Suzana Trninić

Gost: Suzana Trninić, novinarka i urednica emisije “Kažiprst”

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Nekoliko nedelja bavimo se temom medijskih sloboda u Srbiji. Jedna od emisija čije prikazivanje je nedavno dovedeno u pitanje jeste i Kažiprst sa televizije B92. Da li je ideja ove popularne političke emisije ostala nepromenjena i kakva je njena budućnost razgovaramo sa urednicom i voditeljkom Suzanom Trninić.

Teško pitanje.

JV: Dobrodošli pre svega u emisiju.

Hvala vam mnogo što ste me pozvali.

JV: Da vidimo, pre svega, kakav je status Kažiprsta i koliko je sigurno da će on u budućnosti nastaviti da bude deo programske šeme?

Mislim sada ta druga stvar, koliko je bilo šta sigurno, danas, to generalno ne zavisi i od nas samoh lično. Ono što ja sada mogu da kažem da osnovna ideja Kažiprsta nije promenjena. Meni je žao što tržište ne omogućava veći prostor političkim emisijama. Danas se traži drugačiji sadržaj i za to bude interesovanja, bude sredstava, moguće je da je ta emisija imala veću gledanost i da je više ljudiu pratilo te sadržaje u terminu u kom se emitovalo da bi je to sačuvalo. Nije bilo mogućnosti da se nastavi na takav način u tom terminu. Mi smo se razumeli, na kraju, sa rukovodstvom kuće da emisija mora da ide uživo. Termin koji mso dobili je daleko bolji od termina u kome smo se emitovali, jer to je bila radijska emisija zarobljena u radijskom terminu od 9.30. Da budemo realni ko u 9.30 sedi i gleda takav sadržaj, prikovan uz TV. Imamo sada dobar termin, jeste sada kraće vreme ali jedna tema u tom periodu može da se obavi. Mislim da smo Tanja i ja uspele u ovih mesec dana, koliko to trenutno funkcioniše, uspeli da pokažemo da se ništa nije menjalo kada je reč o našem pristupu, vi možete da me demantujete. Ali ja nemam nameru ni da odustanem. Neće biti drugačije, neće biti mikrofon je vaš 6,7 ili 10 minuta. Ima dovoljno vremena da se jedna tema završi, pa taj gost ako bude potrebno može da dođe naredne nedelje. Da dolazi onoliko puta koliko je meni potrebno da odgovori na sve što je potrebno da ga pitam. To nije termin u kome bi trebalo da gostuje premijer, to je termin da se obrade neke druge teme ali se ja nadam prilici da razgovaram i sa predsednikom vlade i ja se nadam da bi naša kuća za to odvojila i značajnije vreme i dobar večernji termin.

JV: Ima li u Kažiprstu zabranjenih tema ili nedodirljivih ličnosti?

Da li ste stekli utisak da ima zabranjenih tema, da nisma pitala nešto što vam se učini da treba. Nema zabranjenih tema u emisiji uživo. Dakle, to je ono za šta sam se ja borila kada sam odbila da radim emisiju koja se snima dan ranije. Ne može da se snima emisija te energije i tog tipa dan ranije. Zato što ne možete vi dan ranije da vežete za stolicu nekog, njega za stolicu sa neprijatnim pitanjima veže samo to da u tom trenutku neko njega gleda. Njegovu reakciju neko gleda i on ne može ništa da uradi, on mora da vam odgovori ili da pokušava da se snađe kada ga pritisnete uza zid. To i sada postoji u tih 6,7 do 10 minuta, od gosta do gosta. Na isti način se pristupa i obrađuje se tema koja je na taj način aktuelna. Moji gosti se tu snalaze neko na bolji, neko na manje snalažljiv način izlze samnom na kraj ali tu smo, gde smo u okviru vesti u 16, videćemo dalje.

JV: Svedoci smo, možda se može tako reći, da je nekoliko emiosija ukinuto sa programskih šema. Slučaj Utiska nedelje je u potpunosti uzburkao javnost. Da li mislite da Kažiprst u ovom trenutku ima konkurenciju na medijskom nebu, što se tiče političkih emisija. Što se tiče pristupa, što se tiče tema kojima se bavi. Da li imate konkurenciju?

Nije imao. 15 godina postoji ta emisija, radili su je različiti ljudi. Nisam ja stvorila Kažiprst, Kažiprst su stvorili divni ljudi sa radija B92. Kažiprst su radili Antonela Rihad, Tamara Pupovac, Bojana Lekić, to su ljudi koji su ga napravili. Kasnije kada je to prešlo u televizijski format radila je Danica Vučinić. U jednom trenutku sam ja radila sa njom emisiju i na kraju sam je ja posle svog poslenjeg porodiljskog preuzela. Nikada nije imao tu konkurenciju. Kažiprst je menjao formu, Kažiprst je nekada na radiju trajao i sat vremena. Osim intervjua tu su bile i neke radijske priče. On konstantno menja svoju priču. Ja sada kažem da je on i sada promenio, sada traje u nekoj drugačijoj formi na televiziji u jednom dobrom televizijskom terminu. Neznači da će tako ostati zauvek i da on neće opet menjati neku svoju formu. Prezivljavao je i živeo ovoliko godina samo zato što je drugačiji. Zato što ta vrsta razgovora ne postoji ni na jednoj drugoj televiziji, tim tempom i u toj formi.

JV: Da li mislite da bi trebalo da bude više političkih emisija?

Naravno da bi trebalo. Naravno da bi trebalo da bude. Ja uvek govorim da nijednoj vlasti, koja god da je, tu vlast ne može da sačuva medijski mrak. Svaka vlast mora da ima medije kao partnere kada je kritikuju. Mediji nisu neprijatelji, ničiji, ni vlasti, ni opozicije, niti bilo koga na ovom svetu. Da li je on iz sveta politike, sporta, javnih preduzeća, bilo ko koga mi plaćamo, koga građani plaćaju kroz porez. Dakle mora da položi račun za sve ono što radi, zato što je to normalno, zato što se to u normalnim demokratskim zemljama podrazumeva.

JV: Mislite da su naši političari svesni toga?

Bas me briga, na kraju krajeva, da li je neko svestan toga ili nije. To je njegova obaveza. Ako nije svestan to mnogo više govori o njemu, nego o medijima. Dakle nije stavr u tome da li nekoga nešto boli ili ga ne boli. Da li je svestan ili nije. O kakvim mi stvarima danas pričamo u 21. veku? Svet ide dalje a mi se konstantno bavimo tim nekim uljem. Da li će nekom da se dopadne ovo ili neče da se dopadne. Koga briga da li nekom nešto dopada? Sloboda medija je ustavom garantovana, verovali ili ne i u ovoj zemlji. Ako se držimo ustava ako pričamo o Kosovu, pa ajde da se prisetimo ustava i kada pričamo o medijima. Slobodni mediji su garant demokratije u svakom društvu. I ovo društvo koliko god mu bude bilo neprijatno to mora u jednom trenutku da prizna. Zato što imam utisak da svi drže ruke, staviću na oči. usta i uši i to oko mene se u stvari ne dešava. Svašta se oko nas dešava. I ne može samo Kažiprst da reši problem time što će da traje 22 minuta a ne 10 minuta kao što je reagovala zajednica na društvenim mrežama. U čemu je naš problem ljudi? Ne može Kažiprst da menja društvo, da menja vlast, da menja opoziciju. Postoje prilike, te prilike se stvaraju na izborima. Pa evi izvolte imate priliku, izađite pa menjajte ako vam se nešto ne dopada. Ne, nego smo svi negde uljuljkani i ako bi neko drugi mogao umesto nas da raid neke teške stvari a mi ćemo da preuzimamo rezultate. Ili ćemo samo da sedimo i da kritikujemo. Ma divno, ta salonska elita koja ima potrebu i sve zna i najpametniji su i znaju ko šta greši ko je šta trebalo da uradi. Meni je to super ali ajde zajedno da to radimo. Pa ne mogu da rade samo mediji ili da ne rade. Ovo društvo mora da postigne konsenzus, sada se plašim da zvučim kao Čedomir Jovanović ali mi moramo da napravimo koncenzus oko važnih stvari. Da li nam je važna sloboda medija? Jeste važna nam je. Ali ne u tome da kada ja dođem i sada razgovaram u Južnim vestima. Pa šta ja vama otkrivam toplu vodu, vi to znate, to zna svaki novinar u ovoj zemlji. Ali ko radi na tome da postoje uslovi.

JV: Mislite da novinari ne rade dovoljno na tome? Novinarska zajednica?

Mislim da je novinar, novinari deo te jedne umorne i izakane Srbije koja više nema volje ničim da se bavi. Koja konstantno sluša o tome kako će nešto na bolje da se promeni, kako će Srbija da postane društvo u kome će se poštovati vrednosti, u kome će oni koji su završili fakultete i koji su vosoko obrazovani dobiti priliku, u kome će lopovi biti na sudu i u zatvoru, ubice takođe u zatvoru i napraviće se jedan normalan svet. To slušaju novinari, to slušaju učitelji, to slušaju zdravstveni radnici, to slušaju advokati, to slušaju moji roditelji, to slušaju penzioneri, to slušaju moja deca, vaši prijatelji, ko ima više strpljenja. Posle 20 godina i dalje kažu ja to i dalje mogu. Pa ja stvarno nemam više stprljenja za iste priče koje slušam 15 godina. Tako slušam iz struke, tako slušam od intelektualne elite, tako slušamo od političkih partija. Ja konstantno slušam istu priuču 15, 20 godina. Ja sam pre 20 godina imala 20 godina. Ja danas nemam strpljena za to nešto će da se promeni, polako. Pa šta više polako? Nema više polako. Svako od nas ima deo sopstvene odgovornosti. Ja za svojih 6, 7, 10 minuta novog Kažiprsta u novom terminu, dakle, ja ću to da iskoristim na najbolji mogući način i ne stidim se načina na koji radim. Ja imam način na koji radim, ja imam svoje stavove, nije mi proiblem da ih iskazujem u emisiji i neće me apsolutno ništa sprečiti da nastavim da radim tako kako sam radila do sada. I nije stvar u minutaži, tako mora da se ponaša svako. Kada bi svako od nas radio onako kako mu savest nalaže mislim da mi ne bismo imali ovako velike probleme kao što ih imamo danas. Možda sam ja idealista i možda grešim ali imamo jedan ogroman problem a to je što smo drugima spremni da čitamo lekcije, da ih kritikujemo a da smo sami spremni na kompromise po svaku cenu.

JV: Da li se recimo? Sada ste spomenuli nekoliko važnih tema, pitanje medijskoh sloboda i novinarske hrabrosti, savesti i tako dalje, što svakako sa sobom nosi deo sopstvene odgovornosti. Postavlja se pitanje da li se neko na vas od političara naljutio ili bio nezadovoljan emisijom i zvao vas telefonom? Recimo, sedeći u toj stolici pre par nedelja Zoran Stanojević sa RTSa je kazao da poziv političara nakon emisije doživljava kao privatni poziv a ne profesionalni pritisak. Šta vi, kao novinar, mislite o takvoj praksi pozivanja nakon emisije.

Ako me zove posle emisije da pita da li je ostavio kišobran ili mobilni telefon onda je to privatni poziv. Ako zove da se ljuti zbog načina. Niko me posle emisije nije naknadno zvao, svako ko je bio ljut to mi je pokazao odmah nakon emisije. I odlazili su ljuti i odlazili su iznervirani zato što sam ja insistirala na nekim stvarima. Odlazili su sa utiskom da su izmanipulisani jer nisu stigli da kažu sve ono što su mislili ali njihovo pravo. Meni je najvažnije da ja nakon te emisije budem zadovoljna i da ja nakon te emisije smem da izađem na ulicu i da svakog pogledam u oči jer sam ja pitala. Možda se ne sviđa svakom način na koji ja pristupam temi. Da sam ponekad preagresivna, svađalački nastrojena prema svojim gostima, meni je žao zbog tog utiska. Ali ja posle ovoliko godina stvarno nemam strpljenja za to kada neko izbegava da odgovori na pitanje. Ne pitam da mi izvede hemijsku reakciju iz tri neka elementa, pitam da mi polozi račun u nešto u šta se zaboga razume. Tako da mislim da je ponižavajuće da neko pokušava da izbegne da odgovori na nešto što mu je posao. Nešto što mora da odgovara za 10 sekundi. Da odlazili su ljuti ali su se vraćali.

JV: Ostalo nam je još vrlo malo vremena. Bavite li se lokalnim temama u Kažiprstu i koliko?

To se u Kažiprstu svede na veliki lokalni problem i kada dođe do Kažiprsta više nije lokalni on je postao globalni, na nivou zemlje.

JV: Da li mislite da bi trebalo da bude više lokalnih tema u medijima sa nacionalnom frekvencijom?

Mislim da da. Ali u toj nekoj borbi za taj prostor koji više ne postoji. Da morate da ukazujete na probleme koji su društveno značajni. Nepravedno su potpuno zapostavljeni lokalni problemi. Ja sam se nedavno na tviteru svađala sa Beogradskom televizijom Studiom B, što je logično da u danu kada veliki deo grada nema grejanje 24h, gradska televizije prvih 20 minuta posvećuje radu vlade i u tih 20 minuta smo mi konstantno slušali o tome šta je radio premijer i šta su evropske vrednosti i naš odnos prema Evropskoj uniji. Dobor super ali Beograd ti nema grejanje. Posotoje televizije koje bi time moralo da se bave, pa to ne rade. Ove sa nacionalnom frekvencijom već negde razmišljaju da im je zadatka da se bave tim nekim temama, zaboravljaju u potpunosti lokal. To je jako, jako loše i da su lokalni mediji ti neki koji bi trebalo da budu ta snaga ali da je oni nemaju i da su izloženi mnogo većim pritiscima, nego što smo mi koji radimo na nacionalnim frekvencijama. Zato što lokalni mediji to su imena, ti izlaziš na ulicu, ti živiš u maloj sredini i svakom si dat da misli da može da ti radi šta god hoće. Mislim da je mnogo teže raditi na lokalu. Mislim da na velikim televizijama može lakše da se odradi.

JV: Hvala na gosotvanju. Moje ime je Marija Vučić, gledali ste emisiju 15 minuta.