Milan Lapčević

Gost: Milan Lapčević, narodni poslanik i predsednik Gradskog odbora DSS Niš

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: O raspletu u vezi sa Kosovom, čiji smo ovih dana savremenici, svedoci, pa i učesnici, ko koliko i na koji način, govori se danas u Srbiji sa ogorčenjem ili gorčinom. Oni koji su potpisivali kažu “Gorko im je, teško im je, ali bolje od toga nije moglo.“ Ovi drugi ogorčeni su što je do toga uopšte došlo i traže referendum da bi se Srbija izjasnila o tome. Gost “15 minuta” je Milan Lapčević, narodni poslanik i predsednik Gradskog odbora DSS u Nišu. On će verovatno govoriti sa ogorčenjem. Zašto?

Pa zato što niko nikada u dosadašnjoj srpskoj istoriji, iako je imala mnogo težih trenutaka, nije posegnuo za takvim pravnim aktom koji znači potpisivanje dokumenta kojim se nekoj kvazi državi, nekoj izmišljenoj državi predaje teritorija, narod…

JV: A šta je drugo moglo?

Šta je drugo moglo? Nije moralo da se potpisuje ništa! De facto je Kosovo okupirano od 1999. na ovamo. Ono je okupirano i moglo je da bude okupirano još 100 godina. Zašto je bilo bitno, ako oni drže kompletnu teritoriju, ili najveći deo te teritorije i imaju ingerencije sve, deluju i rade kao nezavisna država, zašto je bilo bitno da se Srbija izjasni o tome? Pa zato što ne postoji nijedan pravni dokument koji je usvojio neko, odnosno međunaordna zajednica oličena u UN, koji je na snazi sem (Rezolucije) 1244, koji kaže da je to teritorija Srbije! I znate, vaša je njiva, iako je neko uzurpirao, radi na njoj, seje, sve dotle dok vi ne odete u katastar i prepišete da je to njegovo.

JV: Zašto kažete da je to 1999. rešeno? Mnogi misle da je to 1999. rešeno, a oni koji to prate malo duže, ili su u politici malo duže, kažu: Sve je bilo rešeno 1974. kada je u ono vreme donet Ustav koji je pokrajinama dao snagu republika?

To je vrlo laičko razmišljanje, ili vrlo laička tvrdnja. Ništa nije rešeno sve dok se onaj čija je to tapija i imovina ne odrekne toga i ne prepiše! Dakle, kao što reče Matija Bećković: Ako je njihovo, što traže od nas da im ga damo? A ako je naše, zašto onda taj pritisak? Mislim, svi su argumenti bili, kako da kažem, (sve je bilo) na perfidan način: “Realnost na terenu je drugačija!” Ništa to ne znači! Opet su svi papiri kod nas i svi ključevi kod nas! Bez našeg pristanka doborovoljnog, kao što se, nažalost, desilo prošle nedelje, ne može ništa da se sprovede u delo. Nažalost, ova vlast je primenila to dobrovoljno pristajanje na odricanje od svoje teritorije, gašenje svojih institucija, gašenje policije, sudstva itd. Znači, povlači se sa svoje teritorije i dobrovoljno predaje, potpisuje, prenosi u katastar, uknjižava tu teritoriju na separatističke vlasti. To je nešto što se nije desilo u dosadašnjoj istorije Srbije, iako je imala mnogo težih trenutaka, a nije zabeleženo, koliko ja znam, u istoriji bilo koje zemlje.

JV: Ali, zar Srbija nikad nije imala tako veliki pritisak tako velike grupe moćnih zemalja da se to učini, uključujući čak i bombardovanje?

Imala je Srbija mnogo veći pritisak! I 1914. je imala stravičnije pritiske nego danas, mnogo veću silu, odnosno ogromnu silu protiv sebe, napad Austrougarske i njenih saveznika, ogromne zločine koje su činili od Cera na dole, prebeg srpske vojske, beznadežnu situaciju… Pa se posle četiri godine okrenula situacija i vratili smo se nazad. Imao je i Čarnojević muku kad je morao da povede narod 1690, pa je prošlo 100 godina, pa su se vratili i napravili državu. Ništa nije završeno, sem ako se vi sami ne odreknete, prvo u glavi, a onda i potpišete.

JV: Da, ali se zato Čarnojeviću danas spočitava da je on, odvevši srpski narod sa Kosova, ostavio prostor koji su popunili Albanci.

Tako je! I ovo što se danas dešava je u istom pravcu!

JV: Mislite li da bi referendum o Kosovu danas mogao nešto da izmeni?

Ja to ne mogu da tvrdim. Niko ne zna šta je u ljudskim glavama! Ja prosto verujem da su ljudi dovoljno trezveni i dovoljno razumni, razumniji mnogo više nego što je trenutna srpska vlast, da ipak neće prodavati veru za večeru! U stvari, to nije čak ni večera! To je nešto što se kroz fikciju datuma negde u izmaglici pojavljue… Nisam siguran ni da je iko to ponudio, nego naši političari, aktuelni na vlasti, to prikazuju kao neku večeru koju ćemo nekad možda negde da dobijemo. Imajući iskustvo sa onima koji nam nude tu večeru zadnjih 15 godina, siguran sam da to neće ni biti.

JV: Sve stranke i udruženja sa jakim nacionalnim predznakom kakav ima i DSS, smatraju da je ovo što je učinjeno s Kosovom definitivno izdaja. Oni drugi smatraju da je na taj način veliki ostatak srpskog naroda oslobođen velikog pritiska i da je dospeo u fazu kada može da se okrene razvoju, toliko koliko ga ima i na teritoriji koju ima. Šta mislite da bi moglo da se promeni, recimo, referendumom?

Da li vi verujete u to što pričate, da drugi tvrde da je Srbija sada skinula jedno breme s vrata i da se sada okreće sebi i da će svi drugi koji žive u Srbiji, ili čak i oni koji su možda ostali na Kosovu, ali smo rešili taj težak teret, sada živeti slobodno, okrećemo se sebi, razvoju, nećemo više imati pritisaka? Da li vi verujete u to? Ja ne verujem!

JV: Ja sam samo izneo obe opcije.

Da, ali prosto imam dovoljno godina i dovoljno iskustva da trezveno mogu da razmišljam i da ne mogu da nasedam na takve perfidne podmetačine koje su čak i naivne! Vlast je sada nešto potpisala, a kao i mnogo puta do sada, kada smo napravili neki ustupak, rekli su: „Dobro u redu, sad to sprovedite, idemo dalje!“ I nema kraja ovome, verujte, nema kraja ovome! Evo, juče je, samo par dana nakon što je srpska vlast potpisala taj sporazum i pošto je u ponedeljak usvojila na Vladi, odmah se u ponedeljak oglasila Nemačka i kaže: “Obavezivanje na dobrosusedske odnose pre datuma – javno ili pred kamerama, ili potpisivanje nekog sporazuma!” Šta to znači? Pa, verovatno znači razmenu ambasadora! “Ne, mi formalno ne priznajemo! Ali, dajemo sve ingerencije i dobrosusedske odnose razvijamo!” Inače, sudstvo, policija, prosveta, lične karte, granica, sve je to u ingerencije institucija tzv. države Kosovo.

JV: Mnogo godina traje ovaj problem i mnogo godina je vaša stranka pravila odnos prema tome i raščišćavala svakojake dileme, recimo i onu – Šta bi bilo kad bi Srbiji bilo rečeno: OK, Kosovo je potpuno vaše, izvolite milion i po – dva, ili milion, nije bitno koliko, Albanaca, pa trljajte s njima glavu! Šta bi se uradilo?

Uradilo bi se to da bi se doneo ustavni zakon, ili kako god se on zvao, kojim bi se definisala temeljna, suštinska autonomija tog dela Srbije, gde bi se naravno sprovodili izbori itd, i gde bi Srbi u onim enklavama gde žive, a tamo gde ne žive da im se obezbedi mogućnost da se vrate, da se prosto normalizuju odnosi, da se spuste tenzije, da albanska većina ima svoje predstavnike, da vodi opštine itd, ali ne i da bude međunarodno priznata država, da legalizuje prodaju organa, ili da proteruje Srbe s Kosova, da spaljuje manastire, crkve i zatire svaki trag da su Srbi ikada tamo postojali! Dakle, to je nešto što se značajno razlikuje od ovoga što se danas desilo.

JV: Mislite da bi Srbija mogla da nosi na leđima i breme koje bi se tada zvalo Južna pokrajina sa svim njenim porblemima koji su nastali pogotovu u poslednjih 20 godina? Dakle, mislim i na kriminal i na drogu i na ogromno siromaštvo?

Srbija mora da se nosi s tim problemom! Taj problem nije nastao od juče. Slične probleme imaju mnoge zemlje u svetu, pa se nose sa njima i ne odriču se i ne prepisuju tu teritoriju drugome! Imate i Kataloniju i Baskiju i sijaset primera u svetu gde imate separatističke težnje i niko se do sada nije dobrovoljno odrekao svoje teritorije i predao separatistima tu teritoriju na upravu i rekao separatistima: To je sada vaše!

JV: Pitam sve to zato što će to verovatno biti kontraargumenti onih koji će se boriti protiv referenduma i koji će reći: Ne, nećemo sada referendum! Imamo sada važnija pitanja!

Znate šta! Pitanje opstanka, opstanka države, njene teritorije, njenog integriteta je temeljno pitanje! Prethodno pitanje svih pitanja! Možemo mi da zatvarmo oči i pričamo sada: “OK, mi smo završili tu priču, nećemo više o tome! Evo, sad se mi okrećemo sebi, sad ćemo ekonomiju.” Nema! Dok ne rešite to pitanje do kraja, neće biti ni ekonomije, nit bilo čega! O tom temeljnom pitanju, nacionalnom interesu ili budućnosti mora da se izjasni onaj koji jedini ima suštisnki suverenitet nad državmo, a to je narod. Dakle, svi mi koji se bavimo politikom, izabrani predstavnici vlasti, ljudi koji su u opoziciji, imaju neki prenešeni deo suvereniteta naroda. Narod je glasao na izborima, dao nekome više, nekome manje poverenja, onda su oni došli i rekli: “Mi ćemo ovo uraditi ovako!” Da li je ijedna stranka u izbornoj kampanji, počev od SNS, preko SPS, G17 i svih ostalih, da li je ijedna stranka rekla da će ovo uraditi kad dođe na vlast? Ne, nije. Uradila je nešto potpuno suprotno. E, izvinite, zbog toga morate da pitate narod! Da su SNS i SPS rekli: “Kad mi dođemo na vlast sutra, mi ćemo uraditi to i to – preneti sve ingerencije, ugasiti sve srpske institucije (na Kosovu), formalno ili neformalno priznati Kosovo, da bi se okrenuli budućnosti Srbije!” I da su dobili, na osnovu te svoje političke platforme i predizbornog programa, dovoljnu podršku građana da formiraju vlast, onda bismo mi rekli: “U redu! Oni su to i zastupali, to su i uradili, narod im je dao poverenje na izborima. Do viđenja!” To nisu, nego su pričali suprotno! A sada rade potpuno suprotno! Dakle, imali smo situaciju sa SPS-om i 2008, gde je Dačić rekao: “Ne! Mi ćemo sutra da predamo krivične prijave protiv svih koji su potpisali SSP, poništićemo ga prvi dan kad dođemo na vlast!” Došli su na vlast i ne da ga nisu “poništili,” nego su ga još i nadogradili. Sada imamo potpuno istu stvar i sa SNS-om – pričali su jedno, rade totalno suprotno! Zbog toga mora da se narod izjasni o tome!

JV: Zar to nije dokaz da je odavno napisan scenario koji je za Srbiju neizbežan? A to znači: Doći će trenutak kada će početi potpisi, potpisi neće značiti automatsko priznavanje, Amerikanci su nam mirno rekli: “Ma, ne morate da ih priznajete uopšte, ali potpišite ovo da će se urediti odnosi izmedju…” itd, pa će se onda jedni malo više buniti, drugi će patiti, sekirati se, ali reći da nisu mogli drugačije, narod će biti umoran od svega i to će proći.

Naravno! Ovo je projekat koji traje više od 20 – 30 godina. Jasno je odakle se projekat diktira, scenario je napisan kod onih koji se danas zovu moderni kolonijalisti, oličeni u NATO paktu, Americi i moćnim zemljama koje na ovaj način zaposednu teritoriju, postave marionetsku vlast i onda iskorišćavaju da li geostratešku poziciju, da li ekonomske i rudna i prirodna bogatstva, svejedno, a u ovom slučaju i jedno i drugo! Dakle, to je jasno ko dan! Ali opet se vraćam na onu priču – dok se vi ne odreknete, dok ne odete u katastar i prepišete svoju njivu nekom drugom, ona je uvek vaša. I može da bude za 50 i za 100 godina da neko upravlja time, da radi šta hoće, ali na kraju se vi pojavite kad se izmene okolnosti, a nisu nikad jednoobrazne okolnosti u svetu, i kažete: “ Izvinite, ovo je tapija nad tim šta ja imam!”

JV: Vi ćete na to ukazivati i na protestu. Protest je zakazan za petak, 26.april. Protest će biti samo u Beogradu?

Protest će biti u Beogradu ispred Skupštine, zato što je tog dana zakazana (sednica) Skupština da ratifikuje ovaj sramni sporazum koji je potpisala vlast prošle nedelje. Mi smatramo da je to prekretnica! Ako i Skupština ratifikuje to, onda smo obrali bostan, što bi rekao naš narod. Tu se otvara brana, puca sve redom! Kad krene ona lavina, ona voda iz brane, ona nosi sve redom! Evo, juče Muftija Zukorlić kaže: “Pa, izvinite, nije pošteno da Kosovo dobije državu, a da Sandžak ne dobije nešto slično!” Pajtić je već promovisao neku deklaraciju o Vojvodini… Ne znam gde je tu kraj!?
A već OEBS, na osnovu te tzv.deklaracije, krenuo je sa aktivnostima u Vojvodini da ispituje šta se to tamo dešava i koliko su ugrožena prava Vojvođana. Da li vam to liči na prijateljski odnos onih sa kojima sadimo tikve?

JV: Da li će ljudi koji dele vaše stavove sa juga Srbije imati nekakvu organizovanu mogućnost da dođu na vaš protest?

Dogovorićemo se sa ljudima. Verovatno ćemo se organizovati, ali o tom potom. Nije to nešto što ćemo reklamirati. Ko oseća potrebu i ko želi, može da se javi našoj stranci i organizovaćemo se.

JV: Treba li očekivati slične proteste i u gradovaima na jugu?

Znate, narod je zuinjen, sluđen, okrenut sebi… Dugo traje ova priča. Autori ovog projekta koji se zove “Otimanje države”, tu rade vrhunski psiholozi, znaju kako to funkcioniše – otmu, krenu sa pritiscima, razvlače to godinama, nađu saradnike ovde koji će pričati kako, eto, mi to moramo, i onda, kad jednu temu eksploatišete 10 – 15 godina, onda se svakom smuči. Iskreno rečeno, verovatno i vama i meni se više smučilo da pričamo o tome. Ali suština i jeste u tome da nam se smuči, da dignemo ruke od toga i onda su oni završili posao.

JV: Hvala Vam na razgovoru.