Prof. dr Boban Stojanović

Gost: prof. dr Boban Stojanović, predsednik Društva ekonomista Niša

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: To što se ovih dana u Skupštini Srbije uskovitlalo, nije ništa neobično. Pozicija i opozicija i služe, između ostalog, zato da se žestoko napadaju, naročito ako to čine argumentima. A kad bi se napali, ako ne onda kad se govori o porezima. Nema ničeg vitalnijeg i važnijeg za narod i za državu i za firme u njima bez toga. Dakle, uskovitlalo se. Međutim, šta će se izroditi iz svega toga? Da li samo korekcije poreskih zakona, ili i nekakav konkretan efekat i da li će to biti jednako u Vojvodini, u Beogradu i na jugu Srbije? Naročito na jugu Srbije. To pitanje postavljam profesoru doktoru Bobanu Stojanoviću, profesoru Ekonomskog fakulteta, inače predsedniku Društva ekonomista Niša. Dobar dan.

Dobar dan.

JV: I evo, izvolite – jednostavno pitanje: Kako će jug Srbije proći u svemu ovome?

Jednostavno pitanje, ali je odgovor težak i, ako odmah treba da se izjašnjavam, krajnje neizvestan, što se tiče pomoći jugu Srbije. Situacija sa javnim finansijama je zaista ozbiljna i nezavisno od političkih prepucavanja, imamo dva jaka uporišta za takvu tvrdnju. Jedno je analiza Fiskalnog saveta, koji nije savet Vlade, koji je, da kažem, državno telo, ali vrlo kompetentno, na čelu je zaista eminentni stručnjak. Prognoze su… U prvoj rečenici tog izveštaja stoji da je stanje, što se javnih finansija tiče, katastrofalno. Mi imamo projektovan deficit u budžetu od 3,6% od bruto društvenog proizvoda (BDP). Po proceni, i to optimističkoj, Fiskalnog saveta, taj deficit će biti najmanje 5,5 % od BDP. Deficit će poticati, uglavnom, zbog manjka prihoda u budžetu, i čak i uz neka smanjenja, redukcije, izdvajanja iz budžeta, taj deficit će ostati dosta visok. Taj deficit i sam procenat možda nije toliko problematičan, koliko činjenica da on mora iz nekih izvora da se nadomesti. Iz kojih izvora? Skoro isključivo zaduživanjem. Stanje javnog duga je, takođe, izuzetno loše. Opet, nezavisno od toga da li je za to kriva prethodna ili sadašnja vlast. U ovoj godini smo se zadužili dodatnih milijardu i po evra, tako da ukupan dug je sada oko 20 milijardi evra, 19,5 tačno milijardi evra i to iznosi više od 60 % BDP. Malo i novinari i mediji slabo prate činjenicu da je donesen neki propis koji limitira nivo duga na mnogo nižem stepenu, znači na 46 %. Sada imamo 60 i sa projekcijom da će možda biti i 66 % BDP i to nikom nije ozbiljan alarm.

JV: Dobro, oprostite, ali šta je sad tu neobično? Imali smo prošle godine izbore, izbori su trajali skoro šest meseci. Cele godine ova država, mal te ne, ništa drugo nije radila, samo je čekala ko će s kim u koaliciju i ko će u koju fotelju da sedne. Dakle, bilo je jasno da ta godina mora da se zakrpi kreditima i nova Vlada je uzela kredite. Sada kaže da je to zbog Vlade Mirka Cvetkovića koji je napravio rupu! Kako god, tada je bilo, čini mi se, oko dve i po milijarde kredita i još u ovoj godini još milijarda i nešto. Otprilike, oko četiri milijarde za kratak rok. Ali se očekivalo da će ti krediti biti uloženi u nešto što će doneti novu vrednost.

Naravno, ali upravo zbog nespremnosti ili straha zbog neke bitne reforme javnog sektora, ostao je jedan glomazni aparat, uključujući penzioni ogromni fond, koji treba servisirati. Vlast, evo, tek sada počinje da priča o ekonomskim problemima. Uglavnom su bile neke druge top – teme, iako se znalo da će ekonomija, kad – tad, da ispliva sa svojim problemima i da postane bitna. Ne samo za njih, oni bi rado hteli da sklone to od očiju javnosti, ali običan čovek će to osetiti. Znači, i penzioneri i zaposleni u javnim službama, pa i običan stanovnik čiji se životni standard smanjuje.

JV: Bilo je, oprostite, potpuno jasno da će opozicija iskoristiti ovu priliku, čak se činilo da se čeka da se tema Kosova malo pomeri, i da onda izađe Dinkić sa ovakvim nagoveštajima, da se Dinkiću sruči u lice sve ono što je opozicija dugo htela da kaže. Ali, kako – god, mi smo sada u toj situaciji u kojoj smo. Mi imamo 60 % zaduženje, strašno je! Šta smo drugo mogli da učinimo u ovom trenutku?

Prvo što smo mogli, ne mi kao pojedinci, nego kreatori fiskalne politike, mogli su bolje da planiraju budžet. Osnovni problem sada je činjenica da posle pet meseci postoji potreba rebalansa budžeta.

JV: Izvinite, ja sad moram da vas pitam, je li to u ovoj zemlji počinje da vlada epidemija loših budžeta? Niš je to uradio sa devet milijardi, a bilo je jasno da ni sedam neće moći da skupi, jer nema prihoda.

Jeste, naravno, naravno… Pa to je taj optimizam koji je prevladavao kod donošenja budžeta. I evo, da spustimo na niži nivo – svako od nas ima porodični budžet i svi planiramo ulaganja, izdvajanje, prihode za sledeću godinu. I šta ako konstatujemo u maju da smo se toliko prešli da moramo da revidiramo? Znamo da su nam prihodi, mogli smo da predvidimo, recimo, manjak prihoda, ili… Znači, radi se o prekomernom optimizmu kod donošenja budžeta, želji da se sve ostvari i preko mogućnosti i onda to dalje povlači, u vidu spirale, zaduživanje, i tako dalje. Evo, juče smo čuli na Skupštini da se i Beograd zadužio, lokalne samouprave se zadužuju, država se zadužuje… Zamislite vi, domaćinstva sa svojim budžetima da se toliko zadužuju?

JV: Hajde, kad smo kod domaćinstava – juče u Skupštini Srbije se čulo iz redova opozicije da su kalkulacije beogradske uprave takve da će možda za stanove u centru grada porezi moći da se povećavaju 6 do 8 puta. A onda se stalno govori o tome da će možda lokalne samouprave, možda, moći da uvedu i porez na okućnicu, do 10 ari oko kuće. Naravno, to nije poljoprivredno zemljište. Ceo jug Srbije je u okućnicama! Naravno, u velikim gradovima, poput Niša, Prokuplja i Pirota i tako dalje, ima i solitera, ali, uglavnom, ti ljudi imaju dvorišta. Da li to znači da bi sada jug Srbije mogao da povuče mačka za rep i da krene da plaća, da puni budžet, tako što će plaćati porez na dvorište?

Na žalost, to su neke mere koje znače ubiranje prihoda. Sigurno nije dobro izabrana ta osnovica za ubiranje, ili baza iz koje se alimentiraju budžeti, ali to je jedan pokušaj da se spašava ovo što se spasti može, odnosno da se povećaju budžetski prihodi. Mislim da ima mnogo boljih načina. Jeste porez na imovinu relativno skroman, što se udela tiče u ukupnom budžetu, ali činjenica je da postoji strašna poreska evazija. Mislim da ova vlast takođe ne čini dovoljno da se proširi broj poreskih obveznika, a da se stope smanje i efekat će biti isti ili veći. Znači, po nekim procenama, 50 % poreza na imovinu se ne ubire zato što, ili objekti nisu registrovani, ili ne znam kako, ili neefikasnost poreske administracije.

JV: Kad je reč o ovim okućnicama, pošto su one podigle puno prašine, naravno, Mlađan Dinkić kaže da to njemu uopšte nije bio cilj, da mu to nije bila namera. Naprotiv! To je prepustio lokalnim samoupravama, pa kaže: “Ako vama vaš gradonačelnik uvede porez na dvorište, onda je to stvar vašeg gradonačelnika.” Opozicija kaže drugačije i kaže: “Da, vi ste uzeli pare, uzećete one pare koje su do sada pripadale opštinama, onda gradonačelnik neće imati drugog rešenja, nego da uvede porez na dvorište!” Pa je otuda cela ta priča malo maliciozna. Ali, ko je sad tu kraćih rukava: država ili predsednici opština?

Ja mislim da su i jedni i drugi u lošoj situaciji. Znači, ovo smanjenje transfera ka lokalnim samoupravama donosi mnogo problema za same lokalne uprave, a pogotovu za siromašne opštine. Budući da smo u ovakvoj situaciji fiskalnoj, znači, budžet će morati da se smanji na rashodnoj strani za najmanje desetak posto, i već to znači smanjenje transfera prema opštinama, ali i manji kvalitet i drugih sfera života. Ja zaista ne znam kako će da se snalaze gradonačelnici i lokalne samouprave, ali mislim da svi moraju da pronalaze neki način da povećaju prihode, a ne da smanjuju rashode.

JV: Njima Dinkić šalje vrlo jasnu poruku. On kaže: “Prošle godine ste dobili, u procesu decentralizacije, dobili ste neke prihode koje do tada niste imali. Te prihode ste upotrebili da zapošljavate nove ljude u administraciji, umesto da stvarate uslove za dolazak novih investitora. Da ste dobili investitore, imali biste više radnika! Sa više radnika, više plata! Oporezujete to što treba da oporezujete od plata, pa imate pare!” Koliko je to daleko od realnosti?

To jeste činjenica, ali mislim da je ta izmena finansiranja lokalnih samouprava morala da bude zasnovana na planovima i, da kažem, instrukcijama. Jeste lokalna samouprava, sam naziv kaže, samostalna, ali, ako to podriva fiskalni sistem, ili monetarni sistem zemlje, onda mora da postoje prateće mere ili, da kažem, neka uputstva, ili političke konsultacije, ili bilo šta u smislu koordinacije. Ne možemo da shvatimo da je poreska uprava grada sasvim nešto odvojeno od poreske republičke uprave, ili da su poslovi grada potpuno nezavisni od republičkog nivoa. Ta sprega postoji i, naravno, treba naći najbolji način. Lako je to reći, naravno, teško je učiniti, da se uradi prava decentralizacija i da se aktiviraju svi mehanizmi politike regionalnog razvoja koji moraju da budu upereni protiv smanjenja, u stvari, ka smanjenju regionalnih razlika.

JV: Ali, kad je reč o regionalnom razvoju, on u mnogome zavisi od kadrovskih potencijala u unutrašnjosti zemlje. Na jugu Srbije on, svakako, nije blistav. Videlo se to ovih dana, imali smo prvu sednicu Vlade ovde u Nišu i posle te sednice čulo se dosta komentara iz Vlade da ljudi iz ovog područja nemaju dovoljno ideja. Šta se radi u takvom slučaju? Kad dete ne zna zadatak iz matematike, da li ga šutnete i kažete: “Idi, ponavljaj!”, ili se radi nešto drugo? Šta treba Vlada da radi, ako oseti da na jugu Srbije ima problema sa idejama?

Ja verujem da nema problema sa idejama, pa ni sa ljudima, ali postoji generalno problem i kadrovskog pražnjenja ovog dela Srbije. Znači, ako stručnajk vidi da ovde dolaze investicije, da postoji pomoć države, da postoji neki poseban program koji mora da obuhvati program zadržavanja kadrova u Nišu, a pogotovu u malim gradovima na jugu i istoku Srbije, onda će ti ljudi ostajati, biće novih ideja, biće kreativnosti itd. Ja se ne slažem sa tim konstatacijama da ljudi ovde nemaju ideja. Mislim da je sama ta predstava bila tako… Na kraju, bilo je sve to u pozorištu! I ljudi koji su pričali su iznosili spiskove svojih želja, mislim je da taj sam sastanak trebalo da bude zasnovan na prethodnoj analizi, mnogo nekoj ekspertskoj i stručnoj analizi potencijala i potreba ovog dela Srbije i da se onda izađe već tada sa nekim globalnim projektima ili programima oporavka privrede, pogotovu na istoku i jugu Srbije. Mislim, prošlo je mnogo vremena, a mi konkretizaciju tog sastanka nemamo i to je zaista za kritiku! Ja sam očekivao, mislim da je i bio zaključak tog skupa, da posle mesec dana budu zadužena resorna ministarstva i da naprave poseban program pomoći jugu i istoku Srbije. A reći da ovde nema kadrova, da nema medija i sredstava informisanja zaista je jaka izjava i mislim da mnogo ne odgovara stvarnosti.

JV: U svakom slučaju, s takvim kadrovima i sa takvim potencijalima jug Srbije treba da dočeka restrikciju u lokalnim budžetima, koja će se sigurno dogoditi.

Da.

JV: Šta treba sad da urade gradonačelnici? Pitam vas, evo ovako postavljam pitanje profesoru, kao na jednom od najtežih ispita. Dakle, šta treba da urade sad u ovoj fazi kada neće biti para, biće ih manje nego što ih je bilo? Da seku postojeće programe, da ne asfaltiraju ulice koje su planirali da asfaltiraju? Ili da i oni posežu za kreditima? Šta da rade?

U svakom slučaju, treba da čine u svom domenu, ili u svojoj nadležnosti na povećanju ekonomskih aktivnosti. Opet, i to je izjava paušalna i vrlo često se koristi, ali zaista je tu ključ! Ako obezbedimo da naše benzinske pumpe imaju veći promet, trafika, prodavnica, da vidimo novi pogon…

JV: To znači da imamo više para da to kupujemo?

Naravno! Onda ima više poreza i onda je dobro i lokalnoj i republičkoj vlasti. Mnogo toga zavisi od republičke vlasti! I zbog toga treba shvatiti i kasnije ćemo morati da prihvatimo činjenicu da neke opštine se nisu snašle. Ako vi nemate dobar, generalno, ambijent za poslovanje u celoj zemlji, onda ga možete manje očekivati u nerazvijenom području. Znači, treba da postoji jedan poseban program za nerazvijena područja i za privlačenje investicija i za unapređenje postojećih ekonomskih aktivnosti, znači i postojeća i nova preduzeća i redukcija, naravno, javnog sektora. To gradonačelnici mogu da urade, znači, da snize troškove administracije.

JV: Hvala vam veliko

Hvala i vama.