Ivan Novak

Gost: Ivan Novak, frotmen grupe „Lajbah“

Razgovor vodio: Milan Zirojević

JV: Lajbah je nakontraverzniji bend bivše Jugoslavije. Jugoslavija je zabranjivala ime Lajbah, Lajbah je danas postao svetski brend a Jugoslavije više nema. Sa nama je danas u Nišu, kao deo džez festivala Nišvil, alfa i omega grupe Lajbah Ivan Novak. Dobar dan gospodine Novak.

Dobar dan.

JV: Jednom ste rekli da su ideologije relativne a da je Lajbah apsolutan. Zašto je to Lajbah apsolutan i kako gledate na to da ste nadživeli cenzora, odnosno bivšu Jugoslaviju? Da li je to neka pobeda na kraju?

Ne bih rekao da je to pobeda nad Jugoslavijom, nikada nismo imali takvih aspiracija. Apsolutno i relativno to je dosta jednostavno. Ideologije jesu uvek relativne, mi smo uvek bili iznad ideologija. Mi smo analizirali te ideologije i to još uvek radimo, analiziramo ih u odnosu na kulturu i politiku, na sve što postoji. Ali sami nismo ideološka grupa koja bi bila striktno usmerena u prakticiranje neke političke ili kulturne ideologije. Kako želite.

JV: Da li vam je Jugoslavija pomogla ili odmogla?

Jugoslavija je bila takva kakva jeste. Mi smo nju prihvatili onakvu kakva je bila i recimo u nekom smislu iskoristili. Puno smo naučili od Jugoslavije, u okviru možemo da kažemo da nam je pomogla.

JV: Pitanje subverzije. U tom režimo je moglo izvesti subverziju koja će biti propraćena. Danas je vrlo malo prostora za subverzije. Šta bi danas bila subverzija?

To je istina, subverzija danas je teška zona. Veoma teško je prokaticirat, još uvek je u nekom smislu to deo neke strategije ili umetničke ili političke. ta težnja prema subverziji mora postojati, rekao je nekada Marselj Dišan da ako rat nije subverzivan onda nije kvalitetan rat. Subverzija ima različite odraze i događa se na različitim nivoima. Možda je danas biti najsubverzivniji u stvari biti najnormalniji, jer je društvo spektakularno, živimo u spektakularnom društvu. Gde se svi trude da budu opaženi, posebni i na kraju ispadne najsubverzivniji taj koji je praktično najednostavniji, najnormalniji.

JV: Da Lajbah danas počinje sigurno bi im bilo teže?

Pa ne bi bilo tako kao što je bilo 80.-tih godina, jer su okolnosti drugačije. Može se uvek raditi, zato postoji jezik. Jezik sam može biti subverzivan. Može se subverzija događati na formalnom nivou. recimo unutar muzičke forme ili jezika ili bilo čega.

JV: Prošli koncert u Nišu imali ste 2007. godine, on je počeo jednom vrstom pravokacije umetničke, himnom Bože pravde, gde su svi momentalno ustali, na himnu. I ako je to deo vašeg izvođenja. ta umetnička pravokacija koliko je važna za uspeh muzike?

Lajbah nije samo muzika, to je istina. Za nas je muzika uvek bila zvuk i muzika je bila jedan od jezika koje smo upotrebljavali, možda najbliži tome, najuspešnije. Mi smo težili ka tome da stvaramo, kao što neki kažu dizanton skverk. Tako da pokušavamo uključiti te različite aspekte u taj naš izraz. ono što smo puštali himnu, mislim da svuda gde smo svirai puštali smo himnu države gde smo nastupali. To je bilo interesantno gledat. Gde su negde ustali, negde nisu, u Nemačkoj nisu, to je bilo dosta normalno da u Domu armije, gde smo nastupali, da su ljudi ustali.

JV: Baš vezano za lokaciju, kada su čuli da je koncert Lajbah u Nišu kažu da bi napštene zgrade EI bile savršena scenografija za Lajbahov koncert ili spot. Niš je industrijski grad, koji je dete socijalizma ali Niš nije preživeo to vreme, Lajbah jeste. Zašto Niš nije uspeo?

To je teško reći. Ali je opet vezano uz istoriju Jugoslavije, kakva je bila i njezine politike i ekonomije. I u Americi nije sve ostalo kako je bilo, to je i ekonomija je politika i industrija, sve je to živa tvar, koja se menja i ima vipe devastiranih gradova, tvornica u Americi nego u bivšoj Jugoslaviji. Na žalost ima ih i tu ali ima ih i tamo.

JV: Ovaj koncert u Nišu je najavljivan kao prvi koncert u Srbiji posle Severne Koreje, malo bombastično.to su ta nezaobilazna pitanja o Severnoj Koreji. Koje su sličnosti i razlike između Severne Koreje i Srbije ili Balkana u ljudima?

Nije to prvi koncert u Srbiji nakon Severne Koreje. Osim ako Novi Sad nije više deo Srbije, ja to ne znam. Svirali smo u Novom Sadu za novu godinu. Sličnosti između Severne Koreje i Srbije, uvek ima sličnosti. Ima sličnosti između Severne Koreje i Severne Amerike, između Severne Koreje i Austrije, sličnosti postoje, sada koje su to sličnosti. Mi smo toliko različiti jedan od drugog.

JV: Ljudi žale te ljude u Severnoj Koreji, kako u tom sistemu nema apsolutno ničega, da li je to neka vrsta gordosti zapadnog sveta ili nema nekih velikih razlika?

Ima dosta stvari koje su tamo, za koje bismo mogli da kažemo da su bolje nego ovde. Mi se nismo upuštali u detalje. Nije sve crno belo. Mi smo otišli u Severnu Koreju ne zbog toga da tamo menjamo sistem ili da rasvetljujemo ljude. Ali u neku ruku da se i tu otvori neko pitanje da li Severna Koreja zaista ta zemlja kojoj se svi podrugivaju sa pravom. Da li je to zaista nešto potpuno drugačije od evropskih zemalja ili ostalih zemalja na svetu ili to je jadan taj, kao što si ti rekao, podrugivanje ili izrugivanje koje više koristi ovim zemljama ovde, da se one mogu osećati superiornije.

JV: Kako vidite zamerku da ste učestvovali u promociji jednog totalitarnog režima?

To smo već odavno razrešili. Mi nismo išli tamo svirati političkoj vlasti ali naravno te stvari su povezane. Bilo kada smo svirali koncerte u Severnoj Americi ili bilo gde u ostalim delovima sveta, to je deo sistema. Ako prihvataš taj sistem kakav je politički, tu nema razlike.

JV: Govorili ste o cenzuri u zapadnoj Evropi, govorimo kao da je to slobodni svet u odnosu na istok. Kakvu cenzuru imate u zapadnoj Evropi?

Postoje različite vrste cenzure ali najača je ona cenzura koju stvara tržište. A to je najsveprisutnija cenzura. Kao što si sam primetio Lajbah kada bi danas počeo ne bi mogao biti to što je bio u 80.-tim godinama. Jer jednostavno ne bi mogao imati takav značaj, jer te jednostavno medij ne prihvata. Medij diktiran sa strane tržišta, sa strane ovih reklama. Znamo da svi mediji, više ili manje zavise od reklama. To ti je klasična tržišna cenzura, koja diktira ljudima ukus, diktira šta će medij objavljivati, vipe ili manje. Možda to neki rade u rukavicama, neki malo manje. To ti je naneposrednja cenzura.

JV: Da li ima neke razlike u odnosu na nekadašnju cenzuru? Nekada je bila direktna, ovo je vipe indirektna.

Nekada je cenzura po definiciji bila ona politička ili strktno ideološka ali je cenzura koja se danas događa u medijima zapravo ideološka cenzura. Drugi moment je taj u količini informacija. Gde ti imaš toliko informacija da ne možeš doći do prave, bitne informacije. Ko ima vremena da se bavi sa tim?

JV: Slovenija kao mala zemlja ima 2 ikone progresivne levice, Lajbah i Žižeka. Kakav je vaš odnos prema Žižeku i celoj toj priči?

Slavoj Žižek je jedan pametan filozof. Koji zna da filozofiju ne treba zatvarati u akademske krugove, to je tačno to što on radi. On je na kraju kombinacija vrhunske filozofije i vrhunskog stendap komedije. Ako je to neka jednostavna definicija, toga što Slavoj radi.

JV: Slovenija je prva izaša iz Jugoslavije a kaže se da ima najviše jugonostalgije u Sloveniji. Pa i ova priča sa progresivnom levicom. Vidite li tu neki paradoks?

Tu postoje različite interpretacije. Jedna je primitivno jugonostalgična a druga je ta, ne bih toliko govorio o jugonostalgiji, nego jednostavno o potrebi po tome da se ta veza sa kulturnom sredinom, sa kulturnim teritorijama bivše Jugoslavije zadrži. Jer je to neka prirodna veza. Mi treba da se povežemo i sa Nemačkom teritorijom, Italijanskom, Austrijom ali mi moramo zadržati kulturni deo sa teritorijom bivše Jugoslavije. Sa kompletnom sferom kulture koja tu postoji, koja je dosta različita i interesantna i puno nam je bliska.

JV: Gost ste Nišvil festivala ove godine, šta za Lajbah znači džez? Koja je tu veza džeza i Lajbaha?

Mislim da veza postoji. Postoji veza između džeza i rok muzike, postoji veza između džeza i militantnoh orkestra koji su nekada bili deo postrojbe, pa i danas. Vojni orkestri, policijski orkestri sve je to nekako kroz vreme se razvilo u džez orkestar. Iz džez orkestra su nastale male formacije, mali orkestri, male rok formacije, na kraju krajeva i cela prilča u rok muzici.

JV: Na kraju, kako vidite situaciju u svetskom društvu? Šta je realnije distropija, gde će Lajbah ponovo biti zabranjivan ili utopija, gde će Lajbah biti u udžbenicima kulture?

Svaka ditropija je u nekom smislu težnje ka utopiji. Nije komunizam bio praktično utopijska formacija koja se razvila u nekakvu distropiju. I kapitalizam je utopija, koja se razvija u distopiju. Tako da tu stalno ima i jedne i druge, tu ima za nas posla još puno.

JV: Hvala vam gospodine Novak.

Hvala vama.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta a moje ime je Milan Zirojević.