Gost: Milan Đorđević, PR Komunalne policije u Nišu
Razgovor vodila Sanja Janačković
JV: Komunalna policija u Nišu počela je da radi krajem 2010. godine. U ovom gradu ima 25 aktivnih komunalnih policajaca, iako su procene da treba da ih bude bar duplo više. Koje još probleme, osim nedovoljnog broja radnika, imaju, koje će ubuduće akcije sprovoditi, govoriće portparol niške Komunalne policije Milan Đorđević. Gospodine Đorđeviću, Nišlije kažu da ne viđaju često komunalne policajce na ulicama. Zašto je tako?
Po Zakonu o komunalnoj polciiji, na pet hiljada stanovnika potrebno je da imamo jednog komunalnog policajca. Niška komunalna policija trenutno u svom sastavu broji 25 aktivnih komunalnih policajaca koji postupaju na terenu i pored njih primljeno je još 21 komunalni policajac koji čekaju na završetak obuke i na polaganje stručnog ispita za osposobljavanje za samostalnu primenu ovlašćenja komunalnog policajca. Kada se oni budu vratili sa obuke, praktično će broj komunalnih policajaca biti dupliran i mnogo ćemo biti vidljiviji na terenu. Sada je prioritet rada dat na postupanje po prijavama naših sugrađana gde se trudimo da istovremeno sa prijavom ili u najkraćem roku, a u najvećem broju slučajeva u toku istog dana po prijavi naših sugrađana se postupa i preduzimaju se sve odgovarajuće mere.
JV: Da li stižete da odgovorite na sve pozive s obzirom na to da vas je manje nego što treba da bude?
Svakako, znači to nam je prioritet i kažem, ili istovremeno, odmah po prijavi naših sugrađana se postupa ili u najkraćem mogućem roku, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, s obzirom da smo angažovani, pored naših redovnih aktivnosti i na brojnim asistencijama ka drugim gradskim službama, tako da je naš aspekt angažovanja izuzetno veliki, a broj komunalnih policajca je, kažem, znači broj 25 komunalnih policajaca u Nišu ima.
JV: Da li ste dovoljno opremljeni za rad?
Sredstva komunalne policije su izuzetno loša. Znači, izuzetno loša je opremljenost. Konkretno su tu misli na vozila komunalne policije. Imamo 2 vozila koja su stara preko15 godina. Nemamo sisteme veza. Takođe, i druga vrsta opreme, konkretno, znači, računari. Imamo 4 računara gde 25 komunalnih policajaca potebno je da pišu službene beleške, prekršajne prijave itd. Sve je to izuzetno teško uklopiti, s obzirom da imamo dosta predmeta koje radimo, ali jednostavno trudimo se da uz maksimalnu kolegijalnost i znači, te neke naše predmete što pre odradimo i prosledimo nadležnim službama.
JV: Da li ima izgleda da će to u neko skorije vreme biti rešeno?
Pa, mi se nadamo da će u narednom periodu komunalna policija biti sagledana, kako od strane Grada, tako, znači, i od drugih gradskih službi gde kroz neku, ja se nadam, znači, pomoć od strane tih službi, kroz neke donacije, znači, da li vozila, da li druga sredstva, jer, generalno nama sve treba, digitalni fotoaparati, sredstva veze, kompjuteri, da će da se poboljša ta efektivnost našeg rada.
JV: Da li je takva situacija samo sa komunalnom policijom u Nišu? Imate li informacija kakva je u drugim gradovima?
Drugi gradovi su dosta opremljeniji od nas. Mogu da dam primer Beograda i Novog Sada koji su praktično od početka svog rada bili potpuno opremljeni, sa potpunim brojem komunalnih policajaca, tako da je i njihova prevencija i rad na samom terenu mogao da bude mnogo vidljiv i mnogo efikasniji, jer, jednostavno, imaju sva potrebna sredstva za rad.
JV: Da li su naši građani dovoljno informisani o tome kada vas treba da pozovu i kada treba da se obrate komunalnoj policiji?
Naši sugrađani nam se obraćaju praktično sa svim problemima koje imaju. U okviru te naše parole “Komunalni policajac, vaš prvi komšija”, oni su prepoznali komunalnu policiju kao jedan servis građana gde mogu da nam se obrate, praktično, sa svim problemima koje imaju. I čak i kada ne znaju da li je to iz naše nadležnosti, mi im damo obaveštenje kojoj nadležnoj službi da se obrate. Ukoliko je iz naše nadležnosti, preduzimamo, naravno, odgovarajuće mere, a takođe im pomažemo i kroz preduzimanje odgovarajućih mera, pisanje službenih beleški i prosleđivanje istih nadležnim službama koje mogu dalje da preduzmu odgovarajuće mere, da na taj način, praktično, ubrzamo rešavanje njihovih problema koje imaju.
JV: A na šta se najčešće žale?
Naši sugrađani nam se obraćaju sa različitim problemima. Znači, dešavalo se u početku rada da nam se obraćaju i sa problemima koje imaju dugi niz godina unazad. Problemi sa kojima nam se obraćaju su vezani za javnu higijenu, za kućni red i mir, zatim za razne vrste zauzeća javnih površina. Imamo sada vrlo često da nam se sugrađani obraćaju sa problemom parkiranja na zelenim površinama gde su u zadnjem periodu prepoznali naš izuzetni rad na tom polju.
JV: Kako se kažnjavaju oni koji parkiraju na zelenim površinama?
Mi pravimo službene beleške sa potpunim podacima o prekršiocu tog dela, sa odgovarajućim fotografijama prosleđuje se Prekršajnom sudu i oni u daljem postupku rešavaju o visini kazne. Znači, tu je vrlo bitno da li je prvi put u prekršaju, da li je ponovljeni prekršaj, kako se, znači, samo lice koje je u prekršaju ponaša na sudu… Konkretno, u ovom segmentu predvidjene kazne su od dve i po do 30.000 dinara i to je još jedan od načina kako naši sugrađani, praktično, mogu da se oduče od parkiranja na zelenim površinama i da nauče da čuvaju zelene površine.
JV: E, sad radno vreme komunalne policije je od 7:30 do 22 sata. Šta kada se neka situacija za koju ste nadležni desi u periodu od 10 sati uveče do pola osam ujutru? Eto, da li to znači da neko može da parkira na zelenoj površini preko noći, jer tada nema komunalne policije da kontroliše?
Komunalna policija radi svaki danom, znači, od ponedeljka do nedelje od 7:30 ujutru do 22 časa uveče. Povremeno se dešava da imamo akcije i van radnog vremena, a sami naši sugrađani mogu da nam pomognu u našem radu i kroz svedočenje, jer jedna od varijanti na sudu jeste i da svedoče naši sugrađani o nekom učinjenom delu. Tu nam dosta pomaže i ukoliko oni to evidentiraju, recimo, kroz neku fotografiju, što na sudu može da predstavlja još jedan od dodatnih argumenata da se potvrdi neki prekršaj.
JV: U poslednje vreme učestali su napadi na konduktere i na kontrolore u autobusima gradskim. Da li vidite moguće rešenje tog problema? Ponovo je komunalna policija krenula u pratnju u autobusima, u javnom prevozu. Kakva je sada situacija?
Ovo što ste rekli je upravo jedan od razloga prisustva komunalne policije u sredstvima javnog prevoza. Nažalost, te nemile scene koje se dešavaju su izuzetno loše, daju izuzetno lošu sliku o našem gradu i o našem narodu. Ja znam da je to mali procenat ljudi i ja bih apelovao na naše sugrađane da jednostavno, znači, službena lica komunalne policije u postupanju, kada postupaju, da postupaju, znači, u saglasnosti sa naređenjima koja im izdaju komunalni policajci, da ukoliko su zateknuti u samom prekršaju da jednostavno oni moraju da daju lični dokument i moraju da se ponašaju u skladu sa naređenjima…
JV: Koja su sve ovlašćenja komunalnog policajca u toj situaciji?
U takvoj situaciji, znači, mi imamo proveru identiteta gde na osnovu ličnog dokumenta lica koje je u prekršaju mi utvrđujemo njegove podatke. U slučaju da lice pokuša da beži, mi imamo ovlašćenje i primenu sredstava prinude, koje nam daje Zakon o komunalnoj policiji. Naravno, znači,to su neke ekstremne situacije koje mi pokušavamo maksimalno da izbegnemo preventivnim razgovorom i upoznavanjem naših sugrađana sa potencijalnim sankcijama koje mogu da snose, a to je, recimo, po Zakonu o ličnoj karti, ako nam ne daju lični dokument kao službenom licu, predviđena kazna je od pet do 50 hiljada. Ne daj Bože, ukoliko ometaju službeno lice, odnosno komunalnog policajca, po Zakonu o komunalnoj policiji, predviđena kazna je od 10 do 50.000 dinara. A kao ove situacije koje su se, nažalost desile, ukoliko čak i krenu da napadnu ili službenika Direkcije za javni prevoz Grada Niša ili komunalnog policajca, tu praktično ide i krivična prijava protiv samog učinioca. Tako da su sankcije poprilično ozbiljne i ja se nadam da su naši sugrađani već upoznati sa tim i da u narednom periodu neće dolaziti do takvih prekršaja.
JV: Još jedni važni problemi u ovom gradu jesu sve više divljih deponija. Kakva je situacija sa tim? Da li tu ima nekog poboljšanja?
Komunalna policija je od početka svoga rada divlje deponije prepoznala kao jedan od, možda i najvećih problema Grada Niša. Ove deponije se uglavnom nalaze po obodima našega grada i mi redovno patroliramo i obilazimo ove divlje deponije. Broj zatečenih prekršilaca je izuzetno veliki. Znači, to je možda i jedan od najvećih, eto, rezultata komunalne policije gde jednostavno prekršioci ovog prekršaja znaju da smo vrlo često na tim deponijama i da pokušavamo da tu našu životnu sredinu zaštitimo i kroz ovaj vid zaštite, tj. prevencije, da ne bi neko izručio komunalni otpad negde gde nije dozvoljeno, a jedino mesto gde je dozvoljeno je gradska deponija.
JV: Očekuje nas i preseljenje divlje pijace na OTC. Kako se postupa sa uličnim prodavcima koji nemaju dozvolu za to?
Konkretno za preseljenje na OTC pijacu, to vode nadležne gradske uprave, tako da mi uvek asistiramo nadležnim gradskim upravama, kao i znači, naravno i drugim gradskim službama u skladu sa, znači, brojem komunalnih policajaca, tako da oni organizuju praktično te akcije, a mi smo tu da im pružimo podršku kroz aktivno prisustvo na terenu ili, znači, kroz neke predloge kojih svakako od početka našeg rada ima izuzetno. Svakako, komunalna policija je sagledala, znači, to neko stanje komunalnog reda u našem gradu i sve stvari koje smo uočili kao negativne stvari pokušavamo da rešimo i sa jedne strane i kroz apel nadležnim službama da se urede određene stvari u našem gradu.
JV: U poslednje vreme su česti, možemo reći, i verbalni sukobi između komunalnih policajaca i šetača pasa. Šta vlasnici pasa, kako mogu da šetaju svog psa? Šta sve moraju da ispune, koje uslove?
Jeste, znači, ovo je jedan problem koji imaju ne samo komunalni policajci na terenu, nego i naši sugrađani i to pogotovu naši sugrađani koji imaju malu decu. Jer, jednostavno, deca ne znaju da su psi, da određeni psi spadaju u grupu bezopasnih pasa i da neće da ih napadnu, čak i kada jednostavno žele da se igraju, oni fizički su veliki i dete, ukoliko takav pas krene ka njima, može jednostavno da se uplaši i da ima praktično traume kroz čitav život. Komunalna policija u ovom segmentu pokušava da preventivnim radom na terenu upozna naše sugrađane sa mestima koja su predviđena opštinskim odlukama za šetanje pasa.
JV: Koja su to mesta u gradu?
Svaka opština deifiniše na teritoriji svoje opštine gde mogu, gde je dozvoljeno. Konkretno, znači, za Opštinu Medijana, pošto je to jedna od opština gde se najviše vrši ova kontrola, predviđeno mesto je preko puta Medicinske škole, uz železničku prugu. Nikako park Čair gde se i desilo par tih neprijatnih situacija koje smo imali na terenu. Jednostavno, naši sugrađani moraju da znaju da pse moraju da šetaju na mestima koja su predviđena za to. Nikako, znači, na mestima javnih okupljanja, upravo kao što su parkovi. I u slučaju da su manji psi, onda na dugom povocu, u slučaju da su veći psi onda na kratkom povocu, u slučaju opasnih pasa, znači, oni moraju da imaju i korpu. Praktično, vrste pasa koje ne moraju da imaju korpu su znači samo tri vrste psa. To su hrtovi, to su bernardinci i to su…
JV: Retriveri, možda?
Ne, ne, ne! Retriveri, znači, takođe spadaju po nekim analizama u vrste opasnih pasa, tako da i oni moraju da imaju korpu i moraju da se čuvaju na kratkom povocu.
JV: I sad mi recite, samo za kraj, vi, da biste dobro radili, da biste, u stvari, radili svoj posao, morate da sarađujete sa policijom i sa inspekcijama. Kakva je saradnja sa njima?
Saradnja sa policijom opšte nadležnosti je izuzetna. Znači, od samog početka našeg rada. Sa dolaskom novog načelnika imamo neki osećaj da je ta saradnja čak i poboljšana.
JV: A sa inspekcijama?
Sa inspekcijama zavisi, od opštine do opštine. Znači, sa nekima je bolja saradnja, sa nekima je lošija saradnja. Generalno za naš rad i za samo postojanje reda u našem gradu je izuzetno bitan rad i samih inspekcija, jer službene beleške koje mi njima prosleđujemo su praktično osnova za neko dalje postupanje i za rešavanje problema koje imaju naši sugrađani, a vrlo često se dešava da od strane nekih inspekcija mi jednostavno nemamo apsolutno nikakvih obaveštenja po službenim beleškama koje mi njima dostavljamo. A to je vrlo bitno za naše sugrađane da im na dalje omogućimo da reše neki problem koji oni imaju.
JV: Hvala vam na gostovanju, gospodine Đorđeviću. Moje ime je Sanja Janačković. Gledali ste “15 minuta”.