Nebojša Lekić

Gost Nebojša Lekić, direktor Gimnazije „9. maj“ u Nišu i predstavnik Foruma niških gimnazija.

Razgovor vodila: Sanja Janačković

JV: Ministarstvo prosvete ovih dana odlučuje o tome koliko će slobodnih mesta u srednjim školama biti ponuđeno osmacima za upis. Pošto na području Školske uprave Niš ima skoro 700 osmaka manje nego prošle godine, predloženo je ukidanje 22 odeljenja u srednjim stručnim školama i po jednog odeljenja u sve četri niške gimnazije i po jednog u gimnazijama u Aleksincu, Pirotu i Blacu. O ovom problemu će nam, u ime Foruma niških gimnazija, govoriti direktor Gimnazije „9. maj“ Nebojša Lekić. Gospodine Lekiću, kakvu odluku Ministarstva očekujete do kraja ove nedelje?

Očekujem, iskreno, odluku ministarstva, uz sve naše uvažavanje, odnosno naše preporuke iz Niša i podrške koju smo dobili kao Forum gimnazija (od strane) Rektorata niškog Univerziteta, 13 dekana niških fakulteta, naravno i Skupštine Grada, da smo obrazložili Ministarstvu veoma valjano da gimnazije u ovom delu Srbije treba da zadrže plan upisa kao što su to i prošle godine činile. Tačno je to što ste rekli da ima generacijski manje osmaka, to nas očekuje i naredne godine jer je to ono godište 1999. kada je, inače, čitava Srbija bila u problemima i kada su ljudi više razmišljali kako glavu da sačuvaju, nego li da prošire porodicu. Znači ove dve godine, 2013- 2014. upisna i sledeća će biti najkritičnija što se tiče upisa, jer će generacijski biti najmanje dece. Ja očekujem da će Ministarstvo da sagleda i realno proceni situaciju. Još jednom kažem, mi smo već duže vreme na tržištu. Osnovne škole su prve krenule, a sada i mi, kao logičan sled, dobijamo učenike od njih. Da napomenem, koliko osnovne škole upišu prvaka, toliko imaju odeljenja, toliko imaju i posla za učiteljice. Sve to kasnije prati peti. šesti, sedmi i osmi razred, a kao što vidite i kod nas se preslikava.

JV: Kažete da očekujete realnu odluku MInistarstva. Šta je po vašem mišljenju realna odluka, ako ima toliko osmaka manje nego ranije?

Realna odluka je da škole koje su poslednjih godina napravile značajni pomak u interesovanju, u kvalitetu rada, ne mislim tu samo na gimnazije, da (u Ministarstvu) sagledaju u odnosu na nekoliko poslednjih generacija i da vide koliki je pritisak učenika na te škole, kolika je zainteresovanost i da, jednostavno, takvim školama omoguće da ostvare realni plan upisa. Koliko je meni poznato, sve škole koje upisuju učenike sa najvećim ukupnim poenima na kvalifikacionim ispitima, nisu povećavale kvote u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu, već su iz solidarnosti poštovale predlog načelnika Školske uprave i predlog Ministarstva da solidarno podnesemo svi jednak teret. To, naravno, ne znači da neke srednje stručne škole treba potpuno gasiti, već u neku ruku možda odraditi neke nove, zanimljivije profile kako bi privukli više dece.

JV: Ako odluka Ministarstva bude nepovoljna po gimnazije i ako oni odluče da ukinu odeljenja, kako ćete onda reagovati?

I tu smo već na sastancima dogovorili šta i kako dalje. Prikupili smo podršku i sa tim novim argumentima, odnosno starim argumentima, jednostavno pokušati da dokažemo prioritet da gimnazije imaju takav plan upisa kao što su imale. Napominjem, naša “9.maj” gimnazija je planirala šest odeljenja, isto kao i gimnazije “Stevan Sremac” i “Bora Stanković”, nešto više “Svetozar Marković” – osam odeljenja.

JV: Znači to je po 180 učenika u ove tri gimnazije i oko 250 u Gimnaziji “Svetozar Marković”?

Tako je. Vi ste rekli u Nišavskom okrugu je 700 učenika manje. Ne – ovde je u pitanju i Nišavski i Pirotski i Toplički.

JV: Na području Školske uprave u NIšu.

Da, da. na tom području jeste manje toliko učenika, ali mislimo da jeste prestroga slika da se gimnazijama smanji toliki broj odeljenja. Jer, znate šta, to je kroz četiri godie i direktno ugrožavanja Univerziteta, odnosno fakulteta u Nišu. Niš je, znamo svi, veliki univerzitetski centar i on prima studente ne samo iz ova tri okruga, već i iz drugih, ali u svakom slučaju, kao što je i do sada, najviše studenata dobija iz niških gimnazija.

JV: Kako mislite da bi fakulteti bili ugroženi? Zato što, ma koliko bila mesta na fakultetima, ako ne budu popunjena gimnazijalcima, biće popunjena verovatno maturantima srednjih stručnih škola.

Da, ali se radi o kvalitetu. I na osnovu prohodnosti tih studenata, vrednuje se kvalitet rada fakulteta i čitavog Univerziteta. Nie svejedno da li dobijate učenike koji su spremni za nastavak rada, ili one učenike koji su možda imali neke propuste kroz srednje stručno obrazovanje. Dekani fakulteta su to uvideli i oni su bili zatečeni, bez obzira na najave direktora gimnazija u kontaktima još od novembra, decembra meseca… Oni su bili zatečeni, prosto nisu mogli da veruju da to može gimnazijama da se uradi, znajući za strategiju obrazovanja do 2020. Opet da napomenem, shodno kritikama EU da je malo gimnazijskih učenika, odnosno bivših akademskih građana i studenata, plan je te strategije da bude 39.7% gimnazijskih maturanata. Ako to pogledate, Niš je ispod republičkog proseka, kao i čitava školska uprava.

JV: Republički prosek iznosi 23 %?

24 %, a mi smo ispod 24 % za sada. I, ako pratimo tu strategiju do 2020, faktički ispada da Nišu nedostaju još dve gimnazije. A kako ćete onda to uraditi ako sada ove 2013. smanjujete (broj gimnazijalaca). Mislim , neke su stvari malo nejasne. Možda bi moglo da se u nekim narednim periodima čak ide i dotle da sadašnjim postojećim gimnazijama povećate još po jedno odeljenje, ukoliko imaju prostora i kadrovske mogućnosti, naravno, i uz formiranje još jedne gimnazije, onda bi dostigli taj plan, odnosno strategiju obrazovanja da bude 39,7 %, što bi, po meni, opet uticalo direktno na poboljšanje kvaliteta rada na fakultetima, odnosno na niškom Univerzitetu.
Ta strategija bi trebalo da prati i reformu u osnovnim školama. Znači, da znatno više dece bude spremno za gimnazijsko obrazovanje, da dođu sa nekim predznanjima i da mogu da se uklopi u praćenje nastave. Naravno, mi smo u obavezi, standardi su već u proceduri. Zavod za vrednovanje kvaliteta u srednjim školama je dao predlog standarda, to je 9 ključnih oblasti, gde se tačno zna šta to učenik treba da ponese iz gimnazije da bi bio uspešan student. Osim iz matematike i srpskog jezika, propisani su standari iz čitave grupe nauka: geografija, istorija, fizika, hemija, biologija, informatika i postoji ona tzv. međupredmetna povezanost. Nas sve to čeka, idemo ubrzano ka tome, menjamo programe, menjamo planove, menjamo način pristupa, nastavu i sve ostalo i u neku ruku pripremamo gimnazijalce da uspešno nastave školovanje.
Znate, čućete vrlo različite komentare. Šta je to što nam treba? Gde će da ide ova zemlja? U smilu, kakva ćemo mi to da budemo zemlja privredno? Da li ćemo biti turistička, poljoprivredna, saobraćajna, industrijska ili kakava već? I shodno tome da planiramo obrazovne profile. Ja opet kažem, gimnazije ne daju kadrove za biro za zapošlajvanje.

JV: Da li pokušajem da zadržite isti broj mesta za upis kao i prošle godine, štitite učenike i buduće potencijalne studente, ili nastavni kadar u vašim školama?

Naravno, sve je to usko povezano. Jedno odeljenje manje donosi čitav niz problema nastavnicima koji već rade. Ne govorim o mladim ljudima, već i onima koji rade preko 30 godina. Tu ulazite već u priču da ni zakon ne može da ga zaštiti, da ne bude tehnološki višak, ili lice za čijim je radom delimično prestala potreba, jer vi ne možete da mu date ništa mimo onoga što on već predaje. Ako je u pitanju, recimo, likovna ili muzička kultura, koje su zastupljene u prvom i drugom razredu, tu su direktno pogođeni ti ljudi.

JV: U Školskoj upravi kažu da je, kada je reč o tome, situacija nepovoljnija u srednjim stručnim školama. Na primer, u školama gde je već došlo do ukidanja odeljenja, kad bi se ukinulo još jedno, norma profesora bi tamo bila umanjena duplo ili troduplo. Načelnik školske uprave Živomir Jovanović poziva direktore svih škola na solidarnost, jer bi, kako on kaže, ukidanje jednog odeljenje u gimnazijama dovelo do smanjenja norme od samo 10 do 20 %. On smatra da bi zbog toga svi trebalo da budu solidarni i da bi sve trebalo da podjednako podnesu teret. Šta mislite o tome?

Ako s te strane gledate, i ako je to jedini razlog, onda je načelnik u pravu. Međutim, ako gledate dalje, ja se vraćam na ono što sam pomenuo, to je kasnije uticaj na kvalitet studiranja, na kvalitet kadrova koje će fakulteti dobiti. I naravno, na snazi je još uvek ona uredba Vlade: da nema zapošlajvanja novih, dok se ne reše tehnološki viškovi. Najveći broj direktora zaista poštuje tu uredbu. Mi smo u obavezi da do 15.avgusta listu tehnoloških viškova, odnosno lica za čijim je radom delimično prestala potreba dostavimo školskoj upravi. Školska uprava formira jednu jedinstvenu listu po predmetima. I dok je ta lista zvanična u ova tri okruga, ne možemo da raspišemo konkurs, ukoliko neko ode u penziju, već uvodimo te ljude koji su ostali bez časova i oni prelaze iz jedne škole u drugu da bi se na neki način rešili tehnološki viškovi. S druge strane, imate problem kod mladih ljudi koji su završili u roku, koji su bili sjajni studenti, visoki proseci, koji žele da rade, a posla nema, sve dok traje ta uredba. I verujte mi da iz svih predmeta, iz svih oblasti, postoji jako puno mladih ljudi koji su na birou i koji čekaju. Što se tiče srednjih stručnih škola, načelnik je verovatno mislio na inžinjere koji su ostali bez posla u firmama kao što su MIN, EI, “Jastrebac”, “ Nitex”. I to je tačno. Međutim, ja ovde govorim o profesorima pojedinih grupa predmeta, pojedinih nauka, koji su školovani baš za to. Inžinjeri su školovani da bi radili u pogonima, igrom slučaja desila se cela ova privredna situacija i naravno da ljudi traže negde uhljebljenje, našli su u školama. Sad je veliki problem, kad dođe do smanjenja većeg broja odeljenja. Postoji konkretan problem kod njih, kao i kod nas. Ja ne delim ovo na stručne škole i gimnazije, svi smo u istim problemima, ali mislim da nekako imamo jaču arguemntaciju, jer iza nas stoje stvarno fakulteti, čitav Univerzitet, koji direktno zavisi od nas i od naših studenata.

JV: Čini se da javnost više brani odeljenja u gimnazijama od mogućnosti ukidanja u srednjim stručnim školama. Na to ukazuju direktori srednjih stručnih škola i kažu da zanimanja za koje vlada veće interesovanje na tržištu rada su upravo ona koja se stiču trogodišnjim i četvorogodišnjim obrazovanjem – npr. tesari, zidari, trgovci, tekstilni radnici. I smatraju da bi trebalo da mogućnost izbora učenika bude usaglašena sa potrebama na tržištu rada.

Ali to imaju. I to je svima dostupno. Mi ovih dana, direktori sa svojim timovima obilazimo osnovne škole, učenike osmog razreda i njihove roditelje i nastavnike i svi predstavljamo planove i programe. Bio sam pre nekolio dana u Osnovnoj školi “Car Konstantin”, gde je bio tim jedne niške srednje stručne škole, ljudi su to sjajno uradili, prezentovali svoje profile i smerove, ja sam sačekao, posle toga sam i ja pričao o našoj školi. Podelili smo flajere, i ja i oni, i deca su mogla zajedno sa roditeljima da čuju i razmisle šta ih to očekuje. Međutim, ja ovde govorim zašto je javnost više uzrujana zbog gimnazija. To jeste tačno. Dolaze roditelji koji su već imali starije dete u gimnaziji  i po prirodi stvari žele da im i mlađe dete tu ide.

JV: Kakve su njihove reakcije?

Zbunjeni su. Imali smo sada tromesečja i jedno od pitanja pod tačkom razno je bilo da li i oni mogu nešto da doprinesu, da li i oni mogu da pokrenu neku inicijativu. Pa su samoinicijativno, preko Saveta roditelja pokrenuli peticije razne, potpisuju oni da daju podršku nastavničkim većima gimnazija koa su inače predložila plan upisa. Kod nas je ta peticija još tu i ona će biti sastavni deo predloga upućenog Ministarstvu, ukoliko u prvom krugu ne izađe onaj broj odeljenja kao što smo planirali. Zbunjeni su i učenici. U tim razgovorima sam čuo od njih razna pitanja. On su poslednja generacija koja ima 75 % nepoznatih zadataka na prijemnom ispitu (kvalifikacionom, prim. aut.) i to je već dodatni stres. Oni su poslednja generacija koja će raditi ovakav kvalifikacioni ispit. Već sledeća će raditi drugačiji, znatno izmenjeni, gde će biti pitanja ne samo iz matematike i srpskog jezika i književnosti, već i iz drugih predmeta: biologije, hemije, geografije, fizike, istorije. I ta deca će opet raditi neke drugačije testove, a sadašnji osmaci su na ivici, na klackalici, već se razmišljaju koliko će poena imati, koja je donja granica, koliko je učenika inače bilo zainteresovano…

JV: Što se tiče praga znanja, ako ostane isti broj mesta u gimnazijama, a bude manje osmaka, da li mislite da će prag znanja na upisu možda biti niži sledeće godine? Da će možda i đaci sa lošijim uspehom moći da upišu gimnazije i da onda to neće biti kvalitetni đaci koj će imati odlične uspehe na fakultetu?

Taj prag znanja se svake godine menja. Merilo je koliki je broj učenika zainteresovan za tih 180 ili 150 mesta. Ja ću opet napomenuti da je svaka niška gimnazija imala preko 1.100 zainteresovanih za 180 mesta ili za 240. Statistika je neumoljiva, na sajtu je MInistarstva, veći je pritisak na niške gimnazije, nego na sve beogradske. Veći je prag znanja ne samo u niškim gimnazijama, nego i u nekim srednjim stručnim školama, nego li u ostalim školama u Srbiji.

JV: To je 85 do 90 poena?

Jeste, kad imate takvu situaciju, niko ne razmišlja kasnije kad ti učenici budu raspoređeni u neke škole koje nisu ni želeli, a žele da se vrate u Niš, da je to veoma  teško i skoro neizvodljivo.

JV: Hvala vam.