Gost: Milan Stojiljković, Grupa Kobra
Razgovor vodila: Vesna Milić
JV: Da li je moguće unaprediti zajednicu u kojoj živimo volonterskim radom i volonterizmom? Dovesti strance u Niš ili okolinu a da to nije za vreme Nišvila, Filmskih susreta ili neke druge manifestacije. Sa nama u studiju je čovek koji već godinama organizuje međunarodne volonterske kampove u Donjoj Toponici. Predsednik udruženja “Grupa Kobra” Milan Stojiljković sa nama u studiju. Dobrodošli u 15 minuta.
Bolje vas našao.
JV: Za one koji nisu baš upoznati sa vašim radom, vi sprovodite već 10 godina mnogobrojne projekte. Možete li da nam kažete koji su najznačajniji.
“Grupa Kobra” je osnovana 2007. godine kao neformalno udruženje građana. sa svojim prijateljima, prosto nezadovoljni onim čime raspolažemo u selu, ondnosno, time gde možemo provesti svoje slobodno vreme rešili smo da nešto napravimo i da nešto uradimo, najpre za sebe a onda i za lokalnu zajednicu, međutim, ta ideja se kasnije pretvorila u nešto mnogo više. Formirali smo udruženje građana “Grupa Kobra” koja je do sada realizovala preko 50 projekata. preko 10 međunarodnih volonterskih kapova, imali smo oko 300 volontera iz najrazličitijih zemalja sveta. Naši glavni ciljevi su zaštita životne sredine, podsticanje omladinskog aktivizma i sveobuhvatnog ruralnog razvoja.
JV: Udruženje je nastalo u Donjoj Trnavi i Toponici?
Tako je. Uglavnom su aktivisti iz ta 2 sela ali su nam se vremenom pridruživali i mladi iz drugih sela, pa čak iz Niša i šire.
JV: Što se tiče tih volonterskih kampova, odakle su sve dolazili ljudi u ova 2 sela?
Dolazili su iz svih zemalja Evrope ali iz Kanade, Južne Koreje, Kine i drugih zemalja.
JV: I kako to izlgeda? Šta rade kada dođu? Koliko dugo borave u ovim selima?
Međunarodni kampovi traju obično 14 dana. Volonteri su smešteni u domu kulture u Donjoj Toponici i svaki kamp ima svoju temu. Zavose same aktivnosti od teme. Uglavnom su to bile pomoć lokalnoj zajendici u uređivanju javnih parcela, parkova, farbanje mobilijara. Jedna važna stvar, tokom svih kampova jeste i razbijanje ksenofobije kod mladih ljudi iz lokalne zajednice, obzirom da mnogo malo ljudi putuje i ima prilike da se susretne sa različitostima, trudimo se da tokom svakog kampa volonteri predstvae svoje zemlje. Da li je to kroz film, muziku, hranu ili neki performans. Tako da svi meštani imaju priliku da to vide.
JV: Kako oni reaguju na strance?
Moram da priznam, 2012. godine kada smo prvi put dobili ideju da organizujemo volonterske kampove u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije iz Beograda bio sam skeptičan. Znam da smo mi gostoprimivi i takvi kakvi jesmo pozitivni, što se tiče predstavljanja naše zemlje strancima. Bio samskeptičan jer se prvi put nešto takvo dešava u našoj lokalnoj zajednici. 2012. nije bilo toliko turista, posebno ovde, jer nije bilo ovih jeftinih letova i prosto sam se bojao. Nekoliko dana pred kamp sam čuo da su ljudi bili skeptični, da to možda dolaze azilanti ili ko su ti ljudi. Ali nakon 2 dana njihovog boravka svi su shvatili ko su zapravo ti ljudi. Da su to studenti ili neki ljudi iz drugih zemalja koji prosto žele da svoje slobodno vreme provedu tako što će pomagati jednoj lokalnoj zajednici kao što je Donja Toponica, a pritom naučiti nešto o tim ljudima. Tako da svi moji strahovi su pali nakon 2 dana i ja mogu da kažem sa ponosom da se 90% volontera vrati u Donju Toponicu. Nekad se nama ne jave nego odu kod komšija prvo, pa se onda jave našoj organizaciji. Po tome su naši kampovi malo specifičniji zato što postoji velika interakcija samoh volontera sa ljudima iz lokalne zajednice. Ljudi iz lokalne zajendice spremaju hranu za strane volontere, oni njima vrate tako što imaju kreativne radionice, pa izrade nešto i poklone im na kraju kampa. Tako da je ideja o širenju multikulturalizma zastupljenja i u Donjoj Toponici. Donja toponica je multikulturalno mesto tokom leta.
JV: Mladi se upoznaju, ostvaruju kontakte. Da li mladi iz Srbije putuju i učestvuju preko vašeg udruženja u inostranstvo?
Da. Poslednjih godina, obzirom da smo krenuli sa organizovanjem takvih kampova onda smo krenuli da preko Mladih israživača Srbije šaljemo naše domaće volontere u inostranstvo, tako da smo oko 10 volontera u poslednje 3 godine poslali na kratkoročne kampove u Turskoj, Belgiji, Makedoniji, Španiji. Ali i na dugoročno volontiranje, tako da smo imali volontere u Španiji na 6 meseci, na 7 meseci u Francuskoj i ja sam bio godinu dana volonter u Norveškoj.
JV: Kakva su vaša iskustva?
Iskustva su fenomenalna. Ja bih svakom mladom preporučio ovaj program, to je IDS, Evropski volonterski servis, sve je plaćeno, od vize, preko puta, aviona ili autobusa, tamo boravka, hrane, džeparca. Tako da je to jedno fenomenalno iskustvo, nudi vam se prilika da naučite jezik zemlje u kojoj putujete, naravno usavršite Engleski jezik, jer ste volonter sa 3, 4 zavisi od programa volontera. Ja sam se vraio prepun utisaka i potpuno drugačiji.
JV: Poznato je da su mladi iz EU generalno aktivni u tom volonterizmu, građanskom aktivizmu. Kakava je situacija kod nas? Kako mladi kod nas reaguju, da li su zainteresovani za takve programe?
Nije baš lako naći mladu osobu koja bi se usudila da ode na 5 meseci ili čak na 2 nedelje negde, i ako je sve plaćeno. Mi imamo grupu volontera koji su aktivni pa nam nije problem da pronađemo ali uglavnom su jedni isti ljudi. Potrebni su novi ljudi i nove snage. Ja sam skoro naišao na jedan alarmantan podatak da preko 80% ljudi iz Srbije ne putuje, ne koristi mogućnosti ovih programa. Oko 50% mladih je nezaposleno, tako da ovi programi koje nudi EU komisija fenomenalni i odlična šansa da upoznaju svet i samog sebe.
JV: Šta mislite šta je uzrok, zbog čega oni ne koriste te programe?
Mislim da su mladi apatični dosta i pasivni. Ali i da nemaju dovoljno informacija o svemu tome šta ovi programi nude. Mislim da organizacije civilnog društva moraju više raditi na promociji ovih programa i angaćovanju volontera. Nakon ovog programa IDS koji sam ja koristio u Norveškoj vi na kraju dobijte Youthpass, to je preporuka. Sve ono što ste radili i što će ukrasiti vaš CV i omogućiti vam da lakše nađete posao, ne samo u Srbiji nego i u Evropi.
JV: Šta će sa te strane doneti pristup EU uniji mladima u Srbiji?
Milsim da će doneti veću mobilnost mladih i veće šanse za njihov lični napredak i rast. Igrom slučaja bio sam jedini volonter iz zemlje van EU u Norveškoj, tako da sam zaista osetio te negatovne strane toga. Zato što sam došao iz zemlje koja nije. U startu sam kasnio mesec dana zato što je bila potrebna procedura da se dobije viza. Dok sam ja otišao tamo oni su već bili tim, već su krenuli sa svojim poslovima i obavezama. Prvo su mi rekli da moram da idem na test na tuberkulozu, da mi uzmu krv, zato što dolazim iz Srbije iz zemlje koja nije EU. Sve je to ok, procedura mora da se poštuje ali u startu sam se osećao nekako drugačije. Sve to može mnogo lakše. Oni su završili svoje ID brojeve i legitimacije sa kojima su mogli da otovre račun u banci ili da koriste raznorazne pogodnosti a ja sam morao da čekam 2 meseca dok procedura prođe i dok se sve to ne završi. Sve se to može olakšati kada su ovi programi u pitanju. Verujem da je i svakodnevicu.
JV: Osim tih nekih administrativnih stvari, kako ste se vi osećali? Da li vas tamo prihvataju? Da li ste deo te zajednice kada odete tamo?
U početku je bilo teško. Zato što je bilo teško da objasnom gde je Srbija, kada su me pitali odakle si. Pokušao sam da objasnim, obično su shvatili Sirija, možda zbog mog lika, zato što sam tamnoput ili Sibir. Kada kažem Jugoslavija onda su se prisećali.
JV: Pretpostavljam da su to ljudi iz celog sveta, pretpostavljam da zbog toga neki nisu bili.
Tako je. Mada i lokalno stanovništvo u Norveškoj nije baš bilo upoznato. Zato sam ja sa ljudima iz Srbije koje sam upoznao kasnije, organizovao srpsko veče i onda im predstavio našu kulturu, tradiciju i mislim da imamo šta da predstavimo. Oni su bili očarani.
JV: Kako su reagovali kada ste vi pošli nazad za Srbiju?
Bili su zaista tužni. Ja sam bio tužan, zato što godinu dana nije malo. Radio sam u školi kako asistent, radio sam u vrtiću kako pomoćnik vaspitača, radio sam sa osobama sa oštećenom fizičkom i mentalnom razvoju. Uglavnom sam imao kontakt sa ljudima. Radio sam u kantini u srednjoj školi. Godinu dana nije malo, saziveo sam se sa svim tim ljudima, njihovim vrlinama i manama, tako da mi je bilo jako teško da krenem. Ali opet sam se rado vratio kući, to je bila moja odluka da se vratim i da svo stečeno znanje, koliko je moguće, primenim u svojoj lokalnoj zajednici.
JV: Da li sada radite na tome da malo aktivirate ljude samo iz svog udruženja nego iz Niša? Koji su vaši budući projekti, što se tiče mladih?
Naše ideje za buduće projekte su veća kooperacija i saradnja sa civilnim društvom iz EU, pogotovo kada su u pitanju Erasmus programi koji nude veliku mobilnost mladih ali i neformalno obrazovanje. Već sada mogu najaviti kooperaciju sa jednim udurćenjem iz Nemačke, kada ćemo mlade ljude od 15 do 19 godina voditi u Poljsku na jedan seminar koji se tiče upravo razbijanja te ksenofobije, strahova od nepoznatog i širenja multikulturalizma.
JV: Kako mladi mogu da se prijave?
Najlakše je prijaviti se preko naše FB strane Grupa Kobra, preko sajta www.grupakobra.rs i tu možete naći informacije, možete doći u Donju Toponicu u dom kulture u centru sela, lako je naći i na licu mesta se raspitati o programima i šansama koje nudimo. Krajem novembra bi trebali da pošaljemo jednog volontera iili volontersku iz Niša od 25 godina u Francusku. Tako da ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane omladinke i omladince da se jave i eventualno oprobaju ovu šansu.
JV: Kako radite tu selekciju? Ako se prijavi više ljudi ima određeni senzibilitet ili uspeh u školi, šta utiče na to?
Nama nije bitan uspe u školi. Za aktivizam u našem udruženju bitno je da se poštuju neki osnovni principinaših ciljeva koji se tiču zaštite životne sredine i ruralnog razvoja i omladinskog aktivizma. Za konretne projekte koje sam naveo važno je poznavanje Engleskog jezika. To je superšansa da se mladi upoznaju sa Engleskim jezikom i usavrše ga ali neki osnovni nivo bi trebao da postoji zbog prosto radionica i tema koje su zadate za ove stvari. Tako da je to prvi neki uslov koji bi trebalo da se ispuni. Drugi uslov, ukoliko je osoba maloletna da ima podršku roditelja i saglasnost. Ali i iskustvo je važno, prisustvo sličnim aktivnostima ili je bio aktivan u nekim nevladinim organizacijama, oni će imati prednost. Mada se trudimo da i početnicima damo šansu, naravno ali se nekako uvek počinje od lokala. Volontira se prvo u lokalnoj zajednici pa se onda ide dalje i dalje.
JV: Što se tiče zaštite životne sredine, pomenuli ste da se i time bavite. Koje ste tu značajnije projekte imali, možete li da kažete?
Prvi projekat se ticao zaštite životne sredine i onda nam je on dao vetar u leđa. To je bilo kada smo na mestu divlje deponije u donjoj toponici napravili park za decu. To su naši počeci. Ali smo krenuli sa sređivanje još više divljih deponija, pa smo u Donjoj trnavi na isto jednom mestu divlje deponije napravili teren za odbojku na pesku, letnjikovce i kao mini izletište. Onda smo radili projekta javnog zagovaranja za organizacijom Zeleni ključ na temu odvoz otpada. Pre nekoliko godina nije bilo organizovanog otpada iz naših sela na reguralnu deponiju. Sve su to stvari, nakon tog projekta je uspostavljen organizovani odvoz otpada. Tako da se vidi smanjenje zagađenja na terenu. Trudimo se da kroz svaku aktivnost radimo i na edukaciji mladih ali i svih meštana o očuvanju značaja zaštite životne sredine. Tako da tokom kampova radimo selektovanje otpada i neke radionice gde volonteri zajedno sa domaćim od reciklažnih materijala izrađuju različite predmete i suvenire.
JV: Pristupnim pregovorima sa EU Srbija je vrlo nisko ocenjena što se tiče zaštite životne sredine. Imate li podršku EU organizacija civilnog društva ili fondova u tim projektima?
Do sada ove projekte koje smo imali smo finansirali od domaćih fondova. malo od Ministarstva omladine i sporta, od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili od drugih organizacija ili fondacija. Nismo imali priliku da apliciramo ali smo sarađivali. Sada smo u jednom projektu sa Mladim istraživačima Srbije koji se tiče aktivnog uključivanja građana u pregovorima što se tiče otvaranja poglavlja 27. koji se tiče zaštote životne sredine sa EU. Jeste da smo loše ocenjeni i da postoji velika neusklađenost za zakonima EU, toga smo svedoci, na žalost, na svakom koraku. Mislim da će aktivnijem učešću svih nas pojedinačno i organizacija ipak sve to izdići na određeni nivo.
JV: Koje benifite ćemo imati od ulaska u Eu,bar što se tiče zaštite zivotne sredine?
Meni ono što uvek prvo padne na pamet je reciklaža. Jer mi ne koristimo. Kada sam bio u Norveškoj oni su izvozili otpad za Švedsku. Meni je to fascinantan podatak. da se taj otpad upotrebljava i da nečemu služi. Kod nas služi da “krasi” prelepe krajeve ali može se iskoristiit na milion načina i da se unovči na kraju krajeva.
JV: Koliko sada, zahvaljujući vašm radu je stanovnicima u ovim selima, u Toponici podignuta svest o tome?
Mislim da jeste, iskreno. Kada radimo to 10 godina već dosta se toga promenilo. Kada listate malo slike sela malo sam ponosan, ne na sebe i na rad udruženja nego na sve nas zajedno. Pošto kada kaćemo mi kao udruženje, radimo to zajedno sa meštanima. Oni kose travu, održavaju zasađeno zelenilo u tom periodu, stvarno se vidi. Mi svake godine oktobra imamo jednu manifestaciju Oktobarsko popodne gde delimo nagrade za najmeštane. To su upravo ljudi koji vode računa o svojim, ne samo svojim dvorištima, nego i o javnim parcelama i uopšte o selima. Tako da mislim da se polako budi kolektivna svest o značaju očuvanja životne sredine.
JV: Za kraj emisije, da li imate neku poruku za mlade in Niša i okoline? Što se aktivizma tiče.
Ja bih ohrabrio i ja sam u 30 godina iskoristio blagodeti ovog programa Evropski volonterski servis, to je granica, samo do 30 godina. Ukoliko ste mladi i imate slobodnog vremena sve vas pozivam da se javite. Postoji dosta organizacija u Nišu, ne samo “Grupa Kobra” tu je i Proaktiv i raznorazne organizacije preko kojih možete putovati i potpuno besplatno upoznavati divne ljude, učiti jezik a samim tim i bogatiti svoj CV koji će vam u budućnosti doneti ono o čemu se nadamo svi mladi a to je posao.
JV: Hvala vam puno na gostovanju.
Hvala vama.
JV: Gledali ste emisiju 15 minuta, ja sam Vesna Milić.