Slobodan Đorđević

Gost: Slobodan Đorđević, pomoćnik direktora JKP „Gorica“ Niš za sektor zelenila.

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Kako se troše sredstva od eko dinara koji plaćamo svakog meseca? Zašto su posečena brojna stabla u Čairu i hoće li trava ispred naših zgrada biti pokošena? Na ova pitanja odgovor će nam dati pomoćnik direktora za poslove zelenila JKP „Gorica“ Slobodan Đorđević. Ono što je najviše uznemirilo Nišlije nedavno je seča stabla kanadske topole u Čairu. Zbog čega se to desilo?

Stabla kanadske topole u tom delu parka Čair sađena su posle velike poplave koja je bila u Nišu 1948. Ta akcija je trajala od 1948. do 1951, po našim saznanjima. Kanadska topola je vrsta mekog lišćara čiji je, da kažemo, tehnološki vek zrelosti 40 do 50 godina, a maksimalna starost, maksimalni uzrast je 60 godina. Posle toga je i starosno više neupotrebljiva. Pored toga imali smo još jednu okolnost – nekad su u tom delu Čaira bile staze koje su napravljene divljim prolaskom prolaznika, tako da je to možda moglo da se toleriše u smislu prolaska kroz taj deo Čaira. Međutim, prošle i pretprošle godine u Čairu su napravljene nove asfaltirane staze, kroz baš taj deo gde su topole i samim tim, pošto smo svesno naveli ljude da prolaze tuda, morali smo i iz bezbednosnih razloga da to učinimo. Hoću da kažem da je sve te kanadske topole otprilike od 2000. do 2005. godine trebalo da budu uklonjene. Mi smo se trudili da to odložimo koliko je bilo moguće. Međutim, u trenutku kad su izgrađene staze, mi smo morali zbog bezbednosti da ih uklonimo. Ko danas šeta Čairom može da vidi da je već 70 % panjeva pokazalo veliki procenat truleži, tako da su sve u korenovom vratu, mal te ne, bile oštećene. Znači, bilo je pitanje vremena i, da kažemo, nekih većih vetrova, da neka nanese možda neku značajniju štetu.

JV: Pretpostavljam da su konsultovani stručnjaci?

Pošto je to ta vrsta stabala, mi u sklopu sektora “Zelenilo” JKP “Gorice” imamo stručnjake, šumarske inžinjere. Međutim, mi radimo po tim godišnjim programima koji su sastavni deo naših obaveza. Sve to kad uzmete u obzir, došli smo do toga da to mora da se uradi, da bi se iza toga zanovila vegetacija sadnicama koje imaju znatno duži životni vek.

JV: Da li je krenulo sađenje tih novih sadnica?

Tako je. Mi smo se trudili, pošto vreme malo nije išlo na ruku, bilo je kišno proleće, tako da smo imali dosta problema kako bismo uklonili ove topole, a ono što sam ja jednom prilikom obećao da ćemo već u ovom periodu zasaditi, mi smo zasadili 70-tak stabala. A plan je da se u tom delu Čaira, gde je isključena kanadska topola, u narednom periodu odnosno jesenjoj sadnji, zasadi još nekih 200 stabala, tako da će ukupno oko 250 stabala biti zasađeno, dok je ukupno 70 stabala topola koje smo mi u tom periodu uklonili.

JV: U trenutku kada smo mi tu vest objavili na našem sajtu, pojavili su se brojni komentari naših čitalaca da se to seče kako bi se proširile tribine stadiona FK “Železničar”? Imate li vi informacije o tome?

Verujte, ja to stvarno ne znam. Mi smo isključivo iz ovih razloga o kojima sam pričao to i uradili. Postoje planovi koji su možda rađeni i pre 20 – 30 godina, koje sam ja viđao tokom svog radnog veka, za još neke sportske objekte, tako da ja ne mogu da kažem da li će još nešto biti građeno. Ali je sigurno da je to (seča topola) rađeno iz ovih razloga koje sam naveo. A da li će još nešto biti građeno, jednostavno ne znam! Ono što sigurno znam je da se s druge strane bazena, odnosno na prostoru otvorenog bazena radi taj akva park. Verovatno ima u planu i gradnja nekih zgrada. Ali, kažem, mi smo ovo radili iz ovog razloga.

JV: Znači nikakve tribine nisu razlog?

Ja za to ne znam! Kažem, radili smo iz ovog razloga.

JV: Pričali smo o drveću u Čairu, a svedoci smo da se neretko dešava u drugim delovima grada da neka grana padne na automobil. BIlo je i smrtnih slučajeva poslednjih godina. Kako se održava taj deo stabala u gradu?

Po našem programu, mi smo dužni da svake godine u periodu mirovanja vegetacije uradimo obrezivanje svih stabala u gradu, a i na parkovskim površinama. Taj posao je i ove godine priveden kraju uz neke otežavajuće okolnosti, kao što su parkirana vozila, nesaradnja sa građanima… Jednostavno, neke stvari ne možemo da uradimo ako neko ne izađe i ne pomeri auto, ima i takvih poteškoća. Mi smo to završili na vreme ove godine. A što se tiče tih nemilih događaja, mi smo, pravo da vam kažem, imali pre desetak, 15 godina jedan događaj koji je bio vezan za nešto što smo mi zaduženi i odgovorni, to je ono što se desilo kod sreskog suda. Međutim, mi za druge događaje praktično nemamo nikakvu odgovornost, jer to nije bilo na zelenoj površini koju mi održavamo. Nažalost, moramo svi da znamo da osiguravajuća društva svako stablo tretiraju kao opasan objekat. Znači, uvek postoji mogućnost da i kod nečega što je u punoj vegetaciji, zbog vetra ili nekih drugih okolnosti, dođe do neke vetroizvaline ili pada grane. Mi smo pokušali zadnjih godina, to radimo i ove godine, da preko osiguravajućih društava, takve štete koje nastanu iz delatnosti naše, ljudima nadoknadimo. I mislim da smo vrlo korektni što se tiče toga. I svima koji su, nažalost, imali štete zbog takvih stvari, te šete su bile nadoknađene.

JV: Proleće je stiglo, trebalo bi da se uredi  međublokovsko zelenilo ispred zgrada. Novac, koliko sam ja upoznat, još nije odobren od strane gradskog veća, a eko dinar plaćamo svakog meseca. Kako tu stoje stvari? Hoćemo li zarasti u travu, ili će ona biti očišćena na vreme?

Neka zadnja vest koju ja mogu da prenesem je da bi trebalo da do kraja ove nedelje taj naš, nažalost, projekat, (bude odobren). Moram da kažem da je to projekat za koji se sredstva svakodnevno slivaju na račun budžeta, odnosno na račun Uprave za privredu, a da mi za njih konkurišemo kao bilo ko drugi u gradu. Ukoliko se ti projekti ne usvoje, ili se usvoje kasno, mi toliko imamo i zakašnjenje. Zadnja obećanja su bila da će u toku ove nedelje to proći Veće, da će gradonačelnik potpisati saglasnost. I mi ćemo, ne čekajući formalizaciju te priče, jer iza toga idu ugovori i sve ostalo, odmah da krenemo, samo nam treba vest da je to Gradsko veće usvojilo. Ako bude ovako kako je bilo obećano, ja se nadam da već iza praznika krenemo u tu akciju i mislim da ćemo ove godine znatno ranije da uradimo te poslove koji su prošle godine nešto više kasnili jer se počelo tek juna. Ja se nadam da ćemo ove godine malo ranije odraditi te poslove, ali moram opet da kažem da su ove godine odobrena sredstva ograničena i da će biti dovoljna možda za neko održavanje do, recimo, jula – avgusta. Znači opet nemamo kontinuitet u toj priči, odnosno nemamo sredstva dovoljna za održavanje do kraja godine. A obično treba nam još jedan tretman do kraja godine na tim zelenim površinama.

JV: Prema nekim nezvaničnim informacijama koje ja imam, kada se donosila odluka o uvođenju eko dinara, bilo je reči da se direktno jedan deo sredstava odobri za uređenje međublokovskog zelenila. Koliko ste vi upoznati sa time?

Na sreću ili na žalost, kako kod uzmemo, ja sam bio u tom timu koji je trebalo da tu odluku uobliči i donese. Tada je prva verzije te odluke bila, po meni, baš po meri ovoga o čemu pričamu. Tačno se znalo ko koliko treba da plati, građani u individualnom stanovanju najmanje, u kolektivnom više, a oni koji koriste javne površine, poput kafana, kafića, najviše. I toje bilo izvanredno zamišljeno, jer se tačno znao broj korisnika. Trebalo je da to bude redovni program, kao i za javne površine. Međutim, ta odluka je, ne znam iz kojih razloga, pretrpela neke promene,  tako da svi mi konkurišemo projektima za određenu količinu novca. Svi znamo kako ide s projektima – dok se usvoje, dok ne postanu operativni, dok se naprave ugovori… Sve to malo tu aktivnost prolongira.

JV: Malo su nejasni prioriteti, jer projekti o monitoringu su već usvojeni, a ovo još nije došlo pred Gradsko veće.

Koliko ja imam informacije, to bi u toku ove nedelje trebalo da bude usvojeno. Nije to možda neka velika razlika i ukoliko se to u toku ove nedelje desi, mi apsolutno iza praznika krećemo. I to će biti značajno ranije nego prošle godine kada smo počeli da radimo polovinom ili krajem juna. I ove godine, neko naše viđenje stvari je da čim dobijemo informaciju da je to prošlo na veću, ne čekajući ugovore, jer tu imate formalizaciju tih projekata – potpisivanje ugovora i svega, krenemo. Mi ne želimo da čekamo potpisivanje ugovora i zbog naših ljudi, naše mehanizacije, (želimo da) radimo to u neko optimalno vreme, kad je ta trava takva kakva jeste, zeljasta. Tada mnogo manje kvarova imamo, mnogo manju količinu imamo za izvoz itd. Tako da se nadamo da ćemo, ukoliko to bude stvarno usvojeno u toku ove nedelje, odmah krenuti u tu akciju. I ako bude sve kako treba, bilo bi vrlo brzo završeno, možda za mesec do mesec i po dana. Opet moram da kažem da je količina novca koja je odobrena dovoljna do pred kraj leta, nije uopšte pokrivena cela godina.

JV: Koliko je odobreno sada?

Oko 10 miliona.

JV: Kako “Gorica” sagledava spomen park Bubanj? To je već neko izletište gradsko i to uređenije.

Formalno – pravno gledano, Bubanj je javna površina koja treba da bude sagledana redovnim programom održavanja. Međutim, zbog raznoraznih okolnosti i nedovoljnih sredstava, održavanje Bubnja se uglavnom svodi na dva do tri tretmana u trenutku kada je to neophodno. To je otprilike u vreme gradske slave, u vreme praznika u julu, dva do tri puta u toku godine. Mi smo, bez obzira na to, pokušali ove godine da, poput projekta za međublokovsko zelenilo, kandidujemo i jedan projekat koji bi se odnosio na Bubanj, baš iz razloga što je prošle godine skoro pet hektara obnovljeno tamo, napravljene su neke staze i mi smo hteli da, bez obzira što je malo para u redovnom programu, kroz jedan projekat održavanja, bar u tom udarnom delu godine, kada je tamo najviše posetilaca… Očekujem da će on biti usvojen zajedno sa projektom međublokovskog zelelnila. Ako to tako bude, onda bi taj period godine bio pokriven i to bi bilo mnogo pristojnije, nego kad se rade te povremene akcije.

JV: I sami posetioci bi bili bezbedini – ne bi bilo velike trave, opasnosti od nekih životinja, zmija itd.

Apsolutno. Moram da napomenem da održavanje takvih površina kao što su park – šume i u drugim gradovima se svodi na mesta koja su predviđena za posetu. Niko ne radi celu šumu, jer ipak je to prostor od skoro 60 hektara, jedna i druga površina kad se spoje. Ali je bitno da ono gde je predviđeno da ljudi borave, da prave piknike, da to bude uređeno. I to je naš cilj za ovu godinu, da te površine koje su sređene za tu namenu budu onakve kakve treba da budu – da tu posetioci bezbeni budu.

JV: Hvala Vam na gostovanju.