Ivana Dinić

Gost: Ivana Dinić, narodni poslanik SPS iz Niša
Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Srbija je, makar prema najavama političara, iz dana u dan bliža Evropskoj uniji. To sa sobom povlači i izmene mnogih zakona, tako da za poslanike republičkog parlamenta nema puno odmora. Koliko predstavnici građana sa lokala u Skupštini Srbije mogu da učine za svoje gradove i regione reći će nam narodna poslanica Ivana Dinić. Gospođice Dinić, kolika je snaga poslanika sa lokala. Može li se čuti glas sa juga u Skupštini Srbije?

Naravno da može! Naravno da može, s tim da je potrebno jedinstvo! Jedinstvo je bitno za sve, a najviše za parlament, za bilo kakvu instituciju gde je potrebno da se pokaže snaga. Pojedinac sam, nikada ne može ništa da uradi, tako da je bitno da sve vladajuće, sve partije koje su u vladajućoj koaliciji, odnosno sve stranke, mi smo jedina partija, budu jedinstvene i uz dogovor, trud i rad može da se postigne sve.

JV: Postoji li taj dogovor, makar kad su poslanici iz Niša u pitanju?

Postoji! Postoji! Možda to nisu zvanični sastanci gde bi mi seli konkretno i pričali o nečemu, s obzirom da smo mi svakodnevno zajedno u parlamentu, zajedno putujemo, tako da mi bukvlano stalno pričamo o tome šta treba, kako bi trebalo da se uradi, na koji način, tako da ništa zvanično nije potrebno. Ali postoji dogovor. Bez dogovora ne bi mogao nijedan zakon da se usvoji kako treba.

JV: A koliku ulogu u tim dogovorima, u toj saradnji ima, da kažem, ta stranačka pripadnost, to što su poslanici iz raznih stranaka?

Pa, znate kako, to u parlamentu nije najbitnije, s obzirom da mi svi radimo za svoj lokal, za svoj grad, za naš region, nama su bitni interesi za naše građane, ne lični interesi, niko od nas se tamo ne bori lično za sebe, tako da pokušavamo da obezbedimo bolji život građanima, tako da stranačka pripadnost zaista je nebitna, jer svi imamo neke dobre ciljeve koje želimo da realizujemo, tako da je to nebitno do sada bilo.

JV: Poslednje ono što javnost zna jeste da su se niški poslanici ujedinili oko inicijative kada je reč o Nišvilu i o odobravanju sredstava za taj prestižni festival. Da li je bilo još takvih organizacija, a da, prosto, mi ne znamo, nešto interno, ovako, između vas.

Pa, znate kako, naravno da jeste. Suštinski, i ovih 40 miliona evra koje smo obezbedili za klinički centar, naravno da je to opet jednoglasno dogovoreno i naravno da smo svi težili tome. Takođe, za Nišvili i za mnoge druge organizacije koje imamo i koje su bitne za naš grad.

JV: Konkretno, vi – šta ste vi u prethodnih, da kažemo, već ima godinu dana, da ste u parlamentu, jel tako?

Ima godinu dana!

JV: Šta ste vi pokrenuli konkretno, neku inicijativu, ili učinili za Niš?

Pa, s obzirom da mi je ovo prvi mandat u Skupštini Republike Srbije, nisam bila pokretač inicijativa, ali sam uvek bila neko ko radi u dogovoru da se ostvari neka inicijativa. Takoda i vezano za klinički centar u Nišu, gde su poslanici SPS vrlo aktivno radili. Naravno da tu postoje mnogo veliki trud i rad, zalaganje za svoj grad.

JV: Evo, prema statistici Otvorenog parlamenta, dakle, to je jedan portal koji se bavi Skupštinom Srbije, u periodu od 31. maja prošle do 31. maja ove godine imali ste ukupno 8 izlaganja. Sad, da li je to dovoljno da iznesete Vaše političke stavove?

Nije. Ukoliko gledate posao poslanika, to je nedovoljno, ali ukoliko uzmete u obzir da je taj poslanik prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je potrebno vreme, s obzirom da sam ja diplomirani inženjer elektrotehnike, meni je potrebno vreme da se uklopim u sve pravne procedure. Dakle, ja nisam neko ko će obrukati svoju partiju i parlament, pričajući o nečem što ne poznajem. Tako da je prvih pet – šest meseci uklapanje, prilagođavanja, a nakon toga se kreće aktivno sa radom. Tako da svih tih osam govora je u ovoj godini, zapravo. Prošle godine je više bilo učenje i rad na svim trim pravnim procedurama, načinima podnošenja amandmana, govora u načelu i tako.

JV: Govorili ste, kada je reč o jugu, ja sam izvukao jedan deo gde ste vi pričali o “Južnom toku”, jel tako?

Da.

JV: To je bilo neko vaše izlaganje, da se tiče juga.

Da. Suštinski, “Južni tok” ne prolazi baš kroz Niš, nažalost, u tom trenutku ja nisam bila narodni poslanik, kada se to odlučivalo, ali je bitan za razvoj cele jugoistočne Srbije! A ja nisam samo poslanik Niša, nego celog Nišavskog okruga, tako da mi je drago da će opet jugoistočna Srbija dobiti nešto od čega će cela Srbija suštinski imati boljitak. Ono što je, pričali smo o inicijativama… Jedna od inicijativa je, barem za početak, bila ženska parlamentarna mreža koja je februara ove godine tek počela aktivno da radi, tako da smo nedavno imali javno slušanje u Nišu povodom organizacije ženske parlamentarne mreže, učešće žena kako u politici, tako i u svim oblastima, segmentima. Pokušavamo da kroz ovu žensku parlamentarnu mrežu podignemo svest žena u Srbiji, da im objasnimo da ravnopravnost nije nešto o čemu se samo teoretiše, već nešto što svaka žena treba da zahteva, poštovanje, ravnopravnost i da maksimalno, koliko je to moguće, pritiskom na javnost suzbijemo nasilje u porodici, nasilje prema ženama i nije uopšte samo prema ženama, već uopšte, prema bilo kom polu.

JV: Maločas ste govorili o amandmanima. Reklo bi se da imate stopostotni učinak, kada su amandamni u pitanju. Podneli ste jedan…

Samo jedan.

JV: Jedan je i usvojen, jel tako?

Da, da!

JV: On je i usvojen. Prosto me interesuje, kako funkcioniše sa podnošenjem amandmana i sa učešćem u tim diskusijama oko donošenja zakona, kada je u pitanju poslanički klub, konkretno u ovom slučaju, Socijalističke partije Srtbije? Da li postoji neka sloboda poslanika, da se, prosto, oni sami uključe i podnesu neki svoj amandman ukoliko smatraju da treba, ili je to po nekom stranačkom ključu? Kako to ide?

Ne! Postoji dogovor! Najpre, pre no što krene uopšte rasprava, pre no što počne uopšte skupštinsko zasedanje, svaki poslanički klub, barem bi trebalo, mi, recimo, imamo sastanak na kome dogovoramo. Priča se o tome ko će biti ovlašćeni predstavnik, zatim o tome ko će govoriti, ukoliko je neko mlađi poslanik, sa njime se dodatno radi na tome. Dalje, što se tiče amandmana, u suštini stariji poslanici tačno znaju tu neku proceduru i tačno znaju neke detalje koje mi ne znamo tačno, nismo upoznati u sve to, tako da, suštinski su oni uvek prvi u podnošenju amandmana. Ja nisam neko ko će da uzima tuđe zasluge i da se dopisuje kao drugi ili treći učesnik u podnošenju nekog amandamana, tako da oni to već znaju. To su neke sitnice za koje treba godine i iskustvo, tako da ja suštinski samo amandman koji ja podnesem, ja potpišem. Inače, postoji kod mnogih drugih stranaka po tri – četiri potpisnika jednog amandmana. Verovatno su oni i sarađivali, ali ja ipak volim da, ukoliko ja budem inicijator podnošenja nekog amandmana, da moje ime stoji na tom amandmanu.

JV: Ali, svakako, ukoliko imate neku ideju, slobodno je podelite sa svojim kolegama, jel tako?

Naravno, da, da ! Apsolutno su pogotovu uvažene ideje mlađih poslanika, s obzirom da uvek neka ta energija koju mi donesemo, uvek je dobro za iskoristiti, tako da imamo puno dobrih ideja. Neke od njih nisu moguće za realizaciju, neke, recimo, su u u sukobu sa nekom drugom odlukom ili zakonom, ali suštinski se sve ideje ili razmatraju ili napišu ili uglavnom se to, dakle, sasluša.

JV: Članica ste Odbora za zaštitu životne sredine pri Skupštini Srbije, jel tako?

Da.

JV: Koliko poslanici mogu da urade na tom polju?

Nažalost, Fond za zaštitu životne sredine je ukinut. Zbog vrlo loše finansijske situacije, ekonomske krize u zemlji, Fond je, dakle, ugašen i onda je vrlo teško izboriti se sa svim stvarima u okruženju, a to je vrlo bitno za Republiku Srbiju i tu smo jedinstveni i pozicija i opozicija. Dakle, tu su sve stranke jedinstvene oko toga da je neophodno da nađemo način kako da održimo našu životnu sredinu i okruženje čistim, jer život nas i naše dece i uopšte dalji razvoj Srbije, porast nataliteta zavisi najpre od životne sredine u kojoj živimo. Bez nje, ništa od ovoga ne bi ni bilo, niti bi moglo da se radi, tako da trenutno tražimo način na koji bi mogli da realizujemo projekte ili bolje i redovnije inspekcije, vezano za neke ključne komunalne stvari u državi.

JV: Ovaj odbor je ovde, prema statistici “Otvorenog parlamenta”, u poslednjih godinu dana zasedao 25 puta. Kakve su te neke poslednje odluke, na šta se konkretno odnose?

Pa, konkretno, zadnjih nekoliko sedmica su bile vezane za podnošenje izveštaja pojedinih instituta, vezano konkretno za čistoću vode. Tako da smo uglavnom sad tokom leta razmatrali te izveštaje, jer otprilike je gotovo, da kažemo, sa prvom polovinom godine, ttio neki izveštaji su stigli, tako da smo suštinski posmatrali te izveštaje, kakvi su, koliko su dobri, gde je potrebno uložiti više para, potrošiti više snage, truda… Suštinski, izveštaji su dobro i s obzirom na ono što smo mi posmatrali, a to su zemlje u okruženju i ceo svet, mi imamo izuzetno čistu vodu, malo zagađenje vazduha u odnosu na ono što se događa na drugim kontinentima, tako da jesmo zadovoljni, ali što se tiče komunalnog otpada, to je nešto na čemu moramo da poradimo, jer stvar deponije može biti vrlo ozbiljnija od one koju obični građani možda ne sagledavaju kao takvu.

 JV: Niš, ovako da kažem, narodski, muku muči sa svojom deponijom i upravo se u gradu, nedavno je potpisan taj ugovor o novoj, da kažem, regionalnoj deponiji. Koliko vi kao narodni poslanik možete učiniti na tom polju, a plus ste i član Odbora za zaštitu životne sredine?

Može puno da se učini. Prvo, najpre je potrebno da to što pre počne da funkcioniše i potrebno je da se stroge kontrole uvedu, potrebno je da postoji kazna ukoliko se ne radi po propisima, tako da suštinski možemo na kontrolu svega toga dosta da učinimo i naravno na stvaranje novih deponija, mogućnosti da se otvore nove deponije, ukoliko je to potrebno. A definitivno je to potrebno, jer zagađenje je nešto što građani Niša zaista nemaju potrebu da dožive jer imamo dosta veliki grad i mislim da imamo mogućnosti, samo je potrebno vreme, priča i možda ubeđivanje da se odrade ti neki projekti koje smo mi zamislili. Ovo je jedan od tih, pa ćemo videti kako već sad napreduje.

JV: Članica ste Odbora za zaštitu životne sredine i vidim da ste na tom polju, ovako, dosta radili. Koji su još resori koje vi pokrivate u Skupštini Srbije?

Takođe sam i član Odbora za privredu i regionalni razvoj. To je odbor koji vrlo često zaseda i, suštinski, odbor na kome se, da kažem, hajde, jedan od najbitnijih tačaka dnevnog reda razmatraju. Građani Srbije ne vide realnost u smislu da skupštinska zasedanja nije samo ono što prenosi RTS. Vrlo često kažu da su poslanici… “nismo, dakle, tu prisutni, malo nas je u sali…” ali mi nismo u Beogradu, mi ne šetamo. Dakle, postoje zasedanja u odborima,  tu su grupe prijateljstva, tu su ženske parlamentarne i mnoge druge parlamentarne mreže, a tu su i javna slušanja. Što se tiče ovog Odbora, uglavnom smo svi prisutni na Odboru za privredu i regionalni razvoj iz razloga što je to jedna od, uopšte, gorućih priča i tačaka u Srbiji, tema, tako da tu se donose i vrlo važni zaključci koje mi kasnije na plenarnom zasedanju u Skupštini razmatramo. Dakle, predstavnici ministarstava, oni dolaze na ovaj odbor i sa njima se uopšte priča u načelu. Priča se, znači, u načelu o tome kakav je zakon, koji su tu nedostaci, šta bi moglo još da se uradi. Mi se pripremimo za skupštinsko zasedanje, za nedostatke i dobre stvari tog zakona, pre nego što počne ono što građani na RTS-u mogu videti. Takođe, svi amandmani koji su podneseni, takođe ti amandmani se prvo razmatraju na Odboru, priča se o tome šta Odbor može da prihvati, šta ne može, postoje neki amandmani koji su sa greškom. Dalje, svi izveštaji rada u toku godine se iznose Odboru, ne iznose se, dakle, na skupštinskom zasedanju, tako da građani nemaju baš uvid u sve što se događa u Skupštini, zbog toga vrlo često kritikuju našu neprisutnost na tim zasedanjima.

JV: Čini mi se da su ti sastanci pravo mesto da se iznesu problemi iz regiona, iz gradova, jel tako?

Jesu! Privreda i regionalni razvoj, izuzetno je bitan taj odbor, jer zaista, pogotovu u ovom regionu, postoji mnogo problema. Nerazvijeni region, ima veliki potencijal, tako da mi stalno imamo i povodom toga, na osnovu ovog odbora, imamo javna slušanja koja su zakazana. Dolaze različiti poslodavci, preduzetnici, predstavnici privrednih komora, tako da je to vrlo važno doći na ta javna slušanja, saslušati njihove probleme i videti iz našeg ugla na koji način, izmenama i dopunama nekog zakona, možemo da utičemo na to. Naravno, kad je to grupacija ljudi u pitanju. Što se tiče pojedinaca, dakle, kada pojedinac vrši pritisak na nas, mnogo je je teže da mi realizujemo nešto, nego kad postoji grupacija nezadovoljnih ljudi ili ljudi koji žele da nešto promenimo kako bi oni poslovali bolje, a samim tim i kako bi naš narod živeo bolje.

JV: Kad smo već kod regionalnog razvoja, nedavno ste i vi govorili na jednoj press konferneciji u prostorijama Socijalističke partije ovde u Nišu o setu poreskih zakona koji je usvojen. I, eto, ja sam i tad postavio pitanje, Fiskalni savet je procenio da lokalne samouprave mnogo gube, da regioni, dakle, samim tim, mnogo gube izmenama. Međutim, poslanici iz Niša, većina njih je to podržala. Otkud takav stav?

Pa, podržala je zato što mi ne možemo da gledamo samo razvoj svojih lokalnih samouprava. To je, naravno, nešto što građani ni jednog grada ne mogu da prihvate. Mi moramo da gledamo najpre da mi ne bankrotiramo, kao država. Dakle, republiučki budžet je onaj koji mora da ima neka sredstva da bi mogli mi svi da funkcionišemo! Znači, da bi mogli da imamo uopšte i zdravstveno osiguranje, pa sve nadalje! Lokalna samouprava… Naravno da će se lokalnoj samoupravi pomoći! Kada država postoji, kada jaka država postoji iza vas, lokalna samouprava koja ima problem, naravno da će dobiti pomoć od države. Dalje, tu su investicije koje država, ukoliko je jaka, može da dovede. Država koja je propala, sa dva ili tri grada koji imaju dobar budžet, ništa ne može da uradi! Ali lokalne samouprave koje su u problemu, ukoliko imaju jaku državu iza sebe, državu koja može da dovede investitore, koja može da dobije pomoć od Republike, neće da propadne! Naravno, niko neće da ostavi lokalnu samoupravu da bude, da ostane na ivici, bez plate ili bilo čega.

JV: Eto, možda, da postavim pitanje sada, kakvo je interesovanje onda investitora za Niš?

Interesovanje, to možete i sami da vidite, sada “Džonson elektronik” treba da otvori uskoro fabriku u Nišu. Mislim da je to radna zona “Sever”, kod aerodroma “Konstantin Veliki”, tako da definitivno, otprilike će doneti jedno 1.000 novih radnih mesta. Dalje, biće otvoreno i “Leoni”, to je fabrika koja već postoji u Prokuplju, ali sad će, mislim, u blizini Merošine takođe da se otvori još jedan deo, gde će isto određeni broj novih radnih mesta da se otvori. Tako da, kada pogledate, ovaj deo Srbije će biti i jedan od glavnih predstavnika za proizvodnju tih auto delova, i to, znači, delova koji su u direktnoj konkurenciji, recimo, sa “Bosch” – om, kao što “Džonson elektronik” jeste suštinski u glavnoj konkurenciji sa “Bosch” – om, tako da ćemo biti predstavnici tih nekih auto delova koje ćemo moći da izvezemo. Što se tiče izvoza ove godine, odnosno u ovom delu godine, prvih pet meseci, on je rastao do 21 %. Znači, ono što je jedna od glavnih strategija, vezano za budžet uopšte, jeste da se ojača maksimalno izvoz, jer mi možemo na osnovu izvoza dosta da osnažimo i državu i budžet, bruto nacionalni dohodak je takođe rastao do 2,1 % u prvom kvartalu ove godine. Problem jedini je što smo imali neke nepredvidive… nepredvidive stvari koje smo morali da platimo, kako bi vlada realizovala sve ono što je zacrtala. Inače, suštinski, definitivno, država je počela mnogo bolje da posluje u odnosu na prethodnu godinu.

JV: Hvala vam na gosotovanju.

Nema na čemu.

JV: Moje ime je Aleksandar Stankov, a vi ste pratili još jednu emisiju “15 minuta”.