Sanja Jefić Branković

Gost: Sanja Jefić Branković, samostalni narodni poslanik

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: Ovih dana ili nedelja, dobrim delom i zahvaljujući Milanskom ediktu, niška kultura ili kultura u Nišu se našla na vidnom mestu u raspravama vođenim što u medijima, a što, naročito, među ljudima u Nišu. Događaji su nailazili zbunjujuće: Prvo, predstava “Konstantin” koja je, kažu, koštala 19 miliona dinara, pa onda iza toga opereta “Slepi miš” za koju, kažu, neće da kažu koliko košta, da se to ne bi upoređivalo sa “Konstantinom”, a inače su, znamo, mnogi u toj predstavi radili džabe, a posle toga došao je Sanja Ilić, kažu, sa 15 miliona, pa posle toga došla je vest da Nišvil ostaje bez para i da Vlada neće da mu ove godine da ni dinara i uzburkalo se puno toga. Reagovali su i poslanici  iz Niša, prva među njima Sanja Jefić Branković koju, evo, pitamo: Sanja, pa šta se ovo zbiva?

Verujte da ni meni nije jasno, pogotovu kada je reč o kulturi i o Nišvil džez festivalu. Ja sam danas pokušala i na sednici Skupštine da uputim pitanje ministrima, odnosno Vladi: Da li je moguće da Ministarstvo kulture nema razumevanje za jedan ovakav, mogu slobodno reći, brend Srbije koji je naširoko poznat, ne samo u Srbiji nego i na Balkanu. Pre par dana sam pozvala sve poslanike iz Niša da se udruže po tom pitanju, što je danas delimično i urađeno, u smislu da se samo nisu oglasili poslanici iz najveće vladajuće koalicije, iz najveće stranke u vladajućoj koaliciji. Što se tiče ostalih poslanika, oni su podržali ne samo moj predlog, verovatno je to i mišljenje njihovih partija, da Nišvil apsolutno treba da se održi, odnosno da treba Ministarstvo da podrži, odnosno u sufinansiranju tog festivala.

JV: Dobro, ali na prvi pogled, reklo bi se da Vlada ima averziju prema džezu, pa i niški gradonačelnik. Međutim, znamo da to nije tačno! Niški gradonačelnik, koliko znamo, voli džez, a Vlada, vidim, pomaže neke druge džez festivale.

Tako je. Ja sam saznala da je Vlada pomogla džez festivale u Pančevu, Kragujevcu i Beogradu sa obrazloženjem da oni imaju strateški značaj i da kao takvi imaju dugu tradiciju. Meni zaista nije jasno da li je moguće da niko od njih zaista ne zna za Nišvil džez festival, s obzirom na to da je on u nekoliko navrata bio proglašavan brendom Srbije, događajem od nacionalnog značaja.

JV: Pa, mislite li, oprostite, da niko nije čuo da je, recimo, Nišvil prošle godine dobio nagradu “Najbolje iz Srbije”?

Slažem se. Meni stvarno nije jasno, ja očekujem reakciju gradonačelnika. Ovih dana ja nisam mogla da čujem u medijima da se on oglasio po tom pitanju…

JV: Pa, sad je to ozbiljnije pitanje – može li gradonačelnik da se oglasi nasuprot onome što kaže Vlada?

E, pa to je pitanje njega i odnosa Vlade prema njemu i generalno, koliko on slobode ima da reaguje onako kako on zaista misli u interesu svojih građana.

JV: Dobro, lako je vama! Vi imate poziciju slobodnog poslanika. Ja mislim da nema lepše i lagodnije pozicije u parlamentu, nego biti slobodan poslanik. Koliko su slobodni poslanici, a ima ih, koliko ih ima?

Osmoro.

JV: Osmoro od 250. Dakle, koliko su oni u poziciji da realno budu slobodni?

Pre svega, “samostalni”, odnosno “nezavisni”, ali to je to. Nije tako lako kao što se čini. Samostalni poslanik, u principu, može da deluje po sopstvenim uverenjima, ali položaj samostalnog poslanika nije isti kao i položaj ostalih narodnih poslanika u Skupštini Srbije. Pre svega, Poslovnikom postoje brojna različita rešenja za samostalne poslanike. Ja mogu da vam navedem neke od njih. Recimo, samo tri samostalna poslanika u toku rasprave mogu da se jave za reč, a ukupno imaju pet minuta. Sad, može da se desi da onaj koji se prvi javi iskoristi svih pet i preostala dva samostalna narodna poslanika nemaju reč.

JV: A vi ne možete da napravite između sebe neki neformalni blok, pa da se…

Vi možete, neformalni dogovor možete da napravite, ali nikad ne znate! Svakom je bitno da sebe predstavi i svoj grad ili organizaciju da predstavi na najbolji mogući način. Osim toga, mislim da se suštinski rad parlamenta odvija kroz odbore Skupštine. Samostalni poslanici nemaju prava da budu članovi odbora, niti članovi stalnih delegacija Skupštine Srbije.

JV: A vi ste član dva odbora i zamenik člana u još dva odbora.

Jeste, ali sam kao takva bili postavljena na listi LDP-a. S obzirom na to da ja više nisam član Liberalno – demokratske partije, ja očekujem da će se u nekom narednom periodu to promeniti, jer oni na to imaju prava.

JV: Dobro, ali ste član, simpatizer, ne znam šta ste, u Niškoj priči? Dakle, grupacija, koja je formirana u Nišu od onih koji su izašli iz LDP-a. Kakva vam je obaveza prema njima?

Pa, znate kako, ja sa njima imam krajnje korektan odnos, kao i sa bivšim partijskim kolegama…

JV: Ali, kažete “sa njima”, kao da niste deo?

Ne, ne, ne! Apsolutno, mi sarađujemo kada je reč o pitanjima koja se tiču Grada Niša. Ja brojne informacije dobijam od njih i oni povratne od mene. To apsolutno stoji, nema razloga da…

JV: Ali, niste “Niška priča”, čim kažete “od njih”, “njima”…

Ne, ne, ne! Samo da vam kažem! Samostalni poslanik, odnosno ja u tom svojstvu, ne mogu da budem član “Niške priče” u procesno – pravnom smislu iz razloga što ja u parlamentu ne mogu da predstavljam “Nišku priču” i kao takva ja vam govorim o dva različita entiteta.

JV: Pa, čiju onda priču pričate u parlamentu?

Priču Grada Niša i Nišlija. Eto!

JV: Na osnovu čega dolazite do zaključka da je to što vi pričate baš priča Grada Niša, jer kad bih pitao ove iz stranaka, oni bi rekli: “Ma, ne, ona to nešto sama!”

Ne. Ja imam informacije o tome šta se ovde dešava, pratim nišku Skupštinu,odlično znam o čemu se ovde radi i kakve su potrebe građana Niša, kao što sam, recimo, prepoznala slučaj Nišvila i mnoge druge za koje, možda, nisam imala prilike da u Skupštini govorim, u Skupštini Srbije, pa možda ni građani to nisu uspeli da prepoznaju. Jedan od takvih slušajeva jeste bilo skorašnje dešavanje, vezano za poreze i za to kako će to uticati na lokalnu samoupravu. Ja mogu da vam kažem da sam se ja prijavila prva, da su me stavili 28. i ja kao takva nisam mogla da dođem na red da govorim o tački dnevnog reda! I to je možda jedan od razloga zbog čega građani nisu čuli stav o tome.

JV: Koji je kriterijum koji kaže: “Sanja će govoriti 28?”

Pa, znate kako, prvo idu predstavnici predlagača, pa šefovi poslaničkih grupa, pa onda od najmanje partije, odnosno prijavaljeni, ali oni koji pripadaju najmanjim partijama. Kao takvi, prvo ide jedan samostalni poslanik, pa recimo, LDP, pa Demokratska stranka, pa G17 i onda tek u drugom krugu ide sledeći samostalni poslanik.

JV: I kakva je onda vaša šansa da se obratite javnosti? Da sazovete konferenciju za štampu? Šta?

Jedino tako! Jedino tako, ili da iskoristim… utorkom i četvrtkom postoji opcija postavljanja poslaničkih pitanja, ali s obzirom na to da se poslovnik ne primenjuje dosledno u svim slučajevima, u smislu da nam nekad predsednik, odnosno zamenik (predsednika) Skupštine dozvoli da vi imate reč utorkom i četvrtkom pre početka sednice, nekad vam ne dozvoli i to je to.

JV: Što je, opet, stvar njegovog ličnog uverenja?

Apsolutno!

JV: I šta ćete sada da radite? Evo, uspeli ste, da tako kažem, da pobunite neke niške poslanike da reaguju u vezi sa Nišvilom. Ta priča nije samo priča o Nišvilu, to je opet priča između države i jednog velikog grada, doduše sirotog i nesrećenog grada, šta ćete sada učiniti dalje da se to promeni, ili će sve samo ostati na protestu koji je otišao u vetar?

Ne, znate kako, ja nisam imala nikakav odgovor od strane ostalih poslanika, na to kako će oni reagovati. Tek danas kad sam bila na sednici Skupštine videla sam da su se oni zapravo javili, da su apsolutno podržali tu priču i prepoznali problem grada Niša. Ja očekujem da se mi u narednih nekoliko dana nađemo i da vidimo koje rešenje mi možemo da pronađemo. Da li ćemo pisati… Peticija već postoji.

JV: Dakle, osim naprednjaka, nema ni jedan poslanik iz Niša koji se uzdržao?

Za ono vreme za koje sam ja prisustvovala sednici Skupštine, a prisustvovala sam ceo dan, nisu govorili jedino predstavnici iz Ujedinjenih regiona Srbije i Srpske napredne stranke  po tom pitanju. Eto.

JV: Dakle, idete dalje i pokušaćete…

Što se mene lično tiče, ja ću se potruditi da sve ostale poslanike, pogotovu one koji su danas govorili o tome, jer očigledno da njihovu podršku imam, da ih okupim, da vidim kako možemo, u kojoj pravnoj formi, da se obratimo i da zatražimo pomoć.

JV: A šta ćete raditi, ako vam kažu: “Pa, evo vidite da Vlada preduzima mere!” Država “nije pred bankrotom”, ali kao da jeste, pa mi sad moramo odmah da počnemo da štedimo. Pa to što ćemo početi da štedimo od Nišvila, valjda treba da bude na čast Nišu?

Znate kako, mi možemo da pokušamo sve! Sad, na njima je da li će oni naći razumevanja za tu našu borbu za naš grad, za to što Nišvil jednostavno predstavlja jedno takvo kulturno bogatstvo grada Niša i da u ovim teškim ekonomskim situacijama u kojima se nalazi cela Srbija, pogotovu Jug Srbije, mislim da ukinuti Nišvil ljudima koji prosto žive za muziku, to, prosto, nije dopustivo!

JV: Govorimo o svemu tome u trenutku kada je stigla “ohrabrujuća” vest da penzije i plate neće biti zamrznute, definitivno neće biti zamrznute i da ćemo u oktobru čak moći da računamo i na povećanje od polovine procenta! To je na penziju od 20.000 otprilike 100 dinara i pretpostavljam da su penzioneri sada vrlo uzbuđeni zbog toga.

Pa, ja zaista ne znam iz kojih će se sredstava izvući to povećanje plata. Prosto, meni…

JV: Kažu, iz povećane aktivnosti privrede.

Ja se iskreno nadam da će to zaista biti tako. Ja sam pokušavala da radim analizu doskorašnjeg seta poreskih zakona na tu temu, s obzirom na to da se u medijima dosta digla javnost po tom pitanju, da li će se budžeti lokalnih samouprava smanjiti ili neće, i prosto, istražujući i praksu prethodnih godina došla sam do nekih podataka koji su me prosto zapanjili! Evo, ja mogu da vam navedem konkretan primer. Recimo, do 2011.godine, odnos prihoda koje je Grad prikupljao do poreza na zarade i od poreza na imovinu je bio jednak, odnosno 2001. 2011. porez na imovinu je čak 10 puta manje, prihod od poreza na imovinu je čak 10 puta manji. Šta je razlog za to? Razlog za to je što je Ministarstvo finansija prenelo na Grad Niš sve moguće opcije da on kroz poreske prijave utvrdi koliki je procenat onih koji plaćaju poreze, koliko ima tih poreskih prijava, jer činjenica je da se mnogo više gradilo u poslednjih desetak godina, nego što je to bilo u prethodnom periodu. Ali je isto tako Ministarstvo finansija za sebe zadržalo tu mogućnost da ono kontroliše da li se taj porez naplaćuje: I vi zapravo stvarate zabunu u javnosti da zapravo Grad Niš, i ako ima dovoljno mogućnosti, ne naplaćuje porez na imovinu, samim tim gubi sredstva od toga. Ali Ministarstvo je za sebe zadržalo te ingerencije i Grad Niš prosto ništa ne može po tom pitanju da uradi Ako Grad ne kontroliše da li je neko platio porez, nikom ništa!

JV: Ali Ministarstvo ima sasvim drugačiji odgovor. Ono kaže: Mi smo prošle godine dali iz zarada velike benefite lokalnim samoupravama, a oni, umesto da to investiraju, ne znam u šta, recimo, u stvaranje infrastrukture da to olakša dovođenje investitora, pa da se poveća broj zaposlenih, pa da se poveća količina plata i iz toga porez na plate itd, oni su to potrošili na plate u administraciji!

To je zamena teza! To je zamena teza! Ministarstvo finansija je decidno u Zakonu o porezu na imovinu prenelo da lokalnu samoupravu da ona sama ima dovoljno ovlašćenja da vidi, odnosno na osnovu poreskih prijava da utvrđuje koliki će porez na imovinu biti, ali je isto tako Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji za sebe zadržalo pravo kontrole naplate tih prihoda. To je ogroman problem.

JV: Predstavnici, dakle najviši politički predstavnici triju stranaka iz vladajuće koalicije danas su saopštili da će krenuti u racionalizaciju javne uprave i javnih preduzeća. Prevedeno na srpski jezik, to znači smanjivanje broja radnika, odnosno, otpuštanja. Šta očekujete od toga?

Pa, znate kako, ja sam sigurna da u svakom od tih preduzeća ima prostora za proveravanje da li je taj broj zaposlenih zaista potreban. Sa druge strane, u situaciji u kakvoj se mi sada nalazimo, gde ljudi zaista nemaju para i gde su plate ispod proseka, ne možete očekivati da će ljudi biti zadovoljni time što će biti otpušteni. To je, prosto, problem koji se ne može posmatrati samo sa tog aspekta. Potrebno je ojačati privredu, potrebno je ojačati preduzeća, potrebno je ona preduzeća koja su godinama gubitaši na neki način ili smanjiti plate u tim preduzećima ili ih učiniti nekako rentabilnim. To nije stvar koju treba gledati iz jednog ugla.

JV: Vlada istovremeno najavljuje i izmene Zakona o radu, vezano za sektor zapošljavanja, otpuštanja. Vi ste pravnik, šta ćemo tu sada očekivati? Može li se očekivati da poslodavci koji i sada imaju dosta široke ruke kod zapošljavanja, a naročito kod otpuštanja, da počnu potpuno bezobzirno da se ponašaju prema radnicima?

Pa, sve zavisi u kojoj meri će odredbe zakona to njima dozvoliti. Ja se iskreno nadam da neće, s obzirom na to da privatni sektor mora da se svede u određene okvire kako se Zakon o radu ne bi zloupotrebljavao na razne načine, pogotovu kada je reč, recimo, o ženama, o trudnicama, to je i te kako veliki problem.

JV: A Zakon o izgradnji i planiranju koji je takođe na dnevnom redu, koji takođe treba da bude menjan, kojim treba da se reši i veliki problem legalizovanja objekata. Pazite, legalizacija može državi da donese velike pare. Do nedavno su se borili ljudi iz Vlade da to bude što jefitnije da bi se lagalizovalo, e, da bi se posle od legalizovanih objekata uzimao porez. Šta će sada biti prioritet? Kakvi su vaši utisci u Skupštini?

Taj zakon još nije došao na dnevni red. On je moguće u preceduri, ali još nije došao na dnevni red i ja ispred sebe nemam predlog zakona da bi o njemu mogla da komentarišem tako detaljno. Prosto, ne želim da dajem dezinformaciju. Eto!

JV: Ovo je već bio sasvim politički odgovor, ali hvala vam najlepše.

Nije, zaista nemam taj zakon, jer zakon još uvek nije ušao u proceduru.

JV: Hvala vam veliko na ovom razgovoru.

Hvala vama.