Snežana Stojanović Plavšić

Gost: Snežana Stojanović Plavšić, narodni poslanik URS iz Leskovca

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: Posle giljotine propisa, sledi nam giljotina rashoda, bar su se tako zarekle vođe vladajućih stranaka u nedavnim događanjima u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Dakle, problem Srbije jeste velika zaduženost, problem Srbije jeste veliki deficit u budžetu. Taj problem treba rešavati smanjivanjem rashoda i, ako bog da, povećanjem proizvodnje. Jedan od onih poslanika koji je već u više mandata u Skupštini Srbije i non-stop u kontaktu sa ovakvim problemima je Snežana Stojanović Plavšić, narodni poslanik URS-a iz Leskovca, kojoj želim dobar dan…

Dobar dan.

JV: … i pitam: Snežana, šta će u svemu ovome tužni jug?

Da. Jug, nažalost, nije napredovao ni onda kada čitava zemlja jeste, i to jeste problem o kojem se mora voditi računa. Čak i kada smo imali zavidan rast bruto nacionalnog dohotka, siromaštvo na jugu Srbije nije se smanjivalo i razlike su, nažalost, bivale sve veće.

JV: Oprostite, verovatno ste na mnogo mesta morali da objašnjavate kako je to moguće?

Da.

JV: Kako je moguće da cela zemlja ide napred… Oprostite, sad moram da opet podatke neke… U aprili mesecu, prosečna plata u Novom Sadu 61 hiljada, u Beogradu 51 hiljada, u Nišu 37 hiljada i u svim drugim gradovima manje od 37 hiljada. Mislim, gradovima na jugu. Kako je moguće da samo ovde neće, pa neće?

Pa, znate kako, ima mnogo faktora. Mi sa juga dobro znamo da ima mnogo faktora! Jedan od njih sigurno jeste neravnomerni razvoj zemlje i činjenica da mere koje se kreiraju za Vojvodinu i Beograd nisu prihvatljive na jugu Srbije. Prosto, jug nema kapaciteta da odgovori na zahteve tako brzog razvoja. Šta je jugu problem? Pa, znamo da je, između ostalog, problem iseljavanje ljudi, visoko-obrazovnih ljudi, kvalitetnih ljudi koji odlaze put severa, ali sigurno jeste da, problem jesu i neadekvatno kreirane mere, neadekvatan razvoj i verovatno da ima nešto i u nama, a to je ovo što sam rekla: Dakle, nespremnost da se odgovori savremenim trendovima.

JV: je dobar deo srpske vlade boravio u Nišu i u sali Narodnog pozorišta imao razgovor sa liderima opština iz ovog kraja. Obećali su da će taj razgovor biti nastavljen u Leskovcu i da do tog razgovora u Leskovcu ostali treba da dostave svoje uozbiljene projekte za izlazak iz krize. Šta tu treba da se desi i šta može da se desi na razgovoru u Leskovcu?

Pa, to je ono o čemu smo počeli da pričamo. Dakle, mi moramo da budemo spremni sa projektima, moramo da budemo spremni sa programima, moramo da budemo spremni sa svim odgovorima koji se od nas traže, što mi, nažalost, često nismo. Dakle, to je prosto ono na čemu se mora raditi. Jer kad investitori, ja sam puno puta pitala, recimo u SIEPA-i ili u Vladi: “Zašto investitori ne dolaze na jug Srbije?”, odgovor je često bio da sa juga Srbije ne dobijaju dovoljno brze odgovore, da se još teže nego u drugim delovima Srbije dobijaju dozvole, da su uslovi za investiranje lošiji, da nema dovoljno zemljišta da grade itd, itd. Znači, to je prosto nešto što jeste posao lokalnih zajednica  da budu spremnije i da spremno čekaju investitore kako bi došlo do većeg broja radnih mesta, a samim tim do većeg razvoja našeg kraja.

JV: E, sad, oprostite, ja tu moram da pitam: Pa, dobro, pošto su predsednici opština, odnosno gradonačelnici, ljudi iz stranaka koji su na stranačkim mestima postali to što danas jesu, da li u našim strankama, u njihovim centralama, jer su nam stranke apsolutno centralizovane, postoje razgovori o ovakvim problemima? Da li je, recimo, u URS-u bila tema “razvoj juga Srbije” i da vidimo gde su naši ljudi iz URS-a, pa šta oni imaju da kažu i onda, zašto nema projekata, zašto se teško dolazi do dozvola i sve ostalo.

Pa, u Ujedinjenim regionima svakako jeste bilo! Sama činjenica da je naš program poslednjih godina u stvari zasnovan suštinski na decentralizaciji, znači da smo razumeli problem i šta treba uraditi da problem bude manji. Dakle, naša stranka definiše svoj program kroz decentralizaciju i jačanje onih delova Srbije koji su potpuno osiromašeni.

JV: Ali su vas ovih dana demokrate sačekale na nož u Skupštini, pa su rekli: “Dabome, zalažete se za decentralizaciju, a uzimate pare opštinama i gradovima!” Recimo, Niš bi, prema računici Fiskalnog saveta, trebalo da ostane bez 800 miliona dinara, gradonačelnik Niša reče posle toga: “Nije 800, nego 350.” Koliko god da je, mnogo je!

Pa, vama je potpuno jasno da je to jedna politička bravura, rekla bih, jer kada je pre nekoliko godina na našu inicijativu, nakon što smo sakupili ogroman broj potpisa građana, donešen Zakon o finansiranju lokalne samouprave, zahvaljujući kome je ostalo 80 % od zarada u lokalu i svi gradovi su dobili jako veliku količinu novca, tada niko nije rekao: ”Bravo! URS je uradio pravu stvar!”

JV: Da li je tada bila određena namena tog novca, ili je bilo rečeno: “Trošite za zapošljavanje partijskih drugova!”

Ne, suština je… Vidite, postoji ograničenje u zapošljavanju, ali suština decentralizacije jeste da preuzmete odgovornost, a ne samo prava! Dakle, kad preuzmete određena prava, vi morate da imate i odgovornost kako ćete razvijati svoj lokal i to je ono o čemu ja govorim.

JV: Šta je tada trebalo da se uradi sa tim parama?

Naravno da je trebalo taj novac uložiti u razvojne projekte i infrastrukturne projekte, a ne u zapošljavanje, što je uradila većina lokalnih samouprava.

JV: Dobro. Ali će sada skoro godinu dana otkako je nova kompozicija vlasti na vlasti. Bili ste i u staroj i u novoj. Da li se u ovoj godini nešto tu bitno promenilo?

Ja ne kažem da to radi samo jedna stranka. Nažalost, to rade sve stranke! I to treba menjati! To je ono što građani na lokalu treba da traže od svojih odgovornih lidera – da se takve stvari ne dešavaju, da se novac troši na drugačiji način! Da se novac troši u razvojne projekte, a ne u zapošljavanje partijskih kadrova. I to je razlog zbog čega smo se zalagali i za departizaciju i doneli Zakon o javnim preduzećima koji ograničava, neću reći ”zabranjuje”, ali ograničava mogućnost da partijski kadrovi vode javna preduzeća. I da se razumemo, verovatno ćemo pričati i o deficitu u budžetu, javna preduzeća jesu jedan veliki generator stvaranja javnog duga.

JV: Kako to mislite? Pa, ona valjda postoje da bi zaradila pare za vlast?!

Ne, javna preduzeća, nažalost, imaju gubitke i više troše, nego što zarađuju.

JV: Oprostite, da li ste čuli  da li je neko nekad uzeo, recimo, stavio na dnevni red, na primer, ajd sad govorimo o niškoj situaciji, neki Niš-parking, kome je osnovni trošak bela farba kojom obeležava na ulici mesta za parkiranje i ljudi koji evidentiraju ko je platio, ko nije platio parking. Dakle, takva jedna firma koja praktično nema troškova, pravi gubitke! Kako je to moguće? Da li je neko stavio na tapet i rekao: E, čekaj da vidimo šta je…

Ne, zato što je to lokalno javno preduzeće i to je odgovornost lokala! Ako mislite da li je neko u Republici o tome razmišljao, nije! To bi morao lokal.

JV: Vraćam vas na prethodno pitanje: Pa i taj iz lokala je iz neke stranke, pa da li ta stranka centralizovano kaže: “Slušaj, bre, vidi šta ti se to tamo radi sa tim Niš – parkingom!”

Pa, znate kako, ne može stranka da svakog svog lidera u svakom gradu drži pod kontrolom, u smislu šta on tačno radi u lokalu. Mi, ipak, imamo poverenje u ljudi, verujući da će oni na lokalu raditi najbolje što mogu. Ali oni nisu odgovorni svojim strankama, oni su odgovorni, pre svega, građanima i građani treba da traže odgovornost od njih! Ja se sa vama potpuno slažem da takva firma ne sme da pravi gubitke! Ako me pitate, zašto ih pravi, verovatno zato što ima prekomeran broj zaposlenih! Pretpostavljam da je to tako.

JV: I sad je rešenje u tome, kažu neki, ili u novim investicijama, što je dugoročni posao, ili u hitnom kresanju budžeta, a kresanje budžeta podrazumeva i kresanje plata u javnom sektoru. Mlađan Dinkić se založio da javni sektor, uključujući državana preduzeća, smanji plate za 10%.

Da, to ju upravo ono o čemu pričamo. Dakle, neophodno je doneti krizne mere u ovom trenutku pošto, nažalost, deficit našeg budžeta jeste visok, ne tako visok da bismo bili pred bankrotom i pred nemogućnošću da isplaćujemo plate i penzije, ali svakako dovoljno visok da zahteva hitne mere kako bi došlo do ozdravljenja naših javnih finansija. Jeaan od stvari koje će predložiti Mlađan Dinkić biće kresanja zarada, ali pre svega u administraciji. To je ovo o čemu pričamo. Znači, opštinske strukture, republičke strukture, ministarstva i drugi je smanjenje zarada u javnim preduzećima, pre svega u onim preduzećima koji beleže gubitke. Takvih ima, ne samo na lokalu, nego i na republičkom nivou.

JV: Recimo JAT, Galenika…

Recimo, Elektroprivreda ili Galenika, preduzeća koja imaju relativno visoke plate, a prave gubitke! A pri tom su javna preduzeća.

JV: Vodi se prividna bitka i oko penzija, valjda zato što je to najatraktivnije, pa onda Krkobabić čvrsto kaže: “Dok sam ja ovde, penzije neće biti zamrznute!”, a onda Dinkić isto tako čvrsto kaže: “Ma, taman posla zamrzavanje, nego je pitanje da li će moći da rastu!” U čemu je razlika? Ako ne mogu da rastu, onda su opet zamrznute!

Ne, one neće biti smanjene, ali verovatno neće moći da rastu. To je sada pitanje o kojem će razgovarati lideri koalicije ovih dana i ja ne mogu da vam kažem sa sigurnošću šta će biti i kakva će se odluka odneti. Ako mene pitate za moje mišljenje, ja znam pouzdano, jer sam se problemima siromaštva bavila, da penzioneri nisu najsiromašnija kategorija u Srbiji. Vi morate misliti o ljudima koji imaju 30 godina, petoro dece i bez posla su! Ja mislim da su oni siromašniji. Naravno, penzionere sa najnižim penzijama takođe treba zaštiti, jer oni spadaju u ugrožene grupe, ali imate i penzionere sa jako solidnim penzijama koje su često veće i od prosečnih plata i, složićete se, oni ne mogu biti u istoj kategoriji. Dakle, ja prosto mislim da sve penzionere ne treba stavljati u isti koš, da treba izdvojiti one koje treba štititi, ali oni koji imaju penzije koje su relativno visoke, treba staviti u istu kategoriju sa ostalim građanima.

JV: Kažu neki da bi u ovakvim situacijama trebalo povući radikalne poteze, ali ne parcijalne, dakle, radikalne poteze koji bi bili deo sistema mera. Na kraju krajeva, i kritike opozicije su i upravo zbog toga što i ova promena poreskih zakona u hodu, bila samo parcijalna, a ne deo nekog šireg sistema mera, ali da bi tada trebalo dati i primere. Normalno da je demagogija reći: “E, pa najpre da smanjimo plate državnim funkcionerima!”, ali možda uopšte ne bi bilo loše da to bude početak procesa. Neki kažu: “Hajdemo svi da najveća plata u Srbiji bude sto hiljada, odnosno hiljadu evra, pa od hiljadu evra naniže, da se vidi da je to ozbiljno!”, a iza toga da se krene dalje sa štednjom. Da li je to realno?

To uopšte nije problem! I sada, ma kako se to građanima činilo, plate najviših državnih funkcionera nisu preterano visoke. Dakle, ministri imaju platu 110.000 dinara. Već su im jako blizu neke druge struke – sudije, lekari ili neki drugi, tako da to…

JV: Ali, direktori javnih preduzeća, državnih preduzeća…

Tako je! Ali, direktori javnih preduzeća, koji imaju po dvesta, trista, četristo hiljada platu, sigurno da treba drastično da se ta primanja smanje! Naglašavam, nije problem ni da se plata ministra smanji  još za 10 %! Ali to neće doneti jako velike uštede, ali kao primer svakako može biti korisno.

JV: Čeka li nas grčka priča?

Ja se iskreno nadam da nas ne čeka, ali to zavisi isključivo od svih nas. Zavisi od toga koliko smo spremni da u ovom trenutku ozbiljno prihvatimo mere štednje, da ozbiljno shvatimo ovo upozorenje i da svi zajedno u tome učestvujemo. Ukoliko ne prihvatamo, ukoliko građanima ne objasnimo da je to neophodno, onda se može desiti da to bude neprihvatljivo, da, kao u Grčkoj, dođe do nekih protesta, koji će onda onemogućiti…smenjivaće se vlade, a deficit će biti sve dublji i dublji. To je grčki scenario!

JV: U prvi mah je nama iz Srbije bilo neverovatno to što Grci rade, to što protestuju, jer smo bili svesni toga da  su bili pred dubokim ponorom u koji padaju i koji, pad, treba zaustaviti po svaku cenu! Njima to očigledno nije bilo jasno. U čemu je razlika između toga kod njih i ovoga kod nas?

Prvo je razlika u tome što ministar finansija i Vlada neće dozvoliti da građani žive u zabludi. Znači, građanima se mora reći istina.

JV: A mislite da Grci nisu znali?

Nisu znali! Oni nisu znali sve dok njihov deficit nije porastao na 12 %. Tek kad su bili u nemogućnosti da servisiraju svoje redovne obaveze, oni su to saopštili građanima. Mislim da je jako važno da naši građani znaju i ja sam ubeđena da će oni to razumeti. Šta je jako važno da bi građani to razumeli? To je da te mere budu jasne i da budu pravedne! Dakle, da najveći teret ponesu oni koji su najbogatiji i koji to mogu, a da se najmanji teret svali, da tako kažem, na one koji su najsiromašnij., I ukoliko uspemo da napravimo tu ravnotežu i da pritom radikalno štedimo, onda ćemo biti, ja se nadam, svi zajedno… Prosto, za ovakva pitanja je potreban jedan opšti društveni konsenzus! Ne samo vladajuće koalicije, ne samo svih političkih partija, već društveni konsenzus!

JV: I za kraj pitanje za koje ja ne znam da li je najteže, ali je bitno. Imate li podatak o tome da će se na jugu nešto lepo desiti – podići nova fabrika, zaposliti neki novi ljudi?

Pa, ja se nadam da hoće! Eto, u Leskovcu u proteklom periodu su otvorene “Falke“ i “Jura”, ja se nadam da će biti još takvih! Za Niš, takođe, koliko ja znam, postoje ozbiljni planovi i što se tiče automobilske industrije i nekih drugih, tako da ja mislim da su se stvari malo otkočile i da su počele da se razvijaju. Ali, ponovo kažem, ja uvek  to volim da kažem, nekad mi to moji sugrađani zameraju, ali ja mislim da čovek uvek prvo treba da pođe od sebe, da da maksimum onoga što on može,  a da nakon toga traži od drugih. Bojim se da smo mi nekad na jugu malo drugačiji, pa više mislimo da nas ugrožavaju neki drugi. Ja sam i sama imala prilike, pošto sam bila u Ministarstvu kulture, da vidim koliko je malo dobrih projekata bilo iz te oblasti. I čak, i kada su projekti, jel, uz neke male intervencije uspeli da stignu do juga, da oni nisu bili adekvatno realizovani. To je nešto što se ne sme dešavati! To je nešto zbog čega investitori odlaze odavde! 

JV: Hvala vam veliko na ovom razgovoru.

Hvala vama.