Milorad Stošić

Gost: Milorad Stošić, narodni poslanik iz Niša (PUPS)

Razgovor vodio Predrag Blagojević

JV: Zahvaljujući proporcionalnom izbornom sistemu, u Srbiji se često govori da nisu u pitanju “narodni”, već “partijski” poslanici u Skupštini Srbije. Naš gosti je Milorad Stošić, narodni poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu. Gospodine Stošiću, vi ste, ako ne grešim, prvi poslanik koji je probao da se spusti na nivo naroda, odnosno, otvorili ste, kako ste nazvali, poslaničku kancelariju u Nišu. Da li možemo sada da govorimo o nekoj većoj odgovornosti vas kao poslanika, odnosno koja je zamisao uopšte, koja je ideja poslaničke kancelarije?

Narodna skupština i Nacionalni demokratski institut pokrenuli su inicijativu otvorenosti parlamenta i otvorenosti rada narodnih poslanika i dali su mogućnost za osnivanje tzv. poslaničkih kancelarija na lokalnom nivou, odnosno u sastavu nekih lokalnih samouprava. Ja sam to prihvatio i kao izazov sam shvatio za mene da bi, eventualno, kroz taj rad i direktnu komunikaciju sa građanima, jednostavno približio taj rad pre svega Skupštine i tih skupštinskih tela, a pre svega, narodnih poslanika koji faktičiu treba da zastupaju interese i naroda i građana i interese grada iz kog dolaze, odnosno čiji su predstavnici u parlamentu.

JV: Vama se, pretpostavljam, obraćaju građani. O čemu razgovarate? Koje su to muke koje muče ljude?

Klasično. Kancelarija je zamišljena da bi eventualno kroz razgovor sa narodnim poslanikom, određeni likovi, ličnosti, određene grupe ljudi, udruženja, nevladine organizacije i institucije komunicirali preko narodnog poslanika sa Skupštinom, odnosno Vladom. Međutim, zbog opšte poznatih problema, pre svega u socijalnom delu, veliki broj građana se javlja zbog nekih svojih ličnih problema. Ima tu više oblasti gde se građani javljaju, pre svega imamo u oblasti, baš ono ličnih problema, tiče se komunalnih problema, tiče se zaposlenja…

JV: Računa za struju?

…Računa za struju.  Znači, u jednoj celini, komunalnih tih računa. Druga grupa građana, grupe građana koje se javljaju zbog nekih širih problema. Primera radi, Udruženje vojnih penzionera se obraćalo u vezi one njihove čuvene tužbe za povećanje penzija od 11,6 odsto, za koji iznos su oni oštećeni 2008. godine, kada su bili između Zakona o odbrani i Zakona o penziono – invalidskom osiguranju. Znači, postojao je jedan prostor vakuumski gde nisu bili ni tamo, ni ovamo i onda su oštećeni u tom periodu za tih 11,6 %. Treća grupa pitanja, najčešće i neka udruženja i građani javljaju se zbog sporosti rada sudova i tražili su, pre svega, izmene zakona o sudovima, pa evo i sada ulazi u proceduru set zakona o sudovima i oko osnivanja sudova. Znate da postoji problem u velikom delu Srbije da su sudovi, jedan broj sudova je ukinut, tako da građani moraju u susedne gradove ili u susedne opštine da idu da bi rešavali neke svoje sudske probleme. I sporost sudova… pa su intervenisali da se preko Ministarstva pravde na neki način interveniše da sudovi rade, da skrate te rokove itd.

JV: Ali koliko vi, kao narodni poslanik, realno možete da pomognete tim ljudima?

Pa, jednostavno, ja kao narodni poslanik, ili institucija narodnog poslanika, može! Zato što veliki broj građana koji su se zbog nekih svojih ličnih problema, pre svega komunalnih, sa nekim dopisom javili prema nekoj instituciji, tog računa sasvim drugačije se ljudi prihvataju i brže im se rešavaju ti računi…

JV: Drugačije ih prime kada narodni poslanik pozove…

Drugačije! Ne zbog Stošića, ili mog lika, nego što je to institucija “narodni poslanik”! Ipak, kad neko dođe sa preporukom, ili sa nekim našim zahtevom da se čoveku izađe u susret, da se na neki način brže sagledavaju njegovi problemi, i drugačije se ljudi odnose… Mislim, imamo lepu komunikaciju sa tim gradskim institucijama, što se tiče… Pre svega, najčešći je problem oko distribucije, oko toplane, vodovoda, tako da kroz neke povratne informacije, dolaze ljudi, zahvaljuju se da su mnogo brže i mnogo uspešnije rešili neki problem, ili deo problema zbog te naše intervencije.

JV: Zar ne mislite da sada vi tu, kao narodni poslanik, preuzimate, da kažem, deo posla ljudi koji bi na lokalu trebalo time da se bave? Možda gradski većnici? Dakle, vi ste bili gradski većnik u prethodnom periodu…

Ja verujem da gradski većnici u lokalu izlaze ljudima u susret. Ja sam u prethodnom periodu bio član gradskog veća i ja stalno to ističem da sam ja u četvorogodišnjem mandatu 4.000 ljudi primio na razgovor. Sigurno nismo rešili veliki broj problema koji su imali, ali su ljudi zadovoljni zato što ih je neko primio, saslušao njihov problem, eventualno pokušao da pomogne… Nekima smo i pomogli! Ja verujem da i sada većnici izlaze u susret, ali svakako, kao narodni poslanik, malo više ima autoriteta ta funkcija i može se u nekoj komunikaciji sa izvršnom vlašću, pre svega sa Vladom, sa ministrima, sa državnim sekretarima, da se neka pitanja na neki način ubrzaju ili reše.

JV: Niš, praktično u nekoj skorijoj prošlosti, nije imao veći broj poslanika nego sada. Trentuno, Niš ima 12 poslanika u Narodnoj skupštini. Da li građani mogu da osete neki boljitak zbog toga, da li građani mogu da očekuju boljitak? Na kraju, pitanje da li u poslaničkoj kancelariji u Nišu građani mogu razgovarati samo sa vama, ili mogu i sa ostalih 11 poslanika?

Kancelarija je planirana da okupi sve narodne poslanike. Ja sam više puta preko sredstava javnog informisanja pozivao ostale narodne poslanike da dođu i građani insistiraju da postoji takav prostor. Da li će to biti kancelarija gde sam ja tamo, ili će to biti neki drugi prostor, ali oni žele da vide više poslanika na jednom mestu u jednom momentu i da zajednički svima iznesu određeni problem. Nažalost, ja do sada nisam imao… nije bilo odziva, osim na otvaranju i još jednom, kada je narodni poslanik iz Demokratske stranke, Dušan Milisavljević dolazio i rekao da će da se uključi, ali do sad, kasnije se nije uključivao u rad poslaničke kancelarije. Mislim, prostor je izuzetno dobar, prostor je pristupačan…

JV: Gde se nalazi?

Nalazi se na Trgu Pavla Stojkovića br. 10, preko puta Narodne biblioteke. Svakako, 12 poslanika iz Niša imalo bi veliki uticaj u parlamentu, odnosno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naročito kada se uzme u obzir da jugoistočna Srbija, ja mislim, ima 43 narodna poslanika… Jer sam ja pozivao i sve poslanike jugoistočne Srbije da na neki način iniciramo neke probleme, a tiču se jugoistočne Srbije. Jer Niš, kao centar jugoistične Srbije, trebalo bi da bude na vodećem mestu. Ali, svakako bi velika pomoć bila i saradnja sa poslanicima iz Leskovca, Vranja, Zajačara, Bora i drugih mesta jugoistočne Srbije, ako želimo da jugoistočna Srbija, kao region koi je trenutno ekonomski najsiromašniji, na neki način pospešimo.

JV: Trenutno, pomenuo sam to na početku, u Srbiji se primenjuje proporcionalni izborni sistem. To znači da građani na izborima glasaju za izborne liste, a zatim u zavisnosti od broja dobijenih glasova, izborna lista dobije određeni broj mandata u skupštini, odnosno određeni broj narodnih poslanika. Praktično, ti ljudi koji su izabrani su nesmenjivi, odnosno, čak su i vlasnici svojih mandata. Da li mislite da to može da utiče na nedostatak odgovornosti narodnih poslanika?

Više puta su razmatrani i izborni zakoni i izborni sistemi u Srbiji…

JV: Da li mislite da bi u Srbiji to trebalo da se promeni?

I jedan i drugi su pokazali svoje velike manjkavosti. Možda bi bilo realno da bude, na neki način, dvostruki sistem, da imamo mogućnost i proporcionalnog i većinskog, tako da jedan broj poslanika se bira po većinskom sistemu, jedan broj poslanika po proporcionalnom. To je slučaj sa Vojvodinom. Oni imaju za svoje pokrajinske izbore taj dvojni sistem, i proporcionalni i većinski. Svakako i tu ima raznih nesuglasica, raznih razmišljanja analitičara koji misle da nije dobro ovo, ili nije dobro ono. Ali, svakako, bilo bi bolje kad bi ta dva sistema bila na neki način uparena i da se građani mogu izjašnjavati i većinski, znači konkretno za određenog čoveka, i partijski. Jer partije imaju svoje programe, na osnovu toga se ljudi opredeljuju i glasaju. A što se tiče odgovornosti, da, poslanici po odluci Ustavnog suda su vlasnici svojih mandata. Po meni, to nije realno, zato što on nisu išli na svoje ime i prezime, ali svejedno, mislim da nisu neprikosnoveni vlasnici mandata… Znate i da je jedan broj poslanika dao ostavke pod pritiskom partije i pod pritiskom građana, tako da…

JV: Pa, dobro, ali imamo slučaj Demokratske stranke, jedne do nedavno vrlo jake političke organizacije, koja je ostala bez dobrog dela članstva, a u Nišu i bez jednog od dvojice poslanika. Da li to može da nanese štetu građanima, odnosno interesima građana, odnosno, to čak može da donese neku korist? Kakav je vaš stav?

Pa to je isto relativna stvar. Moj lični stav je…

JV: Mislio sam na korist u smislu da je sada možda poslanik koji se odvojio od stranke, nebitno da li se ona zove Demokratska ili kako drugačije, da li će možda taj poslanik sad se truditi više da zastupa interese svojih komšija, svog dela Srbije?

Moj lični stav je da, ako čovek nije izabran na ličnost, onda nema pravo da svojata taj mandat, ali ja ne vidim da će neki poslanik koji je promenio političku opciju, sutra bolje da radi u toj drugoj političkoj opciji nego što je radio u prethodnoj! To zavisi od samog čoveka, od same ličnosti. Ako je radio u prethodnom delu za interes građana, ili svog regiona ili grada, onda će svakako raditi i u toj novoj strukturi. Ali, ako su programi tih stranaka sasvim različiti, onda ne vidim mogućnost da će on uspešnije raditi sada u drugoj stranci.

JV: Postoji sajt “Otvoreni parlament” na kojem građani mogu videti i govore narodnih poslanika, mogu videti i kako su glasali, za koji zakon, koliko puta su izložili amandmane i niz zanimljivih podataka. Gledajući i analizirajući podatke sa tog sajta, vidimo da među 12 poslanika iz Niša imamo poslanike koji se nijednom  u ovom mandatu nisu javili za reč u Skupštini Srbije, tačnije u periodu od 31. maja prošle godine, do kraja 2012.godine. Primera radi, poslanica SPS-a Ivana Dinić, Boško Ristić, Slavoljub Vlajković, nisu nijednom izašli za govornicu. Sa druge strane, imamo poslanike koji su vrlo aktivni – to su Milan Lapčević, Dušan Milisavljević, pa čak i Zoran Radovanović, koji su izlazili po 50, 40, odnosno 20 puta. Vi ste u tom periodu izlazili 7 puta, a kasnije, početkom ove godine, ste se i vi aktivirali, po mojoj evidenciji ste nekih 7 ili 8 puta izlazili za govornicu. Da li mislite da se i na taj način može meriti aktivnost jednog narodnog poslanika, ili postoji još nešto što građani ne vide?

Ja mislim da upravo to nije merilo aktivnosti narodnog poslanika. Plenarna zasedanja podrazumevaju javno prenošenje samih sednica i onda tu dolazi do samoreklamiranja ili reklamiranja svoje partije. Suštinski rad u parlamentu je rad u odborima. Meni je žao što…

JV: Vi ste član tri odbora – Odbora za prava deteta, za obrazovanje i za dijasporu…

Meni je žao što na sajtu Otvorenog parlmenta nema upravo i rada odbora, da se vidi koliko narodni poslanici rade u odborima. Da, ja sam član tri odbora i u tri odbora sam zamenik člana i tamo sam mnogo aktivniji, nego u samom parlamentu. Jer, u parlamentu faktički dolazi samo do reklamiranja. Bilo je i ideja da se i odbori prenose, ali onda bi verovatno sasvim druga struktura rada odbora bila. Suštinski rad je u odobrima!

JV: Možemo li samo za kraj da pojasnimo šta je to što se u odborima radi, odnosno tačnije, šta je to što ste vi, kao narodni poslanik iz Niša, uradili za Niš ili za jugoistok Srbije. Neki konkretan primer, ako možemo da navedemo?

Evo, u odborima se rešavaju sva ona pitanja koja se posle rešavaju na plenarnoj skupštini. Znači, svi zakoni, svi amandmani, sve inicijative koje idu u plenarnom zasedanju, prethodno prođu odbore. I tamo se suštinski rešavaju pitanja i na plenarnom zasedanju samo dolazi do glasanja, odnosno do onih diskusija, najčešće i sa jedne i sa druge strane…

JV: Dobro, ali da li ima nečega što je konkretno bilo vezano za jug Srbije što ste vi, što bi se reklo, progurali?

Pa, evo ja sam konkretno bio zainteresovan, ne zainteresovan, nego obratila se Narodna biblioteka, znate da već godinama postoji projekat za nadgradnju i dogradnju, rekonstrukciju Narodne biblioteke, da bi se svi odeljci Narodne biblioteke smestili na jedno mesto. I taj projekat je već dve godine aktuelan, dva puta je ulazio u Nacionalni investicioni plan… Ja sam ove godne, preko Odbora za kulturu i informisanje insistirao preko ministra tog Ministarstva da i ove godine uđe taj projekat. Međutim, nažalost, Grad, kao Grad, nije podržao taj projekat, da ga izlobira prema Ministarstvu i jednostavno, Ministarstvo nije imalo mogućnosti da ono sad naloži uključivanje tog projekta nadgradnje i izgradnje. A ja sam insistirao upravo zbog Milanskog edikta. Stalno pričamo da se ništa ne radi u tom delu, a Narodna bibilioteka, kao institucija kulture, upravo bi ušla kao jedan projekat koji je mnogo bitan za ovu godinu MIlanskog edikta.

JV: Hvala vam na vremenu koje ste odvojili.