, a nama nisu! Mi nikada nismo saznali ko su članovi komisije, ko je famozni kritičar na čiju kritiku se pozivaju! Od hiljadu kritika koje imamo u našem press-clippingu, dva su negativna: taj iz “Politike” i jedan Džez – iner (Jazz inner.) Znači, sve ostalo je apsolutno hvalospev! A vi imate kod najvećih umetničkih festivala sijaset loših kritika! Znači, ovo je nedopustivo da se Ministarstvo osloni na nepouzdan izvor, da nas ovako iskritikuje, da nanese štetu festivalu! Znači, ja sam dao advokatskom timu da prouči da li ovde ima elemenata za tužbu! Jer nama Ministarstvo ovakvim dopisima kroz medije nanosi štetu! Znači, oni pričaju o tome da sam ja tražio prošle godine da mi pokriju štetu! Pa, oni su je napravili! Mi smo pretprošle godine imali dva ugovora po dva miliona, pretprošle takođe, a prošle godine jedan ugovor! I prethodni ministar nam je rekao: “Da, da, dobićete i drugi.” Takođe i ovaj sadašnji ministar. Ja sam bio septembra na razgovoru i rekli su mi :”Čim dođe rebalans, ispravićemo tu nepravdu”, jer mi smo “bitni za Srbiju, mi spadamo u 20 festivala”, rekao je tada, citiram. Iza toga smo dobili jedno takvo uvredljivo pismo: “Zašto smo mi tada potpisali dva miliona, ako se nismo slagali?” Pa, normalno, ako smo navikli na jednu proceduru Ministarstva da nam šalje dva ugovora! Računali smo ovo je prvi deo, stići će drugi, planirali smo to, to nam je najčvršća stavka u planu finansijskom: Ministarstvo kulture i Grad Niš! Sve ostalo je rizično!

JV: Pitaću vas nešto što se direktno tiče finansija – Nišvil džez festival je i zvanično gradska manifestacija, jel tako?

Da. Tako je.

JV: Koliki je ukupni budžet Nišvil džez festivala?

Nišvil džez festival ima Savet festivala, njega čini osam predstavnika Grada…

JV: Znači nije privatna, ili jeste privatna…

Nišvil jeste privatna produkcija. Ja sam osnivač festivala, Festival je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu. I to postoji. Ali postoji, znači, s jedne strane, Nišvil fondacija, udruženje građana koje pomaže organizaciji i postoji Nišvil produkcija koja je nosilac ugovora sa Gradom.

JV: Čemu služi Savet?

Pa, Savet treba da da saglasnost na finansijski plan i na program, inače nam Grad neće prebaciti novac. Znači, koliko god je tu nekorektno, 8:1, mi moramo da poštujemo odluke Saveta. Taj Savet je ove godine usvojio finansijski plan na 55 miliona. Mi u ovom momentu teško da ćemo doći do 30. To su realnosti!

JV: Dobro. Ali ono što sam hteo da pitam: Znači, plan je 55 miliona. Ranijih godina je, pretpostavljam, tu negde bilo, oko 40 – 50…

Tako je. Ali nikad nismo uspeli 40…

JV: Da li je moguće sada da dva miliona dinara… Odnosno, ranijih godina, prema podacima koje smo dobili iz Nišvil festivala, ranijih godina je Ministarstvo davalo po dva, tri, četiri miliona, tako nešto… Ove godine, odnosno prošle godine je bilo dva. Da li je moguće sada da ta dva miliona …. Mislim, o čemu se radi?

Ne, ne, ne! Prvo: Natpis u medijima da “Ministarstvo ukida Nišvil”, da se “Nišvil gasi” niko nije dao od nas, niti to pada nama… Mi imamo odgovornost prema Gradu, Grad treba da obezbedi taj novac, odgovornost prema ljudima koji su kupili karte oktobra, mi moramo da izvedemo četiri dana festivala kako znamo i umemo! Mi smo planirali ove godine spektakularniji festival i zato smo očekivali da Ministarstvo učestvuje više. Normalno da Grad sa trećinom sredstava i mi sa trećinom koju bi prikupili – nedovoljno da se uradi jedna velika priča! Znači, svake godine je krpljen festival! Prošle godine je 6 miliona 300 bilo minusa koji sad treba pokrivati, ne znam na koji način. Da bi se to postiglo, mora da se obezbedi generalni sponzor, pre svega i nešto više sponzora! A Ministarstvo kulture je nedopustivo da učestvuje sa tako malim projektom u bilo kojoj lokalnoj samoupravi! Kada je bio ministar Bradić na sastanku sa tadašnjim gradonačelnikom Simonovićem 2009, ja se sećam, bio je predlog da se pomogne da od Nišvila nastane jedna velika priča i da Ministarstvo isprati Nišvil onoliko koliko Grad bude dao!

JV: Grad, koliko daje?

Tad je Grad davao 10 miliona i ispoštovao je to, Ministarstvo je dalo dva ili tri, ne sećam se! Znači, odmah u startu je propala ta priča! Inače su neki standardi da Ministarstvo da 50 %, bar u Beogradu je tako! Ako pogledate pozorišne festivale, pogledajte im strukturu, videćete koliko daje Ministarstvo, koliko Grad! Ovde je nipodaštavanje džez kulture uopšte! Znači, Grad daje 17 miliona, i prošle i ove. Mi moramo da nađemo, kako znamo i umemo, i zato smo pokušali da ove godine obezbedimo pet za redovno finansiranje i pet za namenski program proslave Milanskog edikta na Nišvilu, jednom centralnom proslavom, da je tako nazovemo, jel, “Svitom tolerancije i slobode”.

JV: Stigla je vest da te svite neće biti?

Mi čekamo informacije o tome od kraja novembra.

JV: Od koga čekate?

Od Ministarstva! Ministarstvo je bilo dužno da završi krajem decembra konkurs i da nas obavesti šta su rezultati. Ovo je nedopustivo! Znači, apsolutno ministar zaslužuje da da ostavku! Da jedna komisija ne može da se sastane u roku od mesec dana i da odluči?

Mi čekamo od kraja novembra do 5.juna. Šta sa festivalima koji su bili u prvoj godini?

JV: U prvoj polovini godine?   

U prvoj polovini godine. Mi smo takođe planirali da na vreme javimo Rikardu Brazaleu: “Krenite svojih 20 minuta da komponujete”, Dušku Gojkoviću, Stjepu Gutu: “Pripremite nam note, da pošaljemo svim muzičarima iz rezidencija Cara Konstantina da vežbaju.” I da dođu spremni dva – tri dana pred festival i da ovde nedelju dana sklapaju to delo sa horom niškim i da tu bude šest solista, od kojih su tri potpisali, znači, ugovore, Džindžer Bejker (Ginger Baker), Pi Vi Elis (Pee Wee Ellis) da budu deo tog big – benda, tu su tri dirigenta, šest solista itd. I smatramo da je to bilo nešto što ima svetsku težinu u kompozitorskom smislu. Znači, sve ovo ostalo, ne bih da komentarišem što se dešavalo u Nišu! I naravno, ljudi zovu, mi odlažemo i onda više ne možemo! Da su nam sada dali tih 10 miliona, jel, pet za ovo, pet za ono, mi bi bili u velikom problemu jer je teoretski nemoguće stići uraditi takav ogroman posao! Znači, dešava se, recimo… Pa, ja mislim da je koncert Balkanike spremljen sa dve probe. To moje iskustvo govori po načinu kako muzičari, jel, prate. A ovde je trebalo držati, pa, bar sedam do 10 proba da bi se to sklopilo. I pri tom su džezeri jako iskusni, oni dobro čitaju note i sve to funkcioniše.  Tako da je naše realno očekivanje bilo da mi, kao nacionalni festival… Znači, proveli smo 15 godina boreći se, dokazujući da smo od nacionalnog značaja, radili u Sava centru, išli u Beograd, očekujući – i dočekali! I postali smo festival od nacionalnog značaja, a rezultat je bio da smo dobili najnižu moguću lestvicu od svih festivala.

JV: Dobro. Ali da li je na odluku MIistarstva sada moglo da utiče ili uticalo vaše saopštenje da se odričete “nacionalnog značaja”, “festivala od nacionalnog značaja”?

Moguće. Vrlo, vrlo moguće, jer kad vi toliko vremena utrošite, onda vam da neko četiri miliona, a tamo pozorišnim festivalima podeli 5, 6, 7, 8, 10, jel, ne znam – Bemusu itd, onda vi ispadate budala! Pri tom vas neko strpava u red Guče i Egzita (EXIT) i kaže “ Vi ste najveći!”, reklamira vas po Londonu i ovo, a onda dođe ministar i kaže: “Aha! Vi ste u stvari, komercijalni festival, čim ste uz Guču i Egzit!”, jer oni su komercijalni festivali. Šta to znači, jel? “Komercijalni” znači prodavati karte.

JV: Jel možemo da kažemo sad, eto, imamo, postoje problemi. Šta dalje?

Uh… Šta dalje?

JV: Rekli smo – festivala će, svakako, biti.

Pa, biće zakrpljeno! Ono, kako mi kažemo, “krpljen festival” i to je jako loše za sve ono što smo uradili da napravimo infrastrukturu festivala, da stvorimo publiku, da stvorimo imidž u svetu, a nemamo elementarne uslove da kupimo četiri hedlajnera (headliner, engl. vodeća ličnost) da bi ovo zaista bio festival evropskog nivoa. A četiri hedlajnera, znači, ljudi, 400.000 evra! Ono o čemu ja pričam: Znači, Nišvilu treba namenski taj novac, a ovo ostalo može da se krpi. A onda ćemo zaista skrenuti sve turiste iz sveta ovde i imaćemo prihod, ne 400, nego 1.400.000 evra od boravišnih taksi, hotela, indirektnog oporezivanja svih onih koji će ovde stanovati, ručati itd. To može festival velikog formata! Ovako, mislim da smo zaustavljeni i poruka nam je: “Vratite se u salu!”

JV: Samo kratko, jedno pitanje za kraj, pošto nam je ostalo još vrlo malo vremena. Pojavila se vest prošle godine, ili možda čak i pretprošle, nisam siguran što se vremena tiče, da su podnete neke krivične prijave, da ste, možda, čak i vi bili uhapšeni zbog neke utaje poreza. Šta se samo sa tim desilo? Vrlo kratko samo.

Pa, puno je ataka na mene! Niko ne voli privatnika u ovako nečem, što je kultura! Niko nije pitao prvih nekoliko godina kad sam 100 % finansirao festival, šta je. A sada, kada uzimamo iz nekih budžetskih para, onda smo nekom gurnuli prst u oko! Činjenica da smo mi sada po drugi put srušili rešenje Poreske uprave!

JV: Šta to znači?

To znači da je sve poništeno što je napisano! Da su sve gluposti! I da krivične prijave, u ovom momentu, su apsolutno nepostojeće! Ja sam onda izjavio da mi nikada nećemo platiti penziono strancima i ko god pokuša da to uradi, da loše tumači zakon. Znači, jednom smo porušili rešenje, poništeno, usvojena nam žalba, sada po drugi put! Idemo u treći krug, četvrti, peti, da dokazujemo ono što smo jako precizno napisali tamo.

JV: Jasno.

… Tako da nismo bili u zatvoru, dobili smo 400.000 odštete, to treba da znaju vaši čitaoci. 400.000 odštete sam dobio zbog tih natpisa da sam hapšen! Polovina mi je isplaćena, polovinu čekam!

JV: Dakle, samo možemo da zaključimo: Nišvil živi!

Nišvil životari, moram reći, ali da ne brinu sugrađani, jer ima toliko besplatnih programa koje bi svi želeli da mi rado ukinemo, a mi ćemo se boriti da ih ima što više, trudićemo sa da što više work – shop-ova i radionica besplatnih bude za mlade učenike i studente i da nam zavide iz Beograda još više i više!

JV: Hvala najlepše što ste bili gost emisije “15 minuta”.