Jelena Mančić

Gost: Jelena Mančić, portparol niškog inicijativnog odbora “Zajedno za Srbiju”

Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Polovinom februara Dušan Petrović i Boško Ristić napustili su Demokratsku stranku i formirali poslanički klub “Zajedno za Srbiju.” Poslanički klub polako prerasta u političku partiju, a kako ide formiranje na  jugu Srbije reći će nam Jelena Mančić, portparol niškog inicijativnog odbora. Gospođice Mančić, kakva je situacija na jugu sa političkom opcijom “Zajedno za Srbiju”?

Politička opcija “Zajedno za Srbiju” je do sada formirala u tačno 50 gradova i opština na teritoriji cele Srbije svoje inicijativne odbore. Što se tiče juga Srbije, tu je u većini mesta formiran incijativni odbor. Dakle, bili smo prošle nedelje u Bujanovcu i Vlasotincu i tamo je velika zainteresovanost za našu politiku. Formiran je inicijativni odbor u celom Topličkom okrugu, zatim Dimitrovgrad, Pirot… Na jugu Srbije, ova priča zaista ide lepo i građani prepoznaju ono što mi zastupamo, naše ideje.

JV: Rekli ste 50-tak inicijativnih odbora na nivou sele Srbije, je li tako?

Jeste.

JV: Kada možemo očekivati formiranje, i zvanično, stranke?

Mi smo planirali da to bude ranije. Međutim, vremenom smo shvatili da je neophodno da ljudi vremenom najpre čuju koji su to naši principi i kakva je naša politika, tako da je dogovor da kada završimo formiranje inicijativnih odbora na celoj Srbiji, da onda formiramo političku stranku. Mi smo odavno već spremni. Imamo, dakle, veliki broj simpatizera koji će svojim potpisom podržati stranku “Zajedno za Srbiju”. Međutim, idemo polako, ne žurimo, sačekaćemo da se formiraju odbori, pa ćemo se i zvanično registrovati.

JV: A koji su vašu principi? Koja je vaša ideologija?

Što se tiče programa buduće stranke “Zajedno za Srbiju”, on može da se svede na tri reči. To su: samouprava, solidarnost i Evropa. Šta to podrazumeva? Evo, pod “samouprava” – to znači da svaka opština, svaka mesna zajednica, svaki region, sam odlučuje, da ima sve institucije kakve imaju i Vojvodina i Beograd, dakle skupštinu, budžet i izvršnu vlast, tako da građani koji izaberu svoje predstavnike u nekoj opštini, direktno i sami kreiraju u kom će se pravcu ta opština razvijati. Što se tiče solidarnosti, to je, dakle, politika da oni koji imaju više pomognu onima koji imaju manje, kako na nivou opština, tako i na nivou ljudi kojima je pomoć najviše potrebna, a to su i trudnice i samohrane majke, nezaposleni… Takođe, socijalni program je neophodno znatno promeniti. Tu su potrebni novi zakoni, tako da ćemo mi predložiti zakon o socijalnom preduzetništvu. Smatramo da bi to bio jedan od dobrih socijalnih programa koji bi mogao da se sprovede. I, naravno, Evropa! Mi smo politička opcija koja se zalaže za evropski put, evropske vrednosti, evropsko uređenje države, ali i evropski standard.

JV: Pomenuli ste, kada ste govorili o samoupravi, veće ingerencije opština i gradova. To liči na decentralizaciju, je li tako? I Boško Ristić je u nekim razgovorima ranijim potencirao decentralizaciju kao glavnu ideju pokreta “Zajedno za Srbiju”. Kako se ta decentralizacija ovog pokreta razlikuje od, recimo, decentralizacije Ujedinjenih regiona Srbije?

Pa, upravo u institucijama. Dakle, mislimo da nema decentralizacije bez institucija i da bi, dakle, svaka opština i region trebalo da ima institucije koje će odlučivati. Mislimo da bi centralna vlast trebalo da odlučuje o važnim državnim pitanjima ko što je monetarna politika, kao što je bezbednost, zatim spoljna politika, policija, vojska, a da sve ostalo odlučuju opštine i gradovi i da se regioni bave sopstvenim razvojem. Dakle, da neko, na primer u Dimtrovgradu, u Merošini, ne čeka na centralnu vlast koja treba da odluči za šta će se uložiti novac.

JV: Da li to podrazumeva, dakle, da svaki region ima svoju vladu i svoju skupštinu?

Tako je.

JV: To je baš neki korak, možda, i ka autonomiji?

Pa, mnogi govore da, na neki način, autonomija, da se to možda ide ka nekom otcepljenju. Međutim, mi mislimo da upravo nije tako. Evo, Vojvodina ima svoju skupštinu. Takođe i Beograd. Mi mislimo da se ljudi dele tamo gde loše žive, a ne gde imaju institucije i gde samovoljno odlučuju o svom životu.

JV: Prilikom formiranja Pokreta “Zajedno za Srbiju”, počevši od gospodina Ristića i gospodina Petrovića, dakle mnogi članovi Demokratske stranke su krenuli njihovim putem. Kako to komentarišemo? I to je masovna pojava i kod nas ovde, na jugu zemlje. Imali smo takav slučaj i u Dimitrovgradu i u Pirotu, pa i u Nišu su se neki članovi DS-a odlučili da podrže Pokret “Zajedno za Srbiju”. Kako komentarišemo tu pojavu?

Pa, verovatno da su u “Zajedno za Srbiju” prepoznali politiku koja im više odgovara. Dakle, Dušan Petrović se zalagao za samoupravu i to je upravo bio i uzrok razmimoilaženja sa Demokratskom strankom. Dakle, neki principi koji bi poboljšali život građana na jugu Srbije, u centralnoj Srbiji nisu mogli da se ostvare u toj stranci. Mi smatramo da ne treba gledati na to iz koje stranke neko potiče, nemamo takve predrasude, dakle, sarađujemo sa svima, odnsono, svi su dobro došli koji zastupaju naše ideje.

JV: Recite nam kako danas ide priliv novih članova u vaš politički pokret?

Pa, mogu da kažem da smo vrlo zadovoljni, da u Nišu ima, hajde da ne kažem konkretan broj, ali više stotina članova. I, što je dobro, to je da se mnogi mladi ljudi, koji nikada nisu bili u politici, prijavljuju. Dakle, prepoznali su nešto dobro u nama i smatraju da bi trebalo da svojim članstvom podrže nas i da učestvuju, što mislim da je vrlo dobro, da sve veći broj mladih ljudi učesvuje u politici.

JV: Ko su ti mladi ljudi? Evo, formirani su incijativni odbori, rekosmo u pedesetak gradova u Srbiji. Ko su ti ljudi koji nose politiku pokreta, recimo u Nišu, Leskovcu?

Evo, recimo u Leskovcu, dečko, diplomirani ekonomista, koji do sada nije bio funkcioner, niti se politički znatno angažovao u nekoj drugoj stranci. On je sada predsednik incijativnog odbora – Igor Pejčić. Eto, na primer, on je jedan primer, ali mnogo je takvih u celoj Srbiji koji se prvi put sada upuštaju u politiku.

JV: Nemate partiju još zvanično, ali imate poslanički klub. Imate ljude koji mogu u okviru Skupštine Srbije da deluju i prenesu glas naroda, eventualno, ljudi koji simpatiziraju politiku koju vi zagovarate. Kako se konkretno vaši poslanici bore za svoje simpatizere, građane?

Pa, mi smo tek u formiranju. Dakle, poslanički klub koji čine poslanici, šef poslaničkog kluba Dušan Petrović, zatim narodni poslanici Boško Ristić, Miodrag Đidić, Nebojša Zelenović, Milovan Marković i Sanja Čeković. U suštini, to je i ideja – da oni mogu više da se zalažu za ljude koji ne žive u Beogradu, koji nisu deo centralne vlasti. Dakle, da mogu da pomažu samim tim što su u parlamentu svim građanima Srbije, bez obzira na to gde žive i odakle potiču, a to će se pokazati i u našoj politici.

JV: Da li je bilo nekih konkretnih poteza, kada je reč o jugu Srbije, jugu zemlje? Da li su eventualno preneli nešto svojim kolegama poslanicima, svojim kolegama ministrima u Vladi, a tiče se problema ljudi koji žive u ovom delu zemlje?

Biće to sigurno, čim se oformimo kao politička stranka. Za sada smo tek dva meseca. Još uvek se radi na infrastrukturi stranke, ali svakako da postoje brojne ideje koje će doći na dnevni red.

JV: Malopre mi je promaklo, rekli smo ko je predsednik, glavni čovek pokreta “Zajedno za Srbiju” u Leskovcu, a nismo pomenuli nikog iz Niša. Vi ste portparol, ali ko i dalje ovde, da kažem, upravlja vašim inicijativnim odborom?

Narodni poslanik Boško Ristić je predsednik incijativnog odbora za Grad Niš.

JV: Za Grad Niš, je li tako?

Da, da.

JV: A da li on trenutno živi u Beogradu, ili u Nišu?

U Nišu živi, ja ga viđam svaki dan.

JV: U Nišu? Evo, zbog čega pitam…

On ima poslove i u Beogradu, s obzirom da je narodni poslanik. Sigurno da mnogo putuje, ali komuniciramo svaki dan. I on sa svojim članstvom, tako da nema tu nikakve dileme.

JV: Kada smo objavili vest da je gospodin Ristić napustio svoju stranku, brojni komentari su se baš odnosili na tu temu, da, prosto, on duže vreme, kako je tamo pisalo, nije Nišlija, da živi u Beogradu, pa zbog toga i pitam s obzirom da je on sada u Nišu, je li tako?

On putuje sigurno u Beograd vrlo često, s obzirom na posao koji obavlja, ali ovde je svakodnevno. Možete da dođete i u stranku i da komunicirate i sa njim i sa drugim predstavnicima “Zajedno za Srbiju”, tako da nema tu nikakve dileme.

JV: Zanimljivo je da, bez obzira što zvanično niste registrovani, već imate ljude u vlasti, je li tako? I to baš na jugu zemlje. Vaš predstavnik, Zoran Petrov, sa svojim kolegama je nedavno formirao koaliciju u Dimitrovgradu, je li tako?

Tako je, on je jedan od naših članova i funkcionera u Dimitrovgradu.

JV: Pretpostavljam da je to veliki korak za formiranje stranke?

To je, svakako, dobro i za stranku i za Dimitrovgrad i za jug Srbije. Tako da to samo može biti pozitivno.

JV: Trenutno, recimo, u Dimitrovgradu u vlasti nisu demokrate, ali da li to znači da su njima vrata zatvorena za svaku saradnju sa vama u budućnosti, ili ste možda…

Mislite, da li su vrata Demokratskoj stranci zatvorena? Svakako da ne! Mislim da su razlozi razmimoilaženja sa Demokratskom strankom upravo ti neki politički principi, kao što je samouprava. Tako da, ukoliko oni promene svoj stav što se toga tiče, svakako da je moguća saradnja.

JV: A druge stranke?

Takođe. Sve stranke koje zastupaju u svakom slučaju evropski put, koje su evropski nastrojene.

JV: A ako nemaju ideologiju decentralizacije?

Pa, tu su i drugi politički principi sa kojima bismo mogli da se složimo sa drugim strankama. U svakom slučaju, decentralizacija je ono što je glavno, po čemu ćemo se voditi i svako ko isto misli što se tiče i decentralizacije i samouprave i drugih principa može biti naš politički saveznik.

JV: Poslednjih pola godine, možda duže, veliki broj političara se odlučio da formira neke svoje partije, počevši od Boška Ristića i Dušana Petrovića, preko Zorana Živkovića, pa evo sada imamo i “Koaliciju za Niš” odnedavno. Sve su to, da kažem, u neku ruku bivši članovi DS-a, da ne kažem i frakcije, možda Demokratske stranke. Kako komentarišemo tu činjenicu i da li je Srbiji potrebna neka nova politička krv?

Iskreno, ne bavimo se drugim strankama. Smatramo da naša politika ima jasne ideje koje smo, u svakom slučaju, predstavili svim našim i članovima i smipatizerima i koje su do sada mogle da se čuju u mnogim mestima u kojima su formirani odbori. Što se tiče nove krvi, potrebni su mladi ljudi, potrebni su ljudi i koji se nisu do sada politički uopšte aktivirali, što pokazuje i “Zajedno za Srbiju”. Mi imamo zaista dosta takvih članova, tako da smatram da politika koja, u svakom slućaju će dobro doneti i zemlji i građanima je sasvim dobro došla i podržavamo sve.

JV: Evo, recimo vi. Vas verovatno naši gledaoci i čitaoci prepoznaju sa malih ekrana. Nekada ste radili na jednoj niškoj televiziji. Da li mogu novinarstvo i politika zajedno?

Pa, evo, ja ću vam dati jedan odgovor tako što ću objasniti samo svoj primer. Ja sam do pre dva meseca bila novinar i nisam bila ni u jednoj političkoj stranci, a od pre dva meseca nisam novinar i sada sam u “Zajedno za Srbiju”.

JV: Dakle, prešli ste u politiku?

Tako je.

JV: Ubuduće, možda, možemo i da vas očekujemo i u Skupštini Grada?

Videćemo! Rano je još za to.

JV: Hvala vam na gostovanju.