Natalija Stanković

Gost: Natalija Stankovic, pomoćnik direktora za farmaceutske poslove ustanove „Apoteka Niš“

Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Izjava predsednika skupštinskog Odbora za zdravstvo Dušana Milisavljevića prilično je uzburkala javnost. Iako je Milisavljević tvrdio da je u Srbiji trenutno nestašica insulina, iz Apoteka Niš stiže uverenje da insulina ima. Moje ime je Aleksandar Stankov, a sa mnom u studiju je ovog puta jedna dama i to, ni manje ni više, nego pomoćnik direktora za farmaceutsku delatnost Apoteka Niš Natalija Stanković. Gospođo Stanković ima li zaista insulina u niškim apotekama?

Trenutno u niškim apotekama ima dovoljno vrsta svih insulina, za sve pacijente.

JV: Znači, pacijenti nemaju razloga za brigu, je li tako?

Što se tiče niških pacijenata iz Nišavskog okruga, apsolutno nemaju razloga da budu zabrinuti, imamo dovoljno količina. Snabdeveni smo dovoljnim količinama.

JV: A otkud ova izjava Dušana Miliavljevića?

Izjava je nastala zato što smo od 1.aprila 2013. godine kao ustanova bili u obavezi da sprovedemo tender za nabavku lekova. Mi smo, doduše, i po ranijem zakonu bili u obavezi, ali smo nekako uvek uspevali da radimo i postignemo dobre uslove na tržištu bez tendera, tako da smo se nadali da ćemo i ovog puta da izbegnemo tu obavezu. Međutim, ovaj zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1.aprila nas nije izuzeo, bez obzira na naša očekivanja. I kad smo došli već u situaciju da moramo to da obavimo, mi smo se snabdeli dovoljnim količinama svih lekova, pa i insulina, tako da za niške pacijente nema trenutno problema.

JV: Ako sam vas dobro razumeo, vi ste napravili neke zalihe, je li tako?

Tako je.

JV: … Kako biste premostili taj period?

Tako je. U međuvremenu smo se obratili Upravi za javne nabavke sa mišljenjem da nam omogući brzi postupak nabavke lekova, s obzirom da je raspisivanje tendera jedan vremenski proces koji, znači, uspostavlja neke rokove i obavezni smo da ih poštujemo. I doći ćemo u situaciju da nemamo dovoljnu količinu lekova. Mi smo se obratili Upravi za javne nabavke, dobili smo mišljenje da možemo da sprovedemo tzv. pregovarački, odnosno brzi tender, sa nešto skraćenim rokovima, ali pod istim uslovima. Za nas je olakšavajuća okolnost da ćemo raspisivati po brendovima, znači za svaki lek, potrebnu, procenjenju količinu lekova i to upravo pripremamo, biće ovih dana objavljeno.

JV: Hoće li taj “pregovarački” tender uticati na visinu participacije koju pacijenti plaćaju prilikom uzimanja leka. Da li je to povezano, da li je povezano sa cenom lekova?

Jeste. Znači, osnovni kriterijum za nabavku lekova biće cena lekova, ona otprilike negde 60, 60 i nešto bodova nosi, prilikom konkurisanja za te uslove i ukoliko postignemo manju cenu lekova, automatski, procenat participacije za one lekova koji se plaćaju biće manji.

JV: Dakle, pacijenti mogu da očekuju umanjenu cenu, u slučaju da se to postigne?

S obzirom da je cena lekova definisana od strane Ministarstva zdravlja, znači ona je fiksna, nisam sigurna koliko ćemo mi uspeti. Znači, prilikom registracije leka, proizvođač dobija, da kažem, određenu cenu leka i sa njom je prisutan na tržištu, tako da mi možemo da smanjujemo, do sada smo bar tako mogli, samo u okviru one naše marže s kojim mi kasnije možemo da raspolažemo, tako da privatne apoteke često sada to koriste.

JV:Koji je realni period i vreme za koje može da se reši ovaj problem?

Ovaj prvi tender očekujemo da rešimo za nekih 15-ak do 20 dana, ali istovremeno mi krećemo i u raspisivanje tendera za nabavku lekova sa liste lekova, a i pomagala. Znači, to je taj tzv. veliki tender, do kraja godine i za raspisivanje i realizaciju tog tendera, potrebna su neka dva do tri meseca.
Znači ovaj prvi tender, brzi tender je otprilike za količine i procenjene vrednosti do momenta dok ne odradimo ovaj drugi tender. I tako će biti do kraja godine, a već od januara sledeće godine, 2014. godine, Republički zavod raspisuje tender na osnovu planova koje ćemo mi tokom ove godine da dostavimo. To će biti javna nabavka za sve lekove sa liste lekova, pomagala za celu Republiku Srbiju. Sada radi svaka apoteka za sebe.

JV: Dakle, taj problem sa insulinom i nabavkama je nekako rešen, a šta je sa lekovima koje proizvodi “Jugoremedija”?

“Jugoremedija” je fabrika koja je otišla u stečaj, više nije tu i njihovi lekovi više nisu prisutni na tržištu. S obzirom da kod nas još uvek ima interesovanja, znači, imamo pacijente kojima ti lekovi odgovaraju, postoje proizvođači sa istim tim lekovima koji, u momentu kada ih je naša fabrika proizvodila, nisu bili konkurentni. Sada se oni javljaju, ali im interes nije veliki da bi ga oni registrovali i da bi bio u masovnoj potrošnji u svim apotekama. Znači, fabrika je jednostavno procenila tako, tako da nam je Agencija za lekova dala mogućnost da uvezemo neregistrovane lekove za naše pacijente. To su određeni pacijenti, mi imamo njihovu evidenciju, na osnovu ranije potrošnje, na osnovu preporuke lekara koji ih leči, i uvozimo određenu količinu leka. Mislim na aminofilin, koji je bio.., na nitroglicerin, na lasiks itd.

JV: To su baš neophodni lekovi za hronične bolesnike?

Jesu, za one koji imaju dobre rezultate u lečenju sa tim lekovima, tako da su to neregistrovani lekovi sa liste D i biće prisutni, znači, samo u apotekama koje su specijalno potpisale ugovor, u državnim apotekama, sa Republičkim zavodom. To su ovlašćene apoteke, podižu se (lekovi) samo na recept, s obzirom da nisu registrovani, nisu u prometu i ne mogu da se prodaju, ali će biti obezbeđeni.

JV: Šta konkretno znači “neregistrovani lekovi”?

To znači da zvanično ne smeju da budu u prometu u Republici Srbiji, ni u privatnoj, ni u državnoj apoteci.

JV: Ali ovoga puta je napravljen…

…ali je ovo, kažem, uvoz… Ministarstvo zdravlja je dozvolilo. To su tzv.neregistrovani lekovi sa liste D, opet su oni propisali koji su to lekovi, i mi smo ovlastili veletrgovine koje za nas određenu količinu uvoze i mi dajemo određenim pacijentima, izdajemo… To nam je apoteka “Higija” i od skora smo dobili rešenje Ministarstva zdravlja da (to radimo) i u apoteci “Čegar” u Domu zdravlja, apoteci “Arnika” u Aleksincu, znači za pacijente s tog područja i apoteka “Svrljig” za pacijente iz tog dela, s obzirom da smo mi Nišavski region.

JV: Znači, u ovim apotekama mogu da se nabave ti…

…ovi problematični lekovi koje je ranije proizvodila “Jugoremedija” i ostali neregistrovani lekovi sa liste D.

JV: Poslednje informacije kažu da, za sada samo na teritoriji Beograda, se javio i nedostatak tetanusa. Kako stoje stvari u Nišu?

I kod nas je taj problem. Međutim, tetanus se nabavlja… Mi nismo u mogućnosti da ga nabavimo, s obzirom da je tender za tetanus raspisao ili Klinički centar, ili Dom zdravlja, tako da mi samo one količine koje su u višku dobijemo kao apoteka i plasiramo prema pacijentima. Ali za sada viška nema, tako da ga nema ni u našim apotekama.

JV: Znači, ako sam vas dobro razumeo, oni sami nabavljaju te svoje lekove? Ne idu preko niške Apoteke, je li tako?

Tako je. Oni sami raspisuju tender, oni daju svoje procenjene količine i leče pacijente time.

JV: Evo, nedavno smo imali jednu vest na našem sajtu da su roditelji iz Niša, dakle naši sugrađani, kupili jedan sirup koji nije imao uputstvo na srpskom jeziku. Kako je moguće da dođe do toga, a da se taj lek nađe u prodaji?

Poznat mi je taj slučaj. Proizvođač određenu količinu proizvodi za tržište Srbije, a određenu za Makedoniju itd, za ostala tržišta. Verovatno je, znači, u pakovanju došlo do propusta. Mi smo odmah intervenisali, povukli smo taj lek i obavestili proizvođača. Prvo, našeg dobavljača, a onda i proizvođača. Što se tiče kvaliteta leka, jačine, doze itd, sastava, nije bilo greške, ali jednostavno u pakovanju jeste bilo greške.

JV: Tu dolazimo do te kontrole. Da kažemo, kako lek, prosto, dođe do apoteke. Ko to proverava? Koje su to procedure koje se prolaze da bi se lek našao na rafu u nekoj apoteci, a kasnije kod kupaca?

Pre svega, ko god da to proizvodi, mora da ima internu kontrolu, znači kontrolu kvaliteta, a iza toga i naša Agencija za lekova daje sertifikate o ispravnosti leka. Zato kažemo i da je registrovan lek kod Agencija za lekove, znači da odgovara po sastavu onome što je u deklaraciji leka. I kad dobije sertifikat, onda je u prometu. Mi lek dobijemo od ovlašćenih trgovina, pratimo lanac dostave, od onog trenutka kada je lek isporučen, znači, kome je isporučen, koji serijski broj, u kojoj količini i onda dođe do nas. Mi opet to kontrolišemo, da li je taj serijski broj, da li je ta količina, da li su uslovi transporta odgovarajući po pitanju temperature, svetlosti, posebnih zahteva za odgovarajući lek i onda ga smestimo tamo u rafove u apoteci, gde treba da bude dostupan.

JV: Znači, jedna kontrola se vrši i u apoteci?

Apsolutno! Apoteka “Niš”, mi smo sertifikovani, poštujemo standarde i standarde dobre apotekarske prakse, dobre distributivne prakse, proizvođačke i tako.

JV: Ali, evo, u ovom slučaju se potkrala, da kažem, ta neka greška. Šta mogu pacijenti i kupci koi su pazarili taj lek, šta mogu sada da urade? Imaju li pravo na neku naknadu štete, ili da zamene taj lek?

Lek je onoga trenutka kad su oni prijavili reklamaciju, popunili reklamacioni list, povučen sa rafova u našim apotekama, obavešten dobavljač, a kasnije… Što se nas tiče, kao apoteke, mi smo istovremeno, trenutno reagovali i proverili kvalitet proizvoda. Znači, tu informaciju da li je lek ispravan, da li nije, zašto je došlo i kako do zabune i pacijentu ponudili dobar lek. A ostalo je na…

JV: Šta kažu statistike Apoteke “Niš” – da li ima zloupotrebe lekova, u smislu da neko na recept uzima, konkretno, lekove za smirenje, a nisu mu potrebni za lečenje, već…

Nemamo takvu statistiku. Mi imamo ime i prezime pacijenta, imamo lekara koji je to propisao, a da li je pacijent to koristio za druge svrhe, mi to ne znamo.

JV: Dakle, neophodan mu je recept?

Apsolutno. Za ove lekove koji su tako registrovani, da se isključivo izdaju na osnovu recepta, mi to tako i radimo. Znači, ili specijalističkog izveštaja sa rokom trajanja ne većim od tri do šest meseci u zavisnosti od vrste leka, bolesti pacijenta, dijagnoze. Mi svu tu administraciju vodimo, poštujemo… Znači, u Apoteci “Niš” se ne prodaju lekovi kao što su sedativi, antibiotici itd, lekovi jakog delovanja, bez informacije, saznanja kome taj lek ide i ko mu je propisao.

JV: Sada je i za antibiotike neophodan recept?

Jeste. Recept čije je trajanje najviše pet dana da bi antibiotik pravovremeno reagovao, znači ni u kom slučaju mesec ili više dana, pa se onda pacijent seti, da bi imao zalihe i tako dalje. Znači, samo onog trenutka kada je bolestan, na osnovu propisanog recepta, sa rokom trajanja od pet dana, on može da podigne lek u “Apoteci Niš”.

JV: A nemate informaciju da li se ovako, slučajno, pacijentu negde, ako se obrati bez recepta, hitno mu je poterban antibiotik, da eventualno se da ovako, ispod rafa, što se kaže?

Pravo da vam kažem, to rade naše inspekcije, zdravstvene, već koje, ali što se tiče “Apoteke Niš”, mi ne dozvoljavamo pacijentima da neinformisani, neupućeni, oštećuju svoje zdravlje na taj način, ako im je nešto potrebno na osnovu svoje procene. Usmeravamo ga uvek ka lekarima.

JV: I za kraj, još jednom da ponovimo – insulina ima…

Što se tiče “Apoteke Niš,” insulina ima dovoljno. Mi smo krenuli u postupak nabavke, biće ga i dalje. Što se nas tiče, bez problema.

JV: Hvala vam na gostovanju.