Marko Nedeljković

Gost: Marko Nedeljković, Evropski parlament mladih Srbije.

Razgovor vodila: Vesna Milić

JV: Mladi iz više od 30 zemalja Evrope trenutno se nalaze u Nišu. Povod je letnja akademija evropskog parlamenta mladih. Tim povodom sa nama u stidiju je Marko Nedeljković koji se nalazi u organizaciji ovog događaja. Dobodošli u studio Južnih vesti.

Hvala.

JV: Za početak nam recite šta svi ovi mladi ljudi rade u Nišu? Koje su aktivnosti letnje akademije evropskog parlameta mladih?

U Nišu su se za ova 4 dana okupili mladi iz 31 zemlje Evrope, koji su članovi upravnih odbora njihovih organizacija u svojim državama. Oni će na ovoj letnjoj akademji učiti o raznim granama vođenja jedne organizacije, počevši od okupljanja sredstava, bitnosti inkluzije, regionalnog razvoja, kako se vode veliki projekti koji obuhvataju razne aspekte unutar orgaznizovanja.

JV: Među njima su i mladi iz Srbije?

Između ostalog i mladi iz Srbije. Osim članova upravnog odbora, tu su i članovi naših timova, kako timova za prikupljanje sredstava, tako i PR timovi, tima za ljudske resurse i drugih timova.

JV: To su ljudi koji su već u Evropskom parlamentu mladih Srbije?

Da. Ovaj događaj je malo specifičan, dešava se jednom godišnje i on okuplja samo iskusne članove Evropskog parlamenta mladih, jer je ovo događaj upravo za vođenje organizacije. Za mlađe članove imamo druge konferencije koje organizujemo u toku godine.

JV: To je jeste jedan veliki događaj za Evropski parlament mladih. Zbog čega se ove godine održava u Nišu?

Mi smo veoma ponosni jer je ovo 5 letnja akademija po redu. Prve 3 su bile održane u Berlinu, jer ih je održavala mešunarodna kancelarija, koja se tamo nalazi. 4. je bila održana u Portu i nakon Berlina i Porta Niš je dobio priliku i čast da organizuje letnju akademiju. Komisija koja je sastavljena od nekoliko članova mešunarodne kancelarije je odlučila da je Niš zbog organizacionog potencijala i ljudskih resursa poverila poverenje i Grad Niš je izabran između nekoliko kandidata, gradova Švajcarske, Španije i još nekih država Evrope.

JV: Ipak je akademija došla u Niš. To znači da ovde ima kvalitetnih mladih ljudi koji mogu sve to da iznesu. Koliko je vas ovde u Nišu, članova?

Ukupno Evropski parlament mladih Srbije ima oko 90 članova, gde je ⅓ u Nipu, ostali su u Novom Sadu i Beogradu, negde oko 25 do 30 članova.

JV: Osim tih nekih zvaničnih aktivnosti, radionica u okviru akademije, vi upoznajete mlade ljude širom Evrope sa gradom. Vodili ste ih u obilazak?

Jedna konferencija se ne sastoji samo od puto od autobuske stanice do hotela, već treba da upoznaju turistički i kulturni potencijal ovog grada. Upoznali su se sa Tvrđavom, upoznaće se sa Bubnjem, Ćele kulom, videli su muzej, oduševljeni su svime time i ono što mene iskreno raduje je da se oni pozivaju da dođu opet i žele da to svoje iskustvo prenesu drugima. Tako da se iskreno nadam da će još mnogo mladih ljudi zbog letnje akademije posetiti naš grad.

JV: Da će Niš biti na dobrom glasu zbog toga. Oni sada stupaju i u kontakt, pretpostavljam, sa članovima iz Srbije. Koliko im je dragoceno to iskustvo sa strane naših omladinaca, ovde u Srbiji?

Mi smo dobri domaćini i za nas je jako značajno iskustvo jer kontakte koje sada Evropskog parlamenta mladih Srbije steknu mogu kasnije da iskoriste na mnogo načina. Evropski parlament mladih Srbije i naši članovi jesu jedni od najačih u Evropi i mo smo poznati po kvalitetu i po svojoj posvećenosti radnoj etici i verujem da će iskustvo koje sada budu stekli i kontakti njima dati prilike da se pokažu na konferencijama širom Evrope.

JV: Bez obzira što mi nismo još u EU.

To ne predstavlja nikakav problem, Evropski parlament mladih je apolitična nevladina organizacija i obično se za taj EU prefiks ljudi vezuju. Članice Evropskog parlamenta mladih su zemlje od Portugala do Rusije, od Islanda do Turske, mnogo zemalja koje niti su u EU, niti imaju tendencije.

JV: Kažete da je Srbija tu visoko kotirana, među tim zemljama, što se mladih tiče?

Što se mladih tiče definitivno, debatne sposobnosti, govorništvo pa sve ovo ostalo što se tiče organizacije jeste nešto definitivno gde se mi kotiramo na vrlo visokom nivou u Evropi.

JV: Evropski parlament mladih Srbije postoji 11, 12 godina. Pomenuli ste neke akivnosti, koji je generalno cilj te organizacije?

Evropski parlament Srbije postoji 12 godina a u Evropi postoji od 1996. godine.

JV: Ipak kasnimo.

Kasnimo malo, međutim, to nas ne sprečava da organizujemo konferencije velikog tipa. Primaran zadatak jeste organizovanje konferencija na kojima će mladi koji nisu članovi Evropskog parlamenta mladih imati priliku da došu tu kao delegati, da budu podeljeni u komititete i da diskutuju o raznim temama koje se tiču kako mladih, tako i tema koje su na visokom političkom nivou koje se kotiraju u Evropi i u svetu. to što su mladi ljudi i što pričamo o raznim temama nikako ne utiče na kvalitet kasnije rezulolucije i rešenja koje mi osmišljavamo vezano za teme ozbiljnog političkog karaktera.

JV: Kakvi su ti mladi koji do tada nisu bili angažovani u jednoj organizaciji kada dođu kod vas? Imaju li oni te inicijative aktivizma u sebi? Često se ovde pominje kako mladima u Srbiji nedostaje ta neka samosvesnost, to da učestvuju u donošenju političkih odluka. Da li vi imate takav utisak?

Pre svega pitanje je organizovanja. Ljudi uglavnom pričaju da organizovanje treba da potekne od starijih, ja mislim da samoorganizovanje nanormalnije da mladi treba da budu svesni svojih potreba i da iz tih potreba nađu načine i akcijama sprovedu svoje misli u dela. Da li se glas mladih čuje dovoljno, mislim da se čuje mnogo više, mešutim iz godine u godinu napredak je definitivno vidljiv i sve više kako državnih institucija tako i privatnih partnera pronalaze bitnost našeg rada.

JV: Što se tiče akademije, sada imate radionice na temu inkluzije, projektnog finansiranja i sličnog. To su predavači iz zemalja EU, jel tako?

Da.

JV: Koliko oni mogu da prenesu ta iskustva što se tih tema tiče i gde je Srbija u odnosu na EU, što se te 3 oblasti tiče?

Ranijih godina što se tiče projektnog finansiranja imali smo tu jednu prepreku, jer nismo bili članice EU, što se tiče finansiranja. Međutim, sada kao kndidatu se otvaraju neki fondovi za mlade koji mi i ostale omladinske organizacije dosta koristimo. Fondovi us značajni, ozbiljni, pripreme same za prijavljvanje bilo kog događaja traju nekoliko meseci ali značajni su i realno je dobiti ih. Ne pričamo više o hipotetičkim situacijama gde postoje neki fondovi koji mogu da se dobiju.

JV: Otvoreni su za organizacije?

Otvoreni su za nas, mi se prijavljujemo i moram da kažem uspešno dobijamo konkurse iz čitave Evrope. Stvarno ne predstavlja problem.

JV: Tu smo negde na istom nivou sa drugim zemljama.

Ne postoji nikakva prepreka, niti zvanična, niti nezvanična koja nas sprečava da konkurišemo.

JV: Bez obzira na projektno finansiranje, tu uvek ima para, čak je bilo reči o tome da se te pare iz fondova EU, ne samo za mlade, nego generalno ne koriste dovoljno. Što se tiče komunikacije i inkluzije, to su neke teme. Da li imate tu neka iskustva? Gde je tu Srbija u odnosu na zemlje EU.

Reginalni razvoj i inkluzija je nešto gde se Srbija kotira najbolje u Evropi. Ja moram da kažem da sam na to veoma ponosan, jer u prethodnom mandatu smo dosta pažnje posvećivali inkluziji u smislu socijalne i ekonomske inkluzije gde smo probali da uključimo u naš rad i ljude koji zbog ekonomskog statusa ne mogu sebi da obezbede putne troškove, džeparac, troškove konferencije. Takođe sam ponosan na to što se trudimo da podstaknemo regionalni razvoj, jer omladinski aktivizam u Srbiji, a i u Evropi se koncentriše u velikim gradovima.

JV: Pričate na nivou vaše organizacije?

Samo na nivou naše organizacije. Ne izlazim mnogo van Novog Sada, Beograda i Niša. Evropski parlament mladih Srbije želi da pokaže da to ne mora da bude tako, pa smo organizovali zasedanja u prethodnoj godini u Kragujevcu, Zrenjanjinu, Valjevu i Kruševcu koja su bila veoma uspešna. Taj naš primer i ta akcija da organizujemo ta 4 manja zasedanja u manjim sredinama je nešto o čemu se dosta sada priča na letnjoj akademiji, da samo treba hrabrosti i volje da bi se doprlo do mladih koji nemaju prilike da učestvuju u omladinskom aktivizmu.

JV: Osim tog omladinskog aktivizma, zapošljavanje je jedan veliki problem, to mnogi ističu da mladi ne mogu da nađu posao. Kakva su vaša iskustva? Kakva su iskustva mladih ljudi iz EU? Vi ste stalno u komunikaciji sa njima. Po čemu se razlikuje situacija u kojoj su mladi u Srbiji i mladi u zemljama EU i hoće li nam nešto pomoći kada postanemo punopravne članice?

Mlade u Srbiji i Evropi što se tiče zapošljavanja muče isti problemi. Međutim, ja bih bio iskren i rekao da je ovde malo teže jer sve zavisi od ekonomskog statusa zemlje. Ono što vidim prostor za Evropski parlament Srbije je to znanje koje se tiče u toku obrazovanja. Kada se izađe na tržište rada nakon završenog fakulteta traži se domah iskustvo. I svi traže iskustvo ali je nemoguće naći iskustvo nakon završenog fakulteta. Evropski parlament mladih u Evropi je mnogim mladima pružio priliku maldima da steknu znanja i ostvare kontakte tako da su oni nakon završenog fakulteta istog trenutka bili zvani u razne institucije, ministarstva u svojim zemljama jer su bili prepoznati kao neko ko je uložio svoje vreme ili trud na jedan koristan rad.

JV: Da li mladi iz Evropskog parlamenta Srbije imaju prilike da idu u neke evropske institucije, možda neku praksu ili da rade?

Da. Evropski parlament mladih Srbije u CV-iju dosta znači, rekao bih možda malo više u Evropi. I u Srbiji se menja ta praksa. Poslodavci su bili veoma konzervativni ne shvatajući upotrebnu svrhu omladinskih orgnizacija. Imamo nekoliko primera gde su mladi iz Srbije bili primani u Evropsku komisiju, u Evropski parlament na raznim tipovima zapošljavanja ali defonotivno moguće je zaposliti se i više ni sa te strane ne postoji prepreka za onog ko želi da se oproba.

JV: Što se tiče ulaska Srbije u EU. Tu je jedna od bitnih uslova borba protiv korupcije. Koliko su sada mladi u Srbiji svesni toga da neke loše pojave, poput korupcije, kriminala i ostalog loše utiču na razvoj društva u celini u Srbiji.

Korupcije jeste jedna od stvari koje su generalno od tema na našim konferencijama zvanično, ne na letnjoj konferenciji, gde pričamo. Mladi prepoznaju to kao veliki problem i na njoj treba raditi i korupciju je jako teško iskoreniti.

JV: Da li su oni svesni šta je korupcija?

Da, svesni su šta je korupcija, međutim, ono čega se bojim jeste to da ne shvataju kako bi izgledao sistem bez nje. I to je nešto na čemu definitivno treba raditi, jer od samog početka kada mladi uđu u osnovnu, srednju školu oni se odatle suočavaju sa korupcijom i negde ne razmišljaju uopšte o tome da ona može biti iskorenjena, već uče kako da žive sa njiom, što mislim da ne bi smeo da bude slučaj.

JV: Imamo najsvežiji primer, hapšenje direktoza kancelarije za mlade u Nišu Strevana Živkovića, koji je osumnjičen za korupciju, za malverzaciju novcem. Koliko ove situacije obeshrabruju mlade ljude? To je osoba i funkcija nekoga ko bi trebao da se baš bavi upravo njima, omladinskom politikom u gradu.

Neko ko studira prava imam principe koje ne smem da prekršim i ne želim da kometarišem događaje koji se dešavaju pre nego što postoji konačna presuda. Što se tiče podrške sa strane grada, regiona, države ona postoji. To šta se dešava unutar samih institucija je nešto što treba mladih da se tiče, međutim, nemam ovlašćenja da ispred organizacije govorim o tome.

JV: Kako biste vi preporučili mladima da se aktiviraju?

Mladi moraju da shvate da niko neće raditi posao umesto njih. Ako oni samo ne budu želeli da rade za sebe niko drugi neće raditi za njih. Moraju da budu svesni toga koje su njihove potrebe i šta žele u životu. Ako nemaju nikavog aktivizma i ništa ne rade, što bi rekao Cane u ništa se i pretvore i ja se uvek vodim time da njima treba samo pokazati kako raditi na sebi, koji su sve to modaliteti. Evropski parlament mladih nije jedina nevladina organizacija koja postoji. Postoje i mnoge druge koje se bave nekim drugim temama ali definitivno moguće je samo je potrebno pokazati kako. Ono što jeste potrebno jeste podrška insttucija, gde će institucije prepoznati samo organizovanje mladih i pružiti podršku, kako finansije, tako i kroz neku stručnu podršku jer definitivno znanje koje mi imamo ja mislim da nije dovoljno za kvalitetno i svrsihodno organizovanje.

JV: Kako da došu do vas ako neko od mladih želi da bude član Evropskog parlamenta mladih Srbije? Kako do vas, kako da postanu članovi?

To pitanje se često postavlja. Član Evropskog parlamenta mladih, malo je komplikovana procedura. Mladi koji bi želeli da postanu članovi bi trebalo da prođu kroz regonalnu konferenciju ili neku od lokalnih konferencija koje se nadam da će se održati naredne godine. Nakon čega se najbolji prijavljuju za nacionalnu konferenciju i nakon nacionalne konferencije postaju punopravni članovi našeg nacionalnog komiteta, gde su posle slobodni da se prijavljuju na bilo koju konferenciju u Evropi, a u prošloj godini ih je bilo 800.

JV: Kako da došu do prve te regionalne, odnosno lokalne konferencije?

Prve konferencije biće održane narednog proleća, moraće malo da se strpe.

JV: Tu ide neka prijava?

Ide klasična prijava za regionalnog delagata zasedanja. Oni popunjavaju nekoliko pitanja, onda imaju teme koje su tamo izlistane koje će biti na toj konferenciji, dostavljaju svoje želje zašto ih baš te teme interesuju i na osnovu toga bivaju primani na konferenciju. Odatle je njihov put mnogo lakši, jer imamo stručni žiri koji dolazi tu, ocenjuje njihove sposobnosti Engleskog jezika, govorništva, liderstva i na osnovu tih ocena i njihove dalje prijave oni se prijavljuju za nacionalnu konferenciju.

JV: Ipak nije baš lako biti?

Nije lako postati član ali ogromno je uživanje i ogromno iskustvo biti.

JV: Hvala puno na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta a ja sam Vesna Milić.